Ruralna verzija izraza "tako mi ova dva oka". Ruralna zato što se obavezno izgovara otprilike kao: o-čiju mi.

Iliti, trbuhom za hlebom (nikako kruhom, nismo ustaše, mada nekima ne bi smetalo da promene i maternji jezik kad je lova u pitanju, gomna). A šta drugo i reći o njima... osim da se može izdvojiti jedva šačica onih koji to rade isključivo iz ideala i zdravog razuma, mada su takvi već rekoh, vrlo retki. Ogromna većina drugih to rade isključivo da bi bar još par godina zaheftala svoja hemoroidna dupeta za kožnim foteljama na najlakši mogući način - običnom promenom partijske knjižice, odnosno prelaskom iste igrice po ko zna koji put.
Nešto slično kao i deseti prelazak Diabla 2 na normal. Da da, uvek na normalu, jer smo tako u mogućnosti i jebe nam se da dižemo nivo kad već niko to od nas ne zahteva niti očekuje. A naročito mi sami. A bot ko i svaki bot, u skladu sa svojim mogućnostima, odmah pada osrknavljen za vjek vjekova već posle tvog prvog zamaha starim dobrim, proverenim ''The Patriarch'' mačem...

Riba koja izgledom čoveku mrači um k'o devetn'esta čaša absinta.

Telo zbog kojeg bi i evnuhu zatreptale mošnice. Prirodna lepota, ona koja budi životinjski nagon za produžetkom vrste. Ili barem pokušajem istog.

Pogubna po nervni sistem i srce. Naročito srce. Kao najgori bandit otima mu svu krv i sliva je niže, tamo gde svaka ćelija u organizmu viče daj-mi-daj-mi-daj-mi-daaaaj-mi.

Vrlina koja ti, ako je ne daj bože poseduješ, može umnogome otežati pisanje CV-a.

Izraz koji se koristi za halapljivu osobu,koja moze da zdere dok se ne usere.

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Ono pola cigarete koje bacite kada naiđe prevoz.

Паметни су били наши преци кад смислише овако оштру мисао. Зашто ова компарација? Беспотребно је одговарати, јер откад је Света и човека, овај други проналази добар појам за поређење са женом али му не иде.

И Ђаво је извисио. А био је тако страшан, и нисмо могли да спавамо када би га замислили. Зашто је извисио? Зато што га је жена убедила да је бржа од њега. Наравно да се нису ни тркали. Објаснила му је да је то сувишно и да нема шансе.

И тако је овај израз ушао у анале компарације жене са нечим. Док се не роди нови Вишњић и неки други Радоњић који ће му направити тако јако ракију да овај опева нешто ван закона природе: "Баци чашу моја жена Рада, поломи је на три половине!" Само слеп човек је могао жену да разуме. Боље би му било да је био глув, али Боже мој.

Pitanje u kojoj je naglašena nepostojeća reč "za dž", jer se, jelte, podrazumeva. Upotrebljava se isključivo kada vas mrzi da pešačite i razmrdate vašu lenju trnovu guzicu.

Rečenica koju često izgovaraju osobe koje su završile samo osnovnu ili srednju školu. Ponekad se ova izjava može sresti i kod osoba koje su upisale neki fakultet ali su ponavljali prvu godinu više od 3 puta.

A, ne, nije to izraz za nešto fotogenično, spremno za fotosešn ili ti možda portret bilo koje vrste! Naš narod bi taj izraz iskoristio kad nekom daje do znanja da je usro motku!

Teško se izblamirao. Toliko teško da bi manji blam bio da ga svaki dan gleda osamdeset odsto radno sposobne populacije, koja premorena dođe kraj TV-a u nadi da će naleteti na neku retardiranu komediju sa Ovenom Gnjilsonom i sličnima. Ali... Naleće na tebe, prodidžija neke pseudosrednje klase kako plačeš nad kesicom nauljanog krompira, ili na tebe kako pokušavaš da siluješ onu sirotu kasu karticom, jer plaćaš sa stilom. Sve u svemu, pojedi to kilo masnih ćevapa i zatupasto posmatraj ženu pitajući je kako će tu svu mast oprati, jer iz sopstvenog iskustva onaj jedan tanjir zagorele kajgane koji si oprao u životu ti je zadao mnogo problema, ali zadrži to između četiri loše zvučno izolovana zida zarad sopstvene bezbednosti i mentalnog zdravlja.

Rezignirani zaključak trenutne situacije. Što sam dobio, dobio sam, moraću na neki drugi šalter ako mi treba još.

Izraz koji vas uključuje u grupe za koje nikad niste verovali da ćete im pripadati.

Izraz koji se koristi za radnju koju je neko obavio, a apsolutno nije bilo botrebe za njom.

Isto što i rušiš mi sneška, drmaš mi kavez, samo zvuči za nijansu ljubaznije.

Recenica koja se koristi u najvecem uzivanju. Posle nekoliko tura i dobre mjuze u super drustvu nema lepseg uzivanja, i sta onda? Okrenuti novu turu naravno

Blam velikih razmera. Prolaziš ulicom i kroz vidik ti prođe neko ko ti se učini poznat. E sad, obzirom da je već skoro prošao pored tebe ti požuriš da mu se brže-bolje javiš, onako srdačno, jer božemoj video si ga ti samo si bio zamišljen.
E, ona sekunda posle tvog "koiztopa" javljanja je prelomna: u njoj te on zabezeknuto pogleda (koji je ovom kurac, šta mi se javlja), a ti momentalno postaješ svestan da si se zajebo.

Izreka koja govori o prednosti manjih sredina i nedostatka konkurencije u odnosu na metropole.

Izraz koji je najverovatnije nastao u selu, a sad ga i u gradu po neki stariji ljudi upotrebljavaju. Znači "Šta će mi".