0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Nekako je priroda odredila da nam se roditelji penju na grbaču od puberteta (kao da pišem za neki tinejdž časopis, jeb'o me pas) , pa dok neko nekoga ne otera na gredu... naravno, taj koji krene na tu istu gredu mora sa sobom poneti i jedno parče kanapa dimenzija 170x3,5 cm, jer ako je malo tanji, prodaće te i završićeš sa prelomom karlice, a to se posle namešta kroz bulju, tako da vodi računa, he he.
Elem, roditelji su nas uvek pitali kako nam je to generacija u kurcu, kako smo tako nikakvi ispali, u njihovo vreme je bilo 'vako, 'nako, a naše kurcu ne valja i to se, nekako, prenosi sa kolena na koleno. Svaka nova generacija je veći škart od prethodne, nekadašnje norme su valjane, a ove danas su Bože ti sakloni i tome slično. I to jeste tako. Sve što je nekada bilo, bilo je bolje nego danas. Sapun je bio samo jedan, a ne hiljadučetr'stojedan (čitaj ovo ženo, seme ti ludo jebem) i bolje je skidao mašinsko ulje sa ruku! Šampon je bio jedan, a ne ovi danas emulžn senšns terapi od kojih imamo sve manje kose, a sve više pene na glavi. Momci su prilazili devojkama šmekerski lagano, a ne k'o danas, aduju se (šta im to znači, pas ih jeb'o drogeraški), pa tek onda popiju korpu. Korpa nije korpa ako te ne obruka pred celom kafanom, pa posle moraš da umlatiš pola flaše Rubina i lokalnog pajdomana da bi ugasio tugu, a danas se samo izloguješ ili kako već. Bolje je bilo nekad, jeb'o ga pas...
... i pod sjaaaajeeeem, ružičastih zvezdaaaa, želim večnooooo da te ljubim jaaaaa...
-'Ajd dođi, 'leba ti...
-Što me cimaš sad, taman sam izložio ovu malu da mi Šako burazer od tetke...
-Brate, šta pevaš to, koji kurac?!
-Ma, onu staru proverenu... ružičaste zvezde i to... mala neka romantična, pa sam se nešto iskenjao o poeziji...
-Čekaj... pričali ste o poeziji i završili tako što arlaučeš "Dišem za tebe", Budva 2003 na uvo klinki kojoj je tad ispao prvi mlečni zubić?
-Brate, ne ide da je muvam uz Aleksu Šantića, jebemu mater...
-Ne ide meni uopšte što ti muvaš, al' 'ajde, danas sve nekako naopako... brate, divi kroz prozor što ludi Laza 'oće skoči sa terase...
-Aaaaa, do jajaaaa...
Srećom, ovo je uglavnom uverenje prolaznog karaktera kod dece i omladine.
Kad vam dete prvi put sa ovakvom konstatacijom plačući dođe kući posle igranja sa društvom, to vas štrecne i zabrine. Onda pokušavate da ga umirite na sve moguće načine, dok ne dođete do konstatacije da su u stvari sva druga deca pokvarena i bezobzirna, a vaše dete žrtva. Kada to nastavi da se dešava, zabrinete se za karakter svog deteta. Izlečenje ove manije gonjenja se dogodi kad postanete ravnodušni na istu ili kad vaše dete počne da boluje od neke druge manije.
Šestogodišnja kćerka plaćuči uleće u kuću i beži u sobu. Posle 15-minutnog smirivanja, sledi dijalog:
- Nikad...šmrc...više...šmrc... neću da...ronz...idem napolje da...da..ronz...šmrc....se igram!
- Zašto, SINE, šta je bilo?
- Svi se...šmrc... igraju zajedno...slin...a mene...izbegavaju...
- Pa, dobro, nije baš...
- Jeste, ona Ana ih sve nagovara protiv mene (ovu konstataciju ispaljuje bez šmrcanja i ronzanjam, sasvim tečno)
- Aha, znači Ana je problem – pomišljate, dok vam se pokreću točkiči kako da Ani smrsite konce. Neće ona vaše dete da šikanira i omalovažava, pomišljate odlučno.
Posle pola sata, ipak vaše dete hrabro odlučuje da ode ponovo napolje da se igra i nosi sa sobom svoju najvredniju igračku. Kada izađete da prekontrolišete šta se dešava, vidite vaše čedo kako se sa ONOM istom Anom igra kao da ništa nije bilo.
Naravoučenije: nikada se ne mešajte u dečije pizdarije.
Kada pregladan uletiš u kuhinju i od gladi ne znaš šta pre da uzmeš da jedeš. Uglavnom se dilema brzo reši. Jede sve što se pronađe, a redosled unošenja hrane u organizam je nebitan.
Novokomponovana kletva, isto kao i: Kakvo je ovo došlo vrijeme, bolje imati nego nemati.
Ili na studenskom: Šta je ovo sunce ti jebem?!!! Pa odakle izvuče ovo pitanje?!? Jebo me konj i kad sam dolazio na ispit! Daj neko normalno pitanje za šesticu pa da bežim...
- Hajde kolega, recite mi nešto o "Kružnom toku resursa i finansijskih plaćanja izmedju preduzeća i domaćinstava"
-hmm, možete da ponovite još jednom?
Dete nije dete, igračka za strine i tete, rekao je jednom čika-Ršum. E pa, malo morgen, brkati pesniče. Na koji način ćete, moliću lepo, drugačije da ostvarite sebe i svoje nikad ispunjene želje, ako ne kroz - dete? (Ako izuzmemo karmu, dakako. - prim. aut.) Kako da se nadoknadi obrazovanje i kultura? Kako da se bude uspešan?
Projekat-dete je dakle izvanredna prilika da se kreira sopstvena ekstenzija, potomak izverziran za sve moguće i nemoguće veštine i znanja i odgaji mali genije, pravi plavi zec, ljubi ga majka, te kompenzuje sve što je mami i tati falilo u životu.
Kao i svaki projekat, zahteva određene faze.
Prvo - isplanirati začeće. Pluton mora biti u Devici, a kukovi podignuti pod uglom od 15 stepeni ka sever-severoistoku uz normalan pH i frekvenciju penetracije do 5 herca.
U trudnoći puštati isključivo Šostakoviča danju i Sibelijusa noću radnim danima, a vikendom Hačaturijanovu sonatu za flautu i orkestar. Mazati trbuh uljem od paragvajske artičoke, a pre i posle jela treba latinski čitati, nemoj da te na to opominje mati.
Odmah po rođenju darivati bebu gumenim Mendeljejevim sistemom u boji i logaritmarom. Pred spavanje puštati CD sa engleskim jezikom parnim, a sa ruskim neparnim danima.
A igra? Tu su sudoku i enigmatika za školarce. Eventualno Zuma 3 Math Bugger (torent je zuma3math-lobotomy.torrent), ako bude vremena.
U školu se upisuje u ciljano elitno odeljenje, kod učiteljice koja je dvostruki dobitnik lokalne akademske nagrade Alempije Piščević Uča. Član gradske i prigradske biblioteke.
Druženje je dozvoljeno isključivo sa starijom decom, ali da im je prosek ocena bar 4,85 i da imaju makar treće mesto na okružnom takmičenju iz maternjeg jezika i/ili matematike.
Sedmični raspored se zna: solfeđo i španski ponedeljkom, sredom i petkom, crtanje i kaligrafija utorkom i četvrtkom, ritmička gimnastika i razigrana matematika vikendom. Dražesno!
- Šeri, dođi da teta-Maji izrecituješ onu pesmicu.
- Ui, maman. Hoćete li Puškina ili Majakovskog?
- U stvari, nemamo vremena sad, žuriš na balet, a posle te tata vodi na francuski. Hajde nešto na brzinu onda. Daj nam broj pi na dvadeset decimala, ali brzo!
- 3,14159 26535 89793 238... 4... ovaj...
- Hajde, hajde, nemoj da crvenim sad, učili smo juče celo prepodne.
- Ma nema veze, Goco, ja ne znam ni na dve. Dušo, uzmi čokoladu, za usput.
- No, no, no... Majo, ne jede ona slatko, znaš kako je šećer štetan. Nego, šta bi?
- Maman, žao mi je, ne mogu da se setim.
- Ništa od Muzeja nauke u utorak i zaboravi na 3D atlas mezozoika za rođendan! Hajde, kreći.
- Ui, maman. Orevuar.
- Nego, kako tvoj mali, jesi ga upisala na violinu?
- Nisam, hoće fudbal i bog, kaže smara ga ciguligu po žicama.
- Eeeh, pa dobro, šta ćeš, ne mogu svi biti talentovani.
Idealan način da pevač na koncertu izbegne pevanje izuzetno teške deonice.
Vi mislili da vam pevač daje da pevate zato što vas voli? Eeeee, sutra malo.
Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.
Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?
Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.
Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...
- E, pa, dragi roditelji, ovo je moja nova verenica, Alison!
- Namaste...
- Šta reče, bre?!
- Ćale, to znači „zdravo“ na indijskom, ne budi rudimentaran, molim te...
- Kako sad „na indijskom“, sine? Ti si meni i tvom ocu rekao da si je upozn'o tamo preko bare. A i „Alison“ mi zvuči nekako američki, šta znam...
- Da, kevo, Alison jeste Amerikanka ali je poslednja tri meseca bila u Indiji na spiritualnom pročišćenju pa je prihvatila njihove nači...
- Da tebi tata odmah nešto „pročisti“, sine. Nemô slučajno da se desi da mi OVA OVDE budućim unucima meće tačke na čelo i udara u gong 'mesto da ih vodi u crkvu. Mogu ja da budem još rudimentarniji, ščuo!?
cesto se desava da vam se ta svakodnevna situacija nikad nije desila. ima ih milion, a profesorima se svaki dan desi barem po jedna! i to govore stalno, kad god, i sta god se nesto desi. cesto je to nesto sasvim obicno kao sto primjer pokazuje.
djak: profesore ja nijesam NI danas spreman (niti cu ikada spremiti)
prof: za 10 (20, 30 ili cak 50) godina rada ovo mi se nikad nije desilo da je ucenik ovako neodgovoran!
Evo, pišem ovo, a ruka mi drhti. Ovo je najziljavije pitanje koje možeš da čuješ od roditelja (keve), jer ćaleta zabole za narod i komšije. Uradiš nešto što i nije odlika primernog deteta, a oni bi odma na krst da te razapnu. Hiperbolisanje u nedogled. Pa ti si ipak važio sa fino dete u kraju. Ne praviš probleme, pomažeš staricama da pređu ulicu. Da, kako da ne. I onda se desi nešto tolko banalno i ćao, otpisali te svi. Već kruže priče u krugu penzionera iz kraja kako se drogiraš, pa si zbog droge i počeo da kradeš. Onda kada prođeš svi te onako gledaju sa nekom dozom straha, da im slučajno na silu ne otmeš sat iz prvog svetskog rata.
More!
Upit za gosta na veselju koji nipodaštava kvalitet meze koju smo poslužili na račun hvaljenja njegovih domaćih proizvoda. Pri tome se nije setio da ponese slajs domaće slanine za probu.
- Nije ti loša ova meza komšija, mada ne može da se poredi ovo kupljeno suvo meso sa mojom domaćom pršutom. A slanina je barena, jebiga, dimljena je mnogo slađa, prosto se topi na jeziku kad je izvadim iz pušnice...
- Komšija, kad već imaš pušnicu, jesi li ti to suvo meso sam pušio?
Način na koji face završavaju priču kojom su se izblamirali, prepričavajući je osobi koja istu nije shvatila ili joj jednostavno nije smešna, dok je narator verovao u humor izrečenog.
A: ... I onda je Marko rekao da je Dargomižski institucija! hahahaha!
B: ...
A: Tebi ovo očigledno nije smešno, a?
Rečenica kojom se svaki put jebavalo dete od strane ortaka kada treba da ide ranije kući.
1.Opa 0. Ajde glavu u fioku. Prvi trtim.
2.E, moram da idem kući, zove me mama.
1.Gde češ bre? Samo što si izašo.
3.Ma pusti ga, mora da pije mleko.
2.Ko bre mleko da pije?
Rečenica koju najčešće koriste ljudi koji za sve sto loše urade uvek traže nekog drugog koga će da okrive.
Sedim za kompom u sobi, čujem kako se lomi čaša u kuhinji.
Utrčava ćale i dernja se...- Glej šta sam uradio zbog tebe!! Sediš tu po ceo dan, moram ja da perem sudove!
- Ćale, brate, ko ti kriv što ne znaš čašu da držiš.
- E mali, ustaj odatle idi peri ono i da skupiš staklo, da ti ne zviznem jednu preko pičke sad!!
____________________________________________Igra se neka kladionica, deli se tiket sa ortakom, on da predlog da se igra na Milana. Milan gubi i to je jedini par koji nas je oborio...
- Brate, zbog tebe smo pali tiket!
- Sine, pa ti si rekao da igramo Milana, nemo te puknem sad!
- Da, al' si ti mogao da kažeš da ne igramo to, nisi mutav, bekni nekad!!
Ako znaš ko su vitez Koja, Draguljče i Minja Subota.
(klinci, 5.-6. razred, uče Flash, za vreme kada su bili aktuelni poslednji predsednički izbori)
- Ok, hoćete da probamo da nacrtamo viteza Koju?
- Koga?!
- Vitez Koja, znate onaj crtani, kornjača, i Mlata Zamlata, bore se protiv kriminalaca?
(odrično mahanje glavama, uz zbunjeni pogled)
- A jel znate ko je Draguljče?
(ponovljen pređašni postupak odričnog mahanja glavama)
Devojčica, 5. razred osnovne:
- A jel možemo da crtamo Tomislava Nikolića i Borisa Tadića?-------------------------------------------------------------------
(malo stariji klinci, 1.-2. srednje, čašćavaju se međusobno "bambijima": "tri bambija za tebe")- Jel znate vi odakle to uopšte potiče, i šta znači?
- Zar to od nekud potiče? Hajde molim te matori, ispričaj nam lekciju iz istorije.
- Ne znate za "Muzički tobogan", ko je Minja Subota?
- Jel to neki rođak Caneta Subotića?
Još jedna fraza koja pokazuje da kandže kapitalizma ne poznaju granice dobroga ukusa. Osoba se nije još ni ohladila u grobu, a odjednom svi imaju paranormalne sposobnosti i znaju namjere pokojnika/pokojnice. Bilo da je riječ o obiteljskom krugu ili multinacionalnoj kompaniji, recept je isti. Preminula osoba ne želi da očajavamo za njihovom tragičnom sudbinom, već žele da slavimo život i nastavimo njihovo nasljeđe jer im na takav način najbolje odajemo počast.
☆ Okupili smo se ovdje kako bismo odali posljednju počast preminulome. Možete reći pokoju riječ prije nego što spustimo lijes.
☆☆ Tajo, tatice. Prerano si nas napustia. Zašto Bog uzima uvik najbolje? Kuku kuku (stara oprdino nadam se da si mi nešto ostavia).
☆☆☆ Tata (šmrc, šmrc, treptaj, treptaj). Ja neemaaam ričiii. Ništa mi ne može tebe nadomjestiti (osim stana u centru grada i vikendice na otoku; siti se ko se brinua o tebi zadnjih godina umisto da tvoje smežurano dupe potira u starački).
☆ Vaš otac i ja smo bili bliski i zamolio me da vam pročitam njegovu posljednu volju, testament.
☆☆,☆☆☆ (opći potop brata i sestre od suza).
☆ Stan u centru grada ostavljam svojoj diki i ponosu familije, Nediljku. Ujedno, na povjerenje mu ostavljam i obiteljski biznis. Mojoj dragoj kćeri ostavljam vikendicu na otoku i auto.
☆☆ Poštovat ću tvoju odluku. On je oduvik želia da nastavim obiteljski biznis (tresa sam se ko budala do zadnjeg trena radi tebe, stari prevrtljivče).
‐-----------------------------------------------------------------------------------------------☆ Danas se opraštamo od zvijezde NBA košarke Kobea Bryanta. Ovo je veliki gubitak za košarkašku zajednicu i za sport općenito. Kobe je bio jedan od najprepoznatljivijih pojedinaca u povijesti naše franšize. Njegova požrtvornost, velika radna etika i vanserijski talent su mu omogućili da bude ono što jest. Istinski šampion i uzor mlađim generacijama. Ovakva veličina će trajno ostati urezana u našim sjećanjima, ali i u našim srcima.
Znamo da nije lako, ali moramo nastaviti dalje. Kobe bi tako želio.
