Glavni lik i zajebant u ruralnim područjima, svi stanovnici ga poznaju. Za lokalne klince uzrasta od 6 do 10 godina je glavni idol, aforizmičar kalibra Marka Tvena i Duška Radovića, dok je za lokalne tračare i alapače nepresušni izvor informacija poput Srne, Tanjuga, Bete, Rojtersa... Apsolutno zna za sve seoske seks skandale, uglednih i imućnih domaćina. Svoje priče prodaje vrlo povoljno: dve do tri čašice brlje, flašu piva 0,5 l... I pored velike popularnosti u selu uvek je nepoželjan gost prilikom svinjokolja i pečenja rakije. Uglavnom obavlja funkcije šumara, lovočuvara, lugara, a čak neki su na i uticajnijim funkcijama poput portira u kancelariji mesne zajednice.
Ruža: Jesi čula da se onaj Milojko švalera sa Micom radodajkom ? Redovno u svojoj štali između 10 i 11 uveče kad mu žena zaspi !!!
Stojanka: Ju od koga si to čula ?!
Ruža: Od one pijane budale Radoja...
Reklamni slogan radnje koja se bavi snimanjem rodjendana, svadbi, ispraćaja i sličnih porodičnih veselja.
Ono što ti kaže majka/tetka/strina/ujna kad negde krećeš kolima ili biciklom.
Može da bude saobraćajni policajac koji nekada nervira dok mlati rukama i pišti na sred Slavije, ali ovog puta nije žaca već sudija. Nerviraju nas često sudije u fudbalu, vaterpolu, košarci, pa i onaj na PES-u 12 koji svaki kontakt svira, hvala Bogu ispraviše to u 13. Duvaju tako sudije i iritiraju. Retko da nešto svirnu u našu korist, a i kad svirnu bolje da nisu.
Otišla Vojvodina na gostovanje Rapidu u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Imali naši crveni prednost od 2-1 koju su nosili iz Srpske Atine. Igrali oni tamo u Austriji kako su znali i umeli. Borili se, kad pade jedan naš, pokosi ga Rapidov bez lopte i dobi žuti. Prošlo dva minuta svira sudija našem direktan crveni za prekršaj, ako je prekršaj bio i za žuti. Voša sa deset igrača, minut devedeseti, pada Rapidov u kaznenom prostoru, skoro bez kontakta. Sudija svirnuo, pa otišao kod pomoćnog sudije na sred terena da se posavetuje, pa dosudi penal. Dadoše ovi gol. Svi u ludilu viču, skaču, naši psuju majke, sestre i ćerke. Nigde nema koliko se igra nadoknada, kad u devedeset i petom minutu svira sudija prekršaj za naše. Naši naravno ništa nisu uradili, Rapidovi uzeše loptu i krenuše na prazan gol, kad na terenu dve lopte. Sudija ne reaguje, naš udari pogrešnu loptu, a oni daju i drugi gol. Igralo se devedeset i devet minuta, pomoćni sudija je ostao bez zastavice, a glavni je poslednji put na meču duvao.
Narodna mudrost. Često opravdanje za one koji traže spisak za kupovinu.
Ortak 1: Znaš ti za onu poslovicu: Pametan piše a budala pamti?
Ortak 2: Ne znam, ja sam to zapisao!
Konstatacija pijane osobe koja voli da se olakšava na javnom mestu, bio to park, trg, zgrada ili komšijin auto.
- Ej, 'de ćeš tu da pišaš, vrati se 'vamo!
- Šta fali, malo ću da mu zalijem felnu, da poraste. Hik!
Tajac u kuci....a za 20 min moram u grad, nema se siromasna zemlja mora da se ceka 22h i jeftina struja.
Reklamni slogan kod sekretarica i švalerki zarad potrebe ucenjivanja u svrhu materijalne dobiti ili samo podjebavanja muške žrtve sa ciljem razaranja ugleda.
"Gde si Čarli Rankl !"
"Nemojte i vi ljudi molim vas."
"Kako ne ? Trsiš sekretaricu, a pričaš nama i ženi da ideš na poslovne sastanke. Tako ti i treba kad bacaš pare na pičku umesto da nas častiš."
"Kad će taj SOPA da prođe već jednom..."
"E nema bratori, anonimusi će se pobrinuti da tvoje debelo dupe ceo svet vidi."
Izreka koja svoju primenu nije pronašla u savremenom računarskom svetu u kome posle tri sata zapisivanja sve ode dođavola ako ništa nisi zapamtio.
Narodna izreka koja decu baca u duboku konfuziju s tendencijom ka depresiji. Neodgonetnut rebus mnogih malih filozofa.
-Tata, a da nije obrnuto? Valjda taj što je pametan može da zapamti...
Je onaj lik koji ribu koja mu se svidja nabacuje svom drugu
misao koja se s vremena na vreme vrzma po glavi svakoj iole normalnoj osobi kada se nadje u neodgovarajucem, nemoralnom drustvu ili bar posmatra pripadnike istog. da li pucati?! ne! poubijace se vec sami...
just chill out, enjoy the ride, listten to the music, have a beer...peace mAn!!!
Ono što kažeš u sebi kad nekom ispadnu pare ili novcanik, on to ne primeti, ti ih podigneš, stigneš ga i daš mu ih, a on te na sve to pogleda ko tele i stavi ih bez reči u džep...ni hvala da ti kaže.E onda ti dodje prosto da ga uhvatiš i prebiješ i uzmeš mu i te pare što si mu vratio i sve drugo što ima kod sebe.
Ponašanje prema ljudima koji misle da su pametniji od tebe...
Majstor: Šegrte, dodaj mi rocangle!
Šegrt: Majstore, šta to behu rocangle?!
Majstor: KONJU, dve jebene godine te plaćam minimalac, a još nisi naučio šta su rocangle..Daj taj alat... Ovo su rocangle, somino... Ajd' sad zategni taj ventil!!!!
Šegrt: Na koju stranu se zateže?
Mile Budala je bio moj najbolji drug.
Otkad znam za sebe, znam i za Mileta. Kuće su nam bile u istoj ulici, u kojoj smo ja i on, zajedno sa ostalim dečacima iz sela, naučili da igramo fudbal. Naravno, ja i Mile uvek na istoj strani. Zvali smo ga ''Mile Budala'' zato što je bio malo van brazde, pa bi često uradio nešto što predstavlja VIP propusnicu za Lazu Lazarevića. Da ti na grudvanju plasira po jednu u koju je stavio kamen i da ti raskrvari čelo, za njega je bilo sasvim korektno, jebo ga ćaća ludi! A samo zato da bi se malo smejao.
Kad smo već kod ćaće, pričao mi ćale, kad mi je već porasla mahovina ispod nosa, a Kinder jaja postala manje važna od sopstvenih i kad sam već naučio da ćutim, da je Miletov otac jednom otišao da ore njivu, a on mu or'o ženu, i to baš negde kad bi trebalo da je Mile skarabudžen.
Ali, bez obzira na činjenicu što je ćale možda i posejao, a ne samo or'o i što mi je Mile možda brat, ja sam njega oduvek tako gledao. I on mene isto. Bio je malo krupnije konstitucije od mene (čitaj: triput krupnije), pa me uvek branio od seoskih mangupa, a ja njemu delio savete i klepao ga kada god bi planirao da napravi neko sranje, a to se dešavalo često. Sećam se da je u sedmom razredu hteo da izmaže hemičarki stolicu govnima pre časa. Nekako sam ga sprečio da to uradi i time ga spasio izbacivanja iz škole, a hemičarku spasio poltronstva, tj. sedenja na dve stolice.
Hehe... Lud je bio Mile, jeb'o ga miš da ga jeb'o.
Završismo ja i on nekako osnovnu školu.
Bilo lepo matursko - malo igrali, malo pevali, malo štipkali drugarice... Divota. Mile se zaneo malo pa hteo da siluje Jovanu u WC-u, sreća pa sam naišao na vreme. A treb'o je, da vam pravo kažem. Mamila ga oduvek, vrcala mu repom, a ovamo se zajebavala sa njim. Kurva.
Ja otidoh u Palanku, u gimnaziju, Jovana isto, a on ostade u selu da pomaže ocu. Nije ga dao, kaže: Gde će on, ne ume on sam tamo, nije to za njega.
Naljutio se bio Mile, bežao od kuće, ali vratio se, šta će. Kad ogladni, bež' nazad, zna i on za toliko. Puštali su ga da dolazi kod mene u grad, da prošeta malo, da se zabavi. Mada, više je on dolazio zbog Jovane, nego zbog mene. Voleo je još kad smo bili mali i nikad je nije prežalio.
Krenula ona njega tad baš da navlači i zavlači. Pisala mu pisma, sve ono ukrašena i mirišljava, garantujem da je, čitajući ih, barem po jednom osemenio svaki grm u selu. Naivan on, veruje u romantične bajke.
A ona ih je imala koliko čovek može na prstima izbrojati. I to čovek iz Černobilja, sa pešesnajes' prstiju na svakoj ruci.
Spremio se Mile da je prosi. Budala, ej! Ukrao kući pare, došao u Palanku i kupio prsten. Nije mi se ni javio. Kupio i ružu i krenuo kod nje, hteo kobajagi da je iznenadi. Stigao do kuće i kroz prozor video kako mu je neko drugi prosi. U dupe mu je prosio.
To mi je rekao kada je, odmah posle toga, doleteo kod mene. Rekao mi je samo još i to da sam bio njegov najbolji prijatelj, jedini koji ga nikad nije izdao i posle toga je otrčao niz ulicu.
To ''bio'' koje mi je rekao je postalo razlogom da odmah otrčim za njim. Naravno, nisam ga stigao, brz je bio k'o struja, jebem ga luda.
Skočio s mosta. Ima od toga, evo, dvadeset i tri godine.
Bio je moj najbolji drug, Mile. Budala...
Srpska skupština, na dan kada su svi poslanici u sali.
Alfa i omega, kafa i cigara, burek i jogurt, Banatski rizling i kisela...
Dobitna kombinacija za vašu ultimativnu zabavu na internetu. Uglavnom obitavaju na Fejsbuku, mada se u poslednje vreme progresivno razmnožavaju podjednako po skoro svim sajtovima.
Nedostatak metaka lako je nadoknaditi kocem iz tarabe, stolicom, govnjivom motkom, flašom i svim što snalažljivom čoveku padne pod ruku.
Usklik prilikom čitanja dnevnika posle duzeg vremenkog perioda.
