Obavezan inventar svakog pravog srpskog domaćinstva/kuće/stana/ognjišta. Naročito dobro ide uz miljee i ostali hekleraj. U srećna vremena nabavljala se preko sindikata, od akvizitera po preduzećima i to uglavnom na metar. Naročita pažnja posvećivana je opremi tj. povezu da se slaže uz regal, a da istakne porculansku gondolu, uspomenu iz Vrnjačke Banje i do pola popijenu rakiju iz flaše u obliku Opel Kadeta sa sve čašama. Ne čita se, nego stoji da gosti vide, čime se stvara privid "načitanosti"; izuzetno, knjige služe svojoj svrsi tek na moru i to pod uslovom da ih je napisala Mir-Jam.

Koga mrzi da čita nek ide dole, na žuto.

Takvi smo ti mi brale, nema s nama zajebancije. Široke duše a teške, veseljaci, gostoprimljivi al zajebani kad popijemo. Dert, sevdah, karasevdah, ludilo, krv, žile, Lazar Ristovski grize žicu od struje, Biba prži viršle, Nole se lupa po srcu oće infarkt neće infarkt.
To ti je Srbija, brale, ludilo 24 sata, nema s nama zajebancije.
Najlepše žene, drugovi sa aljaske, i kad se tuca i kad se pije, sve radimo do daske do kraja, krejzi srbs, život pijemo do njegovih dubina, sve smo videli, sve znamo, sve smo poznali, i akademici i mangupi sa kaldrme, al po mogućstvu skadarlijske.
I bitanga i pesnik i bokser i nežna duša, i Mika Antić, i šarmantni varvarin, pukovnik Vranić i pevač švaler Drakče.
Sve sam ti ja to, i balada dekadenta, kockar, vagabund, nesrećni ljubavnik, najbolji jebač, pevam, skačem, pucam, crtam, ma ludilo, Popara, cicvara, Broćić Jelena.
Sve opraštamo, sve zaboravljamo, svima, duša slovenska, doduše ne damo bratu pola kuće nek crkne ko podstanar sonolkom familijom.
U suštini smo govno, al veliko i meko ko duša, al znamo opasno da zasmrdimo kad shvatimo da nigde ne možemo da prismrdimo.
Što kaže Duško, lako je nama da budemo teške i velike duše kad nam ništa drugo ne preostaje, kad ništa drugo nemamo. Ili koga mrzi sve ovo da čita, sažetak:
Nisko i loše prikrivena samozaljubljenost.
Bez pokrića.

Fenomenalni i nadasve originalni rediteljski trik, patentiran od strane svojevrsnog maga ovog zanata – Zdravka Šotre.

Efekat čini dama, zaljubljena gospođica, kadrirana u krupnom planu, koja lagano koračajući dok je kamera prati, čita u sebi tek pristiglo pismo svoje velike ljubavi. Njega, savršenog muškarca, kakvog više nema, a koji je sticajem okolnosti trenutno u nekoj pizdimaterini. Upijajući svako slovo sa tog žućkastog parčeta papira, povremeno zastajkujući, naša junakinja menja izraz lica, uhvaćen vešto Šotrinim objektivom, a sve po instrukcijama virtuoznog reditelja, odnosno u skladu sa naknadno izmontiranom audio podlogom, koju čini sadržaj pisma. Čita ga narator, koji radoznalom posmatraču ovog umetničkog dela stvara osećaj sličan slušanju audio pripovetki na Radio Beograd 2 četvrkom uveče, s tim da u ovom slučaju naratori mogu biti samo Ivan Bosiljčić, Nenad Jezdić i Morgan Frimen.

Majstorija, koja je sa punim pravom, kao trejdmark ovog umetnika, forsirana u svim eminentijim serijama Javnog servisa, čime se očekuje da će vremenom Šotra stati rame uz rame sa imenima kao što su Tarkovski, ili Bergman. Postoje čak pretpostavke da će se u narednim ostvarenjima Finčera, braće Koen i Klinta Istvuda obilato koristiti ovakve scene, jer iziskuju maksimum rediteljske virtuoznosti. Fan baza će na globalnom nivou ovu pojavu nazivati Šotrol efekat, po ugledu na Vorhola, a kao deo pop kulture bliske budućnosti.

Čitanje! Od knjiga preko tabloida do poleđine praška za veš i definicija na Vukajliji. Ono si što misliš, ali misliš ono što čitaš. I vidiš, ali o tome drugom prilikom.

Najveća boljka naših naroda je lakovjernost. Ako piše u novinama, sigurno je tačno govorilo se nekad. A danas se u novinama svašta piše. I te novine svakojak narod čita. Međutim, uviđa se obrazac. Ozbiljne novine niko ne čita. Zato niko i ne piše ozbiljne vijesti (čast izuzecima). Ljudima je previše ozbiljnog, oni hoće zabavu. Zabavu u vidu političke scene (posebno iz oblasti "Pljuni političara"), Velikih bratova, Farme, Parova, kuraca, palaca, pički materina više. A mufljuzi koji to stvaraju znaju to. Znaju šta narod hoće. Narod hoće da se mane svakodnevnice u kojoj plata kasni a djeca plaču. U kojoj prosjak živi bolje od radnika. U kojoj predsjednik ne zna engleski a kralj ne zna srpski. U ovoj propasti koja nas je zadesila i koja nas zadesi svaki put. Svaki dan. Svake godine...

Za propast su neki drugi krivi. Masoni, iluminati ili pak, neka treća fakcija koju je lako okriviti za sve što nam se dešava. Da! Vanzemaljci! Nema druge, sigurno se u Švajcarskoj bolje živi zato što vanzemaljci imaju zrak za uništavanje privrede i nameštanje izbora. HAARP! On nam je donio sve vremenske nepogode, loše političare i lopove na vlasti. Pa da, piše u novinama...

Još jedan modni detalj savremenog vokabulara. Kako se na engleskom dva o obično čita kao u (npr. Trooper, pa da prvo što mi padne napamet je hit Maidena), neki su se intelEgentno dosetili da tako pišu srpsko u. Osim govora raznih slatkica (vidi w umesto v) ovakve fazone koriste oni koji bi na forumima da budu bezobrazni, a time da kao izbegnu moderaciju, koja ih inače toleriše.
O se po potrebi može multiplikovati, tako da umesto jednog tlocrta WC-a (OO shematski prikaz) dobijemo njih više.

Stara narodna mudrost. Dobro ajde, stara pominje goluba i vrapca, ova je novija, ali je potpuno u govoru zamenila staru i na vrlo slikovit način objašnjava da je bolje da ne rizikuješ previše i budeš sa obe noge na zemlji, zadovoljan onime što si napravio, nego da letiš u visine, pokušavaš da uhvatiš neuhvatljivo, pa na kraju izduvaš.

Naravoučenije, bolje ponekad i omlatiti desankom, nego ostati potpuno suva kurca, jer juriš neku koja je brža od tebe.

Cim nesto ugledamo mozak to obradi i dobijemo informaciju u sta gledamo.
Tako i sa citanjem.Ali tu ima jedna zanimljiva stvar.
Ukoliko setamo ulicom potpuno smoreni ocekujuci nesto ludo pored raznih reklama i naslova na koje samo bacimo pogled,desava se varka u citanju.
Ja sam je u definiciji nazvao primarno citanje.
Procitamo nesto na brzinu i sklonimo pogled,mozak to obradjuje i nailazi na gresku,zatim opet pogledamo i procitamo pravilno.
To ume da bude bas zanimljivo ako je osoba u tom trenutku u gresnim mislima pa sledece reci cita ovako:

Cirkus uživo.Tamo se ljudi pljuju,vređaju,proklinju,tuku,dok ostatak čita novine,sedi u skupštinskoj kafani,bulji u mobilni ili spava na poslu.Inače to je institucija i to ozbiljna(ovo se odnosi samo na građevinu,ne na ljudstvo).Takođe,zaposleni u toj instituciji smatraju da su pre svega medijske ličnosti i da je prenos njihovih debilnih aktivnosti daleko bitniji od tamo nekog teniskog meča Novaka Đokovića. I poslednje,ali ne najmanje bitno-bezobrazno dobro su plaćeni za svoj (ne)rad

Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.

Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.

Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.

Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.

Ovo je najčešći odgovor na pitanje vezano za čitanje knjiga. Time dotična osoba želi da kaže da ne postoji ništa bolje od čitanja Dostojevskog, Kafke, Puškina, Andrića ali tri i po minuta koliko je potrebno da bi se pročitala jedna stranica je jednostavno nemoguće naći u turbulentnim vremenima. Obično je tu Farma, Magazin in, izlasci, opijanje, vucaranje po mekom nameštaju, traženje bilo kojeg izgovora samo da se ne čita.
Inače po ovom odgovoru se najlakše može saznati da dotična osoba nikad u životu nije pročitala ništa.

Kada su svi učesnici u razgovoru "na istoj stranici", to znači da svi pričaju o istoj stvari, (što neverovatno često zapravo nije slučaj).
Izraz potiče iz školskih seansi grupnog čitanja poglavlja iz udžbenika, gde bi svako bio zadužen da prati kada je na njega red da bi sa pravog mesta nastavio sa čitanjem sledećeg pasusa, pa bi se često desilo da neki dežurni Blagoje počne da čita sa skroz pogrešne stranice, ili da uopšte nema pojma šta se trenutno dešava na času.

Popularni naziv za kartu za više vožnji u GSB-u pre 20-ak godina. Kriminalne narandžaste boje koja se poništavala automatski u ogromnim isto tako odvratnim automatima koji su bili toliko efikasni da si slobodno mogao da računaš da ćeš u jutarnjem terminu probuditi pola autobusa, a u isto vreme dobiti izbušenu pantljičaru.

Napomena: Ko nema merak na jedenje nemoj ni da čita!!!!
Leskovački roštilj je nastao kako mu i samo ime kaže u Leskovac i svoj vrhunac u ukusu dostiže između dva svetska rata kada je Leskovac bio industrijski centar istočne evrope.Pravi se samo od juneće meso i recept neće niko da ti kaže.Ali glavni specijaliteti od roštilja su:
Leskovački voz-kompozicija od pljeskavicu,ćevapi,uštipci
pljeskavica od 5 ćevapa i 10 ćevapa
uštipci su ćevap meso punjeno sa beli luka,slaninu,kačkavalj i gruvanu papriku
I to se jede samo sa luka i ljutu papriku!

Pored uobičajenog značenja negacije u engleskom, i sinonima za riječ nego, posebno je interesantno treće značenje ove živopisne riječi:

3) Srpska, odomaćena, ali sočna negacija... čita se baš tako kako se i piše, dakle no, za često otegnutim o... Noooo... nikako ne kao englesko "nou"... i ima ili djetinjastu konotaciju, kad se često duplira, npr... "Nemoj da jedeš čokoladu s poda, no-nooo!" ili pak ima konotaciju jako naglašene negacije, i tad zna zvučati prilično luckasto!

Uglavnom znači "Ma hajte, odakle vam to!?"
Često uopšte ne zvuči uvjerljivo.

Dušan Kostić, tj. posle plastične operacije Dušica Kostić je persona koja se devedesetih bogatila na osnovu obmanjivanja naroda kojekakvim proročanstvima i crnim magijama dosta obogatila.
Počela je na Pinku kao neko ko je čitao pisma gledalaca (a jednom se JASNO VIDELO da čita iz NOTNE SVESKE, dakle, sveske pune nota), a niko je nije dirao jer se šlihtala Miloševiću.
Kad je Sloba sišao sa vlasti, dotična je kidnula u Bosnu, gde dan danas vodi emisiju punu namontiranih telefonskih razgovora.
Razlika je u tome što joj sad ljudi stvarno šalju pisma i oslovljavaju sa "Balkanskom kraljicom"...

Dve najpoznatije srpske sponzoruse,koje su jedino poznate po tome sto se udaju za jako bogate likove i onda im radjaju decu,a zatim se razvode,pa sve ispocetka...
Narod ih prepoznaje samo po imenima ili trenutnim prezimenima sa kojima se pojavljuju u zutoj stampi.Novinari ih obozavaju ,a narod obozava da cita o njihovim "dostignucima".Jedino se niko nije do sada setio da kada intervjuise njihove roditelje da im postavi jedno pitanje,a ono bi bilo "Da li ste ponosni sto su vam cerke uspele u zivotu i postale najskuplje kurve u Srbiji"?

Šaljiv komentar na svakodnevne nezdravonerazumne pojave:

- Omladina u busu čita Informer
- Baja pretiče kolonu preko duple pune
- Tuče ženu jer mu je Nole drugi
- Hoće da se ubije, a skače s prvog sprata - slomio obe noge
- Uzeo slobodan dan jer su najavili pomračenje Sunca
- Slavlje na trgu zbog pobede Trampa
- Pretrčava ulicu s detetom na crveno
- Ljudi se i dalje klade na tursku ligu
- Očekuju da im biro nađe posao i kukaju kako nema posla
- Kukaju kako ima posla oni što ga imaju
- Aleksandar Martinović
- Neki se i dalje nerviraju zbog svega

Tacnije misli se na onu vrstu u kojoj treba od zadatih slova sastaviti sto duzu rec, okrenuti neki 041xxxxxx i uz malo truda uzeti neciju polugodisnju platu. Opste prisutni na vecini TV stanica, iako se nigde to ne navodi, oni predstavljaju test sposobnosti stanovnistva. Zanimljivo je to sto necete naci nigde zvanicno kriterijume po kojima se vrsi ocanjivanje, ali se experimentalno moze zakljuciti otprilike nesto ovako:

Vreme za koje ste resili test

0.01s-0.1s--------------------Genije
0.1s-1s------------------------Iznad proseka
1s-3s--------------------------Brzo cita
3s-6s--------------------------Prosecna osoba
>6s----------------------------Problemi sa vidom
Pozvao broj------------------Totalni retard

Ne kao fraza, već kao pisana poruka ostavljena ili okačena na neko vidno mesto ovaj izraz može značiti mnogo toga, a najredje baš ono što je i napisano (da će se njen "autor" vrlo brzo pojaviti tamo gde je već i inače trebao/morao da bude u vreme dok neko čita tu poruku). Ali zato on jako često puno toga govori o samom autoru koji uglavnom svesno ili makar podsvesno ni sam ne veruje u to što je napisao/la čim oseća potrebu da to ostavi (kao za svaki slučaj) na upadljivom mestu.

franc. s.m. (l')argot, evolucija francuske reci "jargon", koja je dosta dugo oznacavala reci (cak terminologiju) koje koristi odredjena profesionalna ili socijalna kategorija ljudi, sto bi bio tradicionalni nas zargon. "l'argot" danas oznacava odredjene reci koje koristi neka grupa ljudi, a koje nisu razumljive licima van te grupe, sto bi recimo bila neka vrsta slenga. naravno srpski prihvacena rec - pise se bez poslednjeg "T", koje se u francuskom ne cita, jer mi smo imali Vuka Karadzica da kaze svima: "Sto ljudi komplikujete stvari?" Ziveo Vuk!