Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Osoba kojoj pođe od ruke da napravi web sajt koji u proseku ima 40 zahteva u sekundi, oko 25 000 registrovanih članova, 190 000 unosa (u proseku svaki unos ima 20ak rečenica); i u mogućnosti je da sve funkcionalnosti "optimalno" izprogamira, tako da je otvorena mogućnost opterećenja servera te potražnja novca za novi server - od članova.

Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.

(Pod ovom definicijom ne ubrajamo ljude se sela, niti pripadnike gay populacije - village people)
Prosečan seljak iliti ljakse nosi najčešće Air Max sa buvljaka, napunpanu jaknu sa krznom kako bi izgledao što 'nabudženije', od muzike sluša "sve sem metalike", devojkama (najćešće ziljavušama) se udvara tako što u folkoteci naruči njihovu omiljenu pesmu (gaćice, bunda od nerca, mini suknja.. i ostali odevni predmeti koji dotičnim curama jelte i nisu potrebni) ili još bolje prebiju di džej-a ukoliko bude argumentovao, i tako se ispostavi da su oni "face"... "No brain, no pain"

"Boli me kurac za kesh, vazan je show..."

==============================================

Prti Bee Gee, beogradska rap grupa koja je rap fenomen sirih razmera.
Moje skromno misljenje je da bi se mogli tumaciti kao beogradski NWA, mada bi to bilo nepotrebno umanjivanje njihove neosporne autenticnosti.

Grupu su oko 2000-e formirali Davor Bobic (Mos-kri, preminuo u 2005.), Marko Jarnevic (Euffrat/Eufframe) i Mickrey Mouse.
Vrlo brzo su dostigli zavidnu reputaciju u beogradskim underground rap krugovima, a vrlo brzo su osvojili i publiku po okolnim zemljama, najvise Hrvatskoj i Bosni, medju tinejdzerima Zagreba i Sarajeva - koji su vrlo dobro razumeli o cemu Prti Bee Gee repuju.
Davor Bobic je neosporno covek cija je lucidnost, duhovitost i iskustvo sa gradskih ulica formirala ideologiju grupe Prti Bee Gee, koja je legitimisala njihov (za neke) vrlo kontroverzan pristup zivotu kroz maximu "heroin rap", koja ovu grupu stavlja daleko daleko ispred bilo cega sto je balkanski hip hop imao, ali i ne samo balkanski.

Pesma "Pajp" se prvi put zavrtela na radio SKCu oko 2001-e i najavila dolazak necega sto Beograd jos nije cuo do tada.
Grupa je izdala samo jedan pravi album ("Grejtest ThITS", 2003.), album koji se kao zaraza proneo Beogradom i svojom direktnoscu vrlo brzo obezbedio posebno mesto medju fanovima, ne samo hip-hopa. Uz Bad Copy, Prti Bee Gee su bili drugi deo (po meni, znatno autenticniji) beogradskog "smoked" undergrounda, u kojem su jos Bwana, Seven, Hejter Luca itd.
Koncerti Prti Bee Gee-a su bili kultni dogadjaji, prvi takav je bio na koncertu u SKCu (decembar 2003.) gde su bili predgrupa za koncert Bad Copy i promociju albuma "Sve sami hedovi" - gde su Prti Bee Gee zargonski "pokidali" u nekih 15 minuta i prakticno uzeli show naslovnoj grupi, koja to, ocigledno, nije zaboravila nikada. Kazem "ocigledno" jer je Bad Copy surovo okrenuo ledja Prti Bee Gee-u neposredno posle Moskrijeve smrti (vrlo sumorna prica i frapirajuca, uz to), zaboravljajuci da su "Pajp" svojevremeno izvodili na svojim koncertima kao autorsku, bez ikakvih problema. I zaista, mnogi ljudi su mislili da je "Pajp" pesma Bad Copy-a, iako je pesma originalno Prti Bee Gee-a, gde je Ajs Nigrutin samo gostovao.
Posthumno izdanje "Moskri" je izaslo 2006-e, na kojem su samo unapred stecene pozicije dalje utvrdjene; sjajnim matricama, autenticnim i konzistentnim tekstovima, neodoljivim humorom, velikim mikrofonskim umecem.

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Česta pojava na Web 2.0 sajtovima.
Nastala od reči nik(engl. "nick/nickname") i trošiti.
Nikotrošači su ljudi koji se registruju na neki sajt sa odličnim nikom, i više se nikad ne uloguju. Samim tim zabranjuju novim(aktivnim) članovima da iskoriste isti nik.
Ovo se najčešće dešava na YouTubu gde ih nazivaju "namewasters".

Da bi iskoristili potrošeni nik, neki ljudi na kraju stavljaju tačku, ili Alt kod 0160.

Kada kvazipoliticar, cedo demokratije, ima prekoputa sagovornika iz slobizma i u politickom duelu objasnjava kako je nesto uradjeno u osnovi pogresno i izjavi da je to uradjeno "po difoltu lose".Ovim zeli da dokaze da je unapredio svoje poznavanje kompjutera na korak vise od copy-paste i sada moze da pridobije naklonost tehnokratsko- birokratske balavurdije koja na smrdljivim zurkama uz vutru sere o ljudskim pravima i ostalim sranjima.

Sleng za kombinaciju đusa i vodke.
Poreklo slenga leži u činjenici da su u italijanskom jeziku odvijač (šrafciger) i vrsta koktela (u kojem dominiraju đus i vodka) homonimi - Cacciavite (na italijanskom odvijač).
Verovatno da je ovaj izraz isprva prihvaćen u Hrvatskoj (Dalmacija ili Istra), gde se češće upotrebljava termin odvijač, umesto šrafciger. U Srbiji, većinu slenga ovog tipa promovišu hiphop autori poput Prti Bee Gee, Bad Copy etc.+

Gora pojava od bilo kakve retke neizlečive bolesti. Ovakva vrsta žena nije dovoljno informatički obrazovana da vam provali šifru za Fejsbuk, ali jeste sposobna da ( dok ste vi negde napolju ) otvori WEB HISTORY i prouči celu vašu sinoćnu sodomu i gomoru. Da stvar bude gora ovo ne zadržava za sebe već nabija na nos kad god može. Potomci ovakvih majki kasnije imaju probleme u seksualnom životu .

Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.

Maskota,zaštitni znak Partizana i veoma dobar drugar grupe Metallica

Razlog zbog kojeg mrzimo mlade tate.

Mlade mame nisu sve zene koje imaju ispod 30 godina i rodile su jedno ili dvoje dece. Mlade mame, su prelepe, zgodne i jebozovne zene, i prosto di dodje nekako tuga kada ih vidis kako guraju kolica sa malim detetom, a onda vidis majmuna pored nje i zamrzis ga iz petnih zila sto je izbacio iz opticaja.

Objasnjavanje starcima kako koristiti: Youtube; Facebook; e-mail adresu .... i u krajnjem slucaju, kako koristiti Google!

Лик који као мали није довољно вежбао брзалице.
Највећа ноћна мора логопеда са енглеског говорног подручја.

Neizostavno pitanje koje ti matorci postavljaju kada im kažeš da na nešto kliknu.

Postava karakteristična za italijansku školu fudbala gde su golman i Inzagi najčešće najistureniji igrači, a ostali su bekovi koji stoje u svom šesnestercu. Osnovna taktika je izblokirati sve šuteve protivnika, ubiti igru i ako se slučajno lopta odbije napred nadati se da će onaj jedan u napadu dati gol. Ili jednostavno čekaju penale.

Jedan specifičan soj ljudi.Odlikuje ih ne preterana inteligencija, konstantno zblanut izraz lica i podatak da uvek bolje igraju u inostranim klubovima nego kod nas ( pa mačko, pa kako što, pa kinta je kinta ). Što se tiče njihovih izjava u novinama, novinari se uopšte ne bi trebali truditi da ih iznova i iznova intervjuišu posle utakmica- samo neka urade copy-paste, verujte mi,narod neće primetiti.

Kada te majka po 68. put pita kako se prebacuje odredjeni podatak u drugi folder.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.