Isterivanje lika i dela Novaka Đokovića iz posrnulih grešnih Srba rasutih po belom svetu a i šire.

Iskustvo... Iskustvo je ništa.

Sedenje na dve stolice, u bek-ap modu. Barem dok jedna od strana ne sazna, jebiga.

Baba smarač, supruga, verni drug i ženska verzija Muharema Serbezovskog. Peva jednu pesmu godinama u kojoj propagira da Boga ni raja nema jer šta drugo znače stihovi, citiram: ’’pre odlaska u večiti mrak hoću zlatni dan, suncem okupan?’’ Kako ti Bisera znaš da je večiti mrak na kraju, da nisi doživela kliničku smrt, a i da jesi to ništa ne znači, to su lagarije što si ti videla – prelest teološki rečeno - komunjaro jedna ako je za tebe mrak za vernike nije i taj zlatan dan šta je koj kurac bilo na tom moru toliko važno, jebo te neki Mišo Kovač, u jaka stvar jebo te, pa šta, tolka frka oko jednog dana ispunjenog seksom na yu plaži?
Jao samo opet da proživi taj tren: kapljice na njegovim leđima se slivaju, hani sokovi, zaždilo sunce, Bisera se kupa i izlazi iz vode debeljuškasta, zlatan sat, zlatne kapi, zlatno runo i Splitske večeri i festivale, šlager sezone, autoput Omiš-Trogir; cvrči se na suncu zlatna šumica Biserina puna malih Miša Kovača koji obdelavaju zemljište tu.

Mesto koje se preporučuje osobama kojima novac nije nešto naročito prirastao k srcu. Kako vreme neumitno teče, i kako tehnologija sve više i više napreduje, kockarnice su razvile sve više i više načina na koje će vas očerupati do gole kože i oduzeti vam vaš mukom stečeni novac. Uprkos svemu tome, one su uvek pune ljudi, jer svako ko dodje na ideju da poseti ovakav objekat u glavi ima samo jednu misao, a to je da će poharati kazino i da će isti napustiti sa rekordnom sumom novca i sa dve šarmantne dame čiji bi se moral mogao dovesti u pitanje. Ono što zaista sledi posle ovakvih maštarija jeste otrežnjenje koje jako brzo i ponekad jako bolno vraća u realnost u kojoj nije sve tako idealno, javlja se misao da je taj novac mogao biti potrošen na mnogo pametniji način, a i u većini slučajeva se dešava da je igrač izgubio zadnje pare sa kojima je trebalo da uradi nešto. Iako je pristup ovakvim objektima zabranjen licima mladjim od 18 godina, njih (verovatno zato što je zabranjeno) najviše i privlače takva mesta, i misle da su izuzetno važni zato što su su seli za rulet u svojih 15, 16, 17 godina, ili ako su pare za užinu potrošili na slot aparat.

Nagoveštaj i uteha sagovorniku da nije on taj koji je prošao najgore.

Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.

Čovek, Beograđanin, lingvista, pisac, umetnik, jedan od prvih koji je imao dovoljno hrabrosti da ukaže na sve kontroverze, nameštaljke i spletke vezane za B92 i Drugu Srbiju. To je učinio najpre svojim filmom Slobo-Klintone (1999), zatim angažmanom u prvom srpskom web-zinu "Krompir" (1999 - 2005) i sve to krunisao alegorijsko-satiričnim romanom "Leposava" (Kornet, 2007) kojim je uzburkao strasti u redovima Druge Srbije i za svaki slučaj od strane najuticajnijih njihovih predstavnika (Teofila Pančića i Nataše Kandić) proglašen za fašistu. Ovaj roman nominovan je za NIN-ovu nagradu, a Ćosić posle toga više nije pisao romane, ali je objavio kapitalni "Rečnik sinonima" ("Kornet", 2008.) koji predstavlja ogroman korak u savremenoj srpskoj leksikografiji. Koliko je moguće saznati danas, bavi se pisanjem svog drugog romana za koji se nada da će, kako navodi u intervjuu za srpsku Wikipediju, dostići jednak uspeh u Srbiji i Hrvatskoj i time ponovo po nečemu postati PRVI.
Inače, Pavle Ćosić je delovao u umetničkim trupama "Pipi kola", "Talent Factory" i "Ilegalni poslastičari". I dalje predstavlja deo srpske andergraund, avangardne umetničke scene.

Необорив доказ да је данас довољно имати прелазну оцену из енглеског језика у средњој школи или факултету да би могли да радите као преводилац. Ово посебно важи за DivX филмове за које вам је потребан специјалан декодер да бисте дешифровали све оне куке и мотике што се појављују по екрану у недостатку ћириличног фонта. Па још кад су слова бела и неоивичена а позадина још беља... Или кад се титл наређа у четири реда па заузме пола екрана... Или кад се преводилац смори па искулира неколико "баш тешких" реченица... Или кад крене на силу да преводи изразе које није могуће превести на српски... Ма узбуђењима никад краја!

Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.

Moderne provodadžike.Mesta gde stidljiv i zbunjen traži zbunjenu i stidljivu zbog braka i dugog i srećnog života ,a pri tome ni jedno ni drugo ne znaju da rade na kompjuteru i imaju averziju prema internetu...

Ne mislim na političare koji emtuju svoju "scensku" energiju prema prijemnicima svojih sledbenika, već na one pojedince, posrednike, koji nakon oglašavanja prethodno pomenutih, svojim manifestom izazovu piramidu radosti kao i talas negodovanja.

Vicevi koji opisuju rivalstvo dva prošlo-pored-velegrada mesta.

Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.

Kaže se za nešto nevoljno ili nedovoljno dobro odrađeno.

Lik koji brije samo brkove.

Beograd je stomak Srbije koji je uvek gladan i nikada neće biti sit. Slično Šankmajerovom Otesánek-u.
Beograd je ruka koja bi vam i margarin s hleda skinula.
Beograd je metropola samo ako ste mrav ili liliputanac.
Beograd je glavni diler Srbije koji je navučen jedino na sebe, bez svih ostalih bi mogao. Svi drugi gradovi nisu Beograd.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban.
Beograd je urban koliko i broj kupljenih zlatnih i srebrnih patika.
Koliko i hiljade copy-paste glupača koje više ne znaju koga da kopiraju, modnih frankenštajna, pičaka koje nose skupe stvari da bi se znalo koliko koštaju.
Beograd su likovi koji podignu jednu nogavicu da bi im se videla tetovaza.
Beograd je grad u kome samo pičke daju žmigavac kada se prestrojavaju u drugu traku.
Beograd je grad u kome dvadeseti lik u koloni na semaforu trubi svima ostalima, jer je on najvažniji.
Beograd je grad gde ima dobrih ljudi, jako dobrih, ali je šabana mnogo više.
Beograd je grad koji može da bude jako lep, grad koji može da promeni mnogo toga, ali koji , na žalost, nikada neće promeniti ništa, jer je suviše opterećen sobom.
Sveko može da pronadje i lepši Beograd, kao što mi je jednom Tobić Tobić rekao: "Ja sam našao onakav Beograd kakav sam želeo." Svako ga može naći, ako je spreman da zatvori oči, na sve druge Beograde.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Vaditi silikone iz sisa.

Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.