Sudeći po najemitovanijim reklama na domaćim televizijama nameće se logičan zaključak da one nisu ni malo istinite. Inače bi sve izgledalo dosta drugačije.
-Muškarci ne bi bili ćelavi
-Žene ne bi imale brkove i celulit
-Belo bi bilo blistavo belo
-Prodaja ulja bi opala jer bi se kuvalo sa 2 kapi ulja
-Veš mašine bi trajale po 100 godina
-Oni dani ne bi više bili tako napeti
-Tačno bi se znalo kad su plodni dani a kada ne
-7 na LOTO-u bi se izvlačila svaka 3 dana
-Muškarcima prostata više nikad ne bi bila problem
-Sudopere ne bi bile zapušene
...
Fraza, čiji smisao u skladu s vremenom u kome živimo dobija na brzini.
Momak: Zdravo, ja sam Ivica! Hoćete li da Vam platim piće?
Lepotica: Zaboravi piće. Reci, šta dobijam ako spavam s tobom?
Momak: Mislim, možda dete!?!?
Lepotica: Može džin-tonik.
Moto trgovaca organima nakon što opustoše žrtvino tijelo.
To je kad klinac, koji je svoju prvu poluciju dožiiveo pre cirka dva meseca, krene posvuda da širi svoje ribolovačke priče, tako da svi imaju uvid u njegove bogate trsiteljske dogodovštine, pred kojima bi i Kazanova pao na dupe.
Pričao drugar iz osnovne, nakon povratka s mora, pred polazak u osmi razred...
''I tako, čim je autobus krenuo, kažem ja Jeleni da sedne pored mene i tako ona sedne pored mene, pa je ja zagrlim i slučajno uvatim za sisu i tu me ona ošamari, ali vidim da se smeška. Posle se smračilo i pošto su moji i njeni sedeli napred, mi smo počeli tu da se vatamo. Onda ugasili svetla, pa je skinula majicu i dala mi da je vatam za sise. Htela je i da mi ga puši, ali bilo još ljudi tu. Sutra odemo na plažu i ja je lepo izvatam dok smo bili u vodi, ali su nam bili tu roditelji, pa ništa drugo nismo smeli. Zato smo se vratili ranije u hotel, pa me je pozvala u svoju sobu i skinula se gola. Tu se i ja skinem, pa mi je prvo pušila, pa mi je dala da je jebem. Da znaš kakvi su to orgazmi bili! Dvaput sam svršio za pola sata. Posle me je pitala da li hoću da je jebem u dupe i ja joj reko da hoću. Znaš kako dobro! I tako skoro svaki dan, plus svako veče, išli smo na plažu, nema žive duše, samo pesak mnogo ulazi. A kad smo se vraćali, bilo duplo manje ljudi u autobusu i seli smo skroz pozadi. Tri puta mi ga je izdrkala, sve sam umazao majicu. Ujutru kad me pitala majka šta mi je to, morao sam da je lažem da je sladoled...''
Ili ti sve se da popraviti sem juga komsinog i mog starog kadeta.
To su oni trenuTci koji ti čine dan lepšim, osmeh blistavijim a sujetu mirnom kao jezero.
- Komšija ti zavidi na novom autu i otvoreno to pokazuje tako što te pita pošto je?
- Vukajlijaši te mrze iz dna duše jer si pobegao iz njihovog napaćenog nolajferskog realma,
- Pičke koje te nikad nisu gledale svršavaju kad te ugledaju,
- A onaj ko te mrzi JOŠ VIŠE TE MRZI!
Originalna najava za puš pauzu.
Ambalaža za čuvanje opijata kod demotivisanih pozorišnih radnika.
Tunel iz kojeg počinje sve. Radost je jednih, ali i Godo za druge. Radost za one koji ga spoznaju na vreme, dok drugi, čekajući Godoa, lutaju po neadekvatnim zamenama, u nadi da će ga i oni pronaći i doživeti dugoočekivanu, višeminutno/sekundnu ekstazu.
Maštovitiji umeju i da pronađu tajni prolaz. Tunelčić, tik do glavnog tunela. U njemu se takođe mogu doživeti blagodeti ovog dara prirode.
Pička.
Moto profesionalnih nabiguzica.
Isto važi i za blajvatorašice, da se tako seksistički izrazim.
Suprotnost uspinjanju stepenicama kroz život, što je karakteristika samoukih i vrednih ljudi.
Od malih nogu su sva vrata otvorena. Naravno, neka su se otvorila sama zahvaljujuću srećnoj zvezdi pod kojom se pojedinac rodio, koja ga je odredila da pripada određenoj privilegovanoj grupaciji. Neka se nisu otvorila sama. Otvorili su ih drugi. Gde god bi zaškripalo, imalo je ko će dodati ulja i sve je išlo kao po loju. Umerenom brzinom, ali bez znoja.
Za to vreme, osoba koja se uzdiže liftom može da vidi ove sa stepenica kako se muče. Može, ali i ne mora da ih gleda. Ko ih šiša, imamo mi u liftu pametnija posla. Sve ide pravolinijski bez većih impulsa, kao EKG mrtvog čoveka. Zašto bi išta pošlo po zlu? Dok ne stignu do vrha mogu da rade razne stvari. Prvo, mogu da se rugaju ovima sa stepenica. Ali i ne moraju. Mogu da se dive svojim saputnicima. Mogu da promene lift. Mogu da angažuju ove sa stepenica da im očiste lift. Mogu da ih angažuju da im otpevaju nešto. Mogu da ih pošalju po cigarete. Ili klopu. Na kraju, mogu da ne rade i ništa, što je njihova omiljena okupacija. Uglavnom ovo praktikuju, bez strepnje da bi se išta moglo desiti.
Pojedinci sa stepenica nisu zadovoljni time što su tu. Zato traže alternativu. Traže da se uhvate u kolo, da uđu u lift. Da bi tu ušli potreban im je neko iz lifta da ih ubaci. Pošto su ovi iz lifta obično neiživljeni i nezasićeni, sa vrlo određenim potrebama, ne treba da čudi što obično odvoje neku zgodnu curu sa stepenica. Daju oni njima mesta u liftu, dok one tripuju da je to zbog nekih njihovih specifičnosti u odnosu na druge. "Znojenje uz stepenice je za seljake", rekle bi one. "Mi smo za njih klasa", iste bi dodale. Postoji još dosta profila koji sa stepenica pređu u lift, svesni toga da sada počinju da dele njihovu sudbinu.
Ovi sa stepenica takođe vide one iz lifta. Oni ih vide i zavide im. A da li tako treba da bude? Da li su oni sve uzaludno radili, ili su ipak stekli bogatstvo koje će im kad tad koristi?
Kada se sistem sruši, kada se kolo sreće okrene, kada svi kolektivno počnu da padaju, jedni liftom, jedni stepenicama, onda će se videti plodovi znoja i onoga što su i jedni i drugi ostavili za sobom. Ako se za primer uzme po jedan pojedinac iz oba tabora, videćemo sledeće. Tip iz lifta počinje da propada brzo, nezadrživo. Ne može se boriti, ne zna kako se uspinjao, niti šta je pošlo naopako. Lift koji pada je nemoguće zaustaviti, a kamoli ponovo pokrenuti na gore. Pad na dno je bolan i tragičan. Ostavlja mu jedino opciju da pređe na stepenice, što on ne zna. Nema iskustva. Ostaje tu na dnu da se nada da će neka sveta sila popraviti lift. To može biti neko sa stepenica, ali i ne mora. Retko se taj lift ponovo pokrene.
Sa druge strane, lik koji se uspinjao po stepenicama ne pada toliko bolno. On pada polako, ali pada istim putem kojim se uspinjao. Putem kojim je već prošao i zna sve zagonetke koje je on već doneo i koje je uspešno rešio. Padanje niz stepenice donosi mu nadu da će se zaustaviti ubrzo, možda baš na sledećem stepeniku, otresti prašinu sa sebe i nastaviti dalje. Tu su čak i drugi, kojima je uzput penjući se pomagao. Oni će mu pružiti ruku da ustane. Njemu nije teško da podigne glavu na gore, pogleda koliko je sišao i ponovo pređe istu deonicu, a potom nastavi dalje. To se vrlo često dešava.
Zato braćo, vadite ruke iz džepova i stepenicama na gore!
Jedan od najtežih oblika bolesti zavisnosti u Srbiji.
A i kako da se osamostalim, kad ne mogu da nađem posao???
Najsuroviji udarac koji možeš da zadaš nekome.
Udarac koji se jedino može uporediti sa time da si mu pucao u obe noge, ušao u ulaz pored kog on leži upucan i sa krova mu još bacio klavir na glavu.
Upropastiti nekoga za čitav život jer on zna da je bolji, ti znaš da je bolji, svi znaju da je bolji, ali jednom se zajebavao sa tobom, opustio se, tebe malo prosralo i pobedio si.
Nakon toga je samo potrebno da ga zajebavaš s vremena na vreme, posebno u trenucima kada se pred drugima prži da je dobar u tome, gledaš ga kako pizdi i najbitnije je da više nikada ne igraš sa njim to u čemu si ga dobio. Nikada. Ni pod kojim uslovima.
- Pa znaš kako Đole. Ti kada igraš PES, nekako mnogo uklizavaš sa odbrambenim igračima, ja onda lako mogu da ih zalamam ili da odradim dupli pas i zato te derem. To moraš da središ da bi igrao kao ja.
- Pa jeste Sale, u pravu si.
- Ma de je bre u pravu Đole, ne slušaj ga. Igrao sam ja sa njim PES. Nema pojma. Dobio sam ga lagano dva-nula.
- E ajde ne seri Mare molim te. Trideset puta sam ti šutnuo na gol, ti samo dva puta i još plus mi Kazuki Ito isključio tri igrača.
- Pa dobro Sale, ako ćemo one tvoje pokušaje sa pola terena da računamo kao šuteve na gol, onda može.
- E brate, odradio sam ti takve akcije da nisi znao gde se nalaziš. Četiri, pet puta sam stativu i prečku pogodio.
- Pa ne treba to da pogodiš, nego gol.
- E znam ja šta treba da pogodim, imao si sreće više nego govana.
- Da, da sreće. Dao sam ti dva euro-gola.
- Ne laži. Dao si mi gol iz penala i iz kornera glavom.
- Pa i to treba znati, a glavom sam ti dao sa ivice šesnajsterca.
- Ma šta treba znati, stisneš jedno dugme i usere te.
- Pa što ga ti nisi stisnuo?
- Jednom sam ti u partiji preševao sedam igrača i golmana bre.
- I šta si uradio?
- Lažovska igrica, šutnuo je pored gola, a prazan gol. Popizdeo sam.
- Pa jebem mu mater zar nije to samo dugme da stisneš.
- Ej nemoj više da kenjaš, bolji sam od tebe sto puta, svi znaju. Ceo kraj zna. Znaš li ti koliko godina ja igram PES. Deset godina bre. Jesi ti lud? Ti bre nemaš pojma to da igraš. Ajde sada da igramo. Ajde! Odmah sada. Naćiću ja soni sada odmah. Đole, ti imaš soni. Idi kući po njega. Odmah!
- Ma nemoj Đole, neću da igram. Imam pametnijih stvari da radim nego da trpam amatere. Kada još malo naučiš, javi se decxko.
- Ajde pičko. Ajde cavo. Nemaš muda.
- Dvaaaaa nulaaaa.
- Ajde. Ima Đole Soni. Deset-nula će biti za mene. Deset golova ću ti dati. Deset!
- Kao i onda što si mi dao deset golova. Idi kući vežbaj bolje.
- Đole ja sam bolji od njega jel tako brate? Jesam, jel da? Jesam?
- Pa ne znam brate, svi pričaju da te je odrao dva-nula.
- Aaaaaaaa idem kući! Marš u pičku materinu obojica! Jebem vas u usta. A ti pičko, kad god hoćeš. Kad god hoćeš!
- Važi ajde vidimo se. Ovih dana ćemo.
- Ode mentol. A Što mu to radiš, znaš da uvek izgori? Kako ti ne dosadi?
- Da dosadi? Pa sve je slađe kako godine prolaze.
- Pa hoćeš igrati sa njim opet?
. Ma jok bre. Stvarno bi bilo deset-nula na za njega. Nego mi smešno kako se od tada uvek takmiči sa mnom u svemu. Pre neki dan smo stali kod nekog drveta da šoramo i ja sam prvi završio, a on odmah krenuo sa tim kako duže može da piša. Samo kažem dva-nula, počnem da se smejem, a on ode kući.
Ono sto kazem kad vidim da je neko visi, jaci, lepsi i pametniji (ima bolje ocene) od mene. Poslednja linija odbrane kad mi neko opisuje Mr. Perfecta.
Ron Jeremy...
Sve tvoje bivše devojke sa malim grudima.
Rečenica koju izgovoriš kada igraš igricu Super Mario i zelena pečurka ti upadne u rupu
Ono što je svakoj čaplji urođeno još od malih nogu.
Drveni građevinski otpad koji si nabavio za zimske dane starog smederevca.
- Aj mali donesi de onije dasaka. Utrnuće nam vatra!
Glavni moto žitelja Etiopije i drugih izgladnelih afričkih zemalja...
Negde na istoku Afrike..
X:"Askenati Abebe Selasije,vidi tamo neko ostavio parče hleba!"
Y:"Ma pusti to Bikila Hajle Gabrazigher,eno ga približava se čopor lavova,bolje da se izgubimo odavde!"
X:"Nek' ide život,jednom se jede!"
