Prva polovina rečenice,koju ćale izgovara nakon napuštanja ve-cea sa novinama ispod miške (Al Bundy style)..
..zvuk puštanja vode..
Ćale:Ako je kome život mio... !!
Podrazumijeva se: Nek ne ulazi pola sata
Krivac za sve ljudske probleme, posto nije fer...
A: "Ona ima sve. Porodicu, dobar auto, ogromnu kucu, zavrsen fakultet, a ja se vucaram sa ovim moji idiotom, i radim u kaficu za 250 evra..."
B: "Naravno kada je ona ucila, dok si se ti zajebavala."
A: " Jbt, zivot stvarno nije fer... "
Onaj koji iskusi ozbiljnu zivotnu opasnost,ima utisak da mu se citav zivot odvija pred ocima.Onaj kojeg je sreca pratila pa nije upadao u ozbiljan belaj ili je ostao nacisto strejt,moze pomisliti da je to jos jedna od fraza iz holivudskih filmova ili lake literature.
Da je ovaj pojam realan i da ima bukvalno znacenje,zna svako ko je nekada iskusio nadrazaj rada respiratornog sistema i ubrzan rad srca prilikom konzumiranja marihuane.Kada pomenuti osecaj nastane dobijas utisak da ce se citav svet srusiti,da ce ti srce iskociti iz grudi i da ce prestanak disanja ugasiti tvoje postojanje.
Neko je u tvojoj glavi pritisnuo PLAY i scene pocinju da se nizu.Kada je cale u doba najvecih govana nasmejanog lica iz kese izvadio "Sony Keca",
kada su kosarkasi osvojili zlato u Americi i kada si prvi put video burazera zavijenog u pelenu kako te gleda okicama jos neformirane boje.
Disanje postaje sve otezanije,a mracne misli postaju sve prisutnije.Dok se boris za vazduh secas se kako smo svi bili sjebani kad je Pedja 98me pogodio precku,vracaju ti se lica likova iz osnovne koje si svaki dan ponizavao,dok se molis tamo necemu svevisnjem da te postedi jer ti ces se naravno promeniti i poceti ispocetka.Vrtis u glavi svaku uvredu koju si izrekao i zakljucujes da si toliko govno koje i treba sad tu na mestu da krepa.Prestaje kasalj,prelazi u cisto gusenje,djavo ne da mira pa ti se na vrh svega pojavljuje i lice one male sto si se na nju lozio u srednjoj,i onog matorog sto si mu na fasadu gajbe kao jedanaestogodisnjak crtao obrnute krstove.
Rad srca se smiruje,disanje se polako vraca u normalu,ziv si,a ceo zivot ti je prosao pred ocima.I tako svake nedelje po nekoliko puta...
Oktobar 2006-Maj 2009
Dolazim do daha,prethodno po ko zna koji put premotavsi svoj film,bacam flop i izgovaram ono vec izlizano: "Auu,mamu mu jebem,necu vise nikad!
Obično je to ono mesto na kojem se ne nalaziš. Međutim, ako se kojim slučajem nađeš na tom mestu, nalaziš se ili pre ili posle boljeg života u njemu.
- Kako se ovde nekad dobro živelo sine, šteta što to nisi mogao da doživiš.
- ...i zato će ovo biti bolje mesto za život kad dođemo na vlast!
Iliti: "Kako je do jaja da živiš sa cimerima, ideš svaki drugi dan na žurke, praviš ludnicu sa cimerom po stanu, radiš neki prosečan posao, ali se zato zajebavaš do jaja i uživaš maksimalno u životu" fazon serije/filma.
Svako ko je bar jednom bacio oko na serije tipa "Prijatelji", "Vesele sedamdesete" ili "Stažisti" pomislio je na tu bolnu činjenicu da ne živi u zemlji tipa SAD i da nema šanse da unajmi ni stan od 70 evra koji deli sa udovicom ratnog veterana, kamo li jednu od one dve stančuge koje dele junaci iz "Prijatelja". Da, realnost je prilično zajebana, pa osim toga što ne možeš da priuštiš stan u kome lagano može da se opiči fudbal 5 na 5, tvoji prijatelji verovatno nisu superopičene kopije Džoija, Rejčel, Rosa, Čendlera i Fibi. Daleko su veće šanse da ti inače treba sat vremena da ih nateraš da odu s tobom do grada na pivo.
Kul muzika iz sedamdesetih isto otpada. Jedini podrum koji možeš da nađeš je onaj u zgradi u kojoj živiš gde bi ti se šetali pacovi po glavi dok pokušavaš da duvaš sa ortacima.
Realnost nastavlja da ubija finanskijski. Ako živiš u Srbiji, a pritom imaš tu sreću da živiš sam u svom stanu (a nisi oženjen/udata), pare ti sigurno ne ispadaju iz guzice. Tako da, o putovanju na lađenje jaja do Las Vegasa možeš samo da maštaš. Čak teško da i finanskijski možeš da izdržiš da svaki dan piješ kafu u najgorem kafiću u gradu, kamo li da nađeš neki domaći "Central Perk" i da tamo blejiš ceo dan.
Generalno, teško da sve to i u "obećanoj" Americi možeš da priuštiš bez 10 sati dnevno na poslu. Tako da, morala bi guzica da ti bude uključena u struju i da se konstantno biješ nekim energetskim pićima da bi imao život interesantan kao oni. Teško da imaš najinteresantniji posao na svetu kao junaci iz "Stažista", pa da se zezaš po bolnici ceo dan sa najboljim ortakom. Ako živiš u majci Serbiji, a u tim si godinama, verovatno tegliš gajbe kod privatnika ili kelnerišeš u kafiću da bi napokon ušteteo 80000, da platiš jebenu školarinu i napokon upišeš tu treću godinu.
Nadaj se da ti je život dovoljno kul, pošto njihov možeš da živiš samo dve epizode dnevno na TV-u. Osim ako ne skineš seriju sa neta, al' džabe, nema ništa od kul gajbe, zaboravi.
Pušiti 3-4 pakle cigara na dan. Napuniti pluća dimom do kraja.
-Opet pališ? Malo pre si ugasio? Tebi pluća služe kao pepeljara i ničem drugom, baš živiš život punim plućima
-A jebiga, ne smaraj me, moja su...
U sivilu monotone svakodnevnice ponekad naidju oni sitni trenuci koji te ispune i u sebi pomisliš gore navedeno.
Zima je, mjesec decembar…
Ulaziš u taj prokleti studentski wc…
Grijanja naravno nema, temperatura minus tri pingvina…
Zauzimaš poziciju i shvataš da ti je neko ostavio zagrijanu dasku!
Blaženi osmijeh na licu i u sebi pomišljaš: “život je lijep!”
vrlo slikovit opis nacina zivota velikog dela stanovnistva drzave nam Srbije.
ostavljen od zene,izbacen sa posla,podstanar,prodao jugica i zapalio na letovanje u Tursku.Moze se reci da je sredio zivot kao svinja bastu
Čitav svoj radni vijek provesti u jednoj firmi. I u dobru i u zlu, u vremenu procvata, ali i onda kada su svi bježali, ostati uz nju, poput kapetana koji tone sa svojim brodom, pokušavajući da ga spase. Nekada je i spasiti, vratiti joj stari sjaj, ponositi se njome, brinuti o njoj kao o članu porodice. Sve do dana kada se više ne bude imalo o kome brinuti, za koga ostavljati krv, suze i znoj. A i tada će nastaviti da živi, u sjećanju svojih vjernih radnika, koji će naučiti da nekako žive bez nje. Ili ne.
- Tata, tata, oćeš da mi kupiš eurokrem?
- Ajde, koji ćeš?
- Ovaj crveni!
- Daj da vidim. Swisslion... Proizvedeno u Trebinju. E moj sine, vidiš ovo, ovo je proizvedeno ovdje. Kod nas. U fabrici keksa i slatkiša Swisslion. Nekad je to bila moćna fabrika, Industrija Alata. Bili smo među jačim fabrikama u državi. Onoj državi, Jugoslaviji, velikoj. Dijelove za Boing smo proizvodili. Za Boing, ej! Nečiji život sada zavisi od šrafa koji je tvoj tata napravio. Život sam u njoj ostavio, najbolje godine uz nju proveo... A sada su od nje napravili fabriku keksa. Keksaru. Proizvodnja kompjuterizovana, radnici otpušteni, a od fabrike više ni traga. Eh, da... Nego, daj mi tu kanticu, pa idemo kući, mama će da pravi palačinke, može?
- Jeeej, palačinke!
- Ajde, idemo. I daj tati naočare za sunce, nešto mu suze oči, da se ne čudi svijet...
Kaže se za smušenog, mršavog čoveka kome su obrazi upali, podočnjaci crni i podbuli. Telo gradjeno kao kod malo ugojenijeg palestinca sa sve pilećim grudima i pivskim stomačićem. Najčešće mumla i oteže reči i time potkrepljuje utisak da mu se život smučio.
U komediji i smislenosti. Gde je izlaz? Svetlo je na kraju tunela. Tuda prolazi voz. Nema mesta za hodanje. Karta je preskupa. Putnici putuju na sopstvenu odgovornost. Palanka osuđuje - reč je kazana, vrti se u krug, razvija, nadograđuje i postaje priča. Ili pak bajka. Nisi sam. Oči posmatraju danas. Sutra osuđuju. Preksutra si u vozu. Putuje u logor. Nisi kriv, a nisi ni jevrej. Apsurd ti se smeje, Kafka je pisao za tebe. Postoji i drugi put; pustinja. Dine, i ravno, nigde ničega. Mrtvi pesak. Nema ni vode. Oaza presušila. Voda je osnov za život. Gde je onda izlaz? Ideal je umro. Niče i Dostojevski su u ringu. Bezvremenska tuča. Možda da postaneš monah, iskoristi teritoriju. Ili umri u samoći.
Pitanje koje vijekovima muči sve Vukajlijaše, i na koje još niko nije dao potpuno tačan odgovor.
Uglavnom, postoje dvije struje, zakleti Vukajlijaši, koji tvrde da nema života nakon Vuke, i ovi drugi (zlobnici, crkli dabogda), koji misle da se isti i nakon Vuke nastavlja.
Oni koji misle da je život poslije Vukajlije nemoguć uglavnom provode svaki dragocjeni minut na istom, trudeći se da ne propuste nijednu definiciju, da okače nešto svoje, da nekoj dovitljivoj bace plusić, nekom smaraču koji minus, ponekad se, boga mi, i zakače, brane se stavovi i tako to.
Ovi drugi (zlobnici, crkli dabogda), međutim, misle da ima života i poslije Vukajlije, zato ponekad odu na posao/fakultet/u školu, nađu neku djevojku, momka, šta vole već, izađu tako ponekad, sami (svojim nogama) odu na trčanje i slično...
Odlučite kojoj struji pripadate.
Kada se okupi ekipa za ispijanje piva iz birtije na poligonu za fudbal.
A:Mogli smo fudbala danas...
B:Cuj fudbal..
A:Ae danas je dan za zdrav zivot.
B:Ae je#$mu.50 minuta kasnije lopta se sama igra dok ekipa ispija pivu i puši cigare...
nekome ili nečemu,vrhunac obavljanja neke stvari, takođe vrhunska prozivka nekog, nečeg
sinonimi:otkinuti, idzuti, rasturiti, razjebati, odrati...
Primer :
(Kafana "Udri me do zore"-Ibarska magistrala-Sinan Sakić)
:kreće lepa do bola svi u transu:
Sinan: ..lepa do bolaaaaaaaaAAAaaAAAaaAaAAaA
Masa u transu: jao Sinane legendoooo,usro si se u život,duguješ nam jetru
Jedan trenutak u životu u kome se sve promeni, na gore. Onaj trenutak kad završiš u govnima pa još i pustiš vodu u nadi da će se govna sprati, da ćeš nastaviti svoj život, drugačiji, ali se nadaš boljem. U najgorem slučaju nadaš se da će biti samo drugačiji. U tom trenutku završiš u mešavini pišaće, govana i vode koja se kreće neverovatnom brzinom, brzinom koja dodatno otežava beg iz te smese. Uporno se trudiš da se držiš onog najmanjeg zla, vode. Voda je onaj tračak nade u toj bezizlaznoj situaciji u koju si sebe uvalio, ali govna i pišaća dominiraju u smesi...
(sreda, Milutin seda da gleda utakmicu, prenos iz studija, Strajnić jede govna...)
Žena: Ljubavi, donesi mi teglu krastavaca.
Milutin: Ženo, jel' vidiš da je počela utakmica?
Žena: Ja vidim da ovde pričaju neka dva ružna čoveka i onaj fudbaler što ima onu stranicu na fejsbuku.
Milutin: Pa žen... Dobro, idem!
(ide do podruma, vraća se sa krastavcima)
Milutin: Evo t... Koji je ovo kurac?!
Žena: Pa Ezel.
Milutin: Koji kurčev Ezel, mamu li mu jebem osmanlijsku?! Daj na prvi, ionako nas je Tijanić pokr'o za utorak, bar u sredu 'oću da gledam Ligu Šampiona, pošto mi Arenu ne pada na pamet da plaćam!
Žena: Pa Milut...
(par minuta otimanja oko daljinskog, krhka je žena, Milutin izlazi kao pobednik)
Milutin: Diž' se iz fotelje!
Žena: I kako ja sad da gledam Ezela? A sad je baš zanimljivo!
Milutin: Boli me kurac! Imaš internet pa gledaj! Ionako plaćam ADSL da bi se ti dopisivala s' Brankicom, a po ceo dan sedite ovde i pijete kafu koju ja kupujem, krvavo zarađenim parama!
Žena: Milutine nemoj tako za Brankicu! I dođi ovamo nađi mi ovo.
(Strajnić: ...za dva minuta se uključujemo uživo na Alijanc Arenu...)
Milutin: (nalazi Ezela na internetu) Evo ti sad gledaj. (vraća se u fotelju) Pa smanji to ženo! Jaooooo!
Žena: Pa kako da gledam?
Milutin: Pa isključi jebeni ton, ionako Turke ne razumeš, jebem mu mater!
Žena: Pa ne mogu bez tona...
Milutin: Uf! Čekaj! (trči do komšije, donosi slušalice) Evo ti, slušaj sad!
Žena: Pa kako ovo?
Milutin: Lepo, utakneš ovde. Jel' može?
(žena ne odgovara)
Milutin: Pitam, jel' može?!
(žena ne odgovara, Milutin se sa pobedničkim osmehom na licu vraća u fotelju)
Žena: (iz sveg glasa, pod uticajem slušalica) Milutine! Milutine, dođi da vidiš ovo!
Milutin: (trgnu se kao da bombarduju ponovo) Pu sve ti jebem! Šta se dereš koji kurac?!
Žena: (i dalje iz sveg glasa) Da vidiš Ezela!
Milutin: Skini jebene slušalice ženska glavo! I boli me kurac za Ezela i Turke! Jedini Turci koji me interesuju se zovu Fenerbahče, igrao sam keca na njih!
Žena: Milutine pa ti se kockaš!
Milutin: Ne koc...
Dete: Kmeeeeeee!
Žena: Eto! Sad si i malog probudio! Idi vidi, možda se ukakio, duša mamina.
Milutin: A što ti ne ideš? Počela mi je utakmica, ti onako ti možeš da staviš pauzu!
Žena: Pa ne mogu Milutine. Odmeni me jednom, vidiš da sam u sedmom mesecu.
Milutin: Pu jebem te Milutine, da te jebem!
(Milutin ustaje, oblači jaknu)
Žena: Pa gde ćeš Milutine?
Milutin: Idem u kladionicu da gledam utamicu!
Žena: Idi! Ja ionako nisam bitna! Idi kockaj se! (seda u fotelju) Ej Milutine...
Milutin: Šta je sad?!
Žena: Nemoj da ideš kolima. Danas, kad sam išla kod Brankice, izlazio je neki beli dim ispod haube, zaboravila sam da ti kažem.
Milutin: Pu! Pu, jebem te živote! (pogled na gore, ruke na glavu, obraća se Bogu) Pa što me jebeš?! Slavim tri dana, preslavljujem, celu kuću sam ikonama oblepio, k'o u crkvi da živim, i zašto me i dalje jebeš?!
Žena: Zašto sad vičeš? Vidiš da dete plače!
Milutin: E moj Milutine, pomnožio si ti život sa nulom još kad si se oženio! Pu! Ma jeb... Ma boli me kurac za sve! Ionako ako potrčim stižem do petnaestog minuta!
Žena: Ali Milut...
Milutin: MRŠĆI!
Tvrdnja malog broja pojedinaca koji su iskusili senzaciju doživljaja u toku kliničke smrti u šta još manji broj ljudi veruje. U svakom slučaju, ova tvrdnja izaziva ili prihvatanje, ili odbijanje. Malo je nautralnih.
Zamislimo sledeću situaciju:
Trudna žena očekuje blizance. Bliži se porođaj, a dva fetusa razgovaraju...
- Da li ti stvarno veruješ u život posle ovoga?
- Pa da... mora da postoji nešto posle rođenja. Možda smo ovde baš zato da bismo se pripremili na ono što nas čeka.
- Gluposti, ne postoji život posle rođenja. Kako bi uopšte izgledao takav život?
- Ne znam, ali ubeđen sam da će tamo biti bolje nego ovde. Možda ćemo videti neki novi, veliki, široki svet i moći da trčimo...
- Budalaština! Trčimo, šta ti to znači?
- Krećemo se brzo sa mesta na mesto.
- Aha. Sve i da postoji takav svet, a naravno da ne postoji pošto ga niko nije video, ne bismo mogli da se pomerimo daleko, vidiš kolike su nam pupčane vrpce, a kroz njih se hranimo...
- Ma u tom novom žvotu ćemo se hraniti na drugi način, uopšte nam neće biti potrebna pupčana vrpca. Ješćemo.
- Šta bi to bilo? A i odmah bismo se izgubili...
- Pa možda ćemo tamo moći da vidimo gde smo, da se lakše snalazimo.
- Šta znači videti? Kako sada ne vidimo?
- Pa zato što je mrak, napolju će biti svetlo...
- Ne postoji svetlo. A i ja ne bih ni želeo da živim u takvom svetu, nema sigurnosti, ništa ne bismo znali, ne bismo se snašli...
- Pa imaćemo mamu, ona će se brinuti o nama!
- Mama? Kakva glupost... i ti u to veruješ. Pa dobro, gde je ta mama?
- Mama je svuda oko nas! U njoj smo i zahvaljujući njoj živimo. Ona nas je stvorila, bez nje uopšte ne bismo postojali.
- U to ne verujem! Nikada nisam video nikakvu mamu, stoga je jasno da ništa slično ne postoji. Ne postoji život posle rođenja i to je to!
- Istina, niko se odatle još nije vratio da nam ispriča, ali opet, ja verujem da tek posle rođenja počinje pravi život...
- Samo se ti nadaj. Bolje ti je da uživaš u ovom životu koji imaš i da ne filozofiraš previše.
Utešna rečenica, koja se upućuje osobama, loše životne sudbine, koji su se dobro zeznuli u životu, ili koje su drugi ljudi ili situacije zeznule...
Aca: Kako si, mazi li te život, brate?
Džoni: Ko seljak ubojnicu...
Aca: Što, kad smo se najskorije videli, dobio si šesticu na lotou, a pre toga si se oženio?
Džoni: Pre tri meseca, propadne firma, ja ostanem bez posla, istog dana saznam slučajno, da mi žena neverna, duže vreme, ali ništa joj nisam pričao...
Tri nedelje kasnije, morao sam na operaciju slepog creva... Kad sam se vratio kući iz bolnice, kuća prazna, pokupljena sva ušteđevina... Napustila me rospija!
Aca: Jeben li je žigolo život?... Šta god radio - ne radio, može dobro da te iskeca!...
Rečenica koja se čuje obično kada se polemiše o izvođenju neodgovornih, ilegalnih, štetnih ili opasnih radnji.
- Ajde da se napijemo ko svinje i da trčimo goli po ulici i vičemo 'iiiiiii-aaaaaaaa'' na pajkane.
- Si bre ti normalan?!
- Ajde bre šta ti je, život je kratak.
Sažet opis karijere radnika u fabrici čija je osnovna delatnost masovna proizvodnja identičnih predmeta. Na primer, radnik na pokretnoj traci u fabrici automobila koji za zadatak ima da 8 sati dnevno na svaku karoseriju ručno ubaci po šraf i da ga zašrafi.
Žena: Kako je bilo na poslu danas?
Muž: Pa jesi ti normalna pička ti materina, već 20 godina me pitaš isto pitanje svako popodne a dobro znaš da ceo život vrtim jedan te isti šraf, da sanjam šrafove i da sam jednom prebio kuma jer me je pitao imam li šrafove za njegov auto?!
Žena: Dobro, pitam samo...
Ti si centarfor, mlad i perspektivan.
U odbrani tvog tima nalaze se tvoji roditelji, koji ti daju stabilnost i sigurnost. Stub odbrane, štoper - to je tvoja majka, koja će previše često da pazi na tebe, toliko da će zaboraviti na protivničke napadače. Iako je to u većini slučajeva nepotrebno i ometa te, to je samo njen strah od tvog eventualnog postizanja autogola.
Ćale je bek, uleteće često iz odbrane da ti pripomogne, ali će se vratiti brzinom Roberta Karlosa - ne samo da popuni rupu u odbrani, već i da štoper ne bi primetio njegovu preteranu slobodu u igri.
Babe, tetke, ujaci - bave se svojim zadacima, ali će povremeno da te "izbace" nekom novčanom donacijom, kao što zadnji vezni ume iznenadno da "spoji" svog špica sa golom.
Braća i sestre su poput nekadašnjih, klasičnih krila - probiće pored auta i uputiti ti centaršut u vidu saveta ili neke slične pomoći. Mada umeju da budu i poput savremenih krila - praktično tvoj partner u napadu.
Najbolji drug - polušpic, plejmejker, tvoj najbliži saigrač. Vašim bravurama i duplim pasovima jurišaćete i na najjače, i na najgrublje odbrane. Izvodićete egzibicije. Ponekad neće ići sve po loju: upadaćeš u zamke, kasniće pasovi, ali i ofsajd je za napadača.
Padaće het-trikovi i crveni kartoni, neko će na svom putu dobiti stalnog partnera u napadu, neko će ostati ptica selica, ali zapamti jednu stvar - kompletan napadač je samo onaj koji igra u oba smera, koji radi za svoje saigrače isto kao što i oni rade za njega.
