Preteča izraza šta se kurčiš, inače izraz je sredinom devedesetih doživeo svoj bum, i ubrzo se zatim povukao iz našeg svakodnevnog govora.

Arhaicni izraz za pitanje sta se desilo, u novije vreme se sve cesce koristi izraz Ša je bilo?.

Ako u Americi ne postoji institucija besplatnog ručka (There is no such thing like a free lunch), onda u Srbiji (i okolnim zemljama sličnog tipa) ne postoji institucija besplatnog piva. Iako s ponosom ističemo da nismo Nemci, ili ne daj Bože Slovenci pa da svako plaća svoje piće, činjenica je da prihvatajući nečije besplatno pivo kod nas, ti oberučke prihvataš njegovu vascelu sudbinu, usud i muku što je Alderšot prodao za od nula do dva, a to sve naravno, utiče na tvoj mozak, koji je i onako u Srbiji (a i u okolnim zemljama slilčnog tipa) deficitaran.

Šala na račun prijateljeve otekline na obrazu prouzrokovane zuboboljom.

Реченица којом ти се конобарица обраћа након што попијеш 15 истих пића један за другим, па нема потребе ни да те следећи пут пита шта желиш да попијеш.

Ултимативна претња пред којом свaко устукне и учини по твојој заповести. Једино што можеш очекивати као одговор од те особе је :”Како си знао да имам?”.

Osim starih dobrih izreka da voda nije dobra ni u kolenu, kao da ni u opancima ne valja i ovo je još jedan od načina da šaljivom opaskom odbijete H2O i umesto toga popijete nešto što ima alkohola u sebi. Iako bi svako pomislio da je ovo opaska notornih alkoholičara, mogu je izgovoriti i ljudi koji piju rekraeativno.
Naravno to ne znači da treba da popijete kojekakve gejfrute, već da drmnete nešto što zaista može da se smatra za alkoholno piće i od čega će krv brže da vam prostruji. Uzevši u obzir da se rečenica iz naslova najčešće može koristiti kada ste u gostima, mnogo toga zavisi i od vašeg domaćina, odnosno od toga šta će vam ponuditi za piće ako vas uopšte ponudi (ovo drugo samo ako je baš pizda).
Ako i pored njegove najbolje volje nema nikakvog alkohola (sokovi ne dolaze u obzir, niste valjda pička) , pa vas ipak ponudi vodom eto šaljive rečenice kojom ćete olakšati domaćinu da mu ne bude baš neprijatno, ali i spasiti sopstveni organizam od šoka usled konzumacije nepoznatog pića.

Крајње експлозивна реакција изазвана нечијим константим идиотским и неодговорним понашањем. Жута минута у свом најбољем издању.

Ту не помаже бројање до десет, шака Бенседина нит' вода са корита Иванова. Помаже само пушка. Особи која је класични балван од човека може се прићи само секиром, али наш народ је одувек некако више волео ватрено оружје.

Зашто? Зато што ниси робот и твоје стпљење има границе. Зато што твоји живци нису дебљине бродског ужета. Зато што си једноставно прсо к'о лајсна и сад нема назад.
Угађаш му к'о Србија Европи а он тако! Не помажу више лепе речи и мољакање? Не помажу ни претње? Шамар? Не, ни то?
У реду, од сад пуцам! Прво у ноге а онда у главу. Да дуже патиш.

Fraza, zapravo odgovor na sve misteriozne i neobjasnjive dogadjaje na nasim prostorima, nastao u prolece 1999. za vreme humanitarnog bombardovanja pod nazivom "Milosrdni andjeo". Uz standardne bombe i projektile punjene eksplozivom sigurno je bilo tu jos neceg specijalnog i tajnog. Sta je bilo ne zna se, ali je bilo.

-najezda komaraca
-najezda gusenica
-cvetanje ambrozije
-pomor ribe u nekoj recici koja dolazi iz Rumunije
-kisa
-susa
-njive na kojima najbolje uspeva korov
-zuta voda iz gradskog vodovoda itd...

za sve su krivi oni amerikanci, ko zna sta su nam to bacili

Када неки старији заустави фудбалску утакмицу клинаца, узме им лопту и "испуца" тј. деганжира лопту па се удаљи смејући се.

Odgovor prosečnog lokalnog dilera na pitanje "šta ima?".

Dezintegracija muške individue u pičkopaćeničku melasu testosterona bez. Apel na humanost, uplaćivanjem koitusa na žiro-račun ugroženog. Očajnički pokušaj davljenika da dohvati plutajuću gredu, pilota da otvori pomoćni padobran, maljavog primerka da umoči.

Jer - odbijen od strane rendom ženskog čeljadeta više puta nego moldavska kurva za radnu vizu u Nemačkoj, naš glavni junak doživljava svojevrsnu eklipsu sopstvenog samopouzdanja i shvata da iz te poodmakle faze zagoritisa može izaći samo ako bude a) silovao ili b) c) d) kukumavčio za trs, pa za koju god varijantu one zakonski nekažnjive od dveju opcije se opredelio.

Nada, pak, da će se na drugoj strani naći neka blagonaklona devojčica voljna da prilegne, ravna je očekivanju da na predstojećim parlamentarnim izborima Čeda Jovanović NEĆE ispušiti onu stvar, opet.

Odgovor naših sugrađana u vreme krize na pitanje zašto baš neku određenu stvar kupuju, dakle od rata na ovamo.

Postoji nekoliko koraka koje vecina kompjuterskih (ne)znalaca primenjuje:

1. histericno mlataranje misem,
iako ne postoji nijedan razuman dokaz da bi gore navedena radnja mogla da ima ikakvog uticaja, "znalac" smatra da ce to mnogo da ubrza resavanje problema.

2. X u gornjem desnom uglu(blagosloven bio),
ako nesto ne vidis nije se ni desilo (sindrom nojeve glave),

3.Alt + F4 ,
ako iksic nije upalio, prvo jos malo histericno mlataramo misem, pa onda pritisnemo spasonosne tastere ALT i F4, koji lece rak , a kamoli kompjuterski problemcic.

4.Reset-dugme,
ako Alt+F4 ne pali, onda je prema shvatanjima kompjuterkog znalca to zaista veliki problem, pa bi trebao resetovati komp u nadi da ce svi kvarovi nestati ko rukom odneseni.

5.Power on taster,
nemogucnost resetovanja kompjutera stvara neobuzdanu paniku i samo jedno pada na pamet"ma , "Iskljucicu ga rucno,sta moze da se desi!". Secanje na nastavnika informatike iz V osnovne koji govori da se racunar nikako ne smeje tako iskljuciti biva odlucno potisnuto.

6.Uticnica, zasto da ne?,
Komp je i dalje blokiran , gutamo pluvacku, zabranjene misli ponovo naviru "Uradi nesto pametno, uradi nesto pametno,uradi nesto pametno..... uradi bilo sta.... uradi nesto glupo, samo uradi nesto! Uticnica, o moj Boze , hocu , necu, hocu, necu, HOCU, HOCU, HOCU....

7.Telefonski poziv,
kada smo uveliko zeznuli stvar, zovemo ortaka koji se malo bolje razume u kompjutere nego mi:
"Hej, cao Mario, nismo se culi dugo, pa da vidim sta ima kod tebe?
"Ae... sta ti treba , da ne duzimo stvar..."
"Pa, ovako, dok sam pravio seminar za faks(?) , odjednom je bez ikakvog razloga se ugasio komp i vise nece da se upali, ne znam sta radim...
"Pa , sigurno je nesto pisalo.."
"Ae...........pa............mozda jest..."
"Sta?"
"DO YOU WANT TO DESTROY YOUR COMPUTER?"
"I..."
"Sta i....?"
"Pa, sta si ti odgovorio"
"Ne secam se najbolje....mozda....YES."
"Idiote"
" A, da probam desni klik + Refresh?"
tu, tu , tu , tu....

Прво што чујете кад купите бицикл.

Идеална тактика српског политичара.

кад ортак има сок,а ти црко жедан...

Често изговорена реченица на славама, крштењима, испраћајима у војску, свадбама, сахранама итд.
Мисли се наравно на ракију препеченицу која је апсолутно неопходна у таквим ситуацијама ради подизања атмосфере на завидни ниво. Изговара се уз пратећу фацијалну експресију и намигивање. Означава посебан тип односа између домаћина и госта где гост зна потенцијално хазардну тајну домаћина (и генерално сваког Србина): где чува ракију коју цирка у одсуству супруге.

Toliko puta smo čuli ove dve reči svaki put kada smo jeli sendvič na školskom odmoru, da smo u trenucima gladi kada već počinje da nam, kao strob, svitka pred očima, od svih tih jebenih glasova počeli da tripujemo da je Arman van Helden počeo da sempluje svoj novi mix.

To je trenutak kada se nakon kupovine sendviča u kiosku ispred škole, po ko zna koji put zapitaš da li je moguće da ne postoji nijedan, drugi, jebeni ulaz u školsko dvorište, jer tamo gde ti ulaziš izgleda kao da se sva deca iz tvog odeljenja u tom trenutku pretvaraju u gladne godine i sjate na tebe u vidu Somalijaca na kamion Crvenog Krsta.

Реченица коју обично изговара момак који дође са цигаром у устима док ви са друштвом играте јаку партију баскета и у моменту док се ломи резултат он жели да искаже своје кошаркашко ,,умеће". Кад на крају добије лопту избацује је под углом од 235,7 степени уз повик: ,,Стојаковиииииииић" и наравно прикива неки лабави ексер на врху табле, док ви покривате главе рукама да вам одбитак те гранате не би направио шљиву испод ока.