Slađan je verovatno jedno od najdebilnijih muških imena koje može da se nadene detetu. 'Ajde,dok je dete malo,pa i nekako. Slatki, slatkišu, Slađane... Familija i tata i mama mogu da tepaju svome čedu i svome ljubimcu... Ali već sa polaskom u školu dolazi do prvih problema sa imenom. Deca su prostodušna, ali i surova, a ime Slađan je kao stvoreno za zajebanciju. Vukovi, Stefani, Miloši, Vladimiri, Aleksandri, Jelene, Marije... i svi ostali do mile volje mogu da maltretiraju sirotog Slađana samo zbog njegovog imena.
Slađko, Slađani, Slađana, Sladžo, Šećeru...

Ovako očajni roditelji kažnjavaju i/ili smiruju svoju decu. Naime, princip ovih muka sastoji se u tome da su nam roditelji tek skoro objasnili šta je smrt i da je se mi veoma plašimo, a uz to mnogo volimo bele mede jer su slatki i deluju plišano. Zato, kad postanemo agresivni, kad lomimo stvari po kući, opsujemo (po mogućnosti da nam je prvenac), kad bacamo hranu, medved stupa na scenu i izaziva plač kod dece koja su mala i ne mogu da podneu ovakvu vrstu bola. Tužno, ali istinito...

Tragovi govneta u WC šolji

- Doajen čitaonice je student ili apsolvent u zrelijim godinama čije je uobičajno stanište biblioteka, čitaonica a ponajviše javne površine ispred takvih ustanova.
- Doajen čitaonice veoma rano dolazi u čitaonicu, na prvi pogled time odajući sliku marljivog i karakternog intelektualca. Iz čitaonice odlazi uglavnom sa prvim sumrakom, bez obzira na godišnje doba.
- Doajen čitaonice iz dana u dan, već godinama, zauzima isto mesto u čitaonici, jer ukoliko ne sedne na „svoje“ mesto on nikako neće moći da uči.
- Kada Doajen čitaonice zauzme mesto u čiti, on precizno složi svoje materijale za učenje i izađe, jer vreme je za pauzu.
- Doajen čitaonice u velikom broju slučajeva nema vrat, ali zato ima upadljivu gestikulaciju i šabanske manire.
- Najčešće nećeš znati ime ili nadimak Doajena čitaonice ali da se ti pitaš najradije bi ga nazvao Teleća Glava.
- Doajen čitaonice obično nosi vijetnamku jer je dosledan trendovima aktuelnim još od svog upisa na fakultet.
- Doajen čitaonice značajno više voli leto nego zimu jer je tada bleja na klupicama ili zidiću kvalitetnija.
- Doajen čitaonice je pasionirani konzument duvana i kafe sa automata, i taj ritual spreman je da obavlja na svakih pola sata.
- Kada Doajen čitaonice krene u pravcu sale za učenje samo naivan molekul može pomisliti da će tamo i završiti. Zapravo, on je krenuo po još jednu, uzastopnu čašu kafe čemeruše.
- Doajen čitaonice je alfa-doajen i obično se kreće u krdu vicedoajena, svojih vršnjaka.
- Doajen čitaonice se vanredno razume u politiku, ekonomiju, halo oglase, dihtunge na slavinama, masone i zavere Novog Svetskog Poretka, višegodišnje društvene probleme na Šri Lanki, zašto je zapravo izbio rat u bivšoj Jugi, i zapet je kao puška da ti pojasni sve zablude u kojima si se, do tog trenutka, nalazio.
- Doajen čitaonice je heroj opšte prakse. On ima stav o svemu i rado će ti ga izneti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji.
- Doajen čitaonice poznaje sve zaposlene u instituciji u kojoj uči ali najprisniji odnos ima sa portirima sa kojima ćeš ga neretko videti u vrlo vatrenoj raspravi.
- Kada ugledaš Doajena čitaonice na svom mestu u čitaonici, taj svečani trenutak će ti zasigurno privući pažnju, jer želiš da znaš na koji volšebni način on sprema ispite. Primetićeš sledeće: Doajen čitaonice će nekoliko puta izviti glavu poput rode ne bi li bacio temeljan pogled na sve prisutne, manje štrebere a više komade, sa kojima deli prostoriju. Zatim će mu pogled 2-3 puta nehotično em letimično preći preko kopije udžbenika iz kojeg uči. Potom će prelistati „24 časa“ a nedugo posle odstupiće od astala jer je vreme za pauzu.
- Kada izađeš na pauzu a u tvom vidokrugu nema Doajena čitaonice osetićeš blagu nelagodu izazvanu neobičnom situacijom.
- Doajen čitaonice prezire kišu - jedinu stvar koja ga primorava da bude nad knjigom duže nego što bi on to voleo.
- Doajen čitaonice u najvećem procentu slučajeva studira pravni fakultet.
- Doajen čitaonice će ti rado posvedočiti o mnogom maleru koji ga je zadesio na ispitu, kako ga profesori mrze a pritom su iskompleksirane budale, i kako ribe završavaju ispite preko kreveta.
- Nadovezujući se na to, najveća želja Doajena čitaonice je da bude asistent ili profesor na fakultetu kako bi mogao da jebe koleginice studentkinje u pauzama između vežbi i konsultacija.
- Doajen čitaonice ne nosi sat jer je za njega vreme relativan pojam. Osim vremena za pauzu koje je apsolutni pojam.
- Doajen čitaonice laganim i bezbrižnim hodom napušta čitu obično zatvarajući knjigu na istom mestu na kojem je otvorio ranije, tog jutra.

Izraz koji pojedinci koriste za muške poznanike kojima ne znaju ime(ili bar nadimak). Po tome se ovaj način oslovljavanja razlikuje od izraza batice i brate, jer ta dva izraza se koriste isključivo za one sa kojima si na prst u bulju.

Odlična stvar za poruke, poslao je SMS u istoriju, ali brate za pozive je krš. Ipak besplatan je, a što je džabe i Bogu je drago. Međutim problem je što čak i oni koji su na pretplati i imaju solidan broj besplatnih minuta koriste Viber čak i za lokalne pozive, koji bi bili i bez te pretplate prilično jeftini. Zbog navike korištenja Viber-a, čak i ti besplatni minuti nerijetko budu neiskorišteni, tj. propadnu. A kvalitet signala preko vajbera najbolje ilustruje sledeći primjer.

(Mada nije samo do Vajbera, već i do lošeg neta, al rezultat je isti...)

Ubertačka na ziljave priče o ziljavim podvizima.

Gabaritna dama, od cirka 120 kila žive vage pa nadalje. Domaćinski popunjena, da preljeva. Hvatanje u koštac sa kapitalkom je samo za iskusne junoše koji umeju da kontrolišu situaciju jer se neiskusan pavijan, koji je do juče navlačio rolku vršnjaku, može lako zagubiti negde iza sedam gora.

Limfa Hristova.

Verovatno jedna od najkontradiktornijih stvari ikada. Pošto u 99% slučajeva on neće otići na fensi žurku sam, biće da je nekom ortaku ili ortakinji rođendan ili tako nešto. Obično ima jednu majicu ili košulju za takve prilike, a u nekim slučajevima zajmi od ortaka. Svako društvo ima jednog takvog. On ne đuska uz beat, već samo sedi/stoji i cirka, eventualno puši i na svakih 15 minuta postavlja pitanje ortacima:"Brate, kad idemo više?!" Međutim, ako se oleši od alkohola, u stanju je da igra, da peva, pa čak i da se povata sa nekom fensi likušom ako uspe išta da smuva.

Najosnovniji vid poštovanja prema domaćinu. Po starom običaju i tradicionalnom gostoprimstvu svako je dobrodošao u dom i biće uslužen i počašćen kao kralj pa makar i bedni bili, mora se pa makar kafa popiti. Ali red bi bio i za onoga što dolazi da nešto donese pa makar 100 grama kafe, one najgore. To je najjeftinije jbg.
Domaćin će zažmuriti prvi put, drugi takođe, treći... al nema smisla brate mili sto puta da dolaziš a ništa da ne doneseš.

Dušan Trifunčević, poznatiji kao Lepi Bora, legendarni basista benda "Lepa Brena i Slatki greh"... U vreme bivše Juge jedan od najdebljih muzičara na estradi. Njegova prosečna težina iznosila je oko 150 kg. Sada su stvari drugačije, naime Bora je smršao više od 50 kg, i sada ima kompaniju koja se bavi prodajom čaja za mršavljanje po receptu od neke babe iz Crne Gore. Vazno je napomenuti da je Bora autor pesme sa verovatno najdebilnijim nazivom ikada "Duvaš ti, duvam i ja", prvi put predstavljena u Breninom filmu "Hajde da se volimo"

Kristijano Ronaldo dos Santos Aveiro, nama poznatiji kao Kristijano Ronaldo je omrženi portugalski fudbaler koji je ziljavim tinejdžerkama i homoseksualcima poznat kao ''onaj slatki fudbaler'', štreberima kao ''onaj nabudženi u PES-u'', a velikoj većini kao ''onaj peder što zgrće milione foliranjem''.Samo oni koji prate fudbal su ustvari svesni kvaliteta koji ovaj fudbaler poseduje, ali taj kvalitet je gurnut na stranu, zbog njegovog izgleda, ponašanja, nadrkanog stava i blage feminiziranosti(Lik nosi roze kopačke jbt!), tako da mnogi ignorišu njegove fudbalske veštine zbog izgleda.

I mene lično nervira njegova pojava, ali kao fudbaler zaslužuje poštovanje.

Način ograđivanja, nakon shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.

To je momenat kad, posle višegodišnje veze u kojoj ste prošli Scilu i Haribdu, i čitavu lepezu osećanja od „brate, kakve oči ima, i struk, i guzu“ do „brate smučila mi se, ubio bi je na spavanju“ dođe čas u kome ti tvoja Maja ili Jelena ili kurac-palac snajka objavi kako je, eto, već neko vreme razmišljala da ti saopšti kako se odlučila da se poda nekom mrgovu iz susednog bloka kog je overila u teretani i koji će odsad imati tu čast da na svojim mesnatim plećima nosi teret njenih prohteva i želje za perspektivom, jer to je ono što ti je stalno nabijala na nos, to da joj treba perspektiva a s tobom toga nema, nema perspektive. I ti polako shvataš da ti je na vrata, kao dar s neba, pokucala – Sloboda, i tada, skroz cool, odjašeš sa poprišta oproštaja kao Talični Tom u izmaglicu njenog sjećanja.

Mršavljenje uz Božju pomoć.

Dziberska verzija za: Izvini curo, ali stvaaaarno se ne secam odakle se znamo! Takodje moze da posluzi za kurcenje u drustvu: Ej, brate, koja je ona slatka mala sto ti se malopre javila? Nemam pojma, mora da sam bio pijan...

Žena:

Gomila u gaćama pokušava smestiti loptu iza tri bandere povezane mrežom.

Peder:

Jaoooo, pa ne znam... Mnogo volim ono kad menjaju majice na kraju... A i onaj mali Rolando ima bas finu guzu...

Ziljava čkapi:

Jaoooo, pa ne znam... Mnogo volim ono kad menjaju majice na kraju... A i onaj mali Rolando ima bas finu guzu...

Punokrvni heteroseksualni muškarac, pivopija:

Tooooooo brate, tooooo majstore.... Daj mu ga sad na krilo... Uhhh, jebem te smotana.... Ma daj bre sudija, kakav ofsajd, 'si slep.... Daj taj Jelen.... Glu, glu, glu... Brate, šta je uradio Hofenhajm...? Ček'o sam ih na 4+...

Moja baba:

Opet ova komendija sa loptanjem...? Joj sinko daj pusti opet babi ono sokoćalo (DVD) da vidim 'oće li Ljovisna da se opet uda za onog mazgova...

Geri Lineker:

To je kolektivna igra sa loptom, u kojoj na kraju uvek pobede Nemci.

Termin preuzet iz JAMB-a, u upotrebi za, po našem uverenju, izvesne (tj. sigurne) događaje u bliskoj budućnosti.

Pomalo interna fora, ali moze da se koristi uvek i svugde. Kao odgovor na pitanje - sta radis, kad te smara i ta osoba, a i da odgovoris...
Potice od jednog lokalnog tipa koji je na pitanje - sta radis odgovorio:
-Evo, nista brate, radim u termoelektrani, zaradjujem... Idem na rekreaciju sad u banju. tako, ima posla, za 30000 mesecno nije lose... Ovako uzivam, sedim kod kuce, ne izlazim nesto preterano u grad... Suzana se udala... Sad zivi u Zajecaru... itd...

Samo da pomislis: Kud sam te i pitao?!