Srebrna medalja.

Dokaz da petovekovna vlast Turaka na nasim prostorima jos uvek ostavlja traga na izgled naseg naroda.

Sud je omiljeno mesto u kojem se naš narod okuplja. Kažu da Srbi vole da se sude makar na to potrošili zadnju paru. Siromašni tuže bogate, ružni lepe, debeli mršave, a smotani zabavne. Niko ne tuži sebi ravnog, sem u slučaju kada komšija tuži komšiju. To je poslastica na ovdašnjim prostorima. Ta suđenja često nadžive i same aktere događaja, pa se često u nasledstvo deci, umesto para, ostavlja u amanet brdo sudskih spisa po sistemu, gde ja stadoh - ti produži. Deca su mlada, pa neka zarade makar toliko da mogu da se sude. Važno je dobiti tužbu za života, a velika je čast i preneti je na pokolenje kako bi deca, ako ne završe školu, imala čime da se bave...

U čelo. Ovaj izraz svoj nastanak duguje činjenici da je na starim vojničkima kapama, tzv. titovkama, na delu kape koji dođe na čelo bila prišivena petokraka. Danas se čuje uglavnom od starijih ljudi, kao merilo preciznosti.

Samuraji su imali katane sa kojima su branili svoju čast, a ti imaš teglu kiselih krastavica, koju ti je devojka dala da je otvoris posto si ti JAK. Hladnokrvno uzmeš teklu i probaš da je otvoriš. Ne prestaješ po nikakvoj ceni. I onda slede izgovori : imam masne ruke, tegla je klizava, navoj je oštećen ... Udaraš to tegl isa svih strana a ona nikako da se otvori. Ponudi se tvoj prijatelj da on proba ali naravno ti ga odbiješ. Posle 10 minuta znojenja daš prijatelju da proba al isamo zato da bi devojka videla da nije problem u tebi nego u tegli. I on ga otvori. U prvom pokušaju. Naravno samo zato što si je ti odlabavio.

Žena koja istovremno može da izršava više funkcija - normal, anal, oral, dva hendžoba i krajičkom oka da gleda Sulejmana.

"Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka", kaže Njegoš, ali mačku o rep šta on kaže, tako se odista živelo. Živelo, i te kako mrelo. Zidao je narod kulu, moštima i krvlju, ne k'o veseli Vavilonci da prkose Bogu, ne, zidala se nacija, nebeska.

Reći samo najbolje o mrtvima nije bilo dovoljno, morao se izgraditi kult. Pesmom opevati mučeništvo i pričom osveštati kosti, kosti koje će biti kalem. Pa je svaka majka sina odgajala za pušku, sretna ga slala golobradog bajonetom aždahe da probada.

Dok je crnu krvcu lio zarad beljeg brašna znao je da ga čeka priča grobljanska i pre nego što se miris tamjana sa bagremovim združi. Znao je da ga čeka pomen i večna slava, parastos bez suza i uzdaha mekih. Junak, jedan od mnogih.

Ooooooo, usklik, iznenađenje, može da ima i sexualnu konotaciju i tada znači opštu blagoglagoljivost...

Knjiga koju bi bilo jako dobro da smo pročitali i koju bi i dalje trebali pročitati.

Dok Holidej.
... I pusta želja svih novopečenih vukajlijaša da se lagano, kroz špalir okorelih faca, probiju do najvišeg nivoa, uz neizostavno: TO, CARE!

Najveseliji i najsrecniji gost na svadbi.
U svatove ga je pozvao kum, pa on mora samo da se pojavi i da se najede i napije ko covek, ne mora ni poklon da donese, a kad mlada prolazi da skuplja pare, moze slobodno da ode u wc i da se napravi susumiga.
U 99% slucaja nit ga mlada, nit ga mladozenja poznaje, pa je i njima totalno nebitan.

Česta rečenica koja obično ide uz neku zakletvu.

Odrasli čovek koji vozi električni trotinet.

Kaže se za nešto što je odrađeno efikasno brzo, (ne)uspešno, haotično, dakle bez dlake na jeziku, bez premišljanja. U ovoj krilatici jedino definisanje 'jasnog' predstavlja poteškoću, jer to pankerima baš i nije jača strana.

Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.

Knjigu piše jarče durmitorski
Knjigu piše gorke suze roni
Pogleduje kroz prozore svoje
Dok prolaze svati u koloni

Gleda svate podno svojih dvora
Sve birani jarac do jarice
Bijele se brade i guzice
Šćerku kozu udavati mora

No ga jedna strašna muka mori
Crne misli prolaze kroz glavu
Po bradi se jarče dodiruje
Što mu šćerka ukaljala slavu

Po starome običaju, nevinost se kozi ište
Prve noći u dvorima, krvav čaršav da se vije
Sazna li se drugačije
Za ženidbe ona nije

No zna jarče jednu tajnu strašnu
Silan junak dvore pohodio
Pohodio, noći provodio
Sa njegovom najmilijom šćeri

Taj je junak sa Cetinja rodom
Na ime se Pani odaziva
Za njeg' nema ni suda ni Boga
Niti koze da ga odbit mogla

Mladu kozu junak zaveo je
Čast joj uze u njenome toru
Ostavi je samu u suzama
I odperja svome bjelom dvoru

Stari jarac gladi se po rogu
Dok na vrata kucaju mu svati
I razmišlja da će pući bruka
Kako li će šćer jebanu dati

Uto začu glas ljutog motora
Pod gumama živa vatra bije
Da l su munje ili su mađije
Ili nešto gore od obije

Blistav osmjeh obasja mu lice
Kad no viđe silna Paninara
Kako vrata probija od tora
Sabljom ćera svatove od dvora

Pak uzima u naručje kozu
Vrati sablju i korakom krenu
Milim glasom šapuće joj tiho
Ja sam sebe pronašao ženu.

Osoba muskog pola koja se u sve razume. Cesto proverava kvalitet stvari kuckajuci ih znacajno i potom ispustajuci jedno dubokomisleno 'hmmm', zatim sledi gladjenje brade ili brkova. Najcesci primer svemajstora je vojno lice.

privatni auto prevoznik, sam svoj gazda(ne racunajuci ove nove fazone sa firminim kolima). Prepoznaje se po neuredno/urednoj bradi, koznoj jakni(i leti i zimi) sirokim pantalonama sa stotinu dzepova, ima humor slican kao Matori perverznjak. I ako ispod sedista i u kaseti ima tri bejzbol palice, dve gvozdene štangle i rucno izradjeni buzdovan, nije nasilan i nece ih upotrebiti vec ce rekvizite samo pokazivati kolegama i musterijama. Nije Moderni taksista iz prostog razloga, zato sto nema "sva ta moderna sranja", vec se sluzi instiktom i savrsenim poznavanjem grada, sa kojim se redovno kurci u drustvu. Na sam pomen slova "Š", vec blokira ulice i štrajkuje.

Preovlađujuća karakterna osobina kod neke osobe.
Ova crta može biti ružna ili lepe. Može biti dobra ili loša. Može služiti na čast svome nosiocu isto koliko ga može obrukati.
Po ovoj crti se i poznati i nepoznati ljudi pamte i posle svoje smrti.
Odmah po rođenju vaša bliža familija počinje da traži od koga ste nasledili glavnu karakternu crtu:( Tvrdoglav si na majku, živčan si na oca i slično).
Potom kroz život izgrađuje se celokupni karakter u kome se jedna osobina nametne kao glavna.
Ona je samo vaša i retko kada se može promeniti o čemu svedoči i čuvena poslovica da vuk dlaku menja, ali nikada svoju ćud.
Ipak ... "Nikad ne reci nikad" jer " Niko nije savršen".

Uz rukavicu bačenu u lice nevospitanom subjektu od prekoputa, inicijativa kojom se u 18-om i 19-om veku međ' gospodom izazivalo na dvoboj zarad "odbrane časti". Jer, jebiga - slučajno si se očešao o mene u prolazu, iskritikovao mi plašt na balu kod madam Vakur, uputio nedefinisan pogled prema mojoj kočiji, pljuvao po sestrama Bronte i Johanu Sebastijanu Bahu...i učinio još toliko gnusnih neljubaznosti u mom pravcu, da je jedini način da skinem ljagu sa svog grba&imena to da te proburazim mačem, odnosno da ti prosviram lobanju iz udaljenosti sa koje bi i Nik Vujičić ub'o olimpijsko tozla.

Čast. Ponos. Porodično ime. I dva debila kojima je do jaja dosadno a zbog vekovnog jaza nisu u mogućnosti da pikaju "Engri brdz" na rendom fonu korejanske proizvodnje. E nek' se poubijaju!