Opis urnebesno smešne tehnike trčanja. Noge se zabacuju u stranu, kolena sudaraju na svakom drugom koraku, ruke mlate nepovezano... Karakteristično za osobe koje su poslednji put potrčale u nekom od prošlih života, bežeći od hadrosaurusa u svoju pećinu, ili bele maratonce u završnih desetak kilometara.

Poenta celog detinjstva. Vera u nemoguće. Strpljivo razvučena pažnja iznova i iznova.

Gledanje nenormalnog broja epizoda (više puta) u nadi da će Tom pojesti Dzerija,
da ce Kojot uhvatiti pticu trkačicu, da će u filmu za decu prikazati sise,
da će u običnom filmu, bez cenzure krupno prikazati "ulaz"... Naravno,
nikada se ništa nije dogodilo, a onda smo počeli da rastavljamo i lomimo igračke u
nadi da ćemo unutra naći neku super-extra tehnologiju, a ne gomilu plastike
(u dobrom slučaju mali beli morot koji može da pokrene dosta stvari).
Imali smo devojke u osnovnoj školi u nadi da ćemo dobiti "parče koje nam pripada",
a za sve te stvari, znali smo da nema šanse da se dogode, ali smo se ipak nadali.

A onda kada te pitaju za odrastanje, ti im kažeš "jao, super je bilo, eh da mi
je da se vrate oni dani kad sam samo gledao crtaće i niočemu nisam brinuo" a ustvari
samo se ne sećaš da su tada muke bile dosta velike, i da je sada isto,
samo ono što smo pre želeli da vidimo, kasnije smo imali, a sada bi da sve to nestane
jer nam je dosadilo. Sve je to jedna ogromna prevara.

Ovo je jedna inspirativna, poucna, iskustvena izjava (a usput i savet) jedne profesorice svojim studentima. Vrlo divna profesorica, kako fizicki (za svojih 45-50 godina) tako i kao osoba. Postavila je pravilo na pocetku semestra da svako moze da uradi nekoliko seminarskih radova i eseja iz njenog predmeta, da bismo ucestvovali u tzv "interaktivnoj nastavi" i skupili sto veci broj poena. No, vremena se menjaju. Divna zenica s pocetka price, prerasta u zlu babetinu, ciji je jedini cilj srusiti odredjeni broj studenata. Jer, sta se desilo - studenti poslusase dobru zenicu i napisase seminarske i eseje, skupise bodove! Maltene, svi da prodju. Ali to ne moze tako, procedura se menja odjednom. Sa njom i divna asistentkinja '84. godiste, ali to je nebitno. Iznenada, sve je crno. Niko ne moze imati vise od dva seminarska i/ili eseja jer 'boze moj, ne mozete svi biti pametni toliko da sve dobro uradite' (citat sa predavanja).
Dakle, desavaju nam se fundamentalne promene u svetu, kako u nasoj glavi tako i inace. Sa sivog, gde smo svi isti i moramo se prilagodjavati jedni drugima, presli smo u crno-beli svet u kom nema prilagodjavanja, vec 'kako se nekom tamo cefne', tako ti je.

Krajnji primer kako kompleksi i neostvarenost roditelja može uticati na njihovu decu. Roditelji su po pravilu debeli i ružni, ali to ih neće sprečiti da decu nauče na svojim greškama..
Pripreme za blistavu karijeru počinju još od četvrte godine, prvo šminkanje i kasting, odabir prve dečije haljinice..Majka je tako ponosna na svoju ćerku koja će, ko zna, možda jednog dana koračati i svetskim pistama.
U šestoj godini već padaju prvi šamari jer dete jede krišom, a nije svesno kako to može uticatina liniju. Šminka je sada već naglašenija, stavljaju se privremeni veštački zubi, hod i osmeh se uvežbavaju kod stručnjaka i majka ima velike planove za manekensku karijeru svoje mezimice. Beli hleb se pridružuje slatkišima na crnoj listi opasnih namirnica.
U devetoj su veštačke trepavice postale dobar dan, keva je popušila dvojici iz žirija, jer put do zvezda prate žrtvovanja, odricanja i moranja..Svako "Ali mama" je ispraćeno šamarom i objašnjenjem da mamina mala zvezda ima samo devet godina i ne zna šta je za nju dobro, sve treba prepustiti mami i doće sve na svoje mesto.
Sa jedanaest mali maneken reklamira kiko dečiju garderobu, nalazise na bilbordima, i majka je tako ponosna. Mala je omiljena u odeljenju.
Sa dvanaest, šminka, veštački nokti, trepavice i pramenovi, cipele na štiklu i čarape u brushalter su svakodnevna pojava. Dete dobija svoju prvu Čivavu i pirsing u pupku.
Sa četrnaest dete odvode u sigurnu kuću.

dokaz mazohizma patrijarhalno odgojenih domaćica u punom sjaju

Dijagnoza i preporuka većine doktora, kada odete na pregled zbog visokog pritiska, nakon januarskih prejedanja.

Letnji raspust sam proveo kod babe i dede, koji žive na planini. Tamo imam puno drugova i ceo raspust smo se igrali. Jedva čekam da opet bude letnji raspust.

Na raspustu mi je bilo baš lepo. Ustajao sam ujutru, i baba bi mi spremala doručak. Onda bih otišao da se igram sa mojim drugovima. Stalno smo se igrali nindža kornjača, i ja sam uvek bio Mikelanđelo jer mi je on omiljeni lik. Napravio sam sebi nučake od dva drveta i konopca, i imao sam narandžastu maramu preko očiju. Hteli smo da se igramo i moćnih rendžera, ali svi smo hteli da budemo beli rendžer, pa smo se potukli i onda mi je deda zabranio da se igram moćnih rendžera. Posle svakog ručka bih jeo kinder jaja i sklapao igračkice. Do kraja raspusta sam sakupio puno igračkica, i sve sam ih sačuvao. Svaki dan sam vozili bicikl i trkao se sa drugovima. Puno smo lovili skakavce na livadi, i onda smo njima plašili devojčice. Uveče bih gledao nindža kornjače i moćne rendžere na tv-u, a onda bih otišao na spavanje.

Letnji raspust je moje omiljeno godišnje doba, i jedva čekam da ga ponovo dočekam.

Kratkoća seksualnog sinaptičko-transmiterskog vatrometa, paralitičke otupavelosti čula i potpunog delirijuma smislenih moždanih procesa za vreme jebačke cerebralne levitacije je drevna evoluciona tekovina. Filozofska, poetska i umetničko-vizuelna lepota kratkog seksa je u tome da se skraćivanjem vremena koitovanja eksponencijalno smanjuje verovatnoća da vam neka velika mačka raspara muda, kurčić u erekciji sa sve ostatkom zgrčenog korpusa obeznanjenog seksualnom opštom anestezijom.

Sada, kada istrgosmo čitava muda iz evolucijskih kandži započela je borba za svaku sekundu odlaganja postejakulatornog nokdauna. Ovo radimo delom zbog nas samih i tovljenja uvek gladne mačoističke ale, a delom zbog žena, kako bi njima makar za promil povećali ionako beznadežno malu verovatnoću doživljavanja neisfoliranog orgazma.

Rešavanju ovog globalnog problema posvetio se vasceli ljudski rod. Tu su beli i crni magovi, jogatori, harekrišnatori i meditatori, balzameri, gatare, hemičari i farmaceuti, Chicken sexeri, uzgajivači matica i albino tigrova, planeri orgija, kondom testeri, lovci na nosoroge, rašljari, urinatori, gladijatori, atom cepatori i naravno ostatak normalnog sveta.

Iz šarenila gomile zahvaćene groznicom potrage za svetim gralom tridesetominutnog seksa proizišlo je na stotine recepata, vradžbina i tehnika. Sve navedene tehnike i recepte možete probati, ili ste ih već bezuspešno probali, kod kuće sa svojom partnerkom ili sa svojim furundžijom, ali nije zgoreg pročitati ovaj sublimat prikupljenog milenijumskog znanja na temu kako zajebati evolucijske čipove i postati evolucioni jeretik - jebač maratonac. Ukoliko uspete u ovome jedina neželjena pojava koja vam se može desiti je da vaša partnerk odgleda tursku seriju dok se vi negde u pozadini bacakate u znoju ili da vam furundžija završi na ortopediji sa diskus hernijom za koju ćete morati dati smisleno objašnjenje.

Sarene carape su izuzetno popularne kod zenske populacije,slazem se da su zanimljive ali kada se NE VIDE,znaci kada se nose ispod farmerki,ispod dugacke trenerke,na zimovanju kada nosite skafander,ali..

Ne mislim tu na ljude koji uocavaju bau bau greske po filmovima.
Nego to je lik koji kad gledate film uocava neke banalne stvari, daje im veliko i cudno znacenje, i cak razvija celu fabulu oko njih, ubedjen da ce film tako i tako da se zavrsi.

Temeljno, precizno obavljati neki posao, uz veliki utrošak vremena i strpljenja, sa akcentom na završnoj obradi.

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.

Ideal. Nešto nedostižno što je na dohvat ruke a nikako ne može da se u toj ruci i nađe. Predstavlja imaginarnu pojavu koja treperi negde u beskonačnosti i smeje se našim pokušajima da joj se približimo. Ma šta smeje? Crče od smeha.

Neki bi rekli, da čovek što manje govori, to je veći mudrac. E onda je ovo najveći mudronja kog ste upoznali. On ne beli zube. Ne govori kad ne mora, a po njegovom, ne mora. Nikad. On je uvek tu kad je ekipa na okupu, tu je kad se cirka, tu je i u dobru i u zlu. To stoji. Ali, on je najveći slušalac koga ste upoznali. Pored njega i najstidljivija osoba izgleda kao pričalica.
Uvek će se složiti sa tobom klimanjem glavom, na tvoje pitanje će napraviti neku grimasu i tebi će, pošto ga znaš toliko, odmah biti jasno šta je hteo da kaže. Ni sam ne znaš kako je to moguće, ali tako je. Novi likovi u kraju bi pomislili da je mutav, ali ne možeš da im zameraš. I ti si to mislio neko vreme.
Nikada nema neko svoje mišljenje, ne iz razloga što je glup, već zato što bi to značilo da mora nešto reći. Ali šta on ima da se muči.
Ako je verovati raznim statistikama, on je idealan muškarac za žene. Samo sluša.
On nije pristalica baroka . To je previše komplikovano i nakinđureno za njega. On je jednostavan tip i takva je njegova muzika. Kežualica.
I svi ga gotive, jer se sa svima slaže i sve razume.
Gotivan jedan tip.

Dembelija je zemlja gde svi uzivaju po ceo dan i to je jedino zanimanje: Dembelisanje.

Dembelas je svaki stanovnik Zemlje Dembelije,

Najveci problem u Zemlji Dembeliji je kad se smrzne malo pivo koje ste ostavili na trenutak u zamrzivacu.

Test koji morate proći da biste rekli sudbonosno DA. Naravno, svaki deo Srbije ima svoju tradiciju koju morate ispoštovati. Mlada je ta koja se takmiči u različitim olimpijskim disciplinama bez kojih nema šta da traži pored svog budućeg životnog saputnika. Muke kreću nakon prosidbe, kada mlada mora da se baci na strog režim ishrane i 2 treninga dnevno kako bi mogla da se podigne na krov i baci paprikaš preko odžaka kuće. Naravno, svako selo ima svoj sopstveni običaj, gde nakon gadjanja jabuke koja visi sa stuba od strane mladoženje, mlada mora da stupi na scenu. Lomljenje pogače 3 puta u krug iznad njene glave gde najbliži rođaci drže beli čaršaf kako bi oterali baksuz. Negde se mogu zateći i običaji gde će mlada morati mukom da pobeti prepreke. U jednom malom zaseoku u zapadnoj Srbiji mlada će morati da preskoči preko stolice na kojoj je stavljeno vatreno oružje, dok će se u nekom vojvođanskom selu mlada okretati 3 puta ka istoku, dok je kum posipa pšenicom dok joj kosa ne promei boju u prljavo bakarnu. Da događaji budu interesantniji, pobrinuće se i čauš, koji u nekim delovima naše zemlje ima zadatak da vodi svadbu i koordiniše celom situacijom...

To ti je noć koju provedeš kod babe na selu, a baka već 50 godina nije menjala ništa od stvari po kući...

Uloga epizodnog tipa, svega par minuta, kašičica. Značajna pomena bude tek nakon što akter pokida i značajno doprinese kompletnoj predstavi.

Smotuljak, obično onaj popušivi.

Legendarna rečenica koju je izrekao Hemfri Bogart izabranici svoga srca, Ingrid Bergman, u kultnom filmu "Kazablanka".

Nakon što su im prethodno propali svi pokušaji da pobegnu iz Kazablanke u beli svet i rašire krila, Hemfri je ozbiljno počeo da promišlja o tome kako život u Maroku suštinski i nije loš, a da bi mogao da postane čak i podnošljiv ukoliko bi se, zajedno sa Ingrid, učlanio u SNS. Našao bi se već neki poslić za oboje, a tu bi bili i povremeni bonusi u vidu dnevnice i sendviča kada iz vrha stranke proslede naredbu da je vreme za akciju, jer se bliži kampanja.

No, Božijom promisli, tada se iznenada prenuo. Shvatio je da bi tako pljunuo na sopstvenu sposobnost, ali i sva obećanja data Ingrid da će ih izvući iz pakla Kazablanke.

Odlučio je da pokuša još jednom. I to je i saopštio Ingrid, završavajući izlaganje rečenicom iz naslova, ne bi li joj tako ulio sigurnost da pred njima, bez obzira na ishod pokušaja, i dalje postoji kakva-takva perspektiva. Siguran da će SNS večno vladati Kazablankom i Marokom i da ne postoje kriterijumi za ulazak u isti, mogao je da se na njega osloni u svakom trenutku.

Jer nije želeo da izgubi svoju Ingrid.

A ona je po ko zna koji put, poverovala u njegove slatke laži. Ne zato što mu je verovala. Već zato što ga je volela.

Ovo je izraz u srpskom narodu,koji objasnjava zasto smo tu gde jesmo!
Mi u Srbiji gajimo izuzetno jak kult mrtvih i mrtvi se cesto postuju vise nego zivi ljudi.Recenicom "O pokojniku sve najlepse",kao da se brisu svi gresi koje je pokojnik imao za zivota i nebitno je sta je radio,krao,ubijao,varao...o njemu ce svi pricati u najboljem svetlu ,kao da je bio svetac,uz objasnjenje da sve lose sto je radio,radio je zato sto je bog tako hteo!Ovde dolazi do izrazaja osobina srpskog naroda,a to je da ima kratko pamcenje,jer ce se o pokojniku u prvo vreme pricati lepo zbog obicaja,a posle ce se i zaboraviti sve sto je srao za zivota i ostace upamcen kao dobar covek.To nas je kostalo jako mnogo ,jer imamo kompletno pogresna pamcenja na nase pretke.Slicno se desava i sa nasim vodjama,koji ostaju upamceni kao dobri ,pametni i voljeni ,dok je realnost sasvim suprotna!
Prosecan srbin ,koji vuce ka nacionalistickom bloku,sa manjkom obrazovanja,bice sklon da da veruje kako su crkve na Kosovu svete,posto ne zna ko ih je gradio i zasto ih je gradio....Sam pokusaj da mu objasnis da su to gradili kraljevi,carevi i knezevi,koji su otimali od naroda ,ubijali svoje protivnike,a vrlo cesto i svoju bracu i decu,jer su se bojali za vlast i onda su dobili spontanu zelju da "okajaju" svoje grehe tako sto ce graditi crkve i manastire,naici ce na neuspeh i optuzbe da si strani placenik i domaci izdajnik!!!
Zato sto je neko umro ,to ne znaci da je ponisteno sve lose sto je u zivotu uradio.Kada to budemo naucili ,pocecemo duhovno da napredujemo!!!