Običaj muškaraca da, nakon odvaljivanja od života, ujutro, mamurni, glavobolni, sa trudničkom mučninom i povraćenjem na kile, obećaju sami sebi, kako će u budućnosti prestati s alkoholom. Je l' treba da napominjem da od toga ne bude ništa?

Nema te škole koja vas može ovome naučiti bolje od Miroslava Ilića.

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Promašiti, pogrešiti, loše uraditi.

Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.

Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao

Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.

Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.

Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.

P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

Prilog koji se koristi da bi se iskazalo kako neka osoba dobro ili učestalo radi nešto,uostalom,skapiraćete iz sledećih primera:

Povratak čuvenog bugarskog reprezentativca u dres raspalog sofijskog CSKA 1998. godine, koji ga je daleke 1990. lansirao međ' zvezde evropskog fudbala.

Otrcana fraza sportskih komentatora koja može da upali kod gledalaca kraj malih ekrana, ali kod lepše polovine u svakodnevnim situacijiama ne može nikako.

Usled uzastopne pojave nekoliko kotrljajućih R, u glavi slušaoca može se javiti misao da se govornik zagrcnuo.

To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.

- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -

Dugačke pantalone, stare, oficirske, platnene, posebne su po tome što su ispod kolena uske, a iznad široke, tako da mogu da stanu u duboke vojničke čizme. Nekad svaki pravi seoski lola ih je nosio.

Kaže se za osobu koja se bavi nekim poslom, čini nam se oduvek i stiče se utisak da će se baviti njime zauvek.

Jecaj tuge osobe koja se oseća izdanom od strane više sile. Ophrvan bolom, opterećen sa hiljadu „Da sam bar...“, „Ako...“, „Možda sam trebao...“, mada svestan žešćih malera koji ga teraju. Ništa mu ne ide od ruke. Na poslu trpi sranja, nema nikakvog napretka, još i koliko god dobro da odradi, neko mu nađe manu. Auto više stoji kao ukras usled raznih kvarova i nedostataka kinte da se popravi. Žena mu samo nešto kenja i prigovara, nema ni minut mira. A pičke mu ne da odavno. Pola kućnih aparata počinje da crkava, slobodno vreme provodi krpeći ih. Deca mu zvocaju, uglavnom od njega traže kintu, onako zapovednički. Nežnu reč se ne seća kada je zadnji put čuo.
Ali odustajanja nema. U trci života tada načisto propadaš. Ćuti, konjino, i vuci. Ma, biće jednom bolje. Mora se u to verovati. A dotle, eh, sudbino. Šta da se radi, protiv nje se ne može. Crnje od ciganske pičke ali furaj dalje, samo napred.

Sizif i dalje gura svoju stenu.
Skret i dalje juri svoj žir.

Biće.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Toliko se nasmijati nekoj situaciji, pri čemu par kapi mokraće nađe svoj put do slobode, bez ikakve mogućnosti kontrolisanja tog procesa.

Potpuno ignorisanje, a u drastičnijim slučajevima i negiranje nečijeg postojanja.

Talog na dnu estradne kace. Inače, dotična jebe Njutnovu gravitaciju i Darvinovu evoluciju - estradnim putem hoda podignutih nogu. Drugačije i ne može. A i kako bi mogla kad je mikrofon prvo popušila pa onda počela da riče u njega. Jebem ti kolje, ona je bila plesnom sastavu koji je pratio Mileta Kitića. Kad bi čo'ek piso si vi za učešće u redu ljudi ispred kojih je mitraljez, a iza kanal, ovo bi mog'o da napiše.

I tako, dok je tresla silikonima, uz elegične ritmove Miletovih pesama Plava ciganko i Policijo, oprosti mi, negde u podsvesti je skrajala mapu pušenja koje mora da obavi menadžerima kako bi mogla da otpeva svoju prvu pesmu. Hiljade i hiljade pušenja, hektolitri laringistično upućenih spermatozoida doprineli su da dotična stane pred mikrofon. E to je bilo to. E kurac! Nije! Sad je morala analno da se nagrdi na salgiju tonca dok je uštimavao njeno kreketanje u kakvu takvu artiklisanu tvorevinu (čoek dobijo emija, gramija, pulicera i oskara zajedno). Tako je nastala njena prva pesma - AFRIKA.

Poduprta kurčevima na kojima stoji svod estradnog neba hrabro je nastavila u narednim godinama sve dok nije nadošla na hit turbofolk rimejk Dubokog grla pod radnim, a kasnije i estradnim nazivom Neko ćemi noćes napraviti sina. Bio je to njen moleban, ali nije uspela, pošto se dete ne pravi na usta.

E sad. Još nismo došli do odgovora na postavljeno pitanje. Šta li je? Sasam gledo atlas i nema niđe potkontinent. Izgleda da je ovo drugo.

Mizantrophy 2