Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Rafiniran način mozga da sam sebi na finjaka kaže da je nešto zajebao. Obično krene nekom veoma zaobilaznom putanjom, verovatno instinktivno se pripremajući za strahotu otkrovenja koje sledi, i onda polako, mic po mic, nekako uvidi da se možda vasiona i nije baš urotila sa svim prirodnim silama kako bi mu pomogla da ostvari svoj san, kao što se navodi u nekim štivima za potpalu. Problem je kad je putanja mnogo zaobilazna, pa onda nekako utrošiš malo previše vremena tako da i ćelije već pređu iz sol u gel stanje, a strije se spoje sa celulitom. Jebiga, možda zaista ima nešto u onome: ''nikad nije kasno''. Ili je to samo drugi način mozga da se odbrani od saznanja da je trebalo da se preispita malo češće, ili, još bolje da se uopšte ne preispita. Život bez preispitivanja je super. Zaista. Veoma super. Beeeee!
-Nešto sam počeo da se preispitujem... Možda ipak nije trebalo da dozvolim ženi da se samozapali ispred dragstora kako bi dokazala da je zaista reinkarnacija Malog Princa.
-Razumem te.... Još se sećam onog dana kada se kupala gola u buretu, mmm, baš je bilo lepo, ovaj mislim žao mi je zaista. Bez obzira, znam da ti nedostaje...
-U pravu si. Nedostaje mi kuvano svaki dan, jebale me kobasice.-Nešto se preispitujem.... Možda je ipak trebalo da završim za cvećara, spakujem kofere, i skrenem levo kod Albukerkija.
Opštenarodna izjava kojom dokazujemo da još uvek živimo u srednjem veku.
Nije ni čudo da od trenutka kada počnemo da se žalimo kome god stignemo kako nas žigucka na sve strane i kad nakon svih dobronamernih saveta ipak ne odemo kod doktora, jako malo vremena prođe do one čuvene dijagnoze pod nazivom:
"Kažu da još nisu videli ovakav slučaj."
Pitanje koje uputimo sagovorniku u trenucima kad stvarno ne znamo ni šta da kažemo, ni kako da mu pomognemo. On to može shvatiti kao da ga podjebavamo, ali je to zaista jedino što nam u datom trenutku može pasti na pamet za ublažavanje katastrofe.
Zašto jabuku? Pa vi ponudite papaju ako vam je pri ruci, nije fiksni artikal.
- Uništen sam. Ja sam arhinajebao sada! Znaš da me Boža Rozetna i njegovi upravo traže za onaj dug, sa sve Svetom Kurčinom što jebe za mesni narezak?!
- Au, jebem ti patlidžan... je l' mogu da pomognem nekako?
- Možeš brate. Imaš tri 'iljade evra?
- Ne. :ćutanje: 'Oćeš jednu jabuku da ti oljuštim? Malo vitamini i to....
- Je l' prskane? Ma može, jede mi se nešto ćiselo...
Ah, izraz iz mog detinjstva. Znači dok si ti bio mali. Ovim neko tvrdi da je iskusan u nečemu. Nikad ne skontah izraz skroz.
Aaaa, ja sam prelazio drugu kraljicu dok si ti gurao tutu da upali!
Rečenica koju pojedini članovi upućuju drugima kada jednostavno ne znaju šta više da kažu, jer su u potpunosti potkopani i bez ikakvih argumenata.
Varijacije na temu su i "ti nemaš život" i "ustani od kompa i pojebi nešto jer si veliki nejebač i nemač života koji samo sedi za kompom i ne jebe ništa".
A to takoooo boliiiii... :( :( :(
Kada kazete da vas malo boli glava, ili cim primete da ste se zarumeneli, malo kasljucate i koji put obrisete sline (o rukav ili u maramicu, svejedno je) brizljiva majka, a pogotovo baka, bombardovace vas masom pitanja tipa: ''Da ti skuvam caj?'' ''Hoces da ti skuva majka onu supu iz kese?'' ''A domacu?'' A u slucaju da odu na posao, a vi ostanete u krevetu, brizne majke nece zaliti kredit i svakih 7 minuta zvace vas ili bar slati sms.
Ah, ta majcinska ljubav...
On je rešio da ne uradi ono što treba da uradi. Iako, u principu, nema ništa pametno da radi. Kao da hoće namerno da vam ide na kurac.
: Lazare, sredi sobu.
: Hoću, samo da završim igricu.2 sata kasnije...
: Lazare, sredi sobu, molim te.
: Hoću, samo da završim igricu, rekao sam ti.2 sata kasnije...
: Lazare, pička ti materina, da ti pička materina! Koga ti to jebeš? Odmah da si sredio jebenu sobu, ove gaće na podu smrde do kuhinje! Hoćeš možda kurac da ti izdrkam da bi krenuo sa jebenim sređivanjem?!
Nešto važno u novoj igrici koju ste skoro nabavili.
E Pero, ti znaš engleski, dođi i prevedi mi ovo izgleda da je nešto zajebano.
Shodno uvreženom verovanju da su roditelji svetinja, majku mi ne diraj, nema veze što me bila ko vola u kupusu i razvila kod mene Edipov kompleks, a ćaleta isto štujem ko Boga, iako je mislio da umesto sina ima blizance, jer je bio naroljan većinu mog detinjstva. E ako on ne može da mi se dere, nećeš ni ti, ti jasno to bre a????
- KOJI KURAC OSTAVLJAŠ PRLJAVE ČARAPE PO STANU, RETARDU JEBENI O MAJKO SVETA ZA KOGA SAM SE JA UDALA
- Vidi, draga, ja tebe stvrno volim, ali MENI SE MOJ ROĐENI OTAC NE DERE, PA NEĆEŠ NI TI, JE L' TI JASNO TO ili da te uverim jednim krošeom?
Izraz koji ljudi koriste za nesto sto ne mogu da pronadju na tudjem ajpodu,telefonu..
Pero:eej,Nemanja!Nemanja!
Nemanja:s'a'e?
Pero: 'el imas ti nesto nase na ovom telefonu,majke ti?
Najsličniji izrazu ima da te nema.Koriste ga uglavnom kidnaperi.
Metalac1:Konačnooo,imamo ga šta predlažeš sad ?
Metalac2:Pa kao što Srpski običaji nalažu,bacićemo ga u moraču.
Milan Stanković:Ali ljudi vi ne razumete,ako me ubijete svi će saznati,novine će pisati.
Metalac1:Hm čuj ovoga,novine mogu da pišu al ti da čitaš nećeš,duboka je morača.
U životu može svašta da se desi ali je mnogo bolje kada napraviš neko teško njesra da obratiš pažnju kada ti neko uputi ovakvu opasku. Tu postoje dve stvari a to su da prva implicira da onaj koji ti je uputi može reći to iz zajebancije jer je mega šaban i seljačina (uglavnom se može čuti kao interna fora među majstorima, vulkanizerima itd) a može značiti da možeš ozbiljno da najebeš...
Mladić '90-ih godina lepo skockan, obučen i doteran čeka prevoz iz Zrenjanina za Novi Sad kako bi se video sa društvom i sad kako ne bi potrošio mnogo novca na autobus odluči da stopira. Naizgled stao mu je kamiondžija koji je prevozio neki građevinski materijal.
Kamiondžija: O mladiću, jesi se ti to spremio da prcaš nešto večeras? Ajde upadaj imam mesta za tebe.
Mladić: (Nasmeje se i uđe ali kad je video u šta je seo pokajao se što je i stopirao...)
Kamiondžija: Vozim ti ja sine ovako sve i svašta pa sad idem za Novi Sad, ali vidi još malo malo pa ide Kaćka petlja pa imam da ti pokažem nešto...
(Stižu lagano, parkira kamion pored puta..)
Kamiondžija: Vidi sine ovde bude uglavnom jedna cigančica koju idem da ošacujem a ti budi ovde, stižem brzo...
Mladić: Au jebote, gde je ova budala.. Čekam ga već pola sata...
Kamiondžija: (Stiže nakon sat vremena..) Izvini mali što si ček'o ali moram da ti ispričam doživljaj.. Vidi dođem ja, dogovorimo se za cenu ali neću ja da uteram gde i ostali nego ja krenem u dupe.. Krenem da je deljem iza nekog drveta i vrišti ona, plače, kuka... Kad sam završio izvadim ga i imam šta da vidim... Ja se zagledam u kurac malo bolje kad ono ljuska od paprike.... Kažem ja reko: "Pu paprike si jela pička ti materina!"
Pre nego što pitaš ćaleta,obavezno pitaš kevu koja skoro nikad nema pare. Na kraju ti ćale da pare u tajnosti,da keva ne sazna.
Ja: Kevo,imaš nešto sitno?
Keva: Nemam,odakle mi,jel znas koliko je sve poskupelo! Idi pitaj tatu!
Ja: E ćale imaš nešto sitno?
Ćale: Nemam! (počinje da šapuće i stavlja ruku u džep) Alo,evo ti 200 kinti,al da keva ne sazna!
Ja: E ćale car si!
Retoričko pitanje kojim mrčo kritikuje ponašanje ženske omladine. Obično usledi nakon saznanja za neprimereno ponašanje devojke za koju je do tad mislio da je idealna. Dobra, lepa, pametna a zna i da spremi slavu.
-Jebem ti život i panajiju, da poludi čovek.
-Što brate, šta je bilo?
-Sinoć saznam da se moja Jelena, na ekskurziji u srednjoj, trpala sa trojicom. Šta čovek da radi posle toga? Ti to da ženiš? I ona da ti kuva pasulj? Nema od tog kurca ništa...
Izvikivanjem ove parole u punoj kafani pre pedesetak godina, u pravcu osobe koja vas nervira iz nekih desetih razloga, zasigurno ste toj osobi obezbedili kartu u jednom pravcu za Nago ostrvo.
U zadimljenom bircuzu, Titovo Užice 1959. godine, sede dva zemljoradnika posle napornog dana u polju:
- Aman Mile, nemoj da me zezaš više za ona 2 ara što je tvoj ćale za vreme rata granicu pomerio i zajeb'o me...budi čovek vrati medju gde je bila, moram i ja da 'ranim porodicu, imaj dušu...
- Ma zabole me i za tebe i za tvoju porodicu; taknuto-maknuto pobratime, proš'o brzi voz... okružni komesar mi je reko da slobodno ostavim medju, i da mi čuva ledja...
- ZNAČI, tako je?!
- JESTE!!!
- SI SIGURAN DA JE TAKO?!?!
- JESTE, I TI NE MOŽES NISTA DA URADIŠ POVODOM TOGA, BEDNIČE!!!
- E, sa' će vidiš... (naglo ustaje od stola, lomi čašu od pod da skrene pažnju posetioca kafane na sebe, i vikne iz sveg glasa u pravcu Mileta): MA KOME TI PSUJEŠ MAJKU PARTIZANSKU, GOVNO JEDNO KAPITALISTIČKO I PETOKOLONAŠKO?!?!?...u tom, od stola u uglu ustaju dva UDBA-ša u kožnim mantilima, izvode Mileta (onog što mu komesar kao čuva ledja), i stavljaju ga na onaj njihov motor sa prikolicom sa strane (kao ona dvojica u "Tito i ja"), i odvoze ga u nepoznatom pravcu.
Ne vjerujem ti.
- Ma srećo ne bih te ja prevario života mi!
- Nije da ti ne vjerujem, ali evo jednom pegla u glavu za svaki slučaj.
Fraza koja se koristi kada te neko odbije, a ti mu poručiš da on neće imati kud i da če mu trebati tvoja pomoć. Nešto u fazonu "Videćeš ti...".
- Ne trebaš mi! Mogu sam sve da radim, ne mogu više da te trpim!
- Jel? A ko će onda da ti pomaže, da te hrani...?
- Sve mogu sam.
- Aha, dobro, doćićeš ti na moj kazan...
Rečenica kojom ti prijatelj razbija iluziju u kojoj si do tada živeo.
- Obijalo mi jugića osam puta do sada. Ukralo dva kumulatora, rej banke, durex gumice, kasetofon, ogledalce,razvalilo sedišta, osralo se jednom na zadnjem, slomilo menjač...i juče ti ja ugradim lažnjaka što trepće ko pravi alarm i da vidiš jutros sve na svom mestu...
- Moj ti je savet da to ne radiš...Nego montiraj veći krst na retrovizor i moli...
Klasičan način da nekoj osobi ukažete da nimalo nije dobrodošla u vašoj okolini.
-I tako sam ti ja tu njega...
-Đe ste ekipa!
-Treba ti nešto?
-Ne, što?
-:pogled u fazonu: gubi se:
