Najlepsa zemlja na svetu,gde zive supermeni.Prosecan amerikanac je u stanju da se bije sa najmanje sestoricom,da spasava svet svako popodne,a da posle toga ide na fitnes.Prosecne amerikanke su extra ribe i sve su obrazovane na visokim skolama,dok sve manje intelektualne i kucne poslove ,rade useljenici.Gradovi u Americi su svi lepi,cisti,bez tragova siromastva,a ako se i vidi neki klosar,on je ,najverovatnije ,useljenik i tu je slucajno.Imaju najbolje bolnice na svetu u kojima lece sve sto postoji,veoma brzo,posto je vreme novac.Svi imaju zdravstveno osiguranje,koje pokriva sve od kijavice,pa do najkomlikovanije operacije,a bolnicke sobe su im kao hoteli,pa ljudi cesto idu tamo samo da se odmore.Policija nije korumpirana,a i ako se javi poneki slucaj,to se resava brzom intervencijom jednog ili dva postena policajca,kojima niko nista ne moze,jer pravda uvek pobedjuje.

Појава кад се неко уздиже толико високо изнад осталих, да му глава плови облацима, а нос служи као сјечиво, док остатак малих и небитних људи може само да се задовољи погледом у њихов задњи трап.
Такве особе комуницирају, друже и размножавају се само са својом врстом, са циљем стварања што више малих облакодера.
Попут неке префињене расе (наглашено, "попут"), труде се да из своје околине истријебе све остале врсте које не одговарају њиховим критеријумима, да би могли неометано да се баве филозофским разговорима о будућем свјетском поретку и испијају специјалну врсту зеленог чаја уз обавезни мали прстић у зраку и забринути поглед у даљину.

Nemanja je tinejdžer i Nemanja je problem razreda i prosvete. I škole. I društva. Nemanja nema roditelje koji će mu plaćati privatne časove engleskog i informatike jer Nemanjini roditelji i ne znaju da tako nešto postoji. Nemanju su upisali po službenoj dužnosti u razred i Nemanja je otad slučaj. Nemanja gađa devojčice papirićima kad mu se smeju jer loše čita i zamuckuje. Nemanja se tuče na malim i većim odmorima jer Nemanja zna da ne zna pa pesnicom pokrije strah i neznanje.
Nemanja je nevoljen. O Nemanji slušamo kad dođe roditeljski mada Nemanju nikad u životu videli nismo. Jer Nemanja kvari prosek razreda. A razred je tako fini. Sve fina deca od finih roditelja. Samo ih Nemanja jebe. Al ga puštaju. U dalje razrede. Jer lakše im je da ga puštaju nego da se brinu o njemu. Da mu odrede drugog učenika koji će da mu pomogne u učenju, da se ne moraju oni s njim zajebavati. I napomenu dobrom učeniku da je to ah dobro delo, za tamo nekog...Nemanju... Da se ne tuče više jer mu je klošarkaš Mare pocepao obe raspoložive olovke i rekao mu da je klošar. Jer nema patike od sto evra i ne fura fensi dukserice. Nemanja nema internet i fejsbuk. Nemanja ima samo sestru. Koju ponekad jebu oni što imaju i jedno i drugo. Rečima. Pa se Nemanja potuče opet. Nemanja bi, garantujem bio dobar čovek...
Da neko obrati pažnju na njega a ne samo na koeficijente časova, platu, stranke i štrajkove.

Ajde idi izdrkaj ga.

Ono što kažete kada shvatite da se vaš sagovornik naljutio zbog nečega što ste mu vi rekli prilično ozbiljno.

Nekima je to fantazija ... sanjaju da u liftu budu zaglavljeni sa Andjelinom Dzoli,Dzesikom Albom,Skarlet Johanson ... Ono sto ne znate,to je da je Bog veliki zajebant,i da ce vam on ispuniti zelju,da se zaglavite u liftu,ali za partnera ce vam izabrati :
1)Skrndelja od 40 godina,kojoj ste jaaako slatki,ali steta kesu za njenu glavu niste poneli
2)klosar profila ciga liga iz karton city,koji je odlucio sutra da se okupa,i deli lepotu svoje telesne arome sa vama
3)ratnog veterana,sada cetnika ili partizana nebitno,koji se bas tada setio kako su ih onomad nemci opkolili...
4)lik,koji vas sve vreme pita : a?se to meni mrstis?a ?
5)lik od 150 kila,i 4 kvadratna metra,a lift je projektovan za 120,a prostor je povrsine 3 kvadrata
Od tog dana pocinjete da idete pesaka ... eventualno uskocite u lift ako vidite neku super cupi da ulazi sama...ali to je varka ,jer sa njom je njen decko ...
Naravucenije :life is a bitch and then you die

Situacija u kojoj se misljenje menja brzinom svetlosti.

sto je jednako kao i ''nisam zainteresovan za vašu ponudu''

Nešto o čemu smo najozbiljinije razmišljali da kažemo u određenoj situaciji ali iz nedostatka hrabrosti, neprimjerenosti toj situaciji ili nekog drugog razloga ipak nismo izustili.

Moguće tumačiti u smislu žustrog protivljenja i potpunog neslaganja sa stavovima ili verbalnim ekspresijama sagovornika ali isključivo kroz retrospektivno prepričavanje događaja. Odnosno takav oblik neslaganja sa drugom stranom u kome smo ćutali ko zaliveni trpeći kontinuirano očitavanje bukvice ili u najgorem slučaju trpeći salve manje ili više neopravdanih uvreda.

Nešto najbolje, savršenstvo, večera koju samo poželeti možeš, još ako te neki ukućanin toliko dobro poznaje da je unapred pospremio sto jer želi da spava, ova večeru ćeš pamtiti narednih pet dana, ma kolko pijan bio. Pijan si, jedva čekaš da dođeš kući da lagneš, al uvek moraš da se zadržiš malo u kuhinji, ma koliko mrtav bio, stomak mora da se napuni, jebiga. Svaki medicinski radnik će ti reći da ne valja večerati posle sedam sati, svakako da treba to ispoštovati, niko nije obrazložio je li hasanje u 4 ujutru doručak ili večera, to nije greh. Onaj ko ne bi da se maltretira gajbi svrati do pekare da im poželi dobro jutro, one se taman tada otvaraju pa imaju vruć burek, ubicu svih bakterija koje si navuko od piva iz limenki po kom su pišali kučići. Ovo praktikuje svaki pravi boem, svaki pravi šmeker koji se dobro proveo, manekeni, pičkice i devojčice koje su u grad otišle da budu viđene idu kućama gde će gutati nešto drugo, a ne hranu iz frižidera.

Ono što će samo pravi poznavalac izgovoriti nakon samo dve do tri sekunde od početka pesme.

Ne, ne mislim na pomoćnike sportskih komentatora. Mislim na onu (jednako beskorisnu osobu kao malopre pomenuti) koja, prilikom nekog posla sedi sa strane i pametuje kako bi posao trebao da se uradi, a sam ga se ne prihvata. To može biti bilo ko: ortak, ćale, baba, tetka, lokalni klošar, alkos ispred prodavnice... Uvek se nadje neko. Ipak, umesto da pomognu, uglavnom odmažu konstantnim upadanjem sa ,,genijalnim'' idejama koje si prostudirao još pre dosta vremena i shvatio da ih je nemoguće sprovesti iz odredjenih razloga. Onda dolaziš u situaciju da te, em jebe posao, em moraš da gubiš vreme objašnjavajući zašto su im ideje neizvodljive. Svako novo pitanje dodaje još malo nadrkanosti na onu količinu koju već imaš u sebi, što na kraju, uglavnom rezultira sa dva moguća raspleta: prvi je kompletan odjeb posla dok se konsultant ne udalji, a drugi je ustanovljavanje, ili njega ili sebe.

 
Momenat boemštine.

(Izmišljene boemštine, razumije se. Ne postoji takvo nešto kao boemština. Kafana je ništa drugo do - pozorište. Svake večeri tu se premijerno izvodi predstava sa ulogama koje nisu unaprijed raspodijeljene. Glumci ulaze, svako u svoj lik, odabran po svom izboru i mogućnostima. To što Zoki daje debeo bakšiš i ne da nikome da se uhvati za novčanik je samo Zokijevo ispunjavanje sna samom sebi. On je napolju možda razvedeni moler što jedva sastavlja kraj sa krajem, ali u svijetu kafane on nalazi stolicu novopridošlici i smješta ga za svoj sto. On podvikuje konobarici da donese piće. Ona zna šta on pije. On domaćinski okreće ture, plaća točena piva i rakije i misli o sebi kao da je sabljom upravo donio slobodu narodu... Sve je to laž, Zoki će sjutra mamuran na moleraj, ali što da mu iko kvari. I ko da mu kvari? I ostali gosti su glumci na bini pred publikom. A publika su oni sami, jedni drugima. Ako raskrinkaju Zokija, i Zoki će njih. Za to nema razloga. I ko da kaže Zokiju da nije boem? Da, definicija besmisla u 100 kvadrata i 5 sati.)

Susret sa vanzemaljskim civilizacijama koji nam moze promeniti zivote i koji ne bismo svi doziveli na isti nacin.

Nepozvan se prikačiti uz neku ekipu ili neki događaj gdje te niko nije očekivao, a još manje želio. Da bi se moglo kvalitetno priguziti, potrebno je apsolutno odsustvo stida i skrupula, kao i bar minimum glumačkog talenta. Ipak se moraš uspješno praviti da ne primjećuješ da raji nije milo što si tu, a tu si samo zbog piva, ražnjića ili eventualno nekog privlačnog ženskog bića.

Četiri mračna zida. Da se ne vide fleke. A i ako se neka devojka, sa očiglednim problemom čula vida, zajebe i dođe, da misli da je romantična atmosfera. I da ne vidi tukididić.

Higijenski uslovi? Zamislite podrum bez prozora, u kom živi matori klošar koji se poslednji put kupao za dan mladosti 60i neke. Ovaj fini gospodin takođe ne skida gaće kada vrši fiziološke potrebe. E sad, u taj ćumez se doda malo Romulanaca iz Karton sitija, pusti se da odostoji nekoliko dana. Potom se to otvori, i whoa la! Dobili ste nivo higijene malo veći nego u muškoj sobi.

Ormani služe da se u njih sakrije piće, kondomi, piče, gudrovina, komšijina mala, bronhitis i sl. Hrpa stvari se nalazi u posebnom delu sobe. Često, domaćin tražeći neku stvarčicu, otkrije da poseduje bonus fotelju ili krevet.

Mr Proper i kolega mu Mr Muskolo su, videvši ovu sobu seli na tenkovsku minu, noseći kanister pun benzina i otišli u nepoznatim pravcima.

Sakriti jezik patike ispod nogavice.

Boem u pokušaju. Obično je to neki klinac od šurnaest leta koji se loži na kafanske priče, alkohol i Tomu Zdravkovića. Od malena su za njega rendom porodična slavlja bila odlična prilika da, obučen u kariranu šulju sa podignutom kragnom, slično kao što je Siniša Mihajlović furao u svojim najboljim danima, i sa jež frizurom na koju se potroši i po pola tube gela, uživa u lumperaju starijih. Većina tih starijih rođaka koji su se veselili, pili i lomili čaše su klasični alkosi koji ispijaju piva ispred prodavnice ali su za njega oduvek bili boemi. Ljudi koji imaju dušu.

Elem, kako je alkohol kod nas Srba oduvek bio samo još jedna epizoda u odrastanju, tako je i prosečan boemko morao da prođe kroz ovu fazu sazrevanja. Neslavno kao i svi, na kraju krajeva. U petnaest - šesnaest godina je znala da ga pogodi neka Sinanova pesma, znao je da razbije čašu, da pusti suzu... Svi su na njega gledali kao na kretena i doživljavali transfer blama. Sada je odrastao. Više ne ide u kafanu.

Poslednjih godina je postalo jako popularno za zvezde u usponu,ili zalasku da nekim skandalom povecaju svoju popularnost.Snimanje kucnih pornica se pokazalo kao izuzetno efikasno,pa je to jedna od prvih uradila Pamela Anderson,a sa nasih prostora Severina.Snimanje kucnih pornica bi bilo OK da to samo rade mlade i dobre picke,ali su ovaj stos pocele ,ubrzo,da koriste i babe,kao sto je Suzana Mancic.Zahvaljujuci internetu,gotovo da nema zvezde koja se nije oprobala kao amaterska porno zvezda,a da se njihova dela nisu pojavila na mrezi,na radost ili gadjenje onih koji ih skidaju.Svi ti filmovi su "ukradeni",sto nas navodi na zakljucak da ako osoba hoce da bude zvezda,mora da bude retrdirana i da svoje jebacine snima mobilnim telefonom,koji ce posle,naravno da izgubi,ili video kasetu ili disk ce greskom da baci u djubre u kojem ce ga naci neki haj-tek klosar,koji ce odmah znati da je tu snimljen pornic!

Stajling stajlinga bez. Oldskul sleng za način oblačenja pre svega namenjen za drevno-mušku i drevno-popularnu aktivnost tzv. raspadanja, bleju na klupicama u kraju et d moust, a onda i za, tipa, bacanje đubreta, odlazak u kladionu/prodavnicu i, uostalom, sva druga mesta za koja vam iskreno eksplodira kurac da li ste obuli dve iste čarape ili vam FUBU trešu krasi flekuštara veličine jebene naftne mrlje u jebenom Pacifiku. Ono - nabaciš par stvari na sebe i doviđorno. Ionako si latentni klošar u duši, brate, bole tu kurci.

Elem, sâm nastanak naslovnog izraza je najverovatnije posledica nekakve šuntave igre rečima sa imenicom "apatin", odnosno pridevom "odrpan", bez sumnje iniciranom potajnom željom svakog od nas da barem u lokalizovanoj javnosti može da se oslobodi civilizacijskih stega, da ne kažem da može da počeše muda kroz rendom vremenom-nastalu rupu u garderobi i bude k'o Adam pre jebenog lista, jebem mu majku da mu jebem stvarno. Srdačan.