1900-1950 Video sam 2 cm razreza između grudi kod gospođe Perić. Sevnuo mi Marićkin list na nozi. Jedan mi pričao da je video golu ženu. Trči u wc i obavlja radnju.
1950-1960 Video sam je u jednodelnom kupaćem kostimu. Obukla je suknju do kolena. Video sam ih kako se ljube! Trči u wc i obavlja radnju.
1960-1970 Dajte mi onaj ljubavni roman. Čita scenu opisa vođenja ljubavi. Gleda film u bioskopu gde se glavna glumica skinula gola i pliva. Trči u wc i obavlja radnju.
1970-1990 Dajte mi "Pan erotiku". Imaš li nov broj "Plejboja" ? Jesi li video "Seksi-magazin"? Trči u wc i obavlja radnju.
1990 - 1998. Nabavio sam novu video kasetu "Seks na plaži". Imam kasetu "Vrela usta" odlična, samo pazi, malo mrsi na kraju. Gleda se "Palma" i "Treći kanal" u kasnim večernjim satima. Trči u wc i obavlja radnju.
1998 - 2003 Imam desetak CD-ova sa sa pornićima. Obećao ulični preprodavac da će da mi da popust ako otkupim najmanje još 5. U dilemi šta da gleda. Ipak se odlučuje. Trči u wc i obavlja radnju.
2003 - 2010 Guglam Free Porn . Da vidimo koju grupu ću danas izabrati. Dvoumim se između plavuša, profi glumica ili amaterski snimci. Ajd ove plavuše. Danas i nije neki izbor, samo 500 filmova o plavušama. Ajd da vidim dal ima neki gde je prvo startuje plavuša, pa lezbo oscena posle koje kod njih uleti crnčuga sa motkom. Ima 10 takvih. Koji izabrati? Da vidim, ova plavuša nije loša, al u ovom ima bolje sise, a kod ove seva strava guza... Na kraju se nekako odluči. Trči u wc i obavlja radnju...

Logika koja ne samo što zasmejava odrasle, već ih tera i da se zamisle. Ništa manje savršena od logike kojom se vode odrasli, ali se, iz nekog razloga, smatra primitivnom i neretko biva potcenjena.

Iako zvuči kao roman Agate Kristi, ona mu nije ni primirisala. (Možda ako bi je pisao detektiv nindža gusar) Ovo štivo se čita ceo život, misterija je rasparčana, fragmentovana i šifrovana u tolikoj meri da bi i Grisom i Kejn, sa svojim ekipama i laboratorijama udruženim snagama, omanuli a zatim izvršili kolektivno samoubistvo.
Kakav je Ćale bio u mladosti, ne neka tamo rimejkovana verzija, nego prava stvar?
Koliko je Keva frajera imala pre Ćala?
Gde i kako je Ćale zaradio onaj ožiljak na vratu?
Zašto majka ne govori sa popadijom odkad sam se ja rodila?
Koliki alkosi su oboje bili?
Šta je tačno pisalo na tetovaži na kevinoj nozi pre nego što ju je prepravila?
To su pitanja bez odgovora, na koja vam matori udeljuju parčić po parčić potencijalne istine.
A ni babe ni dede i bliži rod (koji vam je valjda toliko ''bliži'' da stvarno voli vaše roditelje) nisu ništa velikodušniji sa odgovaranjem.
Jedino može da se desi da se prevare, misleći da su vam vaši već ispričali neku ''dogodovštinu'', ali se brže bolje grizu za jezik na svaki znak radoznalog sjaja u oku tvom.
Ova tampon zona većinom nikada ne bude rasvetljena, udruženje koje je drži obavijenom velom tajne je pedantno i u svakom pogledu besprekorno.
Hakerisanje traje ceo život može da se završi samo na jedan način: ''Ma boli me uvo, matora, ko da ja hoću da te zamišljam da se tamo cmačeš sa sadašnjim pop Stanimirom. Ne volim da mislim ni na tebe i ćala...''
Gde bi nam bio kraj da sve zadatke obavljamo kao ovaj?!
Čiča miča, i gotova priča. :)

Fraza kojom opisujemo matorost osobe, imajući u vidu da je tehnika stvaranja i održavanja vatre otkrivena pre oko pola miliona godina. Pored ovoga još, može se sa sigurnošću konstatovati da je časove likovnog pohađala po pećinama, dok je fizičko vaspitanje predstavljalo rekreaciju u vidu trčanja za mamutima.

Simo Hayha.
Finski snajperista. I neviđeni baja.
Piše se Simo Hayha, sa 2 tačkice iznad oba A. Ortakinja koja zna malko finski mi je rekla da se to čita kao "e", s tim da se to "e" izgovara slično kao kada stegnete stomak i onda vas neko opauči po njemu.
Sve u svemu:
Simo je finski vojnik koji je učestvovao u Finsko-sovjetskom ratu. Zašto je on neviđeni baja? Zato što je imao 542 potvrđena ubistva sovjetskih vojnika, i još preko 200 nepotvrđenih. Jedni koji su mogli da mu prismrde su nekoliko Sovjetskih snajperista iz II svetskog rata (Sidorenko, Zajcev, Surkov, Oklopkov...), ali (!!) dok su oni imali nekoliko godina da rokaju Nemce i skupljaju "recke", Simo se borio samo u Finsko-sovjetskom ratu, koji je i poznat kao Zimski rat. Zašto Zimski? Jer je trajao jednu zimu! Dakle Simo je od perioda 3 ipo meseca, koliko je trajao rat, skupio više "recki" od najboljih sovjetskih snajpera koji su ratovali 4 godine.
Još razloga da ga nazivam neviđenim bajom: Simo nijednom nije koristio snajpersku pušku sa teleskopskim nišanom, već je pucao bez njega, oslanjajući se samo na sopstveni vid. Smatrao je da koristeći teleskopski nišan podiže glavu više nego što je neophodno i time postaje veća meta sovjetskim snajperistima.
Dakle, mali Finac (visok 1,6m) sa običnom puškom (mada je tu i tamo koristio mitraljez) je sejao takav strah među sovjetskim vojnicima da su ga prozvali "Bela smrt", ucenili njegovu glavu na neviđenu sumu i poslali cele grupe snajperskih timova u saradnji sa artiljerijom, kako bi samo njega ubili.
Pri kraju rata je pogođen u lice, od strane sovjetskog snajperiste. Metak mu je razvalio vilicu i obraz, ali je Simo ipak uspeo da ubije lika koji ga je pogodio. Dočekao je kraj rata u bolnici, i njegovo rodno selo je pripalo Sovjetskom Savezu po mirovnom ugovoru.
Umro je 2002. godine.

Najmonotoniji narod koji je ikada postojao. Ceo svoj život su provodili ili u ratu ili u smišljanju matematičkih formula. Na stranu sad to što su ratovali, radili su to i drugi narodi, al' što su smišljali te formule to je problem. Zbog njih se sada generacije učenika zlopate učeći gomile i gomile matematičkih formula (sem manjeg broja koji ih savlada) koje će im verovatno trebati samo za kontrolni, i eventualno za prijemni.

Veoma česta i rasprostranjena pojava kod starijih ljudi, javlja se kada dotični broje pare ili žele da okrenu list novina. Istina, dve strane je na taj način lakše razdvojiti, ali zaboravlja se šta je taj kažiprst sve dotakao od poslednjeg pranja ruku.

Prisluškivačko oružije svakog deteta.

Izraz, svetovna fraza koja se koristi kada se neciji motivi dovode u pitanje.

1. Jedan od najboljih srpskih pisaca. Kako neki kazu, podigao je najlepsi i najveci spomenik srpskom narodu i njenim vojnicima iz vremena Prvog svetskog rata romanom Vreme smrti. Inace, proslavio se romanom Daleko je sunce, ali se on vise i ne cita, jer je isuvise komunisticki ideologizovan. Njegova dela su Koreni, Vreme smrti, Vreme zla, Vreme vlasti, Deobe, Bajka i niz eseja.
2. Prepredena seoska dzukela, ortodoksni komunjara, megaloman, poltron, dupeuvlaka, senilna budala... Covek je lukav kao i svaki gedzovanski seljak koji ode da zivi u veliku varos, pogotovo Bg, jos uvek veruje u svetle ideje komunizma, zove jedinog Turcina po imenu Nemanja (pogodite mu prezime, pocinje slovima Kustur...) da mu se izvini u ime svog naroda koji ga nikada neposredno ni za sta nije ni izabrao, bio mu dobar i Tito i Leka, i Boris i Kostunica i Djindjic, i Sloba i Radovan, sad kao kritikuje Tita, a prvi bi ga poljubio da se ovaj povampiri(svake veceri leze u krevet nadajuci se da ce Rusi ipak pronaci lek za besmrtnost, kao sto su obecali neposredno posle rata), a pored svega toga i dan danas misli da su za sve zlo u Srbiji krivi cetnici, kaze da bi se opet borio protiv njih da ponovo ima 20 godina i pljuje po svima onima cije je ideje nakon rata podrzavao i ciju je politiku sporovodio, kao, sad se opametio. Neki ga znaju i kao osobu koja je predlozila jos odavno podelu Kosova i Metohije, kako bi se bar nesto sacuvalo.

Pitanje od izuzetno velikog značaja za našu zemlju kao i za svakog od nas pojedinačno.

Mesecima već slušamo, gledamo, pratimo kako napreduje trudnoća. Od prvog naslova u novinama koji su nam preneli da je noseća, pa sve do poslednjeg u kome je objavljeno da je najzad rodila i da je sve ok.

Pratili smo mi sve. I šta ona jede u trudnoći, kako se beba razvija, koje planove ima za nju, kako se oseća, da l' je bole noge, da 'l je vesela trudnica, kakav je njen Milan prema njoj, koliko se vole, koliko puta dnevno izbacuje Kineza, da l' se beba rita, šta joj čita, kako se balansira na štiklama u osmom mesecu trudnoće, koliko se usvinjila, ma svaku pa i najsitniju promenu tokom svih ovih devet meseci njene već legendarne trudnoće.

Slušali smo i kako je rođena da bude žena i majka, kako žonglira sa različitim imenima za bebu, od kojih je na kraju izabrala dva, što je samo po sebi idiotizam, kako već unapred kupuje gomilu nekih raznih andraka koji koštaju k'o Svetog Petra kajgana i kako ima neverovanu inspiraciju za muziku, kao da je ona sama ikada i pisala ta sranja.

Bilo je i drame koja nas je ponekad držala na ivici stolica. Te je Milan morao da ode iz Splita zbog poslovnih obaveza, pa ga je zavejao sneg, te nekih tračeva od raznih zluradih infomanki kako trudnoća loše ide, pa čak i raznih teorija zavere kako ona i nije trudna nego samo trpa jastuke pod majicu, a neka Albanka u podnožju Prokletija nosi dete koje će ona da kupi kad se rodi, ako bude zdravo.

Ali sve su to gluposti. Seve se porodila i sada možemo da nastavimo sa životom i onim normalnim i običnim stvarima koje čine našu svakodnevnicu. Smešan standard, ubistva, krimi-klanovi, korupcija, sneg i tako to.

Jedva nekako dostići.

Žena koja ima bar jedno interesovanje u kome nema ogovaranja i tračeva.

Kad sto puta kontrolises i ispravljas tekst najobicnije sms poruke prije nego sto je posaljes nekoj devojci ili decku.

Verovatno najsmoreniji i najodrpaniji lik koji se ikada pojavio na domaćoj televiziji. U pitanju je naš "poznati ekspert" za horoskope koji nas je svakodnevno savetovao kada i šta je najbolje da se radi.
Mislim da on u životu se nije na TV-u pojavio umiven, očešljan i u ispeglanoj košulji.

Ostaviti otvoren prozor tokom vrelih ljetnih noći. Bez ikakve zaštite na prozorima, u vidu mrežice ili roletne.
Slabo pokrivanje preko noći. Ko se još pokriva u vrelim ljetnim noćima?
Buđenje propraćeno češkanjem. Svuda.

Mogućnost ženke da pomoću svog jednog organa u potpunosti kontroliše mužjaka, zbog mužjakove želje za istim organom.

Crna minuta dnevnika sa loše zamazanim optimizmom preko pa probija ispod sveže namolovani Dom kulture koji se ljušti sa ikonama SFRJ samoupravljanja: izgrebana reklama za sok sa medvedom Miloduh kome je besni arbanas izbo njušku da igra uz taktove zek zek dadumle, dadumle dadumle.

Isti tekst koji se danas čita u dnevniku napisan je još 1905. u Politici i otada se ponavlja svake godine, prvo u novinama a kasnije i na televiziji:
...A opština Trgovište je jedna od najsiromašnijh opština u državi. Već godinama ovo mesto odumire i primetan je povećan broj stanovništva koje se iseljava iz ovog siromašnog kraja. Nekadašnja fabrika za prozvodnju kučine i valjaonica vunene mrkve i repromaterijala prestala je sa radom pre 80 godina. Međutim, preostali radnici i dalje dolaze na posao da odigraju jamb i bace Turčina dok se direktor krije u dimnjaku i zavija na vlaškom. Svake godine iz ovog kraja iseli se jedan od braće Tončev a preostali izvrše ćelijsku simbiozu pa se podele na novo stanovništvo kao kad se od preostalog testa iskamči još poneka čašom obilkovana vanilica. Ono što uliva optimizam je da je u poslednjih godinu dana primećen čopor izgladenlih vukova koji se izgleda trajno nastanio na padinama Trgovišta. Međutim, problem bi mogao da bude što postoji opasnost da Jovan Memedović pozove onu ženu iz Norveške što se bakće s kurjacima pa da pokolju čopor kako bi proizveli suvo sivo vukovo meso za izvoz na tržište Memedovićeve trpeze.

rom. šampon aloe vera
Bočica šampona Aloe Vera pronađena na smetlištu od strane Cigana s poremećajem ponašanja.

Hloroform. Profesor čije se predavanje svodi na čitanje prezentacije. Dapače, teleprompterizam je njegov ontološki modus operandi, tako mu duša obuhvata ovaj svijet. U istom tonalitetu, po mogućnosti što sporije, titrirajući moždanu aktivnost kompletnog amfiteatra na jednu frekvencu; frekvencu u kojoj njegov glas postaje lađar koji će nas prevesti preko rijeka našeg kolektivnog nesvjesnog u stanje hipnotičkog transa. To je permisivan pristup, tako transfer znanja postaje lakši i mogućniji, a pri čemu i samo čitanje prezentacije postaje dio nas. Svi postajemo jedno, njegov glas. U pitanju je hermeneutika višeg reda, gdje ni on sam ne zna šta čita, ali upravo depersonalizacija i derealizacija predstavljaju prvi korak u sjedinjenju arhetipova i ponovnom rođenju našeg Bitka. On, bitak razumije se, po završetku predavanja postaje transcedentalno bogatiji, u pravom smislu te riječi, s obzirom da više ne postoje ni pitanja ni odgovori, jedino što ostaje je mir koji prevazilazi razumijevanje. Kraj predavanja svaka jedinka doživljava umiranjem ega, anestetiziranošću afekta i postiktalnom konfuzijom, izuzev profesora koji je davno spoznao da je samo medijator božje riječi, stavljajući time svoj život u službu malo kompleksnijeg uređaja za prikaz i navođenje informacija, jelte, displeja. Na pitanje da li ima šta nejasno studenti poput lososa počinju migrirati uzvodno, kako bi izašli iz amfiteatra, prešli u slađe vode i potaknuti današnjim predavanjem bili povraćeni u majčinu utrobu, baš poput lososa koji se vraća u onaj potok u kojem je rođen.