Velika je polemika oko toga koja je to prva latinoamerička serija prikazana na ovim prostorima. Pazljivim premotavanjem filma i uz uslov da se ima dovoljno godina u guzici, setićemo se da je to Robinja Isaura (brazilska serija) koja je išla u noćnom programu tvsa (Sarajevo, koji je išao posle Programa Plus tvza, Zagreb) i zvao se "I Noć I Dan". Tek kasnije se pojavila Rosa Salvahe, pa Kasandra, pa Ljovisna i tako dalje. Bitno je valjda ko je bio prvi, što bi reko Džogani.
Po starom dobrom običaju, Srbi su se setili da bi trebalo napraviti još bolju i još stariju i još latinoameričkiju seriju. Na tajnom kolegijumu RTS-a uz Tijanićevo predsedavanje, negde u martu prošle godine, odlučeno je da se za potrebe ovog nacionalnog projekta, sa radnim nazivom "kad mogu Brazilci možemo i mi", angažuje Zdravko Šotra, čuveni ekranizator velikih dela srpske epike, Ivkova Slava, Zona Zamfirova i Pjačka Trećeg Rajha. Za omanju sumu od 2 miliona evra, poznati reditelj je pristao ali je kao uslov postavio da to mora biti ekranizacija omiljenog štiva njegove babe, "Ranjeni Orao" od Mir-Jam. Sve ostalo je legenda.
Ona (sestričina) obično čita na plaži, (a tetka tobož intelektualka, daje joj da čita nečesove ljubavne romane). Tetka je u stvari razvedena i gleda po muškija bicesapah i zadnjicah, a usput morališe ovoj kukavici od 17 godina kako ne smije da gleda momke, i određuje joj kada će poć u more, naravno, kada se pošteno načita limunadne literature. Tetka se obično potonje veče opjani, i pođe u noć sa nekakvim bradatim profesorom. A sestričina, čita li čita... Zaludu... I ona će biti tetka.
PS: Nemojte mi samo reć da i Vi nijeste primijetili ovakvu sortu... :)
Ja: (primičem se njenom peškiru) Što čitaš, đevojko?
Tetka: Jao mladiću, baš ste prostačina, pogledajte koliko samo devojaka ima na ovoj plaži. Ja sam joj tetka, i neću dozvoliti...
Ja: Vi ste joj tetka?
Ona: Da, da...
Ja: Pa da ostavimo malu da čita?
Konstrukcija koja aludira na onu poznatu Sokratovu-znam da ništa ne znam. Naime Sokratovski tip štrebera pored višočasovnog guljenja knjižurde, obnavljanja gradiva do kasno u noć i izlizivanja jedinstvenog otiska prsta od silnog prelistavanja literature i dalje smatra da nema veze sa životom i da sledi potpuni fijasko na času. Oprez, posebno iritantni, jer će njihovo: -ništa ne znam, ništa ne znam- dovesti do blago do ekstremno agresivnog ponašanja kod ljudi koji zaista ne znaju ništa.
Naravno, produkt silnog neznanja bude petica ko vrata.
Coa: Šta ti je jebote treseš se ko da si videla golog Dačića?
Marina: Ništa ne znam Coa, jebena hemija, mislim učila sam sinoć, ali aa...ovaj histidin, čekaj je l' tu NH2 ili COOH ide dva puta?
Coa: Daj jebote, koji kurac, koga je briga za to govno?
Marina: Jaoo ništa ne znam, dobiću keca.
Coa: Ne tripuj, znaš sve. Prekini, ideš mi na živce.
Marina: Znam samo da ništa ne znam..
Coa: Daj bre, mojne mi tu izigravaš Sokrata. Mršti pred tablu i da nisam reč čuo...
Marina:Beži moram da se preslišam. Ako je izoleucin sa jednom CH3 grupom onda je peptidna veza svakako pr.....
Coa: AAA
Po nekom nepisanom pravilu to su relativno zgodne devojke koje možeš videti samo noću po noćnim klubovima, jer, jelte, danju se treba spremiti i nasminkati (napuderisati) za sledeću noć. Mogu raditi više poslova od kojih su neki od poznatijih 1) da stoje ispred klubova i da neke napaljene nesrećnike uvuku unutra 2) da "vrše promociju" raznih koktela po veoma promotivnim cenama od minimum 2 evra. Najčešće se mogu videti u društvu nabildovanih ćelavih likova sumnjivog porekla.
Primer 1:
Tri lika šetaju pored klubova:
Lik1: E, hajmo večeras u onaj klub na kraju plaže, mnogo dobra muzika.
Istog trena iz obližnjeg kluba dve sisate polu gole promoterke prilaze i uvlače dotične likove u klub
Promoterke: Hajdete kod nas, znamo da želite, pa ne možete nas odbiti, evo nalazimo vam sto odmah, hajdete.
Lik2: E, ova se zakačila za mene, hajdemo unutra da kupimo po piće da ih se otarasimo pa ćemo negde drugde.Primer 2:
Tri lika za stolom u klubu pričaju i tako...
Promoterka sa epruvetama: Ćao, da li želite da probate novi /&%$## koktel na promociji?
Lik1: Ne, hvala, već imamo piće.
Promoterka: Jao, a ti (pokazuje na lika 2), znam da želiš, pa vidi ti se u očima, hajde, samo 2 evra...
Lik2: A evo ti na, i daj taj bućkuriš, i nadam se da se za te pare dobija bar još nešto, aj zdravo!
Fraza koju koristimo kada upadnemo u period koji niže jednu za drugom situacije zbog kojih se osećamo kao da nam se svet srušio.
Ovakva misao predstavlja "svetlo u tunelu" za sve one koji su izgubili nadu. Isto tako poklapa se i sa činjenicom da je noć najmračnija upravo pred svitanje, kada na horizintu izadje Sunce i počinje novi dan, nova šansa.
Ljudi u Srbiji je izgovaraju vec dugi niz godina, čekamo dan kada će i nama zora da svane.
Najveći heroji našeg doba. Ljudi sjenke. Oni koji završavaju prljave poslove. Njihovo radno vrijeme počinje kad svima ostalima završava. Svi znaju za njih, a niko ih ne poznaje.
Oni su pokupili vreću đubreta koju si bacio sa petog sprata promašujući kontejner. Oni su vratili Tolstoja na policu sa klasicima kad si ga, hodajući sa njim po knjižari spustio do Isidore Bjelice jer te mrzjelo da se vraćaš na drugi kraj prostorije. Oni su skupili ostatke razbijenih čaša, flaša i tanjira, nakon sinoćne proslave rođendana u rentiranom klubu. Oni sjede u baštama kafića preko noći, čuvaju inventar, tamane cigarete i mirno gledaju u tupu noć. Nije im dosadno, oni rade svoj posao. Oni umivaju ulice, spiraju tragove kočenja sa asfalta. Namještaju izloge butika, prodavnica igračaka ili bižuterije. Upravo kada se ti pijan dovučeš kući i pokriješ glavu ćebetom, jedan od ljudi kojima je to posao prelazi granicu kamionom, uvozeći robu za super-markete, apoteke, diskonte pića.. Oni čuvaju noć, spremaju svijet za novi dan, kada ćemo nastaviti da ostavljamo smeće svud za sobom, lomiti sve što je krhko, krasti sve što je na dohvat ruke, samo pod uslovom da ne snosimo posledice. To nećemo ispraviti, nećemo ništa vratiti ili nadoknaditi, za te stvari su tu ljudi kojima je to posao.
To je rečenica koju ćete izgovoriti negde oko šest ujutru, nakon što ste pozvali isti broj, koji ste tokom noći okrenuli makar pet puta. Ali da pođemo redom.
Sigurno vam se svima desilo da ste nekada bili prinuđeni da celu noć ostanete budni, iz raznoraznih razloga. Spremate ispit, radite kao čuvar, čekate da vam se žena porodi, špijunirate komšiju,...dakle neophodan vam je impuls koji će vam s vremena na vreme vratiti energiju.
Dakle, izaberete neki broj, ali ga obavezno zapišete, jer će vam biti potreban tokom čitave noći i, negde oko jedanaest uveče, pozovete. Ljubazno se izvinite i tražite Dojčila(ovo je veoma važno, jer morate biti zaista kurate sreće, pa da stvarno postoji lik kome su dali takvo ime).Sa druge strane, neko vam kaže da ste pogrešili, pa spustite slušalicu.Posle sat vremena ponovite postupak, stim što ovoga puta možete biti sigurni da će vam pomenuti familiju.Da ne dužim, dakle zovete na svakih sat vremena, tražite Dojčila, i svakoga puta, možete se kladiti u to, čućete sve glasnije,i sve vulgarnije psovke.
Ali na kraju, u šest ujutru, kad pozovete domaćina koji celu noć nije oka sklopio, zbog neke jebene budale(Vas),i kažete mu:
- Alo, ovde Dojčilo, da me nije neko noćas tražio kod vas?, čućete takvu salvu psovki, za koju ste bili sigurni da ne postoji ni u čijem repertoaru.
Nesposobnost laganja, koje ne bi vređalo inteligenciju sumnjičave '' ovce ''
-Gde si bio celu noć, aaaaaaa?????
-Ma na poslu bila neka frka pa sam ..... znaš morao celu noć da ostanem....
-Ooooooo idiote opet si pio, pa zar si zaboravio koliko si providan, vidi ti se sadržaj želuca iz aviona.
Zadnji stepen privlacnosti neke devojke. Toliko emituje jebozov da bi je cak i tvoja drugarica pojebala, da ne trepne.
Lik drugarici: Kakvo dupe ima ova, ne bih silazio sa nje dan noc.
Drugarica: Nemoj pogresno da me shvatis, ali kakva je i ja bih je jebala.
Lik: Pa mogli bi nesto da iskombinujemo, a?
Drugarica: Mrs seljacino...
Kada dobiješ ono malo plate i odeš da uplatiš poslednju ratu kredita. Dodješ kući i izuješ tesne cipele, popiješ pivo i odgledaš utakmicu. I dok listaš kanale naidješ na Snežanu Savić i prisetiš se dana kada si svršavao misleći na nju. U naletu hormona zovneš onu najbolju koju si tršio a i njoj se potrefi da je baš raspoložena, pa je pamrčiš do ujutru da komšije čitavu noć gledaju u plafon. I ustaneš ujutru, sjedneš na terasu, zapališ cigaru, popiješ kafu, staviš noge na drugu stolicu i sastavljaš tiket.
Trauma na koju je osuđen gotovo svaki punoletni muškarac, naravno ne računajući one buržuje koji imaju vozni park u vlasništvu. Pošto je prosečna plata u Srbiji mizerna, vlada pravilo da se kola smatraju članom porodice i to možda i najbitnijim članom. Onda je jasno zašto stari koji svoju platu svakog prvog preračunava u benzin i gleda hoće li imati svako jutro da ode do posla i natrag, ne želi ključeve svog prekrasnog da daje u ruke tek stasalog kurajbera.
-Stari imam dozvolu već pola godine, proveravao si me na poligonu, radim prednju zaustavnu do na pet cantima i Šumahera sam odjebao, čak sam i tipovanje ponovo polagao pred komisijom koju si ti odabrao u sastavu: ti kao šef komisije, kum Zoran kao tvoj zamenik i komšija Rajko kao nezavisni posmatrač. Mislim da je posle svega red da mi daš te jebene ključeve i da izvedem društvo kao čovek!
-Ajde reko sam, daću ti! Nego da ponovimo pravila. Ko sedi na suvozačevom mestu?
-Neko ko ima veće vozačko iskustvo od mene.
-U kolima se ne sme šta?
-Konzumirati hrana, piće, ulaziti blatnjavih cipela, ne sme se psovati, kašljati, kijati, prdeti, jer tvoje luče sve to oseća.
-Ajde ne seri mali, istina je to! Kola se vraćaju do kada i u kakvom stanju?
-Vraćaju se do 23.00 i treba da izgledaju kao da su iz izloga.
-Dobro je to. Mada ipak zovem ja kuma, da mi zajmi svoju ladu, da te pratim sa ostojanja, prva ti je noć, nije na odmet.
-More jebi se i ti i kola, odoh ja peške!
-Dobro, ali nemoj reći da ti nisam hteo dati.
Ustaješ u dva. Preko msn-a ugovaraš clan war sa internet ortacima... Dobijate luzere i na fejsu slavite pobedu...
Otvaraš akaunt na twitteru,jer ti fejs i spejs nisu dovoljni..
U pauzi od fejsovanja obaraš lični rekord na glupoj onlajn igrici koja ti čak nije ni zanimljiva, ali igraš zato što nema odvajanja od kompa..
Pred spavanje stavljaš laku noć na status koji će ti lajkovati neki nepoznati ljudi...
Shvataš koliki si nolajfer i koliko ti je teže nego nekad da sročiš rečenicu na srpskom, ponovo ulećeš na internet i o svemu tome obaveštavaš vukajliju...
Jedan od onih iritantnih likova koji je uvek "pijan" ili "drogiran" i nikad sa manjkom želje da to podeli sa ljudima oko sebe. Tip čoveka koji vam priđe u četri ujutru da vam ispriča koliko je popio i kako je mnooogo pijan a ustvari cirka jednog zidarca celu noć.
I uvek znaju tačan broj onoga što su popili ili poduvali, iako su "odvaljeni" od života oni znaju u kap koliko su alkohola popili.
- O brate evo ga Mile Brojčanik ide ka našem stolu, sad smo najebali.
- Aukurac.
- Deste momci, šta ima? Baš sam se odvalio večeras, popio sam petnaest velikih Lavova, sedam rakija i pojeo tri jaja na oko kad sam pošao od kuće, sa kriškom hleba i triespet grama kečapa. A da imalo je i deset grama soli. I popušio sam pet buksni pre nego što sam ušao u kafanu.
- Ae paljba pička ti materina nenormalna!
Kafana u kojoj se cirka jeftino na kvantitet, ne na kvalitet. Sav asortiman alkoholnih nektara je 50, 70, 100 posto jeftiniji i u njoj piju pravi bosovi pijanog podzemlja, njemo posmatrajući vonabi elitu zamotanu u sintetička odjela sa kojih vrište kineski Armani lavovi.
Prvi su tu da ostanu, tušeći ovozemaljske i svakodnevne probleme u budzašto alkoholu dok drugi dolaze da se jeftino napiju da bi mogli dalje u klubovima liječiti komplekse malograđanštine, pri tome ližući jedno malo Hajneken pivo od 6 maraka cjelu noć.
Ovaj momenat desava se pretežno u mjesecu junu, usred ispitne gužve, kad se nalazite u gomili lekcija i knjiga. Sa stoprocentnom tačnošću nailazi kasno u noć pred ispit kad onako pospani shvatate da ste miljama daleko od iole pristojnog fonda znanja i da ćete sjutra blejati na fakultetu jer na ispit nemate zašto izlaziti. Tad vi sklapate knjigu i žurite da uhvatite to malo sna što imate na raspolaganju prije nego ujutro još jednom padnete ispit, po mogućnosti onaj isti od prošle godine.
Šta? 3:45???
Ma ko će ovo naučiti?Ma nije to za mene.
Diskriminacija noćne smjene.
Zbog toga ćale i keva dobiju iznenađenje ujutro kada dignu poklopac od wc šolje.
Zbog toga prljavi legnemo da spavamo kad se vratimo iz kafane.
Zbog toga nam je soba puna ljepljivih paloma.
Zbog toga na umivaoniku vanzemaljac želi dobro jutro starcima.
Zbog toga primorani pijemo alkohol čitavu noć, šta ćemo kad smo žedni.
Najzajebanija četa u svakoj kasarni, srpski ekvivalent nordijskim berserk ratnicima.
Najčešće sastavljena od vojnih policajaca, zombi četa je po pravilu malobrojna. Ustvari, zbog toga jedna jedinica i postaje zombi: usled slabije popunjenosti ljudstvom. Tada sve dužnosti, predviđene za jedinicu u punom sastavu, bivaju raspoređene na malobrojne raspoložive vojnike. I tada počinje seks: sa jednog sektora na drugi, sa prijavnice na požarstvo, sa straže na dežurstvo...
Dan i noć se stapaju u isto sivilo, a nedostatak sna postaje ozbiljan problem.
-Dežurni prve čete, brojno stanje?
-26 na prozivci, 2 u stacionaru, 5 u gradu.
-Druga četa?
-30 na prozivci, 4 na vikendu, 2 na OPP-u.
-Treća četa?
-RRRrraaaaaarrrrgggghhHHH!!!
Kazemo za osobu koja glumi Kazanovu,a zapravo je ckapi.Naime on je jebavao(ne jebo nego jebavao) mnoge udate zene,skidao mrak hiljadama nevinih devojaka,a o vezama '''na jednu noc'' da ne pricamo.Ali onda sledi preokret i pojavljuje se neka misteriozna zena koja realno ni ne postoji i za kojom on kao fora pati,ona ga je zaludela bla bla,vratila mu sve ono sto je on radio drugima i neodoljivo podseca na naseg slavnog Zeljka nam Smaradzica
Papak(Zeljko Smarardzic):Torima kako me sjebala Ruzica,e dal je moguce da me otkacila onako,ja se taman primio,ma to mi je sve zbog mog svalerisanja(dalje ste prestali da slusate i obracate paznju na zvuk nekih nebitnih stvari...)
Vi:Vidi realno,boli me kurac...Aj nemoj da mi glumis tu Zeljka Samardzica i uozbilji se!
Deca uzrasta do tri godine s posebnim osvrtom na novorodjencad.
-Mile ti opet na posao neispavan?
-Ma cuti nisam mogao spavati svu noc od vuvuzela.
-Koje crne vuvuzele, proslo SP?
-Komsijski klinci bre zavijaju svu noc.
................
-Mamaaaaa 'ocu onaaaaj auuuuuuutic.
-Mamaaaaaaa kuuuuupiiii miiiiii truuuuuubuuuuu
-Vule, imas sto auta kuci, Zele ako ti puknem samar trubice ti u glavi ceo dan!
Počne zub da te boli, udara u mozak. Probaš šest vrsta tableta protiv bolova i ne prestaje.
Nekako prespavaš noć, boli , otkida.
I, najzad odlučiš da odeš kod zubara. Ulaziš u čekaonicu, predaješ knjižicu i sedaš. Sedmi po redu. U ordinaciji čuje se dreka, bušilica...Izlaze tipovi sa krvavim maramicama, izobličene face a tvoj zub odjednom prestaje da boli.
Srećan, čeprkaš po knjižicama, nalaziš sopstvenu i tutanj na vrata.
Ni do kuće nisi stigao, kurton od zuba počinje da kucka, podjebava i reže po mozgu.
Opet Jovo nanovo !
