Krivac za sve ljudske probleme, posto nije fer...

Onaj koji iskusi ozbiljnu zivotnu opasnost,ima utisak da mu se citav zivot odvija pred ocima.Onaj kojeg je sreca pratila pa nije upadao u ozbiljan belaj ili je ostao nacisto strejt,moze pomisliti da je to jos jedna od fraza iz holivudskih filmova ili lake literature.

Da je ovaj pojam realan i da ima bukvalno znacenje,zna svako ko je nekada iskusio nadrazaj rada respiratornog sistema i ubrzan rad srca prilikom konzumiranja marihuane.Kada pomenuti osecaj nastane dobijas utisak da ce se citav svet srusiti,da ce ti srce iskociti iz grudi i da ce prestanak disanja ugasiti tvoje postojanje.

Neko je u tvojoj glavi pritisnuo PLAY i scene pocinju da se nizu.Kada je cale u doba najvecih govana nasmejanog lica iz kese izvadio "Sony Keca",
kada su kosarkasi osvojili zlato u Americi i kada si prvi put video burazera zavijenog u pelenu kako te gleda okicama jos neformirane boje.

Disanje postaje sve otezanije,a mracne misli postaju sve prisutnije.Dok se boris za vazduh secas se kako smo svi bili sjebani kad je Pedja 98me pogodio precku,vracaju ti se lica likova iz osnovne koje si svaki dan ponizavao,dok se molis tamo necemu svevisnjem da te postedi jer ti ces se naravno promeniti i poceti ispocetka.Vrtis u glavi svaku uvredu koju si izrekao i zakljucujes da si toliko govno koje i treba sad tu na mestu da krepa.Prestaje kasalj,prelazi u cisto gusenje,djavo ne da mira pa ti se na vrh svega pojavljuje i lice one male sto si se na nju lozio u srednjoj,i onog matorog sto si mu na fasadu gajbe kao jedanaestogodisnjak crtao obrnute krstove.

Rad srca se smiruje,disanje se polako vraca u normalu,ziv si,a ceo zivot ti je prosao pred ocima.I tako svake nedelje po nekoliko puta...

Obično je to ono mesto na kojem se ne nalaziš. Međutim, ako se kojim slučajem nađeš na tom mestu, nalaziš se ili pre ili posle boljeg života u njemu.

Илити: "Како је до јаја да живиш са цимерима, идеш сваки други дан на журке, правиш лудницу са цимером по стану, радиш неки просечан посао, али се зато зајебаваш до јаја и уживаш максимално у животу" фазон серије/филма.

Свако ко је бар једном бацио око на серије типа "Пријатељи", "Веселе седамдесете" или "Стажисти" помислио је на ту болну чињеницу да не живи у земљи типа САД и да нема шансе да унајми ни стан од 70 евра који дели са удовицом ратног ветерана, камо ли једну од оне две станчуге које деле јунаци из "Пријатеља". Да, реалност је прилично зајебана, па осим тога што не можеш да приуштиш стан у коме лагано може да се опичи фудбал 5 на 5, твоји пријатељи вероватно нису суперопичене копије Џоија, Рејчел, Роса, Чендлера и Фиби. Далеко су веће шансе да ти иначе треба сат времена да их натераш да оду с тобом до града на пиво.

Кул музика из седамдесетих исто отпада. Једини подрум који можеш да нађеш је онај у згради у којој живиш где би ти се шетали пацови по глави док покушаваш да дуваш са ортацима.

Реалност наставља да убија финанскијски. Ако живиш у Србији, а притом имаш ту срећу да живиш сам у свом стану (а ниси ожењен/удата), паре ти сигурно не испадају из гузице. Тако да, о путовању на лађење јаја до Лас Вегаса можеш само да машташ. Чак тешко да и финанскијски можеш да издржиш да сваки дан пијеш кафу у најгорем кафићу у граду, камо ли да нађеш неки домаћи "Central Perk" и да тамо блејиш цео дан.

Генерално, тешко да све то и у "обећаној" Америци можеш да приуштиш без 10 сати дневно на послу. Тако да, морала би гузица да ти буде укључена у струју и да се константно бијеш неким енергетским пићима да би имао живот интересантан као они. Тешко да имаш најинтересантнији посао на свету као јунаци из "Стажиста", па да се зезаш по болници цео дан са најбољим ортаком. Ако живиш у мајци Сербији, а у тим си годинама, вероватно теглиш гајбе код приватника или келнеришеш у кафићу да би напокон уштетео 80000, да платиш јебену школарину и напокон упишеш ту трећу годину.

Надај се да ти је живот довољно кул, пошто њихов можеш да живиш само две епизоде дневно на ТВ-у. Осим ако не скинеш серију са нета, ал' џабе, нема ништа од кул гајбе, заборави.

Pušiti 3-4 pakle cigara na dan. Napuniti pluća dimom do kraja.

U sivilu monotone svakodnevnice ponekad naidju oni sitni trenuci koji te ispune i u sebi pomisliš gore navedeno.

vrlo slikovit opis nacina zivota velikog dela stanovnistva drzave nam Srbije.

Čitav svoj radni vijek provesti u jednoj firmi. I u dobru i u zlu, u vremenu procvata, ali i onda kada su svi bježali, ostati uz nju, poput kapetana koji tone sa svojim brodom, pokušavajući da ga spase. Nekada je i spasiti, vratiti joj stari sjaj, ponositi se njome, brinuti o njoj kao o članu porodice. Sve do dana kada se više ne bude imalo o kome brinuti, za koga ostavljati krv, suze i znoj. A i tada će nastaviti da živi, u sjećanju svojih vjernih radnika, koji će naučiti da nekako žive bez nje. Ili ne.

Kaže se za smušenog, mršavog čoveka kome su obrazi upali, podočnjaci crni i podbuli. Telo gradjeno kao kod malo ugojenijeg palestinca sa sve pilećim grudima i pivskim stomačićem. Najčešće mumla i oteže reči i time potkrepljuje utisak da mu se život smučio.

U komediji i smislenosti. Gde je izlaz? Svetlo je na kraju tunela. Tuda prolazi voz. Nema mesta za hodanje. Karta je preskupa. Putnici putuju na sopstvenu odgovornost. Palanka osuđuje - reč je kazana, vrti se u krug, razvija, nadograđuje i postaje priča. Ili pak bajka. Nisi sam. Oči posmatraju danas. Sutra osuđuju. Preksutra si u vozu. Putuje u logor. Nisi kriv, a nisi ni jevrej. Apsurd ti se smeje, Kafka je pisao za tebe. Postoji i drugi put; pustinja. Dine, i ravno, nigde ničega. Mrtvi pesak. Nema ni vode. Oaza presušila. Voda je osnov za život. Gde je onda izlaz? Ideal je umro. Niče i Dostojevski su u ringu. Bezvremenska tuča. Možda da postaneš monah, iskoristi teritoriju. Ili umri u samoći.

Pitanje koje vijekovima muči sve Vukajlijaše, i na koje još niko nije dao potpuno tačan odgovor.
Uglavnom, postoje dvije struje, zakleti Vukajlijaši, koji tvrde da nema života nakon Vuke, i ovi drugi (zlobnici, crkli dabogda), koji misle da se isti i nakon Vuke nastavlja.

Oni koji misle da je život poslije Vukajlije nemoguć uglavnom provode svaki dragocjeni minut na istom, trudeći se da ne propuste nijednu definiciju, da okače nešto svoje, da nekoj dovitljivoj bace plusić, nekom smaraču koji minus, ponekad se, boga mi, i zakače, brane se stavovi i tako to.

Ovi drugi (zlobnici, crkli dabogda), međutim, misle da ima života i poslije Vukajlije, zato ponekad odu na posao/fakultet/u školu, nađu neku djevojku, momka, šta vole već, izađu tako ponekad, sami (svojim nogama) odu na trčanje i slično...

Odlučite kojoj struji pripadate.

Kada se okupi ekipa za ispijanje piva iz birtije na poligonu za fudbal.

nekome ili nečemu,vrhunac obavljanja neke stvari, takođe vrhunska prozivka nekog, nečeg
sinonimi:otkinuti, idzuti, rasturiti, razjebati, odrati...

Један тренутак у животу у коме се све промени, на горе. Онај тренутак кад завршиш у говнима па још и пустиш воду у нади да ће се говна спрати, да ћеш наставити свој живот, другачији, али се надаш бољем. У најгорем случају надаш се да ће бити само другачији. У том тренутку завршиш у мешавини пишаће, гована и воде која се креће невероватном брзином, брзином која додатно отежава бег из те смесе. Упорно се трудиш да се држиш оног најмањег зла, воде. Вода је онај трачак наде у тој безизлазној ситуацији у коју си себе увалио, али говна и пишаћа доминирају у смеси...

Tvrdnja malog broja pojedinaca koji su iskusili senzaciju doživljaja u toku kliničke smrti u šta još manji broj ljudi veruje. U svakom slučaju, ova tvrdnja izaziva ili prihvatanje, ili odbijanje. Malo je nautralnih.

Utešna rečenica, koja se upućuje osobama, loše životne sudbine, koji su se dobro zeznuli u životu, ili koje su drugi ljudi ili situacije zeznule...

Rečenica koja se čuje obično kada se polemiše o izvođenju neodgovornih, ilegalnih, štetnih ili opasnih radnji.

Sažet opis karijere radnika u fabrici čija je osnovna delatnost masovna proizvodnja identičnih predmeta. Na primer, radnik na pokretnoj traci u fabrici automobila koji za zadatak ima da 8 sati dnevno na svaku karoseriju ručno ubaci po šraf i da ga zašrafi.

Ти си центарфор, млад и перспективан.

У одбрани твог тима налазе се твоји родитељи, који ти дају стабилност и сигурност. Стуб одбране, штопер - то је твоја мајка, која ће превише често да пази на тебе, толико да ће заборавити на противничке нападаче. Иако је то у већини случајева непотребно и омета те, то је само њен страх од твог евентуалног постизања аутогола.

Ћале је бек, улетеће често из одбране да ти припомогне, али ће се вратити брзином Роберта Карлоса - не само да попуни рупу у одбрани, већ и да штопер не би приметио његову претерану слободу у игри.

Бабе, тетке, ујаци - баве се својим задацима, али ће повремено да те "избаце" неком новчаном донацијом, као што задњи везни уме изненадно да "споји" свог шпица са голом.

Браћа и сестре су попут некадашњих, класичних крила - пробиће поред аута и упутити ти центаршут у виду савета или неке сличне помоћи. Мада умеју да буду и попут савремених крила - практично твој партнер у нападу.

Најбољи друг - полушпиц, плејмејкер, твој најближи саиграч. Вашим бравурама и дуплим пасовима јуришаћете и на најјаче, и на најгрубље одбране. Изводићете егзибиције. Понекад неће ићи све по лоју: упадаћеш у замке, касниће пасови, али и офсајд је за нападача.

Падаће хет-трикови и црвени картони, неко ће на свом путу добити сталног партнера у нападу, неко ће остати птица селица, али запамти једну ствар - комплетан нападач је само онај који игра у оба смера, који ради за своје саиграче исто као што и они раде за њега.

decja igra. kad te neko gurne u saht i kada se prepadnes on te vrati da mu popsujes sve po redu.