Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

U blaženo vreme SFRJ (DFJ, FNRJ, itd.) 1945-1990 jedna od popularnijih skraćenica bila je ZBRLj, tj. Zbor Radnih Ljudi. Reč je o nazovi instituciji socijalističkog samoupravljanja u vidu bespredmetnog sastančenja po fabrikama, školama, sportskim društvima i slično. Manifestacija se održavala u "službenim prostorijama" (krug fabrike, zbornica...) i redovno završavala tamanjenjem mezetluka i/ili popravljanjem tržišnih bilansa preduzeća za proizvodnju alkoholnih pića (npr. lešenjem "Rubinovog" vinjaka).

Prvobitno zamišljen koncept da radnici na ZBRLj-ovima "sami odlučuju o daljoj sudbini preduzeća, pravcima razvoja, truć, bla, truć...", u praksi nije zaživeo i brzo je zamenjen gore pomenutim aktivnostima.

Copy/paste majke prirode.

Разлог због кога ученици нису стигли да ураде лектиру за задато време.

To je kada ostalima ne das mira i stalno nesto pises,nesto bezweze i pises,a ne znas ni zasto i ne znas zasto,ali znas da spammujes.
COPY PASTE COPY PASTE

Osobe afroameričkog porekla koje internet poistovećuju sa ju tjubom.Na njemu gledaju rep spotove i vode ekstremno produhovljene i pravopisno ispravne diskusije o istima.Naravno ako neki belac slučajno izrazi neslaganje sa njihovim mišljenjem optužiće ga za beli rasizam i pripadnost Kju Kluks Klanu,minimum.

Svaki put kad nam istekne internet mi smišljamo plan toga šta ćemo da uradimo kad ga opet dobijemo. Problem je što nam svaki put to ostane samo u glavi, a nikad na papiru, zapisano. Onda kad posle višednevog očekivanja dobijemo internet, od svog uzbudjenja nam plan rada ispari iz glave. Svakome se to nekad desilo...

Čarobne reči koje rešavaju problem koji nastaje usled napada na vas, od strane trećeg lica, zato što niste kulturni ili razgovarate neosnovano, bez argumenata. Uglavnom, problem koji nastaje usled konstatovanja da ste idioti. Često se može videti i u raspravama na poznatim socijalnim internet mrežama.

Idiotske grupe tipa ''Pogledajte šokantnu golu sliku Megan Fox'' (jebem li ga sta je tu šokantno, gola prelepa žena) i još milion drugih variacija, koje nisu vredne pomena. Sad sve te grupe traže da se učlanite bla...bla...bla pozovete sve svoje prijatelje truć...truć...truć...i onda ćete da vidite famozni materijal od koga cete da plačete goli u položaju fetusa u uglu svoje sobe...
Sad jasno je da to sve nema veze s mozgom, i da je cilj da se prikupi sto više ''lajkova'' od ljudi koje ne mrzi da se jebavaju s tim da bi zadovoljili svoju radoznalost. Ono što meni nije jasno je:
Koju tačno frustraciju iz detinjstva pokušavaju da leče? Za osmi rođendan im nisu došli drugari iz odeljenja, iako su imali veliku tortu u obliku Leonarda, i uredno odštampane pozivnice? Pa će sad ako skupe 10 000 ''lajkova'' da konačno dobiju taj osećaj ispunjenosti, prihvatanja i društvenog odobravanja koji im je nedostajao?

uzeto iz engleskog! prevedeno na srpski bi bilo: BLA, BLA, TRUĆ! u malo slobodnijoj varijanti prevoda: NE SERI!:)

Nacin na koji nastavnici i profesori srpskog jezika prazne svoju potrebu za sadizmom. Pismeni zadaci su vecita prilika za bezanje sa casova (ako te mrzi da pises/bez maste si) ili je*anje nastavnika/profesora sadiste u glavu (bolesna masta+sirok recnik)

Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

Vladarska titula na Balkanu koja je igrom slucaja postala rec kojom se lece internet zavisnici.

Sarkastičan odgovor na pitanje da li smo zadovoljni nedavnim radom majstora na našim kućnim instalacijama.

Ljudi na svim internet mrežama obožavaju da se javljaju sa mora.Uglvnom iz internet kafe-a.I to izgleda ovako.

Stanje svesti kojem je svojstveno da se lagano gubi usled prelaska u alkoholizam.

Najpopularniji internet provajder. Bazično, to je bilo koji komšijski bežični internet na koji možemo da se naveremo. U cilju očuvanja dobrosusedskih odnosa, retki primerci se veru na internet lokalnog kafića, ali samo ukoliko je signal jači od onog koji emituje komšija.

Ultimativno kurčenje u vidu epidemije koja je zahvatala Srbe i dijasporu 90ih.

Ziljavi "copy - paste".