Jedna jedina : crno ili belo, bez nijansi. Klizi i ne oseća se kada se lako prihvata. Ukoliko je teško da se prihvati onda se koriste i okolnosti za skidanje ili dodavanje tereta u postupku varenja istine.

Neuhvatljiva: niko je nije video. Ona je uvek među nama i podleže tumačenjima. Posmatrači su se „saživeli“ sa njom, alapače će se kleti u svaku svoju reč, tužibabe će podbadati i dizati prašinu tamo gde je uvek čisto i vedro. Vatreni obožavaoci istine će prvi stradati. Akter će znati, ćutati i posmatrati. Sudija (ili bilo ko u njegovoj poziciji) će se lagano (satima i danima) peći na vatrici sopstvene savesti.

Materijalizacija istine. Dokazni postupak je uvek izazov za lažova ili manipulanta. Tada on postaje korisnik „istine“ za ličnu upotrebu.

Prava i korišćenje : sve dođe na svoje. Kako god, ali uvek dođe na svoje. A nekada svrati đavo i uzme svoje.

Kola zero. Manje od očekivanog. Ugašeni hajp. Gomilica pepela iz koje bi se hipotetički mogao roditi feniks, ali u stvarnosti biva tek ćopavi dživdžan.

Ručak broj 1 u svakoj porodici u Srbiji.

Supa, pileća naravno, hleb, ako je pogača onda još bolje, i kvočka! Debela, dobro podgojena, baka hranila cele godine.

Na tom ručku se sve zna. Mama sprema, tata sipa supu, prvo deci. Kokosku seče tata, naravno. Za razliku od Amerikanaca koji, srazmerno svojoj težini, jedu veću živinu i svi bi da pojedu sve, mi imamo tačno određenu hijerarhiju. Zna se ko šta jede. Ženska deca vole batake (one te, mi one njihove), muška belo meso. Mama pokupi krilca, tata jede sve ostalo. Trticu ne jede niko. U toku i pre tog, najčešće nedeljnog ručka, u kući vlada neopisiva atmosfera i harmoničnost. Svi su srećni, jer znaju da posle naporne sedmice mogu da dođu kući, sednu i uživaju u porodičnoj atmosferi. I ne treba nam neki Tenksgiving da bi se to desilo.

Stručno ime za svaki koktel napravljen od minimum 5 različitih alkoholnih pića.

Opsesivna navika životom izmučenih ljudskih bića da određene aspekte života, koji zahtevaju jedva dovoljan ili nikakav upravni govor, ispunjavaju nepotrebnim, potpuno neprirodnim i krajnje suvišnim razgovorom. Konverzacija u takvim slučajevima jedva da je potrebna. Ponekad su sasvim dovoljne grimase ili klimanje glavom. Dakle, u redu je, smiri se. Naručio si prokletu gurmansku pljeku ili čekaš da ti jebena šalteruša odštampa priznanicu jer si OPET platio basnoslovni račun za struju - NE MORAŠ i dalje da govoriš, niko se neće ljutiti. Naravno, ljudi su pod uticajem civilizacijskih pravila ponašanja - ljubaznost, predusretljivost, kurtoazija - sebe samo još više opteretili i sasvim zaboravili na spontanost i čovečansko pravo da nekoga OTERAŠ U TRI P.M. ( nisu 'Plave Mašne' ). Hej, voziš se vidno raspalim taksijem od mesta A do mesta B - šta ga, koj' moj, pitaš koja je marka i godište...?! Gluvonemi odavno već najnormalnije funkcionišu u trenutnoj životnoj zbrci. Zašto ne mogu, fala Bogu, i ovi ostali...?

Danas je u beogradskom tašmajdanskom parku bila organizovana potera traženja patuljaka, skrivenih negde po žbunju...sve to povodom dana pozorišta, pa ako li neko pronadje mališu, dobije gratis ulaznicu za predstavu.. Svi su bili okupirani traženjem i zijanjem u žbunje i šiblje, pa iako su poznanici prošli jedni pored drugih, nisu se, sigurno, primetii.
Isprepadasmo sva kučeća govna po žbunovima i oko drveća, ali patuljaka nigde...Oni neupućeni u događaj belo su gledali, a kasnije se verovatno smejali ludacima, kad smo postavili pitanje: da niste možda videli patuljka?
Do 13 časova pronađeno je 60ak od ukupno 100 postavljenih patuljaka, pa su srećni pronalazači dobili gratis. Misterija ostalih 40ak patuljaka rešena je ubrzo.
Naime, dok su vredni i kreativni ljudi postavljali i skrivali patuljke, namenjene prvenstveno dečjoj radosti, ulični prodavci kojekakvih đakonija i vašarskih gluposti išli su za njima i uzimali patuljke, da bi ih kasnije prodavali!

On nema bore, ne mršti se, ne smeje se, ne trepće danima. Izraz lica mu je isti kad grize crni luk, kad jebe, kad gleda derbi i kad mu se komšijin šarplaninac pokenja pred kapijom. On nije plakao ni kad je Tito umro, nije verovatno plakao ni na sopstvenom rođenju. Nije se veselio kad mu je sin diplomirao. Kad ga je ženio, rekao je samo: Čestitam!
Neko govori da je učestvovao u tajnom JNA eksperimentu osamdesetih i da su mu tada atrofirali mišići lica. Kruže glasine da je kao đak prvak upao u kabinet direktora škole i tamo ga zatekao u orgijanju sa domarom. Možda je istinita priča o padu u babino kuvajuće slatko i zadrvažanju tadašnjeg izraza lica do danas. Ko zna? Znamo samo da njemu ništa nije crno ili belo. Sve je sivo, baš kao i ta maska koju nosi sa sobom.
Vokabular mu se sastoji od desetak reči, a najčešće korišćena je: Dobro.

Žena koja ispod stola šutira muža u cevanicu na slavama i svadbama u slučaju kad ovaj previše popije ili kaže nešto što ne treba.

Libido.

Neočekivani nožozabij u srce mozga.

Gomila je dokaza da je ovo mnogo loše u velikom broju situacija, jer su preporuke obično blago ulepšane (vidi: Nije sto je moj, ali...), ljudi koje zapošljavate obično nisu baš najboljeg vaspitanja(vidi: džiber), itd.

Vreli letnji dan. Drug je kupio sladoled,ti ga gledaš kako liže sladoled, a onaj osecaj koji se javlja u tebi ( krivo ti je što ti ne jedeš) e to je OPSTRZANJE...On jede , ti opstržeš ... :)

Jedan od onih kojima je odavno odzvonilo i koje nema potrebe više ubeđivati u to da je alkohol štetan. Takav jednostavno više ne bira, bitno je da dobro žeže... Slučaj kome se ciroza jetre vidi na dlanu.

Epitet koji dajemo ljudima koje ne poznajemo, ali smo primijetili da su popularni u društvu.

Čest razlog ili izgovor za mrzovolju. Imamo ih čak četiri al nijedno nam ne valja. E kad bi bilo neko peto...i na njega bi se žalili.

Biljka koju nam je kao i ljude, kao i životinje dao bog. A mi se toga odričemo i kažemo da je štetna za moždane ćelije iako to nije naučno dokazano. Pre 40 godina su ''naučnici'' stavili u kavez gomilu majmuna i svaki dan ih ''naduvavali'' marihuanom, a da na tom zatvorenom prostoru gde su bili nisu ubacivali i kiseonik, već samo marihuanu. Posle 30 dana su se svi majmuni pogušili, a vlada Amerike, koja je posle Meksika najveći proizvođivač, je krenula u svoju propagandu borbu protiiv organizovanog kriminala. Vlada Kanade godišnje da pola milijarde dolara na borbu protiv droge a od toga 400 miliona ode za borbu protiv marihuane, a ostalih 100 miliona na kokain, heroin... Još nije dokazano da postoji bilo koja bolest koja se dobija pušenjem marihuane, ali svi znaju da su osobe koje puše marihuanu narkomani. Dokazano je da marihuana rešava probleme depresije i u normalnom svetu se koristi u medicinske svrhe. Ali zašto legalizovati marihuanu u medicinke svrhe kada narod koji nema novca ni za hleb mora da kupuje lekove koji su pola prosečne plate ili penzije. Prednost legalizovane marihuane je da će i država tu da popuni svoj budžet, porezom.

Popularan spamerski način postovanja po obrascu
A-B-A-C-A-G-A-B-A....
svaki drugi post je njegov. Bez kompromisa.

On sedi na mreži i čeka da neko postuje, da se uhvati u njegovu mrežu - i onda odgovara brzinom munje pa opet sedi u virtuelnoj zasedi čekajuči sledeću naivnu forumsku žrtvu.
U proseku je aktivan na 50% opštih tema.
On nije trol. On samo ima sve vreme ovoga sveta i želi da ga potroši baš na tvojoj temi.

Sigurna zona kada se ispituje redom (što od početka, što s' kraja). Pomisliš kako si se izvukao za ceo život, ali već za koju godinu, upoznaješ svog prvog isfrustriranog gimnazijskog profesora.

Namigivanje koje ne znači naklonost.

Sve padajuće nepogode.