Bosanski naziva za film Goldfinger(James Bond)

Običaj muškaraca da, nakon odvaljivanja od života, ujutro, mamurni, glavobolni, sa trudničkom mučninom i povraćenjem na kile, obećaju sami sebi, kako će u budućnosti prestati s alkoholom. Je l' treba da napominjem da od toga ne bude ništa?

Reč, čije postojanje još uvek nije utvrđeno i koja prkosi svim pravilima srpskog jezika, ali prirasta za srce svojom neoborivom logičnošću.

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Promašiti, pogrešiti, loše uraditi.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Ime albuma sa slikama koji svaka zgodna Srpkinja na internetu treba da poseduje. Bog nas je pogledao, pa je zgodnih Srpkinja koliko voliš. Onda nas je ošamario, jer ga nikad ne poseduje baš ona Srpkinja koja nas zanima.

Ciao (čitaj: ćao; ci>a = ća) pozdrav u neformalnim situacija koji je iz talijanskog idioma ušao u mnoge jezike. Koriste ga govornici zaista velikog broja svjetskih jezika. Ćao se kao pozdrav može upotrijebiti umjesto: zdravo, bog, bok, doviđenja, dobar dan, dobro veče, laku noć, vidimo se, pa čak i umjesto zbogom. Važna je napomena da se radi o neformalnim situacijama, da nam osoba kojoj kažemo ćao mora biti bliska: prijatelj, rođak, bliski kolega.

Riječ je venecijanskog porijekla, razvila se od riječi „schiavo“.
otprilike ovako: schiavo – schiao – sciao – ciao

Riječ schiavo znači rob, odnosno sluga. U Veneciji (još u 18. stoljeću) njome su se služile sluge da bi pozdravile i izrazile poniznost i poštovanje svome gospodaru: „vaš sam sluga, sluga sam pokoran, vama na usluzi“.

Pozdrav koji je prvobitno, u svom izvornom značenju, imao zadaću strogo pokazati razliku na društvenoj ljestvicu dviju izrazito udaljenih klasa, nekoliko stoljeća kasnije postaje pozdrav među prijateljima i bliskim osobama.

Pozdraviti s „ciao“ stariju osobu, osobito nekoga kome se obraćamo sa „vi“ smatra se nepristojnim.

P.S.
Daljnje kopanje dovelo bi nas do riječi „esclaus“ koja je provansalskog porijekla, pa do latinske riječi „sclavus“, ali to je neka druga priča.

Osoba koju poseduje svako selo. Kao model sela uzećemo zloglasnu Omarsku pored Prijedora u zapadnom delu RS. U Omarskoj živi osoba koju ćemo nazvati Dragan i koja je glavni jebač u selu (atar od cirka 5000 stanovnika). Dragan je srednje visine, rumen u licu (seosko rumenilo) i ošišan na neku primitivnu tarzanku. Vozi nabudžen beli golf II iz 1987. i njime čini čuda na seoskim igrankama (svaka će se snaša upecati na njega). Dragan po danu radi šumske poslove (uglavnom na pilani, ređe kao vozač) a naveče pije u kafani 'Kod veselog brke' sa svojim drugarima sličnog profila (traktorista, zemljoradnik/stočar, lugar itd.) Vikendom Dragan i njegove lole gostuju u diskoteci 'Maximum' u centru Omarske, i tu pred snašama i drugim seoskim lolama pokazuju svoje umeće ispijanja enormnih količina alkohola. Naravno, Dragan je glavni u društvu, jer on poznaje sve konobare, izbacivače i viđenije domaćine u Omarskoj. To ga uzdiže u očima seoskih snaša koje u njemu vide idealnog muža ('vide širokije ramena jebo te kuruzna mrva... ju kako je seksi ovaj Dragan... kako mi je šljatka njegova frizur'ca...' itd.). U slučaju nekog nesporazuma, Dragan će bez ramišljanja da potegne prvu flašu piva od po litre koja mu se nađe u okruženju i njome da lupi bezobraznika po glavudži, time dokazujući da je još uvek glavni jebač u selu (seoski autoritet).

Prilog koji se koristi da bi se iskazalo kako neka osoba dobro ili učestalo radi nešto,uostalom,skapiraćete iz sledećih primera:

To su one linije u Beogradu čija se trasa ili linija kretanja nalazi tj. svodi na okolinu raznih sportskih objekata. Najčešće su to linije 33, 48 , a ponekad i 25. Pošto su autobusi na tim linijama česti kao kiša u Atakami, znaju da se jave ogromne bujice ljudi koji idu na stadion, te nakon toga i gužve. Gužva u njima je natprosečna, jer se tolike mogu okusiti samo tada, kada u krcat autobus na stanici pokušavaju ući još petoro-šestoro ljudi.

- primer zasnovan na istinitom događaju ( Partizan - Jagodina ) -

Otrcana fraza sportskih komentatora koja može da upali kod gledalaca kraj malih ekrana, ali kod lepše polovine u svakodnevnim situacijiama ne može nikako.

Dugačke pantalone, stare, oficirske, platnene, posebne su po tome što su ispod kolena uske, a iznad široke, tako da mogu da stanu u duboke vojničke čizme. Nekad svaki pravi seoski lola ih je nosio.

Povratak čuvenog bugarskog reprezentativca u dres raspalog sofijskog CSKA 1998. godine, koji ga je daleke 1990. lansirao međ' zvezde evropskog fudbala.

Usled uzastopne pojave nekoliko kotrljajućih R, u glavi slušaoca može se javiti misao da se govornik zagrcnuo.

Kaže se za osobu koja se bavi nekim poslom, čini nam se oduvek i stiče se utisak da će se baviti njime zauvek.

Jecaj tuge osobe koja se oseća izdanom od strane više sile. Ophrvan bolom, opterećen sa hiljadu „Da sam bar...“, „Ako...“, „Možda sam trebao...“, mada svestan žešćih malera koji ga teraju. Ništa mu ne ide od ruke. Na poslu trpi sranja, nema nikakvog napretka, još i koliko god dobro da odradi, neko mu nađe manu. Auto više stoji kao ukras usled raznih kvarova i nedostataka kinte da se popravi. Žena mu samo nešto kenja i prigovara, nema ni minut mira. A pičke mu ne da odavno. Pola kućnih aparata počinje da crkava, slobodno vreme provodi krpeći ih. Deca mu zvocaju, uglavnom od njega traže kintu, onako zapovednički. Nežnu reč se ne seća kada je zadnji put čuo.
Ali odustajanja nema. U trci života tada načisto propadaš. Ćuti, konjino, i vuci. Ma, biće jednom bolje. Mora se u to verovati. A dotle, eh, sudbino. Šta da se radi, protiv nje se ne može. Crnje od ciganske pičke ali furaj dalje, samo napred.

Sizif i dalje gura svoju stenu.
Skret i dalje juri svoj žir.

Biće.

Rečenica koja služi da odjebeš dosadnog komšiju na kulturan način, koji je zapeo da priča s tobom o nekim njegovim problemima, jer od viška slobodnog vremena ne zna šta će sa sobom.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.