Fraza, čiji smisao u skladu s vremenom u kome živimo dobija na brzini.

Moto trgovaca organima nakon što opustoše žrtvino tijelo.

То је кад клинац, који је своју прву полуцију дожиивео пре цирка два месеца, крене посвуда да шири своје риболовачке приче, тако да сви имају увид у његове богате трситељске догодовштине, пред којима би и Казанова пао на дупе.

Ili ti sve se da popraviti sem juga komsinog i mog starog kadeta.

To su oni trenuTci koji ti čine dan lepšim, osmeh blistavijim a sujetu mirnom kao jezero.

Ambalaža za čuvanje opijata kod demotivisanih pozorišnih radnika.

Tunel iz kojeg počinje sve. Radost je jednih, ali i Godo za druge. Radost za one koji ga spoznaju na vreme, dok drugi, čekajući Godoa, lutaju po neadekvatnim zamenama, u nadi da će ga i oni pronaći i doživeti dugoočekivanu, višeminutno/sekundnu ekstazu.

Maštovitiji umeju i da pronađu tajni prolaz. Tunelčić, tik do glavnog tunela. U njemu se takođe mogu doživeti blagodeti ovog dara prirode.

Moto profesionalnih nabiguzica.
Isto važi i za blajvatorašice, da se tako seksistički izrazim.

Супротност успињању степеницама кроз живот, што је карактеристика самоуких и вредних људи.
Од малих ногу су сва врата отворена. Наравно, нека су се отворила сама захваљујућу срећној звезди под којом се појединац родио, која га је одредила да припада одређеној привилегованој групацији. Нека се нису отворила сама. Отворили су их други. Где год би зашкрипало, имало је ко ће додати уља и све је ишло као по лоју. Умереном брзином, али без зноја.
За то време, особа која се уздиже лифтом може да види ове са степеница како се муче. Може, али и не мора да их гледа. Ко их шиша, имамо ми у лифту паметнија посла. Све иде праволинијски без већих импулса, као ЕКГ мртвог човека. Зашто би ишта пошло по злу? Док не стигну до врха могу да раде разне ствари. Прво, могу да се ругају овима са степеница. Али и не морају. Могу да се диве својим сапутницима. Могу да промене лифт. Могу да ангажују ове са степеница да им очисте лифт. Могу да их ангажују да им отпевају нешто. Могу да их пошаљу по цигарете. Или клопу. На крају, могу да не раде и ништа, што је њихова омиљена окупација. Углавном ово практикују, без стрепње да би се ишта могло десити.
Појединци са степеница нису задовољни тиме што су ту. Зато траже алтернативу. Траже да се ухвате у коло, да уђу у лифт. Да би ту ушли потребан им је неко из лифта да их убаци. Пошто су ови из лифта обично неиживљени и незасићени, са врло одређеним потребама, не треба да чуди што обично одвоје неку згодну цуру са степеница. Дају они њима места у лифту, док оне трипују да је то због неких њихових специфичности у односу на друге. "Знојење уз степенице је за сељаке", рекле би оне. "Ми смо за њих класа", исте би додале. Постоји још доста профила који са степеница пређу у лифт, свесни тога да сада почињу да деле њихову судбину.
Ови са степеница такође виде оне из лифта. Они их виде и завиде им. А да ли тако треба да буде? Да ли су они све узалудно радили, или су ипак стекли богатство које ће им кад тад користи?
Када се систем сруши, када се коло среће окрене, када сви колективно почну да падају, једни лифтом, једни степеницама, онда ће се видети плодови зноја и онога што су и једни и други оставили за собом. Ако се за пример узме по један појединац из оба табора, видећемо следеће. Тип из лифта почиње да пропада брзо, незадрживо. Не може се борити, не зна како се успињао, нити шта је пошло наопако. Лифт који пада је немогуће зауставити, а камоли поново покренути на горе. Пад на дно је болан и трагичан. Оставља му једино опцију да пређе на степенице, што он не зна. Нема искуства. Остаје ту на дну да се нада да ће нека света сила поправити лифт. То може бити неко са степеница, али и не мора. Ретко се тај лифт поново покрене.
Са друге стране, лик који се успињао по степеницама не пада толико болно. Он пада полако, али пада истим путем којим се успињао. Путем којим је већ прошао и зна све загонетке које је он већ донео и које је успешно решио. Падање низ степенице доноси му наду да ће се зауставити убрзо, можда баш на следећем степенику, отрести прашину са себе и наставити даље. Ту су чак и други, којима је узпут пењући се помагао. Они ће му пружити руку да устане. Њему није тешко да подигне главу на горе, погледа колико је сишао и поново пређе исту деоницу, а потом настави даље. То се врло често дешава.

Jedan od najtežih oblika bolesti zavisnosti u Srbiji.

Originalna najava za puš pauzu.

Najsuroviji udarac koji možeš da zadaš nekome.
Udarac koji se jedino može uporediti sa time da si mu pucao u obe noge, ušao u ulaz pored kog on leži upucan i sa krova mu još bacio klavir na glavu.

Upropastiti nekoga za čitav život jer on zna da je bolji, ti znaš da je bolji, svi znaju da je bolji, ali jednom se zajebavao sa tobom, opustio se, tebe malo prosralo i pobedio si.

Nakon toga je samo potrebno da ga zajebavaš s vremena na vreme, posebno u trenucima kada se pred drugima prži da je dobar u tome, gledaš ga kako pizdi i najbitnije je da više nikada ne igraš sa njim to u čemu si ga dobio. Nikada. Ni pod kojim uslovima.

Ono sto kazem kad vidim da je neko visi, jaci, lepsi i pametniji (ima bolje ocene) od mene. Poslednja linija odbrane kad mi neko opisuje Mr. Perfecta.

Sve tvoje bivše devojke sa malim grudima.

Rečenica koju izgovoriš kada igraš igricu Super Mario i zelena pečurka ti upadne u rupu

Ono što je svakoj čaplji urođeno još od malih nogu.

Дрвени грађевински отпад који си набавио за зимске дане старог смедеревца.

A nekome Vesna Kandić.

Главни мото житеља Етиопије и других изгладнелих афричких земаља...

Kada nazdravljas sa samim sobom pred ogledalom.