Bog. To sam ja. To si ti. To je čak i Toma Nikolić kada se ne smeje - lagano govoreći neke panteističke mudrolije pokušao je da me uteši starac kome sam ležao u krilu sveže ranjen sačmom u koleno.
Sve mi je više imalo smisla to što je govorio.
Bog stvori mene, ja stvorim govno... Obojica smo stvorili, istu stvar. Kako sam mogao da odem? Da ostavim toplinu doma i krenem u sizifovski rat protiv protivnika većeg od mene gomilama puta, a opet nedovoljno jakog da me slomi do kraja.
Probudih se. Prozvali su mene i starca da pristupimo prostoriji za mučenje iz koje su svi izlazili iskolačenih očiju, sede kose i bledog lica. Bojali su se te prostorije. Ja nisam, mislio sam da nema ništa strašnije od tri godine samoće i boli koju sam do tad preživeo u ovom kazamatu prikladnom samo najgorim horor filmovima japanske produkcije.
Ali, čekalo me je iznenadjenje, "uvek može još" - reče stražar dok sam mu sasuo u lice kako mi ne mogu više ništa.
Užasan prizor me je čekao. Gomila mrtvaka nasumično odsečenih ekstremiteta ležala je na sredini dok su ostali zarobljenici pod pretnjom oružjem i bičem vukli polužive vrišteće spodobe ka istoj toj gomili.
Gospodin stražar mi se osmehnuo i rekao "spremi se za susret sa onim svetom". HA - pomislih - kakva budala, pa jedva sam to čekao. Al' ne lezi vraže, izdvojiše jednog mrtvaka sa one gomile, pa ga vezaše za mene. Goli obojica, on mrtav sigurno već tri dana a ja pritisnut o njegovo mekano smrdljivo telo puštam suze neverice, suze gadosti, suze Božije. Bacili su nas u jedan kovčeg i zatvorili, da bi mi obezbedili pun ugođaj ubačena je i jedna upaljena baterijska lampa. Smrad je bio nepodnošljiv, povratio sam ono malo hleba i vode što sam taj dan pojeo što je samo pogoršalo situaciju. Vezanih ruku, nogu, ali otvorenih očiju gledao sam u lice na kojem se već nazire lobanja dok crvi mile između zuba.
Probudio sam se, ošamućen, lice mrtvaka mi je postalo poznato, počeo sam da mu pričam o mom domu, ženi, deci, ocu, majci... Prirastao mi je za srce. U prenesenom značenju, ali i bukvalno, jer je moja koža počela da srasta sa njegovom. Gušio sam se. Usrao sam se, i bukvalno i u prenesenom značenju.
Pribijeni jedan uz drugog postadosmo jedno, mrtav i živ. Ponovo sam počeo da mu pričam, satima, mada bi nekome ko to gleda sa strane više izgledalo kao tiho mumlanje bezubog idiota.
Nakon neke dve godine, mada su mi rekli da je prošlo 24 sata, kovčeg se otvorio. Izašao sam iz prostorije dok je masa zatvorenika blenula u mene kao u nekog duha. Spazio sam starca kome ležah u krilu, sklupčan beše u nekom ćošku, prišao sam mu i dotakao mu rame, a on je pobegao u drugi kraj dvorišta.
Kleknuo sam, pogledao u baru gde videh odraz nepoznatog lica, iskolačenih očiju i sede kose tad rekoh toj nakazi - Ti si Bog, ja sam Bog.
Covjek koji je odlican u onome sto radi.
A: Joj sjeb'o mi se komp,nosio sam ga svugdje i niko ne zna sta mu je.
B: Ma odnesi ga kod Duleta,on je Bog za te stvari.
Maltene odomaćeni izraz na Balkanu. Upotrebljava se u toku ogovaranja ili grubog kritikovanja neke bezobrazne i neotesane osobe, kao poslednji stadijum konstatacije da je reč o nekome ko ama baš ništa ne valja. Ovom izjavom izražava se čuđenje što je taj neko, ko dolazi iz fine kuće, ispao takav kakav je ...
Primer 1 :
- Vidi ova Bećkovićka skroz prsla! 'ladno kad je pozvala Karleušu u emisiju!
- Što da je ne pozove? Pa iste su, brate! Nije ona ništa pametnija od Karleuše, samo je stavila cvikere pa glumi intelektualku.
- Vidi kako se samo vrti po ovoj stolici, k'o drogirana. Sad će za pet minuta da krenu sa uključenjima, ima sve da ih odjebe i prekine im vezu! Sramota ali takvi su svi što rade na ovoj antisrBskoj televiziji! Ko me i natera da pustim B92!
- Eeee, a otac joj tako fin čovek, patriota, Srbenda! Znaš kakvu je divnu pesmu o Kosovu napisao, slušao sam ga pre tri dana na sajmu kniga. Ja bih, na njegovom mestu, tražio DNK analizu!Primer 2 :
- Pazi ovog Aligrudića, majke ti! Kao neki patriota, DSS-ovac, ozbiljan čovek, a ovamo ženski glasić, feminizirani pokreti, priča se da i hulahopke nosi!
- Ma on ti je u taj DSS ušao da ga ne bi prozivali što je tako ženskast. Čovek samo što ne počne da udara protivnike tašnicom!
- Eeee, a otac mu je bio tako super čovek, odličan glumac, genijalac bre! Ne znam prosto kako mu je ovaj potomak ispao ovako metiljav!Primer 3 :
- Jesi čitao Blic? Pišu da mali od Karića mora da plati 800.000 dindži što je pijan napravio udes a neka ženska ostala invalid.
- Eeeeee ...
- Šta je sad?
- Ništa, ništa ...
Način ohrabrenja studentu teološkog fakulteta koji je na diplomskom iz crkvenog pojanja dobio desetku.
-Bravo care, a sad krštenje, svadbica, sa'ranica...ma Bog da te vidi.
Je jedno od imena za unverzalnu istinu. Pošto univerzalna istina nema jedno svoje ime, možemo je/ga zvati kako hoćemo.
Bog, Ahura Mazda, Brahman, Šiva, Višnu, Allah, Karma, sila, Univerzum, Majka Priroda, Zeus, Thor, Ra, Amun, Hunab Ku, Gaia...etc
Neodredjena merna jedinica.
-Koliko se putuje od Beograda do Pariza kolima?
-Bog te pita...
Omiljena rečenica pojedinih profesora širom nekadašnje države. Nepisano je pravilo da skoro svako od nas pamti po nekog profesora iz osnovne ili srednje škole koji je izgovarao ovu rečenicu i gotovo uvijek je bio omražen. Veličanje Boga,uzdizanje vlastitog znanja do polubožanskog statusa i uvjeravanje učenika da njihov trud i bubanje ne vrijedi više od trice,daje čist primjer autonomije u našim školama. Ovakvi profesori su bili strah i trepet (gotovo uvijek) i ostali upamćeni samo na osnovu toga iako danas vidimo da je to jako smiješno.
Nije ostao upamćen prvi izgovarač ove rečenice. Šteta !
Jedna od najružnijih psovki u bogatoj riznici srpskih psovki.
Zaista nisam neki preterani vernik, ali ovo baš 'nako... para uši...
Ništa gore ne postoji od retardiranih likova koji se nečemu iščuđavaju, pa se, uz izgovorenu dotičnu psovku, još dodatno i PREKRSTE...
- Au jeb'o te Bog... u ime oca, sina i svetoga duha, amin...
Odgovor od strane roditelja na vaše pitanje o nekoj radnji u budućnosti ili nekom odlasku negde koji ima vrlo male šanse da se dogodi.
S: Mama hoćemo li ići na more ovog leta?
M: Ako Bog da sine.
Omiljena kletva svih stanovnika Balkana.
Da bog ti ćerka bila na zadnjoj strani u kuriru!
Viševekovno pitanje koje sami sebi postavljamo pri tumačenju cena usluga crkvenih službenika. Koliko god to paradoksalno zvučalo, pitanje ne mori samo vernike, već i agnostike i ateiste podjednako.
- Oče, koliko Vam dođem?
- Pa, eto... kol'ko Bog miluje.
Znači da nećeš ništa da dobijes.
- Baba, jel vam treba pomoć?
- Hvala, siko, Bog će ti plati!
Ajnštajnova izjava kojom objašnjava ustrojstvo svega oko nas.
Bog odluči da muškarca i ženu uzdigne ali njihova životinjska priroda to teško prihvati. I dalje muškarac (poput svakog majmuna) želi da se istrese u što više ženki dok žena traži takozvanog Alfa mužjaka. Kako je to u praksi nespojivo, Bog im dade emocije, leptiriće u stomaku, ljubav i oni shvataše da i prosečni treba da se vole i vode ljubav i tako to, pa se zaljube i žive zajedno. E, posle rodjenja dece i nekoliko godinica zajedničkog življenja oni bi, nezadovoljni, da opet traže svako svoje (on više ženki, ona Alfa tipa) pa se gledaju popreko zbog toga, pa su večito nezadovoljni, pa se razvode... I kukaju na Boga.
A Bog se smeška, zadovoljno trlja bradu i kaže: ''Ja promešah gene (još jednom) a vi, ako nećete da se volite... nisam vam ja kriv''.
Duhovna pomoć prijatelju.
A: Jel treba neka pomoć?
V: Naravno da treba.
A: Bog ti pomogo.
Kaže se za mesto koje se nalazi daleko, u pičkincima.
Brate... Tom selu je Bog rekao laku noć.
Džedajski pandan, a možda čak i plagijat, na pozdrav: ''Pomoz Bog. Bog ti pomogo''.
-Pomoz Bog, Obi-Wan.
-Bog ti pomogo, Anakine.
Inteligentna, prelepa, otresita devojka, pritom i dobar lik. Savršena. Nit' ljulja - nit' žulja. Tip devojke koju biste sa popriličnom sigurnošću želeli da oženite. Ništa joj ne fali! Ili ipak...
- Je l' moguće da je Tanja sa onim pajserom?
- E moj brate, valjda si dovoljno mator da znaš da su se najbolje devojke uvek šetale sa degenericima.
- Ma znam, tužno. Al' kakva je ona...vrhunska! Sve joj Bog dao osim mene.
Sveti zaštitnik loših sportista. I kao što pomorci imaju Svetog Nikolu, tako i oni, nesretni, imaju svog zaštitnika koji ih čuva i kome upućuju svoje molitve. A obzirom da im je pomoć itekako potrebna, odgovornost je za njih preuzeo glavni baja. On, lično.
- Čuvaj Mitra, pucaće!
- Nema problema, njega Bog čuva. Pazi ti tog tvojeg.A Mitar, sam na liniji 6,25, uputi loptu ka košu, uzdahnu duboko i prošapta:
- Ajde, Bože, pomozi...
Menadžer popova zadužen za plaćanje njihovih dugova i računa.
Dolazi pop kod automehaničara po svoj Mercedes sa zatamnjenim staklima nakon izvršene popravke:
Majstor: Pope, evo gotova Vam je mašina.
Pop: Svaka čast, mladiću. Vidi se da si majstor svog zanata. Jel bio veliki kvar?
Majstor: Pa morao sam da stavim dosta novih delova. Svećice su Vam pregorele, pa sam ubacio nove, zamenio sam vodu i antifriz u hladnjaku, zamenio ulje i još neke sitne prepravke. Sad će da prede k'o maca.
Pop: E, hvala ti dete. Odoh ja. Bog će ti platiti !
Majstor: Ali, pope, ja sam imao ovde troškove, menjao sam delove...
Pop: Ništa ti ne brini, Bog sve vidi i nikome ne ostaje dužan.
