Jedan kliše koji izgovaraju ljudi koji su stvarno imali teško detinjstvo i celokupno odrastanje, dok ga na drugoj strani koriste delikventi, manijaci i ostale psihopate ne bi li se bar kolko tolko opravdali, makar pred sobom, i sudijom naravno.

Лити крокодилске сузе због врапчије памети и рођења са зечијом усном. Бити сматран за мачији кашаљ због пилећих груди и кокошијег слепила. У одраслом добу прележати овчије богиње, закачити птичији а потом и свињски грип, зарадити курје око, заразити се крављим лудилом и мишјом грозницом. И поред пасјег живота сачувати коњске живце.

Одраставши одрећи се коњског репа и јареће браде а поносити се орловским носем.

Повремено бити брз као зец трчећи као мува без главе. У одсудним тренуцима имати око соколово уместо телећег погледа. С времена на време превазићи лењост бубе и изненадити себе и друге сналажљивошћу видре, лукавошћу лисице и памећу пчелице.

Бити храбар као лав и не дозволити да црв сумње нагризе самоувереност онда када је потребно бити јак као бик или вредан као мрав у превазилажењу проблема којих у том тренутку има као кусих паса. Тврдоглаво као мазга и непоколебљиво као гладан вук грабити напред и притом певати као славуј храбрећи себе.

И то не она коју ћеш платити, па јебати. Не. Живот је она нечастива курва која ће ти узети дебелу кинту, и побећи са њом остављајући ти две гориле да те лемају јер си хтео да је "зајебеш".

Живот је курва.
Према свакоме, без изузетака.
И онај ратни злочинац што је дочекао старост у својој фотељи, гледајући јапански дневник, а исто тако и онај доброћудни чича што храни голубове и прича унуцима догодовштине из детињства. Једина разлика је што је живот првог зајебао самим рођењем, дарујући му тежак бол који га је разарао, и који је желео да подели са другима. Њему је убиство, мучење и плач других тренутни аналгетик са краткотрајним дејством. Оног другог су, пак, сви заборавили. Остао је сам у запећку собе, ти исти унуци га посете једном у месец дана, а што су старији, то ређе.

Оба старца су ухваћена у тежак вртлог живота. Један по рођењу, други, изненада и константно. Живот им је даровао само моменте среће, да би знали шта је бол. Каква курчева табулараза, да је човек испрва, празан лист хартије, не би се људи рађали са склоностима ка раку, срчаном обољењу, слабом виду, социјалном затупљеношћу и плачући. Устајеш ујутру да би преживео још један дан, гледаш како време пролази, чини ти се да стојиш, а заправо идеш још брже од тог времена. Јер секунда је довољна да ти се живот обрне за 180 степени. Секунда је довољна да напустиш тај исти шугави свет, и секунда је довољна да ти одреди остатак живота.

Нажалост, дарежљивост живота, и Бога - генетике је вазда била велика. Дарује ти буре гована, а ти гледаш како ћеш га прогутати. Да ли постепено, цео живот, или на моменте много, па одмарати до следећег момента.

Кроз призму песимисте, посматраш време које иде, а ти стојиш. Не, чекај. Ти идеш још брже.

U ovom slučaju nije nikakvo književno delo ,nego je kompjutersko kućište sa ostalim komponentama bez koje kompjuter ne može da radi.

Recenica koju je nas narod shvatio preozbiljno.

Improvizovani splav od krhotina potonulog broda na kojima pluta nekolicina preživelih.

Prdnem. I zatvorim sva vrata.
Uživam.
Opet prdnem. Pod jorgan.
Zaronim.

Kad te dobra komšinica zovne na kafu,samo da bi ti rekla kako je našla nekog bogataša.

Ono kad imate veliku dioptriju, pa privremeno ostanete bez naočara/sočiva.

CV montera.

Наравно, реч је о тоалет папиру. Оно што се дешава је следеће:

Седиш за компом до последњег тренутка или радиш нешто друго. Битно је да си у неком послу. Трпиш одлазак у WC до последњег тренутка. Гасови (читај прдежи) које испушташ су све топлији. Помислиш: ,,Само да завршим још ово!" (или: ,,Само да прочитам још ову дефиницију!"). Цупкаш у месту, увијаш се и осећаш како полако креће. Е сад ... трком до WC-а ...

1) Немаш среће ! Унутра је :

Ћале: Вероватно се брије !
Кева: Вероватно риба купатило !
Сестра: Вероватно брије ноге или се купа !

... Дивљак у теби се буди и хоћеш да развалиш врата. Урлаш да пожури, предомислиш се након 2 секунде и урлаш да изађе напоље истог момента.

2) Имаш среће !

Утрчаваш унутра, брзином муње закључаваш врата, једнопотезно свлачиш панталоне и гаће, док другом руком спушташ даску или подижеш поклопац WC шоље у зависности од ситуације. Излазиш из агоније у року од 3.8 секунди са блаженим осмехом на лицу као новопечена мајка која је добила своје прво чељаде. Стање нирване обавезно квари поглед на десно. Схватиш да идиот који је пре тебе био на шољи, није заменио стару ролну новом ! ,,Јебем ти кретена ... мамицу ти натакарим на буџу ... марш у пизду материну ! " Поглед лети по купатилу (обично у правцу места где држите цело паковање Perfex-a) и сад размишљаш како да у што мање корака, онако раскречен, узмеш ролну а да не направиш штету. Погледаш испод (да те нешто не изненади :) ! ), закорачиш, зграбиш и успео си !!! Излазиш из тоалета и дереш се : ,,Ко није заменио ролну!" ...

Скраћени назив за оне дубоке, искрене конверзације између пријатеља које долазе с времена на време, и у којима се претресу сви важнији и озбиљнији аспекти живота, од породичних питања до емотивних стања.
Увек дођу као неки тренутни "пресек" докле се стигло у животу и буде некако лакше и растерећеније после њих.

Ljudi koji nemaju svoju Andromedu su hendikepirani za čitav jedan svet, galaksiju, svetlosnu godinu, siromašniji za jedno vredno osećanje, stanje duha, vremensku zonu..Za čitav jedan podsistem unutrašnjosti bića. Osudjeni su na najstrašniju kaznu - da ostare.

Andromeda je nedeljivi deo svih unesrećenih i nesnalažljivih, neprobojna samoća u službi opstanka u društvu, štit, oklop i zaklon, kamena tvrdjava sva u lišaju i mahovini, načeta ludost u službi zdravog razuma. Svakoga ko poseduje Andromedu odlikuje i tračak sujete, jer svakome je njegova Andromeda najlepša. Uredjena po sopstvenom nahodjenju a opet mistična i iznenadjujuća, ona se širi i skuplja oponašajući pluća univerzuma, i treba je posećivati samo u trenutcima kada za njom najviše čezneš i žudiš. Druge ne smeš povesti tamo, jer lepotu tudje Andromede nije lako uvideti - na letimičan pogled deluje blistavo, a opet, ta blistavost materije i duha neiskusnom posmatraču može delovati zastrašujuća.

Neki su vekovima gubili vreme tražeći put za Indiju, nalazeći jedino prokletstva ljudske pohlepe i tragičnu patnju postojanja. Ja sam tražio sopstveni put, koji će me odvesti na samo moje mesto, u jedan zaseban univerzum, gde leže sama ideja i početak pupčane vrpce..Mlečnim putem, sa lastama i raspevanim prolećnim pticama ispod pazuha. Tamo jedino mogu biti svoj, sam sebi prekor i sud - mali Bog svog malog univerzuma.

Uplaše se za mene kada otputujem. Kažu lik mi ubledi, brada naraste kao trava u žitu, u očima zasijaju iskre žudnje i zvezde kojima još nisu nadenuli ime. Ne primećujem - otisnem svoj brod na nekoliko nedelja, podignem bela jedra, prekinem sidro, uživam u slobodnom letu i padu, plovidbi u beskonačno, namerim krmu ka nepoznatom pravacu, ćutanju, drugujem sa mislima koje ne trebaju ograničenu reč, zvukovima koje daruju instrumenti koje sam jedino za sebe izmislio. Nema gladi, hladnoće, sujete, prohteva, zahteva, jasno odredjenih pravila, tebe, mene, civilizacije..

Tabula raza. Družim se sa crnom materijom, uzbudjen posmatram supernove, u stomaku osluškujem vetrove sa sunca, i sve ono što mogu doneti iz daleka. Ne zanima me Mars, Jupiter je tačka koja bledi, a Zemlja samo početna stanica sa koje sam krenuo davno, vrlo davno.

Na Andromedama nema ratova jer nemaš sa kim da ratuješ, nema greha jer nemaš kome da ga počiniš..Nema crne mame i crnog tate, crvenih slova i zlobe sitnih duša, krv se uspava i ne razmišlja o smrti u ograničenosti vremena i postojanja, udišeš vazduh sa večnih okeana i planinskih venaca. Tamo je sve istinito, stvari dobijaju druge mere, oblici nova značenja, um neslućene dimenzije a ljudska sudbina jedan novi smisao. Ne postoji ni jedan vid barijera ni iskušenja - samo pobeda.

A onda nekako prokrijumčare zgusnuti snop svetlosti kojim te traže, i skokneš do njih - čisto da vidiš šta ima.

Ruta koju svi moramo trčati. Neko krene prije, neko kasnije ali svi smo na stazi i ostajemo sve dok možemo izdržati. Neki odustanu zato što su krenuli ranije, drugi nastavljaju dalje jer još uvijek mogu a neko pak odustane izbog prepreka i problema koje susretne na stazi. Većina ne odustaje svojevoljno i mi ih razumijemo jer znamo da ćemo i mi nekada morati stati. Na tom putu čovjek trči i sa ljudima koje vremenom zavoli, baš zato što su tu, trče uz njega i želio bi da ostanu uz njega na tom dugom putovanju.

Period u životu muškarca pre stupanja u bračne vode.

Za većinu građana je postao mnogo loša navika...

Ono što ti se desi kad ti neko cimne stolicu na kojoj se u tom trenu klatiš.

Još jedna od glavobolja naučnika sa univerziteta u Masačusetsu

Neverovatno je koliko u srprkom jeziku postoji izraza za meru nečijeg pijanstva, ali još je neverovatnije koliko ti izrazi nemaju veze s alkoholom i njegovim učinkom na um i telo.

..onome ko mnogo spava..