- Čiji je red da plati turu?
- Mali plaća sad.
- Moj? Ali ljudi ja sam načisto bez gaća.
- A da, zato smo se i skupili, da s' opijemo jer te zadesila zla kob sudbine.
- Zapravo ja ne znam ko ste vi, samo samo hteo u wc...
- De, de ne plači sinko nego nateži čašicu, nije red da ne piješ kad već ne plaćaš.

- Da l' je moguće da je jedan pijani čovek mogao da preturi pola šatora?!
- Moguće je, kad ima sto dva'es' kila mišića i prekjuče izašao iz Zabele, nakon dve godine prinudnog odmora. I govedo bez vrengije upropasti pola njive, šta se čudiš?

Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...

Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila!
Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe
Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen!
Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen!
Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...

-Dobar dan izvolite kako mog...
-Evo ti torba, pakuj pare.
-Ju pa vi imate pištolj, nemo...
-Ajde ajde, pakuj blago meni.
-Ali gospodine nemojte kad vas molim.
-Šta nemoj. Imam sina koji je batalio faks i bori se za očuvanje Pančićeve omorike i žute lincure. Ćerka mi se udaje za mamlaza koji joj je dva puta odrecitovao Psalam peti od Pol Verlena i Mostarske kiše od Pere Zubaca. On nije zaposlen a ona svira kontrabas u Kolarcu. Žena ide na časove joge i posećuje radionicu 'Veseli petak', drma je klimaks kao inflacija DR Kongo. Sve to košta.
-Pa dobro, ima sigurno neko drugo rešenje, mislim...
-Još kad sam čuo da je deda umro, došlo mi da se obesim. Umire dvaes godina od karcinoma pankreasa i angine pektoris i sad baš našao kad ova ide na jogu, tako da sam ovde došao bez razmišljanja. Samo pakuj ti to i nemoj da daviš kao maloletnica bambus.

- Dragi roditelji želela bih da vas upoznam sa novim programom Škola bez nasilja na kojem mi kao prosvetari radimo već par godina.
.....
Šta je bilo na roditeljskom?
Rekla Vam je da se ubuduće bijete ispred škole i da ni šamara neće tolerisati u školi. Zato brate dragi mojne si seljak, izađite lepo ispred škole, sačekajte da se okupi publika, možda tata i ja naiđemo takođe, uzmi pajser, nožekanju, skočka i opletite. Pa ko živ ko mrtav.
Nemoj više da čujem da si to radio u školi! Imaš dvorište.

- Molim vas, jednu gurmansku sa pavlakom, kečapom, kupusom i sa puno ljutog.
- Žao nam je, ali nemamo ljutog. A Bogami ni kupusa. Ček, ček... a evo i pavlake slabo ima.
- Pa dobro, stavi mi samo u somun, i brže malo. Žurim...

(5 minuta kasnije)

- E dečko, nemamo somun... Šta'š sad?
- Ma ču šta ću, mogu ja i bez 'leba. Daj to vamo. Aj uzdravlje.

Bez obzira na pol i godine, svadbe u Srba izazivaju posebno raspoloženje. Neki to povezuju sa alkoholom, ali alkohol je u ovoj situaciji samo katalizator, on utiče samo na brzinu, ali ne i na tok reakcije. Naime, iako je neko svadbu okarakterisao kao situaciju "svi idu, jedan jebe", činjenice govore u prilog tome da se na svadbama najviše seksa dogodi onima koji nisu mladenci. Ženski deo populacije u ovom fenomenu igra navažniju ulogu. Scenario je sledeći:
1) One starije, uglavnom udate, u prisustvu mlade u belom dolaze u posebno duševno stanje, gde se mešaju zavist (jer je mlada lepša,mlađa,u centru pažnje....) i neodoljivi osećaj prolaznosti života.
2) Mlađe i neudate u prisustvu mlade u belom dolaze u posebno duševno stanje gde se mešaju zavist (zašto ona da se uda pre mene, kurva jedna belosvetska....) i neodoljivi osećaj prolaznosti života.
Uz alkohol ili bez njega, pre ili kasnije, jedan broj žena počinje da pokazuje povećano interesovanje za suprotni pol. Način ispoljavanja zainteresovanosti je različit, od trivijalnog gaženja ispod stola, do orjentalinih plesova (čitaj trbušni ples na stolu tik uz pečenje). Neki kažu da to korelira sa stepenom alkoholisanosti partnera, ukoliko je dama udata.Muški deo populacije uz jako malo truda ili gotovo bez njega se može ogrebati za snošaj na brzaka.
Dakle, nije bitno kako izgledate, koja auto vozite,koje odelo nosite, kad je ova situacija u pitanju, najvažnije je da stojko bude krut onda kad zatreba.
I što je najvažnije, nije samo vreme potvrdilo tačnost ovih tvrdnji!

- Portparole, zaboravih ti ime... šta je odlučila komisija FSS oko onih izgreda huligana u prošlom kolu?
- Igraćemo dve utakmice bez prisustva gledalaca, predsedniče.
- To mi kaži! Taman da uštedimo na obezbeđenju, polomljenim stolicama... a i ne isplati se za svih tih dvanaest gledalaca. Igrači neće ni osetiti da fale, taman ćemo reći novinarima sa akreditacijom da slobodno budu glasniji i povedu decu, feštu sportsku da napravimo!

-E čuo sam da je izbilo sranje na Vuletovoj svadbi...
-Ma ne pitaj, bez gusala ti ništa ne mogu reći.

- Jao, dušo, pa ko te je tako izlomio? Gips do jaja, gips do ramena, jel te to šleper potkačio?
- Mala, sedam dana, S E D A M dana, ležim ovde na ortopediji vezan, a sve sestre i doktorke izbacile sise kao da su na plaži, jebote. Nego, sad su svi na nekoj proslavi, pa pomeri malo ćebe i sedi mi na đoku da ti ne crknem. I samo bez naglih pokreta, kad te molim.

Postoji jedan grad u Srbiji, opština, koja obuhvata 12 sela. Ne bih da ga imenujem. Grad i 11 sela su na levoj obali reke, samo to jedno selo je na desnoj. Znači, izolovano od vajkada. Današnji most preko reke, sagradjen pre više od 20 godina, je napravljen za sve vrste vozila. Sa starim mostom to nije bio slučaj. Samo pešaci i putnička vozila su mogli prelaziti i to iz jednog pravca! Pa na smenu. Autobus je dolazio do jedne obale, putnici napolje, pa pešaka preko mosta po kiši, suncu, snegu...pa u drugi autobus koji čeka tamo, na suprotnoj obali. Sećam se kao da je juče bilo...baba me čvrsto drži za ruku, da se ne bih slučajno otrgnuo, jer zaštitne ograde nema...samo metalna konstrukcija, kroz koju i konj može da prođe...pecaroši sede na sred mosta, levo i desno, čekaju da udari som, vreme prekraćuju 'ladnim BIP pivima, kupljenim u obližnjoj priobalnoj kafani. Ulazimo u drugi autobus, krećemo, vidim tablu putokaz, nisam još ni slova znao, pitam babu da li smo stigli?
- Nismo, Deki, ovde jedu kifle bez 'leba, a kad stignemo, baba će tebi da napravi kifle s džem''. Prste da poližeš...
Dobro, baba, mislim u sebi i pitam se, a što jedu kifle bez 'leba? Pa, jesu li i bez "džem"?
Nakon više godina, shvatio sam suštinu. Njima stvarno treba skinuti kapu, jer da bi živeo sa njima, moras biti rođen tamo. To je jedini način da ih shvatiš. Njihov smisao za humor, veselje, uveličavanje, laganje, sve je lično njihovo, originalno i neponovljivo!
A, da! Setih se još jedne situacije s početka devedesetih, u vreme nestašice benzina...
Majka i sin krenuli kolima na pijac, u grad, preko "moste", kako oni kažu. Sin vozi. Stižu na sred (novog) mosta,trrrr, trrr, trr....stade auto. Ostali bez goriva.
- Sine, pa šta će radimo sad?
- E, sad, mamo, moš' se jebemo!

- Ćao, izvoli...
- Ćao, može jedan maćado sa dva šota i pene bez?
- 'Oćemo i neki Giotto Lukrat uz to ili...?
- Batice, čitaš mi misli.

...

- Devojke, šta ćete vi?
- Jao, mi bismo isto što i onaj dečko prekoputa, baš zvuči strava!
- Heh, kad biste znali kako to "isto" i pravimo, stvarno bi vas u'vatila strava...

Kad žena nešto zapne, muž tome pruža aktivan otpor koji vremenom preraste u pasivan i na kraju se završi "leganjem na rudu".
Naravno, žena realizuje svoju zamisao, ali sve ostaje bez odjeka.
U iščekivanju aplauza, mora da podseti na svoje "žrtvovanje".

Nastavak primera sledi čim mi muž dođe s posla i vidi moja remek dela (kojima se vazda opirao).

- Šefe, Popović opet zvao da ne može na posao, ima upalu mišića, ne mož iskreveta dustane. Kaže ima izvještaj doktora da je to istina.
- Koštaće me Popović života. Vjeruj ti meni, nema Popoviću smrti bez malja. Taj će i mene i tebe disprati na počinak. Vjeruj ti meni.

Smarac:I onda sam je privatio,i onda mi je pusila,pa sam je karo u bulju...
Ja:Savetujem ti da predjes na kuvano,ovo sto trenutno jedes nije mnogo zdravo
Smarac:Molim?!Nista te ne razumem
Ja:Pa ti onda jedi bez 'leba

Pobednik!

A: Batice kako bilo sa sexy Mirom, ja ti kažem razradila je radnju plodi se kao zmaj!
B: Kakav crni zmaj, mene je bolelo ne nju!
A: O čemu ti to, Mare brat mi pričao da je devojka vatra!
B: Ma... Tesna je k'o Klića bez zadnjih vrata, uska brate!

Sediš u sobi i odjednom čuješ kako ronda berač. Pogledaš kroz prozor kad vidiš Mileta kako se ranije vraća sa njive. O'šo berač u tri pm. Mile uzima ključ trinaes' i zavlači se ispod berača.
TI: Mile !
- Mile se pravi da ne čuje.
Ti: Mileeee !
- Mile se i dalje pravi da ne čuje.
TI: Mileeeeeeeeeee !
MILE: Šta je koju pizdu materinu !???
TI: Ne može to bez kabla...

- Majn Firer, sve je spremno za anšlus Austrije. Na vašu zapovest šaljemo Vermaht.
- Odlično, Hans. Do sutra ujutru hoću da se podigne svastika na zgradi parlamenta u Beču, hehehe...
- Samo, Fireru, biće možda malo nezgodno, da ne pokrenemo rat prevremeno, Staljin i onaj engleski jevrejski plaćenik Čemberlen nude neki vrstu nagodbe, kažu da ovako pomerate granice bez kompromisa, i...
- E? Ma nemoj! Kladim se da to rade i njihovi šamponi. Šalji pancere, Hans!

-'Ščuo da je umrla baba Radmila iz Ive Andrića?
-Ona što su joj pravili 104-ti rođendan u Motelu? Pa pre neki dan je bila petnaesta godišnjica smrti njenoj deci. Od čega je umrla?
-Od stepenica. Skrljala se sa trećeg pa sve do prizemlja.
-Dobro je moj ćale rekao za nju, nema njoj smrti bez čekića.