Sud je omiljeno mesto u kojem se naš narod okuplja. Kažu da Srbi vole da se sude makar na to potrošili zadnju paru. Siromašni tuže bogate, ružni lepe, debeli mršave, a smotani zabavne. Niko ne tuži sebi ravnog, sem u slučaju kada komšija tuži komšiju. To je poslastica na ovdašnjim prostorima. Ta suđenja često nadžive i same aktere događaja, pa se često u nasledstvo deci, umesto para, ostavlja u amanet brdo sudskih spisa po sistemu, gde ja stadoh - ti produži. Deca su mlada, pa neka zarade makar toliko da mogu da se sude. Važno je dobiti tužbu za života, a velika je čast i preneti je na pokolenje kako bi deca, ako ne završe školu, imala čime da se bave...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.