(franc. Déjà - već; srp. Tu - tu)

Kada ukapiraš da ti se objekat za kojim bezuspješno tragaš nalazi u rukama (da me ne shvatite pogrešno, pogledajte primjer).

Svetursko kulturno umetničko društvo.

Fala pički.

Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.

Tabu tema.
Sinonim za nešto o čem' se ne smije pričati, ni pod razno!
Svi znaju šta je u pitanju, al' bolje da se ne priča o tome. Najlakše je iskoristiti ove tri nevine riječi, čime će većina kojoj se obraća shvatiti značenje, a eliminisaće se ona grupa koja i ne treba da zna za to.

Trenutak u konverzaciji kada sagovornik, ogovarač, samo na kratko prekine laprdanje, pozove se navodno na degutantnost ili poverljivost ostatka priče, malo podigne svoj moral a mnogo više znatiželju kod druge strane, iako je već 99% sadržaja izneo.

Društvo mrtvih penzionera.

Blic-zajeb drugara od 25+ godina čija devojka ide u srednju.

Osjećati se kao pacov na novembarskoj kiši. Sam, promrzao, gladan, smrdljiv. Kao onaj poslednji crvenonokti južnoafrički nosorog što je ostao sam na surovom svijetu bez ženke, mladunaca, tašte... Beznadežan i potišten, bez imalo volje za nastavkom agonije, jer čemu sve to?
Depra.

Kletve i izrazi koji na žalost ili na sreću polako ali sigurno izumiru:

Pronaći neku staru stvar. Iskopati je i ponovo je koristiti kao ranije.

Frajer koji muva ribu dobrih 5-6 meseci, da bi je jednom kresno. Pun je ljigavih fora, a romansa mu curi kroz nos. U nekom drugom vremenu bi bio Don Žuan, ali je sada i ovde samo Bosiljčić. O poduhvatima njegovih predaka su se pravile serija sa Slobodom Mićalović.

Pitanje koje obično maloj deci i tinejdžerima upućuju stričevi, ujaci i ostala muška rodbina. Po mogućnosti pitaju pred svom ženskadijom, obično na nekim slavljima ili porodičnim okupljanjima. U novije vreme, izraz se odomaćio i u omladinskom govoru, čisto sprdnje radi.

Rečenica kojom ćemo sagovorniku dati do znanja da nismo totalno pijani več nas je samo taklo ili uhvatilo.

U tu prodavnicu retko ko ide. Svi su zaboravili i da postoji. Kad uđeš unutra (čitaj: kad pogledaš kroz izlog), izgled je veoma jeziv, jer podseća na one prodavnice za vreme inflacije. Moglo bi se reći da tu ni radnici više ne dolaze.

Propalo se. Sve se srušilo i svemu je kraj, što bi rekao naš poznati kantautor. Lađe su potonule, nade izgubljene, prilike propuštene, šanse prokockane.

Odgovor koji dobiješ od maloumne klinke kad joj baciš pozitivnu opasku na izgled.
Razlog je što smatra da je ribetina ako se drsko ponaša, a ne što je narcis kako se pogrešno misli.
Čak šta više, takve devojke imaju manjak samopouzdanja i misle da su ogavne, ali najviše žale što nisu muškog pola.

Vo vremja ono kad kod nas bejahu samo I i II program televizije, kablovske TV nemaše nigde, sateliti služahu samo za špijunažu između USA i SSSR, a magnetoskopi(preteče video-rekordera) koštaše kao 5 novijeh automobila, jedini način na koji mogaste da čujete koncertnu verziju neke pesme, beše ta da je taj koncert i snimljen na neku ploču, dakle na vinil.

Jedna od najpopularnijih grupa, bejaše tada vrli i progresivni Deep Purple, sa njihovim najcenjenijim albumom, koncertnim "Made in Japan", inače noćnom morom svijeh mladih muzičara vo vremja ono, koji svi bezuspešno pokušavahu da makar malo zaliče svirkom na one koji na toj ploči svirahu.
Taj "Made in Japan" imaše skoro svako ko imađaše i gramofon, jedinu spravu koju svaki roker moraše da poseduje da bi uopšte i mogao da sebe nazove tijem krasnim imenom - roker.

Na albumu tom slavnom, beše i znamenita pesma "Child in Time", koja beše najslušanija, naročito zbog toga što se tren pre najglasnijeg vriska Ian Gillan-a čujaše pucanj!
Taj pucanj bejaše pucanj Japanca iz publike na tom koncertu, koji tada sam sebe ubi...u transu zbog lepe svirke - tako svi misleše.

Mnoge godine prođoše od tada, proletoše kao jato ptica...i ja u jednoj zemlji dalekoj, upoznah čoveka koji bejaše jedan od mnogih majstora za zvuk na tom koncertu u dalekom Japanu! U tami noćnoga bara dušu svoju krepismo, pa se ja posle nesebičnog i dugačkog krepljenja setih toga pucnja, te mu ga i pomenuh.
On me pogleda, osmehnu se, pa mi reče da toga nema u sećanju svom, ali da dobro pamti da baš tada, u tom trenu o kome govorah, njima pade rampa za svetlo, polupa reflektore nekakve i veliki prasak pritom napravi...

Kaže se za nekoga ko pocrveni i pocrni preko svake mere od sunčanja na plaži, ili još gore, u solarijumu. Najčešće se dešava džindžerima i plavušama.

Još jedna nimalo rijetka pojava u holivudskim akcionim filmovima. Naime, glavni likovi mnogih holivudskih filmova preživljavaju u situacijama iz kojih ni najbolje pripremljeni specijalci ne bi izašli živi. Takvi likovi preživljavaju padove sa više desetina metara, uspješno bježe od eksplozija i uspijevaju savladati i po više desetina pa čak i stotina protivnika bez ičije pomoći. Vrijedi napomenuti da iz nabrojanih situacija ne samo da izlaze živi, već često i nepovrijeđeni.
Ovi likovi ne duguju svoj život sreći, već nevjerovatnoj pripremljenosti za sve prepreke na koje mogu naići. U stanju su da barataju svim tipovima vatreniog oružja od pištolja pa do snajpera a često su poznavaoci jedne ili više borilačkih vještina i uz to još posjeduju nevjerovatnu fizičku snagu. Imaju položen vozački za svaku kategoriju i pritom nerijetko znaju upravljati i avionima, helikopterima, brodovima, podmornicama i mnogim drugim nama manje poznatim prevoznim sredstvima.
"Nedodirljivi" likovi imaju i zanimljivu naviku da se na lice mjesta pojavljuju sa stilom. Ovakav lik, neće otvoriti vrata i uperiti pištolj u negativca, već će radije uskočiti kroz prozor (bolje reći kroz staklo) u prostoriju prepunu naoružanih tipova i pritom naravno pogađate ne zadobiti ni najmanju posjekotinu niti biti ranjen od strane prisutnih.
Sve scene borbe u kojima se pojavljuju "nedodirljivi" obično se zasnivaju na obrascu po kojem je glavni lik brojčano nadjačan i pritom su njegovi protivnici obično još i naoružani do zuba. Uprkos (u realnosti) gotovo bezizlaznoj situaciji, protagonista sa lakoćom savlada svoje protivnike i pritom u većini slučajeva ne biva ni ranjen. Ako je već ranjen, uz bolnu grimasu, po mjestu ranjavanja se počeše kao da ga komarac ujeo i nastavlja se boriti podjednako dobro kao i do tada.
Najpoznatiji primjerak "nedodirljivog" je Rambo (Silverster Stalone) čije ime služi da opiše, tako da kažem čovjeka od akcije, iako ni likovi koje tumače Čak Noris i Stiven Sigal ne zaostaju mnogo za dotičnim.