Reč koja se (hvala Bogu) retko koristi, može da ima dva različita značenja, poslasticu i pošiljku

Заобиђи ме са тим. Рађе не.

Срцепарајући одговор на твоје Волим те.

Две речи које нам јасно говоре да је неко управо тутнуо певачици који динар међу сисе, закитио певача посред чела или једноставно мунуо у шаку.

Da, trebali ste.

Kada na pokeru dobijes kentu posle 10 partija, a ocekujes je svaku.

Две речи које сигурно нећете чути од мајстора када га понудите једном домаћом.

Кажемо кад некоме желимо ставити до знања
да је његова опаска или сугестија потпуно бескоросна!

Неизбежно на свакој манифестацији.

Нераспетљив скуп реченица, великодушно понуђен, али ипак збуњујућ и бескористан. Последице су већа конфузија у мозгу, сажаљив поглед ка "помагачу" и хипнотишуће смирујући гласић који се чује свуд около: Зашто сам тебе уопште и питала...?

Kada vam dođe tetka ili neki od rođaka koji žive u inostranstvu i u lovi su, pa ti umesto 200 e poklone čokoladu, po principu, uzmi, to je lepo, kao da si iz neke od zemalja treceg sveta... Jebem im njihov standard ...

Izazivanje osecaja griže savesti kod nekoga ko može da ti pomogne.

Ono što nikada nećeš reći konobaru kad ti donese hranu.

Tvoj odgovor kad kines, a neko ti kaze: "Na zdravlje!"

Отпоздрав продавачици у тренутку када вас од препуштања алкохолу деле само врата. Посебан акценат треба ставити на ово "довиђења" јер та реч осликава наше одсуство из друштвених токова до даљњег. У преводу - Одох да умрем, видимо се кад васкреснем.

Postoji prica da su Srbi u Prvom ustanku ostali bez oruzja. Neko je morao u bratsku nam Rusiju po novo oruzje. desilo se da taj posao dobije niko drugi do vojvoda Petar Dobrnjac. Trebalo je da se vrati posle mesec dana, ali se on toliko sprijateljio sa ruskom Kraljicom da je ostao preko 6 meseci. kada je konacno dosao nastala je gorepomenuta izreka.

Најболније речи мог детињства. Кад су нас учили да будемо фини у гостима. Они те послуже колачима или слатком а тебе мајка гурам лактом да кажеш домаћину ,,Нека хвала, не треба``. Још горе је кад они инсистирају, па ти узмеш један колач или једну кашику слатог па нуде још а ти лажеш самог себе и говориш ,,Нека хвала.`` а појео би целу теглу да могу...

Из неког разлога се изговара, а мисли се само ово прво. Иначе овако, нема смисла, настаје хаос.

Umiljat izgovor koji se koristi kako bi ispali fini i siti, kada nam neko nudi parče torte, kolača, peciva.. A mi "nismo" željni toga naravno. U stvari, jedva čekamo da ponudi još jednom, pa kao "da ga ne uvredimo, aj da uzmemo".

Reči koje se uče istog dana u školi života ali se u današnje vreme veoma retko koriste.