Reklamni slogan radnje koja se bavi snimanjem rodjendana, svadbi, ispraćaja i sličnih porodičnih veselja.

Ono što ti kaže majka/tetka/strina/ujna kad negde krećeš kolima ili biciklom.

Može da bude saobraćajni policajac koji nekada nervira dok mlati rukama i pišti na sred Slavije, ali ovog puta nije žaca već sudija. Nerviraju nas često sudije u fudbalu, vaterpolu, košarci, pa i onaj na PES-u 12 koji svaki kontakt svira, hvala Bogu ispraviše to u 13. Duvaju tako sudije i iritiraju. Retko da nešto svirnu u našu korist, a i kad svirnu bolje da nisu.

Народна мудрост. Често оправдање за оне који траже списак за куповину.

Konstatacija pijane osobe koja voli da se olakšava na javnom mestu, bio to park, trg, zgrada ili komšijin auto.

Tajac u kuci....a za 20 min moram u grad, nema se siromasna zemlja mora da se ceka 22h i jeftina struja.

Рекламни слоган код секретарица и швалерки зарад потребе уцењивања у сврху материјалне добити или само подјебавања мушке жртве са циљем разарања угледа.

Izreka koja svoju primenu nije pronašla u savremenom računarskom svetu u kome posle tri sata zapisivanja sve ode dođavola ako ništa nisi zapamtio.

Народна изрека која децу баца у дубоку конфузију с тенденцијом ка депресији. Неодгонетнут ребус многих малих филозофа.

Je onaj lik koji ribu koja mu se svidja nabacuje svom drugu

je najsavrsenije bice na planeti, a moze da ga napravi svaka budala.

misao koja se s vremena na vreme vrzma po glavi svakoj iole normalnoj osobi kada se nadje u neodgovarajucem, nemoralnom drustvu ili bar posmatra pripadnike istog. da li pucati?! ne! poubijace se vec sami...

Ono što kažeš u sebi kad nekom ispadnu pare ili novcanik, on to ne primeti, ti ih podigneš, stigneš ga i daš mu ih, a on te na sve to pogleda ko tele i stavi ih bez reči u džep...ni hvala da ti kaže.E onda ti dodje prosto da ga uhvatiš i prebiješ i uzmeš mu i te pare što si mu vratio i sve drugo što ima kod sebe.

Ponašanje prema ljudima koji misle da su pametniji od tebe...

Миле Будала је био мој најбољи друг.

Откад знам за себе, знам и за Милета. Куће су нам биле у истој улици, у којој смо ја и он, заједно са осталим дечацима из села, научили да играмо фудбал. Наравно, ја и Миле увек на истој страни. Звали смо га ''Миле Будала'' зато што је био мало ван бразде, па би често урадио нешто што представља VIP пропусницу за Лазу Лазаревића. Да ти на грудвању пласира по једну у коју је ставио камен и да ти раскрвари чело, за њега је било сасвим коректно, јебо га ћаћа луди! А само зато да би се мало смејао.

Кад смо већ код ћаће, причао ми ћале, кад ми је већ порасла маховина испод носа, а Киндер јаја постала мање важна од сопствених и кад сам већ научио да ћутим, да је Милетов отац једном отишао да оре њиву, а он му ор'о жену, и то баш негде кад би требало да је Миле скарабуџен.

Али, без обзира на чињеницу што је ћале можда и посејао, а не само ор'о и што ми је Миле можда брат, ја сам њега одувек тако гледао. И он мене исто. Био је мало крупније конституције од мене (читај: трипут крупније), па ме увек бранио од сеоских мангупа, а ја њему делио савете и клепао га када год би планирао да направи неко срање, а то се дешавало често. Сећам се да је у седмом разреду хтео да измаже хемичарки столицу говнима пре часа. Некако сам га спречио да то уради и тиме га спасио избацивања из школе, а хемичарку спасио полтронства, тј. седења на две столице.
Хехе... Луд је био Миле, јеб'о га миш да га јеб'о.

Завршисмо ја и он некако основну школу.
Било лепо матурско - мало играли, мало певали, мало штипкали другарице... Дивота. Миле се занео мало па хтео да силује Јовану у WC-у, срећа па сам наишао на време. А треб'о је, да вам право кажем. Мамила га одувек, врцала му репом, а овамо се зајебавала са њим. Курва.

Ја отидох у Паланку, у гимназију, Јована исто, а он остаде у селу да помаже оцу. Није га дао, каже: Где ће он, не уме он сам тамо, није то за њега.
Наљутио се био Миле, бежао од куће, али вратио се, шта ће. Кад огладни, беж' назад, зна и он за толико. Пуштали су га да долази код мене у град, да прошета мало, да се забави. Мада, више је он долазио због Јоване, него због мене. Волео је још кад смо били мали и никад је није прежалио.

Кренула она њега тад баш да навлачи и завлачи. Писала му писма, све оно украшена и миришљава, гарантујем да је, читајући их, барем по једном осеменио сваки грм у селу. Наиван он, верује у романтичне бајке.
А она их је имала колико човек може на прстима избројати. И то човек из Чернобиља, са пешеснајес' прстију на свакој руци.

Спремио се Миле да је проси. Будала, еј! Украо кући паре, дошао у Паланку и купио прстен. Није ми се ни јавио. Купио и ружу и кренуо код ње, хтео кобајаги да је изненади. Стигао до куће и кроз прозор видео како му је неко други проси. У дупе му је просио.
То ми је рекао када је, одмах после тога, долетео код мене. Рекао ми је само још и то да сам био његов најбољи пријатељ, једини који га никад није издао и после тога је отрчао низ улицу.
То ''био'' које ми је рекао је постало разлогом да одмах отрчим за њим. Наравно, нисам га стигао, брз је био к'о струја, јебем га луда.

Скочио с моста. Има од тога, ево, двадесет и три године.

Био је мој најбољи друг, Миле. Будала...

Srpska skupština, na dan kada su svi poslanici u sali.

Alfa i omega, kafa i cigara, burek i jogurt, Banatski rizling i kisela...

Dobitna kombinacija za vašu ultimativnu zabavu na internetu. Uglavnom obitavaju na Fejsbuku, mada se u poslednje vreme progresivno razmnožavaju podjednako po skoro svim sajtovima.

Недостатак метака лако је надокнадити коцем из тарабе, столицом, говњивом мотком, флашом и свим што сналажљивом човеку падне под руку.

Usklik prilikom čitanja dnevnika posle duzeg vremenkog perioda.

Израз који се користи кад хоћемо некоме да кажемо да не важи увек она народна да паметнији попушта.