Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.
-Jeli bre, jesi video Maju na netu, od srednje škole se promenila kao kurs evra, lepa kao andjeo, ja se zaprepastio kad sam je našao online??
-Ma video sam, al džabalesku kad nema slike sa mora...
-I to što kažeš...
Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.
Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao
Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.
Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.
Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.
P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.
Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).
Razume se da u raznim selima imate razne jebače ali u suštini su njihove karakteristike univerzalne i daju se primeniti na sva srpska sela od Omarske pa nadalje.
Prilog koji se koristi da bi se iskazalo kako neka osoba dobro ili učestalo radi nešto,uostalom,skapiraćete iz sledećih primera:
-Zna kako je izdeklamovao,sve u 16! Odma' mu dala pekana!
.....................................................
-'Naš kako lik igra PES!! Sve u 16,ćo'eće,kida...
.....................................................
-Gde bre on da ima ribu,pa taj svakog dana razvija heroja,sve u 16...
To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.
- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -
Dolazimo kod Swisslion-a u 15 : 00 :
- Ma deremo ih, ništa oni nisu za nas, šta ti je..
- Realno, pada 2+ .
I dalje kod Swisslion-a , 15 : 25 :
- C,c,c samo prolaze šesnaestice i za ča-ča-ča, de je ta četres osmica ?
- Neznam, strašno...Evo dolazi ! Trijes trojka ! Upadamo !
- Trijes Trojka ( proleće u punoj brzini prazan pored stanice )
- Mamu ti bre jebem ja ( čuje se horski od strane pedesetoro ljudi na stanici )
Još kod Swisslion-a , 15 : 35 :
- (...) Evo još jedne...Valjda će ovaj da stane...Auuu pun puncat, ajmo..
- To je bar druga Trijes Trojka, a od četres osmice ni traga...
U međuvremenu u busu :
- Neki deda : Mamu ti bre jebem vozi kad treba a ne da mi kasniš tu majku ti jebem ja posle mi kukate kad vas biju ljudi !
- Invaders ( na stanici ) : 'El može samo malo ljudi ? Alo vi, sredina može malo !?
- Mi : NE MOŽE !!!
- Jedan od navijača ( lupa o staklo u ritmu pesme, uviđa da kasni, kao i mi ) : Slavni klub, svima znaaan..Alo, vozi pravo na stadion ! Beogradski Partizaaaaan !
- Mi : Hahhahaha
- ( Opet ) Deda : A vidi onog ispred nas, vozi prazan autobus ! Kakav smo mi to narod, on uživa a mi se gušimo ovde !
Izlazmo na kraju u 15 : 50 trčimo ka stadionu...Zakasnili smo nekih 10 minuta.
Otrcana fraza sportskih komentatora koja može da upali kod gledalaca kraj malih ekrana, ali kod lepše polovine u svakodnevnim situacijiama ne može nikako.
- Srebrna ogrlica za 10 godina zajedničkog života?
- Da draga, ali sija zlatnim sjajem!
- Sija kurac! E loše sam ja investirala prošlih 10 godina, a lepo mi je majka govorila da se ne udajem za čo'eka bez diplome...
Dugačke pantalone, stare, oficirske, platnene, posebne su po tome što su ispod kolena uske, a iznad široke, tako da mogu da stanu u duboke vojničke čizme. Nekad svaki pravi seoski lola ih je nosio.
Lepa Lukić - Opančići na kljunčiće
Op, op, opančići na kljunčiće
na brič pantalone
a ča, a čarape izvezene
mame devojčice
Povratak čuvenog bugarskog reprezentativca u dres raspalog sofijskog CSKA 1998. godine, koji ga je daleke 1990. lansirao međ' zvezde evropskog fudbala.
- Ljudi, vratio se Hristo!
- Mog'o je malo mlađi da se vrati.
- Doš'o bre čo'ek da nam pomogne.
- Saće nam pomogne u pičku materinu...
Usled uzastopne pojave nekoliko kotrljajućih R, u glavi slušaoca može se javiti misao da se govornik zagrcnuo.
Na jednom seoskom gazdinstvu u unutrašnjosti Srbije, gost na ručku je Francuz. Francuz: Je suis tRes heuReux de vous RencontReR.
Domaćin: Ženo, daj 'vamo vode, udavi se čo'ek!
Kaže se za osobu koja se bavi nekim poslom, čini nam se oduvek i stiče se utisak da će se baviti njime zauvek.
Vidi ga onaj Van der Sar, brani 100 godina, umreće na golu.
__________________________________________
Jebo te, onaj Bata Živojinović, nije normalan čo'ek umreće na setu.
__________________________________________
Si vid'o onaj Minimax, znao sam da će dumre u emisiji.
Jecaj tuge osobe koja se oseća izdanom od strane više sile. Ophrvan bolom, opterećen sa hiljadu „Da sam bar...“, „Ako...“, „Možda sam trebao...“, mada svestan žešćih malera koji ga teraju. Ništa mu ne ide od ruke. Na poslu trpi sranja, nema nikakvog napretka, još i koliko god dobro da odradi, neko mu nađe manu. Auto više stoji kao ukras usled raznih kvarova i nedostataka kinte da se popravi. Žena mu samo nešto kenja i prigovara, nema ni minut mira. A pičke mu ne da odavno. Pola kućnih aparata počinje da crkava, slobodno vreme provodi krpeći ih. Deca mu zvocaju, uglavnom od njega traže kintu, onako zapovednički. Nežnu reč se ne seća kada je zadnji put čuo.
Ali odustajanja nema. U trci života tada načisto propadaš. Ćuti, konjino, i vuci. Ma, biće jednom bolje. Mora se u to verovati. A dotle, eh, sudbino. Šta da se radi, protiv nje se ne može. Crnje od ciganske pičke ali furaj dalje, samo napred.
Sizif i dalje gura svoju stenu.
Skret i dalje juri svoj žir.
Biće.
Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.
Komšija: i tako jasjebem kompjuter i zovem onog Đoku dami ga popravi i on... bla, bla, bla, bling, truć, brblj, brblj...
Ja: aha, dobro, dobro, šta ćeš, jebiga... e, 'ajde da te ne zadržavam (pružam ruku da se pozdravim)
Komšija: aha, dobro... e, a znaš šta mi je još uradio, brblj, brblj, bla, bla...
Ja (u sebi): daj, šupičku materinu više...
Toliko se nasmijati nekoj situaciji, pri čemu par kapi mokraće nađe svoj put do slobode, bez ikakve mogućnosti kontrolisanja tog procesa.
- E, kakva je ona Vudi Alenova knjižica? Kupila mi riba za rođ, pa reko' da bacim čit dok je ona na moru.
- Vrhčić, ne'š se pokajat'. Pišnuo sam na nekoliko mjesta, čo'ek zna znanje.
Talog na dnu estradne kace. Inače, dotična jebe Njutnovu gravitaciju i Darvinovu evoluciju - estradnim putem hoda podignutih nogu. Drugačije i ne može. A i kako bi mogla kad je mikrofon prvo popušila pa onda počela da riče u njega. Jebem ti kolje, ona je bila plesnom sastavu koji je pratio Mileta Kitića. Kad bi čo'ek piso si vi za učešće u redu ljudi ispred kojih je mitraljez, a iza kanal, ovo bi mog'o da napiše.
I tako, dok je tresla silikonima, uz elegične ritmove Miletovih pesama Plava ciganko i Policijo, oprosti mi, negde u podsvesti je skrajala mapu pušenja koje mora da obavi menadžerima kako bi mogla da otpeva svoju prvu pesmu. Hiljade i hiljade pušenja, hektolitri laringistično upućenih spermatozoida doprineli su da dotična stane pred mikrofon. E to je bilo to. E kurac! Nije! Sad je morala analno da se nagrdi na salgiju tonca dok je uštimavao njeno kreketanje u kakvu takvu artiklisanu tvorevinu (čoek dobijo emija, gramija, pulicera i oskara zajedno). Tako je nastala njena prva pesma - AFRIKA.
Poduprta kurčevima na kojima stoji svod estradnog neba hrabro je nastavila u narednim godinama sve dok nije nadošla na hit turbofolk rimejk Dubokog grla pod radnim, a kasnije i estradnim nazivom Neko ćemi noćes napraviti sina. Bio je to njen moleban, ali nije uspela, pošto se dete ne pravi na usta.
E sad. Još nismo došli do odgovora na postavljeno pitanje. Šta li je? Sasam gledo atlas i nema niđe potkontinent. Izgleda da je ovo drugo.
Potpuno ignorisanje, a u drastičnijim slučajevima i negiranje nečijeg postojanja.
- Znači, ti mene tako doživljavaš?
- Ne, ne doživljavam te u opšte!
-----------------------------------------------
-Slušaj, potpuno dobronamerno, želim ti reći. Primetih da u poslednje vreme piješ malo više... Zšzšzšzšzšzzšzšz jako štetno bla bla bla bla spavati na ulici zzzbla bla bla bla zzzz pankreas bla bla bla bla klošar zzzzzzzzz bez ičega bla bla bla bla bla bla jetra bla bla bla truć zzzzzzz zzzzzz zzzzzz....
- E, imaš neko drugo pivo? Nisam baš ljubitelj Tuborga. Ili nešto kraće?
Žela. Odrađuje lični PR u Žovla Baronski maniru, dok istinu time na određeno vreme efikasnije prikriva od očiju javnosti.
- Divi ga Stevke što je navatao premijum cavu, a nama prosipa priču kako je stidljiv.
--------------------------------------------------
- E, zamisli. Juče mi bio prvi dan na šljaci kod Brke u "Bemudskom trouglu" i među prvim mušterijama mi bude ni manje ni više Dr Feelgood i poruči najveću pljeku, onu od 250 ća. Ja već tu izneverovao! Još kada je tražio da mu bez da sam se stiso turim sve od priloga, a pritom naglasio da preko svega toga dodam još jedan sloj pavake od dva prsta, čak se i meni slošilo od tog obroka. Na kraju je, svega mi, kupio limenku Koce i to je zamolio ako može onu na kojoj piše Saša. Strašno, tebreks, a ovamo prosipa priču kako ti od tri zrnca soli može Chestburster izaći iz grudi dok umireš u najstrašnijim mukama.
Sinonim za inteligenciju, često korišćen kao odbrana za čoveka koji u stvari nije inteligentan, ali je, je li, načitan.
- E brate, al' je onaj Dragan Maca pametan čovek.
- Ma 'de bre pametan, jes' ti svoj?
- Ma načitan čo'ek!
- Jeste, načitan je, ali Skandala.
Jedini štek koji prosečan Srbin ima.
Inače i glavni pokazatelj klasnih razlika u Srbiji.
Nivo 2.
U plusu od nekoliko hiljada: Bogat čo'ek. Srećnik. Pravi miljenik sudbine.
Nivo 1.
U plusu od hiljadu: Viša srednja klasa.
Nivo 0.
Na nuli: Srednja klasa
Nivo -1.
U Minusu par hiljada: Niža srednja klasa.
Nivo -2.
U Minusu do tačke ključanja: Sirotinja
Nivo -3.
Probio Minus na minusu: Socijalni slučaj sada i sa murijom na grbači.
Nivo -4.
Nema tekući: Srećan čo'ek. Praktično ne postoji, ali ako se bude potrudio dićiće se na nivo br. -3.
Postoje urbane legende da negde postoje ljudi kojima plata legne tačno na nulu (ne do nule, nego NA NULU, da, da!), koji verovatno ne dele sudbinu običnih smrtnika.
Ima bića kojima plata legne na nivo 1. ili na nivo 2., ali to su već mitska bića, ko želi da veruje neka veruje, ja nemam ništa protiv.
Ništa novo.
1. Damir Dokić + viza → gastarbajter
2. Gastarbajter + povratnik → patriota
3. Patriota + nosilac brade → četnik
4. Četnik + radikal → nacionalista
5. Nacionalista + vlasnik imanja i mini-destilerije → srpski domaćin
6. Srpski domaćin + strog ali pravičan otac → Jelena Dokić
7. Jelena Dokić + batine → (Damir Dokić + zolja) - (Jelena Dokić + Tin Bikić)
8. (Damir Dokić + zolja) + ambasador Australije → Damir Dokić / (SAJ + PTJ + MUP + Ivica Dačić)
9. Damir Dokić / (SAJ + PTJ + MUP + Ivica Dačić) → Damir Dokić + Pravda + Kurir + Večernje Novosti + Obraz + Dveri srpske + DSS + SRS + NS + Marko Janković
10. Damir Dokić + Pravda + Kurir + Večernje Novosti + Obraz + Dveri srpske + DSS + SRS + NS + Marko Janković → СРБСКИ ХЕРОЈ
-A baba! Di je meni marka? Dala si poštaru a unuku ništa!
-Murš bre! Čo'ek je ''zaslužio''!
-Oću i ja da zaslužim.
-Bež' bre dete, to bi bio incest i pedofilija u isto vreme. Još mi samo fali da zaglavim...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.