Čuveni izraz koji se obično koristi petkom posle škole kao motivacija za popravljanje silnih kečeva iz dnevnika. Zanemarimo to što taj isti vikend provedemo zakucani za krevet i šetnji od frižidera do tv-a i kompa.
Vreme potrebno da zavolite svoju tastu.
Dati poslednji ispit, pojesti poslednje parče torte, dočekati penziju, vratiti kredit, izorati celu njivu, ispucati ceo šaržer, poseći svu šumu. Završiti započeto i jednostavno staviti tačku na i.
- Odlučio sam da se ženim. Tri banke, taman dosta, proživeo sam sve ludosti. Došlo je vreme da zatvorim krug.
Najkraći mogući period koji je ženi potreban za prihvatanje činjenice da ne može promeniti muškarca s kojim provodi taj period.
U početku samo poželiš da te pogleda. Kada ti uzvrati pogled želiš još jedan, pa još jedan, i još jedan... Zatim iznova začarani krug, ovoga puta sa osmesima. Više te ne zadovoljavaju osmesi, sada želiš da razmeniš neku reč... polako se zapričavate- teme variraju od testa iz sociologije do Garfilda... Zatim poželiš da sedne pored tebe. Pitaš je i ona pristaje... Osećaš toplotu kojom ona zrači- ali sada te ta toplota svakodnevno greje. Napališ se svaki put kada joj ispadne olovka, jer se tada oboje sagnete i pogledi vam se ukrste. Stara fora, ubrzo smori... Pomažeš joj na svim časovima, k'o mlad majmun joj pišeš puškice, domaće... Želiš nešto više, možda da je dodirneš- pali te njena vrlina na +35 u zagušljivoj učionici... Sasvim slučajno je dotačinješ i tuki se diže. Osećaš se blaženo, produhovljeno...
Sledeći korak je vaš prvi poljubac i seks na ekskurziji, ona ostaje u drugom stanju, venčavate se uz roditeljski blagoslov, podižete decu, rintate neke bezvezne poslove ceo život da bi na kraju oboje završili u staračkom domu...
Dobiti doživotnu robiju.
v jczaku
Stan, hrana, struja, voda, grejanje i naravno rbačenje - trajno obezbeđeni.
Pilot američkog Avaksa.
- Sardžent Petrovik! Opet ste bili u Srbija!
- Nismo dženeral, krosmajhart!
- Odakle onda ovolike guzice na snimcima?
- Bili u Meka, ljudi se mole!
- Lažeš Petrovik, curi ti kajmak niz brada, donesi malo rakija, pršuta i sir u moj ofis pa da brišemo ove fotke.
I plus i omiljena. Ili i minus i za brisanje.
Nije normalan.
To je sjajno kinesko terensko vozilo iza koga stoje Mišo-Internacional iz Preljine i Milka Canić lično. Uspeh mu je time zagarantovan.
-Jeste stigli Škodom?
-Ne, SHUANGHUAN-om.
Misao koja proleti tinejdž fakeru kroz vuglu kad mu lepša polovina, takođe tinejdžerka saopšti vest koju nikako nije želeo da čuje.
Kondomi, DECO pizda li vam materina!
Živeti život slabe rezolucije, živeti u prošlosti i od prošlosti; tiha frekvencija još uvek oscilira i ne dopušta da izgaziš pogolemi piksel sopstvenog života. On te ne tera da budeš to što nisi jer zašto bi inače sekao granu na kojoj sediš ako sâm želiš da funkcionišeš na takav način. U mraku. Po starom šablonu, zaglavljen u osamdesetim, devedesetim godinama.
Ne želiš promene; raduju te stare vrednosti koje sve manje poznaješ ali ih još uvek osećaš u trenucima slabosti i pritiska. Zbog njih si i dalje tu. Osećaš se živim, koloritnim iako ti se ličnost s vremena na vreme prelama kroz neku crno-belu prizmu kojoj ne možeš pobeći. To je tvoj život. VHS. Isti onaj koji ti cepa ćuške kad primeti koliki si neuklopljeni čudak, neskladan sa vremenom i idealima, ali i onaj koji poštuje kada ti nije dan i pomaže ti da pobegneš čitave lobanje od rulje naprženih klinaca koji čekaju pogodan momentum da te obaspu grudvama i ledenicama usred januara. Ono što ti daje, mora i da naplati dok pokušava da te nauči kako je svako vreme isto, samo su tačke gledišta različite.
Mnogi misle da si zatucan, zaostao. Da ti je svet ostao zarobljen u prošlom veku. I ti sa njim. Ponekad te tarzanka koju nosiš podseti da možda nisu daleko od istine; ćuti, bar ne švercuješ SIM kartice na crno, ne prodaješ benzin u flašama. Bar smeju da ti saopšte da je Tito umro. Odavno.
Ne vidiš više od onoga što smeš videti, uzimaš koliko treba da bi sutra video to što smeš i daješ onoliko koliko vidiš da možeš. Sve to u posebnom svetu. Svom.
Laž koju deca i stariji učenici uvek izgovore kada žele da ubede roditelje da ih pošalju na ekskurziju.
Ono što ti se desi kad ti neko cimne stolicu na kojoj se u tom trenu klatiš.
Mare se klacka, Mirko ga cima.
Mare(vidno uznemiren): Pa majke ti ga nenormalne je l' sam ti rekao da batališ to da mi radiš?! Usrao sam se bre! Video sam oca, majku, brata, setio se bežanja od murije u trećoj godini srednje...
Moto lenčuga. Onih ljudi koji kurcem ne mrdaju, a non-stop se pitaju kada će biti bolje.
Kupac: Dobar dan, komšija... treba mi Acidi Borici 3%.
Apotekar: Ček' sekundu, krekujem Vorkraft trojku...
Kupac: Stvarno mi je hitno... to može i da sačeka.
Apotekar: Prijatelju, je l' ti vidiš da ja nosim beli mantil? To što nisam doktor, ne znači da ne smem zajebavati pošten svet, lolo...
Kupac: Drogošu jedan... šta ti znači to lolo? Si normalan? 'Oćeš da ti nabijem ovu bocu kantarionovog ulja u to dupe osunčano?
Apotekar: Kako znaš da mi je osunčano dupe?
Kupac: Video sam pre deset minuta kada si pišao iza apoteke, tamo kod Maxija... sram te bilo! Imaš sto godina i još spuštaš gaće kad pišaš...
Apotekar: Lolo... vi ste, komšija, skroz pobenavili. Evo vam ovaj od šes' posto...
Kupac: Neću taj, vid'o sam da si ga izvukao iz ormarića... ko zna šta je unutra. Napravi mi nov i od tri posto! Ja hoću nov...
Apotekar: Hteo sam i ja da sedim po ceo dan i da mirišem cveće, al' ne može. Drž' ovaj! Ako ti se ne sviđa, idi u državnu apoteku, tamo mora da te trpe, ja jok! U stvari... čekaj. Mala, od'de 'vamo... imamo mušteriju.
Apotekarka: Ooo, dobar dan. Kažite?
Kupac: Daj mi, ćero, ove kapi... ovaj gilipter neće. Vadi mi neke iz ormarića. Ko zna šta je unutra...
Apotekarka: Aham... to je borna kiselina, u reduuu... molim vas da sačekate par minuta...
Apotekar: Vidiš, imaš sreće što je ona sa mnom u smeni, najurio bih te ja. To mora da se trpi u državnoj firmi, ovde to ne ide.
Kupac: Murš!
Apotekarka: Izvolite! Evo vam i ova pipetica za lakše kapanje. Još nešto, molim?
Kupac: Vidiš, konjino, šta je pravi prodavac? Još i školovano dete... Ti mora da si kupio diplomu... ili ti neki rođak otvorio apoteku... ja te ni u poljoprivrednoj ne bih zaposlio... žaliću se!!!
Apotekar: Povučeš me za đoku!
Kupac: Vidiš mala, koje je to govedo? Uuu, nanu li ti... e, komšinice, može broj? Ono, neka kafa, sladoled neki, a, a? :Šmekersko podizanje obrva gore-dole:
Apotekarka: Jaooo, komšija... ne poklapaju nam se MHC molekuli, inače, vrlo rado, hihihihi, ako me razumete....
Kupac: Alo, seljak... šta mi reče ova tvoja? Je l' me to opsova, kojim slučajem?
Apotekar: Ne znam, a i da znam, boli me kurac, lolo!
Kupac: Opet ti sa tim lolo?
Recenica koju svaki muskarac u Srbiji bar jednom u svom zivotu izgovori.
Da svako veče, kad on treba da ih uspavljuje, dobiješ inspiraciju da od 22 do 02 premeštaš nameštaj po stanu.
Komšo bre , ti svako veše kao da se seliš posle deset sati?
Htedoh i ja tebi komšo reći da mi po ceo dan po stanu od tebe dopiru urlanje i neartikulisani glasovi?!
Gledaću da ti glasovi utihnu!
I ja komšo da se ne selim posle deset!
Prijatno dovidjenja
Dovidjena
Rečenica kojom se kurva žali koleginicama jer joj je danas izostala dnevnica.
životna deviza svih besposličara i prostitutki.
