Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Sada već klasični i veoma često navođeni razlog za odlazak fine i pristojne dame u toalet nekog otmenog restorana. Sinonim za izasrati se kao krava.

Predizborno obećanje o izgradnji novih vrtića.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.

Porodica u kojoj je sin od nekih 12-13 godina glava kuće.Dok on igra neku debilsku igricu na netu,njegov otac idiot gleda tekmu preko web tv-a,a njegova mama-fufa nafurana dozvoli mala visi na facebook-u.Sin pederko seka-persa je taj kome prekipi jer dok igra "važnu igricu na netu" njegovi imbecili od roditelja umesto da rade nesto koristno i u skladu s njihovim godinama oni se zamisli svadjaju oko lap topa,Elem. . .Sin ih metodom ucene povisenim tonom obavestava da ce ih iskljuciti s neta, dok oni "KAO" pokorno slusaju.To je kao tzv. Srpska porodica,al na mojega.

Život je pička. Neko se rodi u sreći i veselju, na carski rez, ne pokvari tati i komšijama igračku, a nekog okote u bedi i siromaštvu, tamo đe Bog izvodi korner. Ostalo je čoveku do njega samog, ali i dobrim delom do okolnosti. I mo'š da se boriš do iznemoglosti ali ako nisi kući onaj dan kad sreća pozvoni na vrata, izvoli da se jebeš, jer sreća nije poštar, i ne zvoni dvaput. E baš takvima ostane ova metodologija otaljavanja života po taktičkom životnom koračanju danas - sutra. Daklem, jedan dan, jedan komad života i tako živim, a od futura znam da ništa ne znam. Videćemo sutra ujutro.

Draga moja Grozdo,

tri su dana kako si otišla. Nisi mi se čak ni ja-avila. Đeca jedu gurabiju sa suzama i pitaju đe je mama, đe je mama, a ja ne znam kako da ih utješim. Znam da si kod tvojih, pa ti šiljem ovo pismo po malom Blagoji. Ne trebaš mu ništa davati, dobio je ratluk.

Grozdo moja, srećo moja, limune moj! Vrati mi se, Grozdo, da me sunce ogrije kako me je ogrijalo kad sam te prvi put vidio kako sobaljuješ ovna da ga štrojiš. Sinoć bile Zvjezde Granda, a ja sve pogledam, čini mi se da pleteš na svojoj stolici. Fali mi da te gledam kako umorna spavaš sjedeći, a zaspiš slatko, pa ti se onaj balac otegne iz usta i taman kad pomisliš da će dovatiti do poda, ti ga usrkneš nazad. Fali mi da me pod jorganom počešeš po plećci svojim mekim brčićima. Fali mi da se nasmiješ, pa da se zatresu prozori naše trošne kuće. Sve mi fali, ko da si otišla prije sto godina, a ne prije tri dana.

Al' ono ti nije trebalo. Jesam došo pjan ko letva, jesam blatnjavim čizmama utracko predsoblje, jesam povraćo po ručno-čvorovanom i ručno-taftovanom ćilimu što ti tkala majka u ruvo, usta je jebem (izvini, srećo moja), al da me nako krvnički potegneš tavom... Šta ću, jesam ti vratio bekendom, al nisam ja tako mislio! Pa, ne bi ja tebe, nego ruka sama krenula...

Vrati mi se, Grozdo, moja kućo i imanje moje, ljubi Dobrivoje svoje uši klempave, pa te vodim kad oćeš kod Debelog u kafanu da kao nekad nas dvoje pojedemo tri oke janjetine.
Molim te.
Volim te.

Tvoj Dobrivoje

Rešenje gotovo svih problema ružnjikavih, nezgodnih, plitkoumnih udavača. Novi život. Ej! Novi život! Nema viže orlušine, nema više daskanja i lopatarenja. Ne! Savremeno doba i savremena medicina je proizvela vrhunsko rešenje za sve slučajne i manje slučajne greške prirode, ta-da - estetsku hirurgiju. Ali. Hej, pa da, naravno, ima ono ''ali'', da-da, svakako. Ali je isto tako uslovno-posledično proizvela da to sve mora i koštati. Truć. A ške?! Nema! Ali hej, hej, hejj ne očajavajte dame, zapravo buduće dame, ima rešenja i za vas!
Plastičar!
Najčešće bivši student medicine, neshvaćen, ugnjetavan i marginalizovan zbog svoje neshvaćenosti ili neshvaćanja gradiva, jebem li ga.Odbačen od školstva odlučan da i on odbaci isto i krene svojim putem. Bateljesku faks kaljan u kojekakvim klanicama i prčvarnicama dok jednog dana jednostavno nije shvatio da je on tu zbog višeg cilja i tako prestaje traćiti svoj život i odlučuje odlučno krenuti u ostvarenje svog sna: lepota za sve! Polako započinje prvo sa laganim krpenjima naravno na svoj način, pa onda polako dolaze nosine, sisurdače, dupeta, transformacije i vojla estetski hirurg je rođen! Dobro nije baš estetski. Hm. Dobro nije baš ni hirurg, ali ono jebem li ga odradi pos'o.

Prejaka stvar. Da postoji neka kompanija za iznajmljivanje patuljaka, pa ga dovedeš kući umjesto mačke ili psa. Patuljak je brat, narediš mu da ti kuva, pere suđe, veš, rasprema krevet, svašta nešto, povedeš ga u šetnju, neki parkić i slično, ili ga napušiš i smiješ mu se. Ja bih ga iznajmio i nikad ga ne bih vratio, ne zauzima mnogo mjesta, može lagano pod krevetom da spava. Daš mu neko ime, npr. Patuljak, i ako ne sluša okačiš mu užinu neđe đe ne može da je do'vati, ili mu ne daš u WC. Svašta nešto možes sa njim da napraviš.

Povuci me za kurac, bre! I ne laprdaj više.

Najčešće psovana žena ovih prostora.

...da ti se uradi nešto protiv tvoje volje. Nešto glupo, nepojmljivo, tebi strano i daleko. No običaj se poštuje, stvaran je stoljećima, u njega je utkana sva mudrost skupljana generacijama.

Zato kad sledeći put pljuneš po običaju, kažeš da je zastario, da vrijeđa tvoju ličnost i zdrav razum odrasle jedinke, sjeti se da ga je neko poštovao i prije tebe. Neko ko je tuk'o ženu nogama ustomak, neko ko se nije radovao ženskom đetetu, neko ko nije brij'o pičku niti ju je davao prije braka.

Običaj je odgovor na sve, i zato što ga ne poštujemo tu smo đe jesmo.

Scila i haribda spakovana u ženoidno obličje, sa Pandorinom kutijom u ustima i Hidrom umesto jezika. Ako si se kad susreo, znaš o čemu pričam. Ona ne zaklapa, ona melje... noćima i danima, melje, i melje, i melje leptejeb'o, suče vatru spram koje je Etna dimčić nakon nedeljnog piknika mladih Gorana. Nakon susretanja sa ronduljom, pristustvo godišnjem simpozijumu skandinavskih feministkinja sa Turetovim sindromom dođe kao neuporedivo bolja opcija. Onaj koji je dovoljno lud da je oženi je ređi od Krajišnika koji zna đe ići na prelo, bedno skurcan negde na skali egzistencijalne unesrećenosti između sponzoruše na zadnjem sedištu protrulog žutog Stojadina i momčine sa Glamoča neznanom mukom naćeranog na prisustvo kontemporarnom baletskom performansu.

Najviši stepen bitnosti nečega. U novoskupštinskom jeziku elativ prideva važan.

Alfa i omega turskih serija. Ima tu još glumaca, ali nije to taj nivo.

Tamošnja verzija, čuvenog latinoameričkog glumca, Fernanda Kolunge. Od kojeg je preuzeo primat najvećeg zavodnika međ' srpskim domaćicama, naravno Bosiljka je oduv'o bez po muke. Đe ćeš porediti Ranjenog orla sa Suljadinom?

Starog zavodnika je učinio da bude passe, out, i žena koja i dalje gaji emocije prema njemu biva anatemisana od strane drugih i roku od odma'. Jer jednostavno nema tu više tema za normalan razgovor o dešavanjima na malom ekranu.

Tekst koji se pre instalacije raznih programa, ili uclanjivanja u razne grupe, cesto izbegava. I tako prihvatamo "koznasta", i nasi podaci ce biti korisceni "koznakako", u "koznakojim" situacijama.

Ali nas to potpuno ne dotice.

Ljudina. Međed. Đe god dođe, svojom pojavom narušava postojeće stanje i raspored flore i faune. Štrči poput oblakodera u zimskom turističkom centru. Upadljivo je nezgrapan među običnim svijetom. Na grupnim fotografijama služi kao orjentir visine ostalih. Po principu Marko mu je do sise, dakle dečko normalnog rasta, Žarko mu je do pupka, dakle prcvoljak.
Nije preporučljiv za izlaske u gužvu. Eventualno, problem se rešava spajanjem stolova od kojih jedan bude samo za njega. U svrhu posjete masovnim manifestacijama tipa koncert, sportsko nadmetanje isl. lokalna samouprava mu izdaje privremenu građevinsku dozvolu za lociranje na državnom zemljištu. Prilikom izrade detaljnog urbanističkog plana, projektanti uzimaju u obzir činjenicu da postoji i on.

Bilo je to jednog sumornog, jesenjeg jutra. Sunce se tek provuklo kroz mutne, kišne oblake. Krenuo sam na posao. Jako sam žurio. Na brzinu sam prebacio šal preko ramena i navukao kaput. Potrčao sam ka stanici jer sam video da se autobus približava. Tada sam je ugledao. Dah mi je zastao na tren. Bila je poput cveta među običnim travkama. Crna, duga kosa joj se vijorila na vetru, a crne krupne oči su blistale kao biseri. Delovala je kao san. Ne znam zašto, ali taj žuti kišobran koji je nosila ne mogu da zaboravim. Prošla je pored mene, a ja sam ostao ukupan u mestu. Više je nikada nisam video. A sinoć sam sanjao žuti kišobran...

Srećnik. Onaj koji je pristupom međunožju ovih bića dobio blagoslov u vidu najkuljih moći. Dobar otrs vile garantuje mu da može da leti, jebe, leti i jebe, tušira se vodom iz suve drenovine i da vitla ralo i volove.

Trsitelji vila su otišli u legendu. U skorije vrijeme, nije se pojavio nijedan. Sve navodi na zaključak da su vile otkrile vibrator.

Ono što pomisle ljudi u malim gradovima kada vide one srećnike kako uživaju gledajući najbolji fudbal na svijetu, kako se provode po Ibici i sličnim mjestima i da više ne nabrajam...