Kažemo liku koji na svaki ispričani doživljaj ima odgovor koji počinje sa "Imam ja ortaka koji...", i nastavlja se opisom kako je ortak to uradio brže, bolje, grandioznije, jeftinije, sa dve ribe, u inostranstvu, s jednom rukom zavezanom iza ledja i nogama u džepovima...

Recenica koja se izgovara na intimnijim slavljima gde ima manje ljudi.Navodno ne mozes, ali mozes, nova vrsta filozofije onih kojima su gladne oci ili onima koji se stalno bezrazlozno uspijaju.

Marketinski izraz koji se moze cuti u "svim bolje snabdevenim" reklamama. Kada neko zeli da vam proda maglu obicno o svom proizvodu zaludjuje deset minuta,na kraju obicno kaze cenu ( 4999 dinara ) i upotrebi ovaj termin, tipa "ovaj neverovatan prozvod mozete kupiti samo kod nas pozivom na broj i u svim bolje snabdevenim prodavnicama."

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Retoričko pitanje koje se pojavi kad uradimo nešto, što zaista nije bilo pametno.

Molitva svakog coveka kad vidi previse dobru gozbu na stolu.

Verzija poslovice "bolje sprečiti nego lečiti" sa letovanja.

Dezurna vadilica kad se izgubi derbi ili bilo koja bitna utakmica.

Како то само моћно звучи. Ееееј, 'ладно може БИЛО КОЈИ текст! Знаш ти шта је то?! Све што ти падне на памет и све што би могло да ти падне на памет. И све што си у стању да смислиш, чак и оне глупости које нису ни за причу. Све оно што чујеш, видиш, знаш, ископираш, прекуцаш, помислиш, испечеш па пружиш Вукајлији на тацни да изговори. А и не мораш ни да размишљаш, можеш насумице да лупкаш по тастатури и Вукајлија ће опет и то моћи да изговори. И то на било којем земаљском или ванземаљском (оном филмском) језику (само под условом да је транскрибовано). А што је најбоље у целој овој причи, ова опција је доступна било коме, не мораш чак ни да будеш члан ни улогован.
Е, Вукајлија је то. Није Вукајлија било ко. Да, да, нема зезања.

Horor, ali samo u izgovoru; čovek (sa sela, jbg) je hteo da kaže ženi da nahrani svinje, dakle ''daj svinjama da jedu'', ali je izgovorio nakaradno ''daj svinjama d'edu''.

Rečenica posle koje ćeš u najboljem slučaju (ali pazi, isključivo najboljem) dobiti KURAC!

Daj dokaz

Pitanje koje se postavlja svom drugu/drugarici nakon što krene da nam priča nešto što ne bi trebalo da znamo.

Vrlo slične reči, nikad ne znaš koje kad ženi treba.

Метонимија. Погрешно формулисана реченица коју већина људи користи кад жели да сазна нечији број телефона. Код говорника којима је матерњи језик српски оваква грешка не представља проблем у разумијевању, но при разговору са неким странцем, може доћи до неспоразума.

Čit koji magično poništava svako sranje koje napravimo. Bar teoretski.

Ljudi kojima moraš direktno da kažeš da ne želiš da odgovoriš na postavljeno pitanje, ni sad a ni prije četiri minuta kad su to pitali devetnaesti put. Oni ne znaju da čitaju suptilne izraze lica poput "ubiću te ako me to još jednom pitaš" pogleda, niti čuju škrgutanje zubima, a ponekad zanemare i blago režanje. Al' dragi su ti, pa ne možeš da ih zanemariš tako lako, i svaki put odgovoriš na pitanje istim odgovorom. Dok jednom ne upitaju "A je l' se ti ljutiš kad ja pitam..."

Onda je dosta. Primjetili su. Tad može da se iskali sve ono zadržano iza ubilačkih pogleda, škrgutanja zuba i blagog režanja. Najgora stvar je što se to iskaljivanje obično završi u očaju, nesreći i suzama, ali Bože moj, svi smo ljudi, a sve je za ljude.

Redovno pitanje onih koji su izvalili da je kondukter u autobusu kada su već ušli unutra i onda ih je blam što su hteli da se švercuju, pa se vade na to da su ušli u pogrešan autobus.

Najiritantnija recenica posle ove: ' Aj mi donesi casu vode..'

Baš ovom rečenicom je jedan lik u Požarevcu zatražio CD naše istaknute umetnice JK.