Metalac1:Konačnooo,imamo ga šta predlažeš sad ?
Metalac2:Pa kao što Srpski običaji nalažu,bacićemo ga u moraču.
Milan Stanković:Ali ljudi vi ne razumete,ako me ubijete svi će saznati,novine će pisati.
Metalac1:Hm čuj ovoga,novine mogu da pišu al ti da čitaš nećeš,duboka je morača.

-Aj da mi krenemo, sad će nevreme.
-Naoblačilo se kao da će govna da padaju... A u pičku materinu...

Šta bi radio čoek koji se budi prije pijetlova i zadimi iz lule prije odžaka? Čoek bi možda založio vatru i uključio tv za jutarnju partiju turbo folka - ''gorenja naroda'', ali moj đed ne.
On uzme praznu kutiju duvana i krene u lov na eksere. Nema oružje jer plijen ne pruža otpor. A plijen koji ne pruža otpor i nije neki plijen. Dostojanstveno je potčinjen, a tako i izgleda. Svaki ekser koji je moj đed ikada našao na stotinu metara makadama bio je kriv i rđav.
-Nije za baciti, malo čekićem desno, malo lijevo i prav ka strijela- mislio bi đed. A nije pomislio da je nekome, sa razlogom, bio za bacanje.
Pune kutije eksera nijesu bile predviđene da izdrže toliku masu, pa su se cijepale, bušile, padale... A baba ih lijepila, krpila, dizala i kupila.
-E đede međede, jednom ću ti ih metlom u šaht povuć'.
I da jes baba omela prosute eksere, opet bi ih bilo dovoljno. Kao da su našom ulicom išli turski karavani a ne partijski plaćenici svake prestupne godine.

Đed je pravio hoklice različitih oblika i namjena. Uzimao je po dvije kratke, široke daske za noge, na njima položio treću i spojio ih rđavim ekserima. Da bi hoklica dobila svoje mjesto među hoklicama za stidne goste, samo je trebalo da su joj noge jednake dužine. Đed ne vidi, odavno. Ni sa naočarima koje stavlja da bi vidio, pa često nije uspijevao da vidi da nešto ne štima u dužinama na metru.
-A, sunce ti tvoje...pu, mjerio sam te tri puta prije no što presjekoh.
Skoro nikada nije bilo ljudi u blizini dok on radi, ali posebno tada bi osjetio da ga neko posmatra dok griješi i morao se razgriješiti. Dobre hoklice su bile teme njegovih razgovora.
Zato bi uzeo okrajak drveta i nadomjestio nedostatak jedne noge. Onda bi sjeo na hoklicu i malo izvio glavu unazad. Ravno, stabilno. Protresao bi kukovima. Ravno, stabilno.
Mene niko nije pitao.
-Ajde, sunce babino, sjedi ođe, presvisnuh od tvog skakanja po tim kršima. Sjedi malo, dijete!
Kada su na hoklicama stajali šporeti bilo je svejedno da li su ekseri dobro zakucani u položeno drvo na vrhu. Kriv se ekser teško zakucá! Ali kada su unučad poređali po njima, viđeli bi meškoljenje, skakanje, iscijepane pelene i šortseve. Zvali bi nas nemirnima, na majku. A stariji gosti nijesu htjeli žaljenjem da uvrijede domaćinsku kuću đeda i babe. Tada bi nas poustajali a oni su dolazili, sjedali, popili čašicu rakije, ustali jednom, pogledali među noge na hoklicu i nastavili da sjede mirno dok ne odu.
Đed bi ih gledao zadovoljno, sa duvanom u ustima, i razmišljao kako njemu sad tu neki ljudi sjede, ljudi iz grada došli kod njega, i sjede na njegovim hoklicama. Sjede tako dok ne odu. I piju rakije i smiju se.

Mi đeca smo se gubili po dvorištu, vatali mačke i klackali se na đedovim najnovijim hoklicama. To je serija koja je tek trebala da prođe kroz nadogradnju i nađe se na trotoaru ispred kuće.
Što se mene tiče, đede, bolje da su ljuljale.

Istinita priča.
Nije za takmičenje.

Da novine imaju šta da pišu.

------------

-'Pa koj' ti kurac to je Ana Sida jebote, daje ko da deli flajere, a i nije kao da znaš gde treba da ga metneš, završiče ona sama posao, a ti nemoj da si me obrukao!
-A Mićo, je l' mora baš ono za prvi put? Priča se da joj je ona rabota kao šajkača..
-'Ajde, 'ajde.. Pa jebiga, trebaju i novine sutra o nečemu da pišu! xexexe

Inspirisano istinitim događajem, nakon koga se cura ispisala sa fakulteta

"Ovom prilikom ŽELIM DA NAGLASIM da smo sve bliži kandidaturi...."

"POSEBNO ŽELIM DA NAGLASIM da ćemo se odlučno suprotstaviti...."

Ja: E Džoni, gladan sam k`o vuk,ajde nešto da jedemo.
Džoni: Ajmo po jednu pljesku.
Ja: Može, a gde će da kupimo?
Džoni: Pa možemo u Mango*.
Ja: Nikad tamo nisam kupovao pljeskavicu, pa neću ni sada, ajmo u Zvrk*.
Džoni: Ma ajmo brate u Mango...

Posle dužeg ubeđivanja odlazimo u Mango i kupujemo pljeskavice, ja probam pleskavicu:

Ja: Da znate da je ukusan ovaj Pantelija!

*Mango-kiosk za pljeskavice koji radi od 2006. godine.
*Zvrk-kiosk za pljeskavice koji radi od 1986. godine.

-Brate jel imaš 150 evra da pozajmiš na pet dana, znači treba mi, zemlja mi gori pod nogama!
-E nemam ni naopako da me izvrneš, imam još 60 evra kod sebe, ako ti može pomoći, evo ti, nema frke, svoji smo.
-Ma daj šta daš, bolje da curi nego da teče!

a)
Majka: Slobodane, sine, obuci jaknu, hladno je napolju!
Sin: Aman, Milena, napolju je 22 ° C, a i imam 44 godine, nisam više mali!
Majka: I 70 godina da imaš, za men' ćeš uvek da budeš dete! Sećam se, k'o da juče beše, kad sam te rodila tog januara 1977. godine.

b)
- Je l' jeo majkin sin?
- Kak'i majkin sin, kak'i kurac!? Nije njemu nit' 5 nit' 15 godina, već 27! Ja sam u njegovim godinama im'o trogodišnjeg sina!
- I 70 godina da ima, za men' će uvek da bude dete!

- Brate, ova država mi se smučila, idem na radničke proteste
- I meni brate, dobio sam otkaz u Komunalcu, hoću i ja, samo javi kad bude nešto, i ako imaš neki prvoz, znaš da nemam kola.
- Važi, u nedelju, 1. maja te zovem u 6 ujutru, da zauzmemo "dobra mesta"
- Brate, prvog je praznik, jesi ti lud, znaš Uranak, idem da roštiljam.
- ...

- E ovaj fudbam nam je nigerijski stvarno.
- E jeste, ne mogu više da gledam ove nameštaljke.
- Trebalo bi da izbojkotujemo fudbal nekoliko godina, da plaču za nama.
- Šta pričaš bre, budalo. Kako da bojkotujemo fudbal? Da nam stadioni zvrje prazni?!
- ....

-Brate, nemoj da skačeš s te visine sa skejtom, polomićeš se živ! Posle moram ja da te nosim do bolnice, a ovo je Guči košulja!
-Ma oladi bate, šta je najgore što može da se desi?

U tom trenutku mu se odvrće zadnji točkić, pertla mu se zaglavi pod prednji, dune vetar i prebaci mu majcu preko glave i on pada sa skejta lomeći skoro sve kosti koje ima. A da, i koze ga napadnu. Jebene koze.

-Marko, šta znaš o mitohondrijama?
-Ništa profesorka, nisam bio taj dan u školi.
-A da nisi bio kad smo učili slova sad ne bi znao da čitaš?
-U pravu ste, nisam bio kad smo učili slovo G i evo i dalje ne znam da ga napišem.

švaler: Mala, da li smem da pipnem tamo gde su nekad bile sise?
devojka: Aaa?
švaler: Pa gde su?
devojka: (čuje se šamar) Evo ti jedna, (opet se čuje šamar) a evo ti i druga!!!

Helsinki, Finska. Diskoteka "Colder standard". Par minuta posle jedan. Vesna Čitakovic, kapiten odbojkaške reprezentacije Srbije, vidno je razdragana posle pobede svoje ekipe nad selekcijom Finske u kojoj je učestvovala sa respektabilnih 17 poena i 4 bloka. Par stolova od nje se nalazi Tom Kruz, holivudski šmeker od metar ipo. Došao je u posetu visokom sajentološkom svešteniku, anonimnom finskom režiseru, koji ga je pozvao na pivo. Vesna odlučije da pridje holuvudskom sektašu, teturavim hodu odlazi do Toma, pogleda ga sa visine i reče:
-'de si, lepi, je l' može još jedan vopsić, Teta Vesna časti?
Tom se probudi iz meditacije i odgovori:
-Uvaaau! Humanoidna delta! Da l' bi mogla da zakucaš preko mene?!
-Kako to misliš, Tome?
-Pa znaš, bre, kao Danilović preko Sabonisa, sećaš se?
-Baš si vickast, Tome. Sećam se, ali mislim da ne bih mogla. Nego 'ajmo do wc-a da mi poližeš pičku, tako, stojeći to bi' mogla. 'oćeš, a?

Blagajnice (stalno govore): Molim, platite unapred!
Lekarke: Sledeći, molim, ko je na redu?!
Apotekarke: Tri puta dnevno, posle jela!
Učiteljice: Vrlo dobro, ponovi to još jednom!
Kondukterke: Sredina, guraj napred! Još ima mesta da uđu i ova dva što vise!
Telefonistkinje: Svršite već jednom, prošlo je tri minuta!

Dete 90ih 1: "Mene moj tata lema čekićem u glavu ako progovorim, a ako plačem dere mi delove kože zarđalim nožem. Moj tata je pravi alfa mužjak, on me sprema za život i zahvalan sam mu!"

Dete 90ih 2: "Pih nije to ništa, meni moj tata lomi rebra toljagom a ako plačem spaljuje mi kožu žaračem. On je tako dobar i pitom čovek, pravi srbenda!"

Dete 90ih 1: "A ti štreberčiću, šta tebi tvoj tata radi. I pazi pičko, ako lažeš neće ni majka moći da te prepozna!"

Ja (kroz plač): "Mene... uh... mene... tata lema... uh... džakom cigala u glavu, a posle me zatvori u gasnu komoru dok ne povratim krv... "

Dete 90ih 1: "Uh nije tebi lako, nećemo te danas tući. Imaš ti mnogo muka... "

E, pa kurac, nema oba, nego se lepo odrekni ovog drugog, prihvati činjenicu da ti je buduću ženu već oplevio neki trsitelj i potrudi se da tebe, potajno, mrzi veći broj budućih nečijih muževa.