Srećom, ovo je uglavnom uverenje prolaznog karaktera kod dece i omladine.
Kad vam dete prvi put sa ovakvom konstatacijom plačući dođe kući posle igranja sa društvom, to vas štrecne i zabrine. Onda pokušavate da ga umirite na sve moguće načine, dok ne dođete do konstatacije da su u stvari sva druga deca pokvarena i bezobzirna, a vaše dete žrtva. Kada to nastavi da se dešava, zabrinete se za karakter svog deteta. Izlečenje ove manije gonjenja se dogodi kad postanete ravnodušni na istu ili kad vaše dete počne da boluje od neke druge manije.

Nekako je priroda odredila da nam se roditelji penju na grbaču od puberteta (kao da pišem za neki tinejdž časopis, jeb'o me pas) , pa dok neko nekoga ne otera na gredu... naravno, taj koji krene na tu istu gredu mora sa sobom poneti i jedno parče kanapa dimenzija 170x3,5 cm, jer ako je malo tanji, prodaće te i završićeš sa prelomom karlice, a to se posle namešta kroz bulju, tako da vodi računa, he he.
Elem, roditelji su nas uvek pitali kako nam je to generacija u kurcu, kako smo tako nikakvi ispali, u njihovo vreme je bilo 'vako, 'nako, a naše kurcu ne valja i to se, nekako, prenosi sa kolena na koleno. Svaka nova generacija je veći škart od prethodne, nekadašnje norme su valjane, a ove danas su Bože ti sakloni i tome slično. I to jeste tako. Sve što je nekada bilo, bilo je bolje nego danas. Sapun je bio samo jedan, a ne hiljadučetr'stojedan (čitaj ovo ženo, seme ti ludo jebem) i bolje je skidao mašinsko ulje sa ruku! Šampon je bio jedan, a ne ovi danas emulžn senšns terapi od kojih imamo sve manje kose, a sve više pene na glavi. Momci su prilazili devojkama šmekerski lagano, a ne k'o danas, aduju se (šta im to znači, pas ih jeb'o drogeraški), pa tek onda popiju korpu. Korpa nije korpa ako te ne obruka pred celom kafanom, pa posle moraš da umlatiš pola flaše Rubina i lokalnog pajdomana da bi ugasio tugu, a danas se samo izloguješ ili kako već. Bolje je bilo nekad, jeb'o ga pas...

Kada pregladan uletiš u kuhinju i od gladi ne znaš šta pre da uzmeš da jedeš. Uglavnom se dilema brzo reši. Jede sve što se pronađe, a redosled unošenja hrane u organizam je nebitan.

Novokomponovana kletva, isto kao i: Kakvo je ovo došlo vrijeme, bolje imati nego nemati.

Ili na studenskom: Šta je ovo sunce ti jebem?!!! Pa odakle izvuče ovo pitanje?!? Jebo me konj i kad sam dolazio na ispit! Daj neko normalno pitanje za šesticu pa da bežim...

Дете није дете, играчка за стрине и тете, рекао је једном чика-Ршум. Е па, мало морген, бркати песниче. На који начин ћете, молићу лепо, другачије да остварите себе и своје никад испуњене жеље, ако не кроз - дете? (Ако изузмемо карму, дакако. - прим. аут.) Како да се надокнади образовање и култура? Како да се буде успешан?

Пројекат-дете је дакле изванредна прилика да се креира сопствена екстензија, потомак изверзиран за све могуће и немогуће вештине и знања и одгаји мали геније, прави плави зец, љуби га мајка, те компензује све што је мами и тати фалило у животу.

Као и сваки пројекат, захтева одређене фазе.

Прво - испланирати зачеће. Плутон мора бити у Девици, а кукови подигнути под углом од 15 степени ка север-североистоку уз нормалан pH и фреквенцију пенетрације до 5 херца.

У трудноћи пуштати искључиво Шостаковича дању и Сибелијуса ноћу радним данима, а викендом Хачатуријанову сонату за флауту и оркестар. Мазати трбух уљем од парагвајске артичоке, а пре и после јела треба латински читати, немој да те на то опомиње мати.

Одмах по рођењу даривати бебу гуменим Мендељејевим системом у боји и логаритмаром. Пред спавање пуштати CD са енглеским језиком парним, а са руским непарним данима.

А игра? Ту су судоку и енигматика за школарце. Евентуално Zuma 3 Math Bugger (торент је zuma3math-lobotomy.torrent), ако буде времена.

У школу се уписује у циљано елитно одељење, код учитељице која је двоструки добитник локалне академске награде Алемпије Пишчевић Уча. Члан градске и приградске библиотеке.

Дружење је дозвољено искључиво са старијом децом, али да им је просек оцена бар 4,85 и да имају макар треће место на окружном такмичењу из матерњег језика и/или математике.

Седмични распоред се зна: солфеђо и шпански понедељком, средом и петком, цртање и калиграфија уторком и четвртком, ритмичка гимнастика и разиграна математика викендом. Дражесно!

Idealan način da pevač na koncertu izbegne pevanje izuzetno teške deonice.

Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.

Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?

Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.

Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...

cesto se desava da vam se ta svakodnevna situacija nikad nije desila. ima ih milion, a profesorima se svaki dan desi barem po jedna! i to govore stalno, kad god, i sta god se nesto desi. cesto je to nesto sasvim obicno kao sto primjer pokazuje.

Evo, pišem ovo, a ruka mi drhti. Ovo je najziljavije pitanje koje možeš da čuješ od roditelja (keve), jer ćaleta zabole za narod i komšije. Uradiš nešto što i nije odlika primernog deteta, a oni bi odma na krst da te razapnu. Hiperbolisanje u nedogled. Pa ti si ipak važio sa fino dete u kraju. Ne praviš probleme, pomažeš staricama da pređu ulicu. Da, kako da ne. I onda se desi nešto tolko banalno i ćao, otpisali te svi. Već kruže priče u krugu penzionera iz kraja kako se drogiraš, pa si zbog droge i počeo da kradeš. Onda kada prođeš svi te onako gledaju sa nekom dozom straha, da im slučajno na silu ne otmeš sat iz prvog svetskog rata.
More!

Upit za gosta na veselju koji nipodaštava kvalitet meze koju smo poslužili na račun hvaljenja njegovih domaćih proizvoda. Pri tome se nije setio da ponese slajs domaće slanine za probu.

Mnogo prikladniji slogan za našu nacionalnu televiziju.

Način na koji face završavaju priču kojom su se izblamirali, prepričavajući je osobi koja istu nije shvatila ili joj jednostavno nije smešna, dok je narator verovao u humor izrečenog.

Rečenica kojom se svaki put jebavalo dete od strane ortaka kada treba da ide ranije kući.

Obrazloženje molbe konobaru da ne odnosi prazne flaše sa astala.

Rečenica koju najčešće koriste ljudi koji za sve sto loše urade uvek traže nekog drugog koga će da okrive.

Ako znaš ko su vitez Koja, Draguljče i Minja Subota.

Kad 150 likova uzme da definise isti pojam

Još jedna fraza koja pokazuje da kandže kapitalizma ne poznaju granice dobroga ukusa. Osoba se nije još ni ohladila u grobu, a odjednom svi imaju paranormalne sposobnosti i znaju namjere pokojnika/pokojnice. Bilo da je riječ o obiteljskom krugu ili multinacionalnoj kompaniji, recept je isti. Preminula osoba ne želi da očajavamo za njihovom tragičnom sudbinom, već žele da slavimo život i nastavimo njihovo nasljeđe jer im na takav način najbolje odajemo počast.

Epitet promiskuitetne devojke, devojke koja većinu vremena provodi raširenih nogu, u horizontali, koja voli da eksperimentiše, voli da menja brzine, da živi punim plućima (i ustima), koja se, da se tako duhovito izrazim, satire od kurca.