jedan od najvećih strahova u Srba je strah od ladnog betona (pored promaje, naravno)
negde kažu i "ladan biton"

Najveći neprijatelj ženskog sveta, nenadmašiv po popularnosti toliko da su već i manijaci počeli da strepe za svoj status.

KUD gradilište. Ne moraš da ih platiš da bi ti svirali, ne možeš da im platiš da bi prestali. Nastupaju u nezgodnim terminima u ranim jutarnjim časovima, i čine ga mešalice, lopate, krampovi, burgije, dizalice i brojni drugi bučni instrumenti, a sve to prati hor neartikulisanih povika i glasova muzičara. Zajebali su i hor februarskih mačora.

U znj ekipama trener u prvu postavu ubacuje ne najbolje igrace vec one koji su prethodni dan bili najtrezniji. A to su velike muke jer se uglavnom utakmice igraju nedeljom

Tri keca i dva kralja (dva najzajebanija profesora u školi). Možda ti i poprave ovog jednog rasparnog keca na nastavničkom veću, ali će kraljevi ostati neumoljivi, a kako si učio i kako ćeš učiti tokom leta, neće ti ni avgust pomoći.

Crna, turska kafa koja se ne kuva, samo se polije vrućom vodom iz česme i meša se dok ne poprimi gustinu da može da se pije.

najgora stvar jer od toga strada prostata.

Jedina zajebanija i za nas organizam daleko stetnija stvar od alkohola,droge i duvana zajedno!

Neverovatno tvrdoglava osoba . . .

Бетон би била особа женског пола, до чијег срца је пут за многе био непремостив, непроходан, па и узалудан. Префикс шармирани, добија када се ипак нађе онај прави; јунак који испуњава њене критеријуме, и зна како да пређе горепоменути пут, што није нимало лако, те она, јелте, из горепоменутих разлога постаје задивљена и шармирана.

Veoma snažna erekcija uzrokovana šarmantnim pogledima jebozovne ženke.

Bosanac sa naušnicom u uhu.

Uzrok svih bolesti u Srbiji.

Једино такмичење на којем има више голова, него публике.

Данас. Не јуче, не сутра. Бежиш од мноштва лица које виђаш, а не видиш. Посматраш људе око себе, безбрижне, окићене, али празне; под маском, пичке које се скривају иза лажних осмеха, јадних прича и потреба за сажаљењем. Злато, новац и моћ, нису им донели срећу. То више нису људи, то су аутомати; машине створене да напредују и програмиране да дају жељене резултате. Скуп јефтиних и проданих душа; особа с комплексом ниже вредности, фабрички произведених, укалупираних и упакованих за продају по набавној цени на тржишту људског шљама. Тазе борци за нешто што је кул, а о чему реално појма немају. „С једне стране гладни - с друге нахрањени, на земљи живе мртваци - испод земље сахрањени.“ На улици виђаш разне. Запуштене просјаке што стоје код трафика, чији поглед леди и тера те да побегнеш не осврћући се; њихове обрисе и силуете, једино што је од њих остало. Алкосе, који ходају около без правца и циља, цвокоћући зубима, празних џепова и тужних животних прича. Сусрећеш се са очима које су поспане, уморне од стварности, у страху од старости, скрхане у трену жалости. Људима који су жељни осмеха и радости. Улазиш у аутобус, у масу снуждених фаца што слушају шкрипу врата и стоје непомично у велу сивила. Стари и млади, паралела између два света. Дечко са капуљачом спуштеном преко очију, узнемирен а хладан, локални дилер, херој младих из твог краја, одрастао на бетону, пун фора к’о говно витамина. Клинци више нису исти, фурају наиву, викендом избезумљени на таблетама и пиву. Осећаш горак укус у устима, листаш прошло време и питаш се где смо пали, али нема бураз - једно поглавље у тој причи фали...

Врста пића. Тачније мешавина пива и домаће шљиве.

Wrsta sanduka koju su koristili mafijashi kako bi zashtitili swoje najblizhe prijatelje i saradnike od zlocudnog UV zrachenja, izduwnih gasowa, wirusa...

Mašina koja svojim radom najavljuje proleće.

Recenica koja se upucuje na selu,komsiji koji se pali i pokazuje svoj novi traktor koji je pre neki dan kupio,a vozi ga po betoniranom ili asfaltiranom putu umesto da ode na njivu.

Odgovor na opasku da ne valja mešati pića.