Istina.
Neki ovo zovu "Ljubav na prvi pogled", al' ajd da se ne lažemo.

Vremena dolaze i prolaze. Moje, tvoje, svačije...
Kada prođe vreme veoma uticajne i stroge osobe, kada ona nije više na položaju a najčešće ni u snazi, onda se nađe gomila nekadašnjih dupeuvlakača koji tada "stvar isteruju na čistinu", pa prozivaju i kače ljudima sve i svašta.
Tada ovaj izraz zaživi.

Сцена која ће у америчким тинејџерским филмовима обележити даљи ток радње. Ја знам, ви знате, сви сигурно знају да ће они на крају у некој романтичној сцени завршити заједно, само они то не знају. Радња-клише. Обоје замишљени шетају ходником када се сударају. Она испушта књиге које је носила у рукама. Обоје скупљају књиге са пода, он се извињава. Погледи им се сусрећу. И сад се они ту гледају, не проговарају(иначе је сасвим нормално гледати у неког 5-10 секунди без иједне речи). Љубав на 1. поглед. И тада креће натезање до последње сцене у филму. Он смотан, она се испoведа најбољој другарици. Питање је зашто се у нашим школама не дешава такво заљубљивање, које је судећи по овим филмовима врло често. Можда зато што девојке у Србоји као сав нормалан свет носе књиге у торби.

Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.

Izraz koji se na jugu koristi kad je nekome ili nečemu došao kraj u nečemu.
Ušao je u upotrebu kada je Darko Pančev nakon Zvezde, gde je ceo vezni red, tada možda najbolji na svetu, bukvalno igrao za njega, prešao u Internacionale, gde je, očigledno, morao da dobro sam oznoji dupe i da počne da igra fudbal, što se naravno nije desilo, te je ubrzo nestao sa tadašnje fudbalske scene. Zlatna kopačka Evrope.

Kafanski izraz za fajront kome mora da se povinuje i poslednji gost, bez obzira koliko je pijan ili mu se jednostavno još ne ide kući koliko god bilo kasno (ili pak rano). Kada konobar/gazda/čistačica konačno uhvati metlu u ruke, zabavi je kraj. Imate pravo samo na jednu otreznujuću kafu, i to samo ako je osoba kod koje su ključevi kafane raspoložena za bacanje džezve na već ledenu plotnu rešoa.
Mnoge afere na jednu noć međ' kafanskim življem koje su kulminirale rasturanjem brakova, dešavale su se upravo 'pred metlu'.

U skladu sa vremenom u kojem živimo ljudi su pronašle prikladniji način da izraze svoje manje ili više pametne ideje i stavove. Svedoci takvih (genijalnih) ispada smo svi mi na mnogobrojnim sajtovima koji su postali stecišta razmenjivanja stavova i ideja. Izvedeno iz stare poslovice "Što na um to na drum"

Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.

Pošast koja je harala po svim živim kanalima pre nekoliko godina. Na sreću, sad je upokojena ( SOS kanal se i dalje nekako bori ). Televizijske stanice cu se odricale večernjeg termina za film, ili bilo kakvu drugu smislenu emisiju, da bi puštale muzičke spotove preko kojih bi išle poruke napaljenih gledalaca, i tako uzimale ogromne sume novca od ovaca, koje su, naravno, za šišanje.

Scena na kraju utakmice naše fudbalske reprezentacije.
Igrači se grle na terenu, a navijači guraju na izlazima.

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.

Najbolji izgovor za ljude/decu koji/a biciklom idu u školu.

Izraz, odnosno fraza, kojom se objašnjavaju dva potpuno suprotna i sukobljena stava.

Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.

Ne kači se s njim. Tek što je izašao iz zatvora, upravo zbog buzdovana, poput tebe, koji mu je nešto odbrusio...Ili ne daj Bože marno devojku...Ćuti, pokrij se ušima, dok te još nije uzeo za zub, i udarao tvojom glavom, u njegovu pesnicu...ako me razumeš.
Jelte, u zatvoru je opasnije čak i od smrti, ležanje na stomaku...može da se desi da te u pola noći nešto ubode...ovako na leđima, bar ćeš se probuditi kad ti siledžija bude prepipavao unutrašnje organe, izazvan pre svega nejebicom, ali i mladom piletinom koja mu je došla na gajbu.

Fraza kojom na kulturan i krajnje prefinjen način sagovorniku dajemo do znanja da će njegove želje biti ispunjene samo ako nam se sagne i zaveže pertlu.

Potraga za najboljim parčetom mesa na slavi.

Promašaj koji je negde u nivou pokušaja nadmudrivanja električnog ruleta, Hitlerovog napada na Rusiju po zimi ili uletanja u šutku sa visinom prosečnog Japanca. U svakom slučaju ćete ostati bez para, snova i zuba.

Prepoznaje se da je ovo stih molitve Očenaš, i naizgled stih k'o stih. Problem nastaje kada se permutuju reči, što lako može da se desi ako se ne vodi računa šta se priča, dok je izgovaramo po navici.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...