Znajte da ste fukare zalutalih srca, neopevana onlajn mafija i zlorabotnici nad slobodom izražavanja. Bezosećajna bagra, sputavači našega kreativnog dela. Da sam malo nevaspitaniji, nazvao bih vas fašistima, ali neću. Nek vam je na čast svaka vaša akcija, a i njutnovska reakcija!

Vi! Vi, nejači što sisate mleko iz dugmeta za brisanje definicija, pa nek vas je stid do centra glaksije i nazad! Nek vas je stid što navlačite pod čaršavom skrivenih namera gnev nas prostih i smrtnih na se! Ni suzom da nas udostojite kad pokopate i groblju na vlast prepustite kucanu reč. Jezgrovitu reč, koncentrisani vrhunac jedne internet-sesije. Setite se Van Goga i njegovog, za života nepriznatog, doprinosa. Zar neće duh neke, od lanaca moderacije otrgnute defke zaživeti kroz par godina, par decenija, par milenijuma? Pomislite li ponekad da, eto, niste dovoljno kulturno, kritički i stručno uzdignuti i opskrbljeni dovoljno jakim leksičkim aparatom da baratate izlivima naše proste, ali i čedne proze?

Pored svega, pozdravljam vas ja. Bez zlih namera, hejtova i vređanja, bez afektivno stisnutih dugmića i klevetničkih sastava. Doći će vreme loših autora, a do tada uživajte u svojoj strahovladi, ali se osvrnite oko sebe ponekad. Možda loš autor vreba iz čamotinje neelokvencije, i spreman je da vas strgne sa rotirajućeg prestola s koga se logujete na grandioznu objedinjenu mrežu.

Poziv za vojsku je nešto što svaki muškarac dobije,sem nekih koji nisu u fizičkom stanju za taj 6-omesečni period,inače kada se dobije poziv za vojsku,red je da se dobitnik ode napiti kao zver..Mnogi ga ne žele,pa kad ga dobiju,obično majke kukaju,plaču,a kad dođe oproštajna onda nastane ludilo... Bliža rodbina i prijatelji se leši od alkohola sem majke koja ne može prestati da jeca. Ali na kraju krajeva čast je braniti zemlju pa i kad nije ratni period!

Fraza, koju obično koriste stari ljudi u ruralnim sredinama, koja se upotrebljava kao odgovor na nečije iznenađenje ili pohvalu na vaš uspješno obavljen posao. Takođe se može koristiti i kada nekoga želite da pohvalite za uspješno i efikasno obavljen posao.

Tragedija koja će omogućiti našem predsedniku da dobije komforniji službeni avion od n - togodišnje leteće kontrapcije koja je u početku služila za dostavljanje egipatskih urmi (s ljubavlju od Nasera) Titu, da bi vrhunac karijere ovekovečila titulom prvaka Jugoslavije u zaprašivanju useva, te kojoj je pod penzionerske dane dato pravo i čast da je oslovljavaju predsedničkim avionom i koja bi tu dužnost i dalje obavljala da ne beše nesrećnog sticaja okolnosti, opisanog u naslovu ove definicije, i prirodne zabrinutosti za zdravlje šefa države koju takvi događaji raspiruju. Ujedno i slučaj koji savršeno potvrđuje istinitost i preciznost one narodne:

To je vrsta frajera koji nema svoja kola, vec vozi najnovijeg Opel Astru koji je dobio od udruzenja...I vozi kao da ce uskoro smak sveta...I uz to pojaca muziku do daske...

Poštovani članovi društva čast mi je da vas izvestim da je naš tim nakon dugog niza godina neuspešnog traganja po nepristupačnom terenu uspeo da pronađe crnu kutiju i oproštajno pismo na teritoriji nekadašnje Srbije. Uspeli smo, takođe, da u minimalnom roku od nekoliko godina dešifrujemo drevno ćirilično pismo i rešimo misteriju koja je zbunjivala naučnike širom planete. Ispostavilo se da je u stvari razlog nestanka Srba sa planete Zemlje ispunjenje proročanstva. Dakle sa sigurnošću vam mogu reći da su Srbi kao Nebeski narod, u potrazi za boljim životom kolektivno emigrirali na nebo.

Ništa nije uspelo, utakmica je izgubljena! Probili su sredinu terena, a sa odbranom se poigravaju k'o Šešelj sa pripadnicima Haškog tribunala. Tada iskusnom treneru ne preostaje ništa nego da pribegne tom skrivenom oružju kako bi sačuvao dostojanstvo, čast i ugled kluba. U trenutku kada protivnik krene da prolazi i poslednjeg odbrambenog igrača, potrebno je da trener iz petnih žila zaurla : ''URADI MU KLIZEĆKI bre* !!!'' , kao da oživljava pokemona iz poke lopte. A fudbaler kao i svaki drugi, oduševljen trenerovim odobrenjem, uklizaće u kaznenom i napraviti penal... Al' nema veze, bar su sačuvali obraz kluba!

ON ne može više. Ona mu je uzela sve. I ponos, i čast, i muškost. I komfornu kuću na Avali. Nikada joj ništa nije rekao. Majka ga tako vaspitala. A i nju mu je uskratila. Pivo nije popio dvadesetpet godina a već je zaboravio i ukus kavurme s belim lukom. U početku mu nije bilo baš pravo, ali se brzo navikao. Govorio je sebi : Hej, čoveče, ona je žena tvog života, voliš je, rodila ti lepu decu...I stalno se tešio time da će jednog dana da umre. ONA, naravno. Znao je da nije savršen čovek i idealan muž. To mu je rekao i kum...ali i sveštenik. Sada, kao muškarac odveć pomiren sa svojom sudbinom, ne traži ništa, ne žudi ni za čim...samo da ga ne sramoti pred decom, majku joj jebem usranu!

ONA ne može više. Jednostavno, ne ume. Uzeo joj je sve. I poštenje, i čast,i ženstvenost. I nevinost. Na Avali. Nikada mu se, doduše, nije žalila. Otac ju je tako vaspitao. Zbog NJEGA više ne govori s njim. Uzalud je pokušavala da se pomiri ali je se on na kraju odrekao. Preko 'Blica'. Nigde nije otišla sama već godinama a nekakvom poklončiću za rođendan ili godišnjicu retko se i nadala. Dobila je jednom za 8. mart knjigu. Kuvar. Govorila je sebi : Hej, ženska glavo, on je čovek tvojih snova, tvoj princ na belom konju, on te voli, imaš dvoje predivne dece sa njim...I stalno se tešila da će jednog dana da umre. ON, naravno. Psihijatar joj je rekao da je to normalno za klimakterijum. Mama, takođe. Sada, međutim, kao žena svesna svog početka i kraja, ne iska ništa, ne treba joj ni zrnce...samo da je ne sramoti pred decom - dojila ih je nekad, sisu mu milosnu jebem!

Sredina jula - gotov junsko-julski rok. To veče se proslavlja i pije u čast završenog roka, nezavisno od toga koliko uspešno. Narednih nedelju dana se nadoknađuje sve što nije popijeno za vreme samog roka.

Poslednja nedelja jula - nastavlja se, ali na drugom mestu, naravno, na moru. Ako već niste na moru, onda nasavljate sa ritualom od prethodne nedelje, eventualno obilazeći lokalna sela i seoca.

Početak avgusta - povratak sa mora, viđanje sa starom rajom koja je otišla na neko drugo mesto, sumiranje utisaka na fejsbuku. Oni koji nisu išli na more nazdravljaju sa onima koji su išli za srećan povratak.

10-13. avgust - prikupljanje sve potrebne literature uz konsultacije sa studentima koji su sve to već uredno ispolagali, kako biste izbacili sve nepotrebne pasuse, stranice, lekcije. Svako veče se završi u kafani "Biblioteka".

14.avgust - brojanje ispitnih pitanja i koliko ima stranica ukupno, uz oduzimanje slika i navođenja literature i pravljenje plana za učenje. Najčešće konzumiran plan "Toliko i toliko stranica za dan". Naveče izlaziš, jer od sutra krećeš ozbiljno.

Narednih dana - kukaš svima kako imaš da učiš, gledaš skripte i knjige i pitaš se odakle da kreneš i kojim tempom. Do 20h već su u dubokim planovima za još jednu večernju biblioteku.

Vikend pred ispit - frka, panika, uključuješ fejsbuk, stavljaš statuse kako te ne zanima rimsko pravo, švajcarska ekonomija ili čir na anusu, prelaziš manje od 30% gradiva.

Noć pred ispit - tona kofeina, guarane i čačkalica, daješ svoj maksimum. Uspevaš da naučiš ovlaš 50-60% gradiva. Zatvaraš knjigu, obraćaš se nebu i vanzemaljskim silama za sreću, uz svečano obećanje da ćeš sledeći put biti odgovorniji.

Dan ispita - trenutak kad ti ukažu da imaš oktobar 1 i oktobar 2 i da se raduju ponovnom druženjem sa tobom. Istu noć ideš da proslaviš kraj ispitnog roka, nezavisno od toga koliko isti bio uspešan.

Krajnji stepen poštovanja neke osobe.
Dođe slično kao skidam kapu, klanjam se i ostalo.
Čovek je toliko dobro uradio neki posao, da je stepen mogućeg odavno prevaziđen. Osoba kojoj su upućene ove reči može da se oseća kao vanzemaljac, a ne kao stanovnik ''plave planete''.
Ali ko kaže da se ovo ne sme koristiti i u bukvalnom značenju!?

U vremenu kada vladaju bezdusni ljudi, nije ni cudo sto postoje i sto su toliko popularni bezvocni vocni sokovi.

Naime, radi se o ambalaziranoj tecnosti koja je svoje mesto na rafovima nasla medju vocnim sokovima, a u istim flasama/tetrapakovima ni traga, ni glasa od voca.

Ukoliko na ambalazi imate pravu sliku neke vocke, to znaci da unutra ima 35 i vise procenata vocnog soka. Cim vidite da se radi o bilo kakvoj animaciji, znajte da imate cast da pijete buckuris. Pomenuti bezvocni vocni sokovi imaju u sebi maksimalno 12% vocnog soka, a ostalo su direktni ili indirektni izazivaci raznih rakova.

Jednogodišnji ciklus svakog seoskog pijanca koji drži do sebe. Počinje negde u avgustu kada se počinje peći prva rakija i traje do oktobra kada poslednje šljive, dunje, grožđe i dudovi iz čvrstog prelaze u tečno agregatno stanje. Putnik za svaki kazančić da svoj sud, obično to bude poznato "dobra", ali može da je oceni i sa "uh, jaka" ili "svaka čast domaćine". Poznato je da nijedna domaća ne može da ima lošu ocenu. Preko zime se uz čašicu obične brlje priseća tih lepih dana i jedva čeka sledeću godinu kako bi obradovao svoju jetru pravim kvalitetom.

Siroko rasprostranjen znak koji oznacava naklonost.+ cesto izrazava postovanje osobe kojoj je gorePomenuti upucen,i u isto vreme kazuje toj osobi da je veoma intelektualno (ili duhovno(duhovito)) razvijena,kao i da ima talenta za stvaranje definicija.Osoba koja prima + obicno biva zadovoljna i radosna.
Ne kaze se dzabe "+ vredi hiljadu reci"

Zboriti gluposti. Govoriti nešto besmisleno, pogrešno.

Posrednik preko koga se međusobno ljubilo preko milion ljudi. Ako je crkva novijeg datuma, možete se "hvaliti" da ste poljubili Vojislava Koštunicu, Ružicu Đinđić, Mateju Kežmana, Isidoru Bjelicu ili babu-ciganku sa pijace, dok ako je starija, imate tu čast da kažete da ste poljubili Karađorđa, Svetog Savu, Miloša Obrenovića, Malog Radojicu ili ko god da je živeo blizu vašeg mesta. Da bedak bude još veći, "privilegija" tog žvalavljenja sa sobom nosi sredstvo za otimanje novca siromašnim vernicima, koji za ovo plaćaju.

Čast i privilegija svakog irvasa je da na kraju godine bude izabran i da se nađe vezan za sanke Deda Mraza.
Dug je put do uspeha. Hiljade i hiljade pretrčanih kilometara. Ozbiljan trening, velika odricanja i pre svega pravilna ishrana samo su neki od preduslova koji opet ne garantuju siguran prolaz u Top 6.
Na kraju svake godine, dekica iz Laponije sa svojim pomoćnicima organizuje takmičenje na kojem će odabrati šest najspremnijih, najbržih i najizdržljivijih irvsa sa kojima će krenuti na dug i naporan put sa ciljem da obraduje mališane širom sveta.

Jedna od najvećih počasti koje može da stekne gost u nekom mestu. U poslednje vreme ta čast je dosta devalvirala jer su se pojavili mnogi slučajevi sa umišljajem da su baš oni ti koji zaslužuju da nose "Ključeve Grada" u svom džepu. Uzmimo na primer grad ispod Avala zvani Beograd, Srbija gde se pojavili više od 150.000 falsifikovanih potvrda da su baš ti ljudi "Oslobodioci Beograda" koji u proseku nisu stariji od 20-30 godina a ponašaju se kao da su baš oni lično dobili ključeve grada od Turaka pre skoro 200 godina.

Obično je to osoba muškog pola, starosti između 30 i 35 godina, razume se u sve, i što je najvažnije nikad ne protivreči vozaču, jer je ipak vozač glavni. Može se sresti isključivo u međugradskim linijama, a krenuo je negde da završi nešto sa nekim čovekom.
Što se fizičkog izgleda tiče. "baja koji priča sa vozačem autobusa" je uvek u varijanti sportska elegancija, a oblači se kod šanera prema najnovijoj modnoj liniji. Najvažnija karakteristika je ta da UVEK sedi u prvom sedištu sa desne strane, i to onom koje je bliže vozaču.
Ponosan je na to što poznaje vozača, i misli da mu se svi dive jer jedini on ima tu čast da priča sa glavešinom autobusa.

- Ideš li, rode?
- Idem, idem...

Jauk bi se iz groba čuo kad bi Petar znao ko i kako obeležava zbor u njegovu čast.
Pa zar našem Petru, sa levelom dobrote i patriotizma "zaveštavam organe za istraživanje na medicinskom fakultetu", da go-go plesačice tresu guzovima pod šatorom? Vukovi s Manjače su definitivno podbacili sa ovim hepeningom. Još kad na to dodamo karaoke parti u izvedbi Milorada Dodika i Zorana Tegeltije jasno je o kakvom je bezdanu reč. Pitam se samo da li Kočić s neba gleda u rodne Stričiće za vreme zbora i traži viljušku da sam sebi oči povadi?

Imenica latinskog porijekla: contextus; od con-texere – tkati zajedno, utkati, preplitati niti tkanja… Značenje nalazimo u riječima tekstil, ali i tekst (pisani, govoreni).

Kontekst je skup ideja, činjenica unutar kojih i oko kojih nastaje, rađa se određena misao. Kontekst toj misli daje boju, određeno značenje, sasvim konkretnu, specifičnu poruku. Tvorac te misli duboko je uronjen u kontekst, mora ga razumjeti, mora se njime kretati kao dvorištem iz svoga djetinjstva.

Riječ kontekst često se koristi u pomalo jalovom nastojanju političara i ostalih više ili manje javnih ličnosti da obrane čast svojih misli izrečenih u raznim, najčešće osjetljivim situacijama.