Izraz kojim se djevojku obavještava da bi je opalili, ma koliko se to na prvi pogled činilo nemoguće.
Prilazi djevojci.
-1: Mala, za tebe imam samo dva stiha.
-2: Baš lijepo. Reci.
-1: Da si kamen jedan dan, ja bi' bio mač u kamenu.
-2: Joj, to mi je najdraža od Čolića.
-1: Pusti ti pjesmu, aj' se jebemo.
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Помодарство глобализма манифестовано кроз најдебилније могуће празнике којим би требало да се обележе ствари и појаве које иначе не би приметили ни да скину гаће и млатарају вам пимпеком испред носа. Фигуративним пимпеком наравно.
- Каква ово срања слушаш, леба ти?
- Брате, покажи мало поштовања, данас је светски дан Бајаге.
**
- Ма нема секса вечерас, у 11 си тек стигао кући, испао си џукела и ћао!
- Али драга, данас је светски дан аналног секса!
- Данас је светски дан борбе против пушења!
- Ма добро, уста, пичка, рч, не бирам ја.
Ukoliko vaš tim izgubi znate da vam sledi celodnevno zajebavanje od strane ortaka, kolega i ostalih ljudi sa kojima ste prinudjeni da provedete nekoliko sati. Tu vas ne vadi ni Bari ni 3 uzastopne krune. Jednostavno to morate istrpeti uz "pustili smo vas" kao neizostavni kontra argument.
Odgovor studenta kada ga pitaju o profesoru kod kojeg je turistički izašao na ispit.
- Je li, bre, kakva je ova, Tufegdžajić, jebem je u prezime, nikako da izgovorim? Dobio sam nju za ovaj rok?
- Ma, znali smo se iz viđenja, dobar dan i doviđenja!
- Šta ti to znači?
- Ništa. Došao, izvukao pitanja i ljubazno se zahvalio na gostoprimstvu.
- Pa što se koji vrag i dolazio?
- Nemam pojma, verovao sam da ću ubosti nešto, ali nije se dalo. Više sreće drugi put.
Kada ti svi baksuzi izredjaju jedan za drugim u nizu.
Zovu te drugovi da izadjes napolje.Naravno,i ti pristanes(jer se smaras kuci za kompom).Shvatas da su ti prijatelji na bajsu,a tvoj je u rastur-stanju jos od juce("Vidi rupu,ima da je preskocim!"*tras*).Nalazis neki preistorijski BMX na kome si se vozao kao klinac od 7-8 godina,i sta ces,uzmes da ga vozis(ocekujuci da ce te ici lagano).Drugovi medjutim imaju drugu ideju(naravno suprotnu od onoga sto si ocekivao).Posle lude(za tebe sramotne) voznje,sedate da se odmorite,i prolazi zenska pored vas,i svima se nasmesi,samo tebe ignorise(jer si se oznojao kao kreten,sto se moze i namirisati i videti).Posle nekog vremena,pukne ti i guma,sta ces,guraj ga do kuce.Vratis se kuci,samo da shvatis da si zaboravio mobilni,i da te je devojka cimala celi dan,i na kraju i ostavila(posto je mislila da si je sutnuo i/ili ignorisao).Sedas za komp,odes na fejs,samo da vidis kako te je,sad bivsa devojka,najgore oplela na fejsu.I na kraju odes u krevet(da ne razbio nesto,zbog besa),i shvatas da ti je pukao feder u njemu.I,takav popizdeo,zaspis.
Ono sto za vreme raspusta pocinje u 13:00
Čovjek koji je pojeo debelu koja je pojela bambija. Hodajući morž. Gledajući takvu osobu došli bi do zaključka da je dotični kriv za glad u svijetu.
- Pogle ovog Depardje-a jebote!
- Nije mi jasno šta je Putin vidio u njemu?
- Zalihe gasa za narednih 40 godina.
- Jes majku mu, ja mislim da ovi što ga dočekuju ne znaju sa koje strane da mu dobar dan nazovu.
Poznato je kolika averzija se javlja prema ljudima koji na ulici sede i u stvari ne rade ništa, već jednostavno ispruže ruku i prose. Narodu je malo svoje muke i besparice, dinar se zaradjuje u sve gorem znoju i nikome više ne pada sa neba. A prosjaka sve više, i sve je više onih koji prose a da nisu Romi.
Nekima odbrusiš da su zdravi i sposobn da mešaju malter, nekoga oteraš u kurac i kažeš mu da prestane da se drogira i počne nešto da radi od sebe..Na neke uboge starce, ratne invalide i hendikepirane se sažališ pa im i udeliš. Ali sa decom je najgore. Ne možeš ih se otresti, ne možeš ni da ih psuješ, a i ako im nešto daš skupiće se odmah još njih pet..A sve to ide bezočnom debelom Ciganinu koji danju tuče po pivu, a uveče po ženi i deci..
Nino je od ranog jutra zauzeo dobro mesto, prometni ćošak gde se ljudi obično zadržavaju kada nije zima. Bio je decembar i ljudi su žurno prolazili. Hladno je, trlja ruke i stopala da bi se makar koliko-toliko zgrejao. Njegov otac sedi u kafani preko puta. Razmišlja kako je tamo toplo, razmišlja o sestrici koja prosi na semaforu od ljudi iz automobila. Voleo bi i on jednog dana da ima jedan, beo i lep, onakav kao što ga ima Hamuš, gastarbajter iz Beča..
..Jutros su ga iz kreveta izvukli šamarima. Spavao je na stomaku jer su mu ledja bila krvava i modra od očevog kaiša - sinoć nije isprosio dovoljno. Nije dobio ni koru hleba - isteran je napolje da radi, uz poruku da bude srećan jer ga nisu obogaljili i poslali u Italiju. Majka je prosila po autobuskoj stanici sa bebom koja je bolesna i možda će uskoro i umreti..
..Surov zimski dan naterao je ljude da putuju kolima i utobusima, i ko mora da hoda čini to brzo i bez zadržavanja. Uskoro će jedanaest i ocu mora odneti novac preko..Odlazi, predaje isprošeno, dobija šamar jer nije isprosio više i izlazi nazad na ulicu. Prosi..
Nakon dva sata shvata da mu je dosta uvreda od strane druge dece, hladnoće i sedenja na betonu. Batine će i onako dobiti, danas će zaraditi jako malo, biće na njega ljuti. Ustaje i trkom odlazi, bežeći od oca, sveta, života, tuge..Trči koliko ga noge nose. Zaustavlja se ispred izloga, i razrogačenih očiju gleda u najlepšu igračku koju je ikada video - beli plastični automobil, onakav kakav je samo sanjao! Ispod je psalo nešto, ali kod kuće su ga naučli samo da broji, više mu, kažu, neće trebati.
Prebira po džepovima, ulazi unutra, uzima igračku i pod prezrivim i pogledima punim podozrenja dolazi na kasu, daje pare i pita da li je dovoljno.
Prvih sat vremena samo je zurio u veliki, beli, plastični automobil, i nije znao šta da radi sa njim. Onda mu je kupio baterije, i njegova igračka je oživela - ispuštala je zvuke i oketala točkove, kao da je pravi pravcati automobil. Igrao se sa njim ostatak dana, a kada je pao mrak, odneo ga je i poklonio jednom drugom detetu koje prosi, svestan da će mu ga otac izlomiti, da nema gde da ga sakrije i da će zbog njega samo još gore stradati.
Ušao je u kuću. Majka i sestra su još ranije oterane na spavanje, a beba u kolevci je prigušeno plakala. Stao je ukopan, čekajući šaku, pesnicu, grdnje i kaiš. Zažmurio je i u sebi budan sanjao svoja velka, bela kola..Shvativši da je to u stvari bio neobično lep dan.
Noćna mora svakog kladioničara, nadoknada vremena. Traje večnost, neretko vaš tim primi go u njoj, i sve ode u kurac. Onda psujete sudiju Hauarda Veba i bugarina Berbatova što je olako izgubio loptu na sredini.
- Ooo, deste pičke, stigo Zdravko Čolić! Š'a ima!?(češa se po mudima) Opa, šta to vidim, kladionica se igrala? Jel uleteo Groningem iz iksa u dva?
- Ćuti bre majmune, vidiš da gledam Mančester!
~~~... i sudija Hauard Veb produžava utakmicu za 3 minuta. Da li će moćni Mančester pokleknuti pred nejakim Blekburnom na čuvenom Old Trafordu. Završnica za anale, fudbalska poloneza na travnatoj površini najvećeg stadiona u Mančesteru ulazi u grandiozno finale....~~~
- Ajde bre Mančester, samo nek ostane 2-2, mamu im jebem, sad našli da ga tupe, kad sam stavio X na njih.
- Brate, džabe skačeš, dan prođe, nadoknada nikad.
- Ćuti bre!
~~~... korner za Blekburn, iiiiiiii, šansa je to, mladi De Gea ispušta loptu, udarac glavom i gol! Gol! Vodi Blekburn 2-3!...~~~
- Pa mamu vam jebem da vam jebem raspalu, pa ko vas napravi sakate takve, pa ja da sam Ferguson, ja bi vam sestru na (/!)(&(@**@!@%&^(&%&^^"!!!.....
- Brate, lepo sam ti reko da ga uvek munu u nadoknadi!
Deo posade đubretarskog kamiona koji visi na šipci pozadi.
-Kume, nema te u kraju, da nisi avanzovao?
-Nisam, dobio sam unapredženje. Ne ćistim više, sad sam jedrilićar. Visim na šipku ceo dan, priteram kontinjer i ona elektrija sve radi sama.
Superlativ teoretičara zavere, Srbende i antiglobaliste plus komunizam.
Odnosno, svako ko je u današnjem vremenu besmisla oran i ima vremena da se bavi sitnom i krupnom politikom, filozofijom ili hermenautikom.
Fokus radio je onaj radio sa kul starim narodnjacima, ali i veoma ostrašćenom političkom koncepcijom koja je totalno čudna u vremenu kad se svi pale na toleranciju i evropu.
- ja bi voleo da Toma prvo poseti zemlje koje nisu priznale Kosovo, kao na primer, Saturn, Andromedu ili Žablju zvezdu, i da tim gestom pokaže kako on ima čvrst stav...
- ali gospodine...
- da je još Žerar Depardje 1752.e rekao, neću vam ja glumiti Bali Bega, sve vam nesrpsko jebem, da vam jebem.
-------------------------------------------------------
- ja mislim da URS ima 15 odbornika, a GG oplevimo Ranutovac 56, mogli bi oni ladno da...
- brate, daj smanji malo s tom politikom, zvučiš ko da svaki dan zoveš Fokus radio...
- pizda im materina finska, to je sve zavera oko Sokrata, pa niko ne ume loptu da šutne, jebao ih kategorički imperativ viza vi.
Mnogi razvijeni mozgovi tvrde da svako od nas, u svome telu ima pomalo dara da bude superstar.Možda je to obično palamudjenje i glupiranje, ali je fakat da se bar neki od običnih smrtnika, u toku jednog sasvim običnog dana , oseća kao jedan sasvim običan junak u izvedbi čuvenog glumca.Evo kako:
Ustaneš u 10:00 h , rutav i zapušten kao Frank Serpico.Dok brijačem stružeš čekinje sa brade, bacaš u tiganj dva jaja , u stilu Johnnya (Frankie and Johnny).Nahranjen i napojen sedaš u kola i poput Bobbya Deerfielda u svom moćnom Jugiću juriš na fubalski turnir u Velikom Kravlju.
Na utakmici na poluvremenu gubite 3:0.Odmah postaješ Tony Damato (Any Given Sunday) i svojim saigračima ulivaš samopouzdanje.Jebi ga, gubite 5:0, jer je Joca Šljokna branio mamuran.
Znojav i lepljiv juriš da budeš porodični čovek.Malo bi se igrao Michaela Corleonea. Na ručku vodiš srdačan razgovor sa starim ocem, nešto kao Vito i Michael.Pri ustajanju nagaziš maminom mačoru Božidaru na rep.Mačor ciči a majka te psuje i viče da si slepac.Otprilike kao Frank Slade (Scent of a woman).
U popodnevnim časovima si u ulozi Dormera (Insomnia).Nikako ti se ne da da zaspiš.Glava ti puca od bolova i postaje sev veća i naduta.Sam sebi ličiš na Big Boy Capricea (Dick Tracey).
Dodje veče, a ti se spremaš za izlazak i lud provod.Počinju bahanalije u lokalnoj diskoteci.Mrštiš se na sve što se kreće, vataš ribe i glumiš ludilo.Pravi Tony Montana (Scarface).
U sitne sate dolaziš svome domu u dibidus pijanom stanju.Izgledaš jadno , pljunuti Shaylock (Merchant of Venice).Sa prezirom ćeš čekati novi dan , da se ponovo vratiš svom poslu.Prodavaćeš sitnice na trafici , sa nadom da ćeš jednoga dana postati trgovac kao Ricky Roma (Glengarry Glen Ross)
Dokaz da posle jebanja, ipak ima kajanja.
Odličan način da u autobusima GSP-a ubijete vreme i naučite nešto korisno.
24. novembar
Ulaziš lagano u bus. Staješ pored prozora, tačno preko puta onog televizora. Bus kreće. Imaš do faksa da se voziš još dobrih 20 minuta. Sluške su ti pokvarene, penzioneri se guraju oko tebe, tražiš način da ubiješ vreme. Na televizoru ide DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN. Odlično, bar nečim da se zanimaš.
1632. - rođen Baruh de Spinoza, holandski filozof jevrejskog porekla.
1642. - Holandski moreplovac Abel Janson Tasman južno od Australije otkrio ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.
1729. - rođen Aleksandar Vasiljevič Suvorov, ruski vojskovođa.
1833. - rođen Jovan Jovanović Zmaj, srpski pisac, dramaturg i dečiji pesnik.
1859. - Objavljena knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina "Poreklo vrsta".
1941. - Počela nemačka ofanziva na grad Užice, u Drugom svetskom ratu.
1976. - Zemljotres razorio grad Muradije i na stotine sela na istoku Turske. Poginulo oko 5.300 ljudi, a 50.000 ostalo bez domova.
1980. - rođen Vule Avdalović, srpski košarkaš.
Uh, do jaja, rodio se Vule Avdalović, moram to zapamtiti...
Najveća laž koju možete čuti na pitanje "Šta radiš?", a neposredan dokaz da upitani laže imaćete ako ga pitate pred majkom i onda primetite njen besan, izraz lica pun prezira, umesto očekivanog izraza punog ljubavi prema vrednom potomku.
Ustajete oko podne i to jedva jer ste primetno mamurni od celonoćnog pijanstva. Kuvate kafu da se malo rasanite i palite cigaretu.
Negde oko dva popodne postajete gladni (popustila malo glava) i ručate.
Posle ručka malo da svarite, pola sata, pa onda da malo vidite šta ima na Fejsu (sat, dva).
Negde oko pola pet uzimate knjigu u ruke. Samo što ste otvorili stranu do koje ste stigli, zvoni telefon. Keva vam ga besno dodaje uz komentar: "Skrati razgovor, moraš da učiš"
Posle četrdesetak minuta prisećanja o sinoćnom izlasku i dogovaranja za večeras, prekidate vezu i bacate se na učenje.
Posle dvadeset minuta pravite pauzu (zamorili ste se, brate) i naručujete kevi još jednu kafu da vas razdrma malo. Ovaj put kada vam donosi kafu, vi vidite u njenim očima da je postala sposobna da ubije, samo još nije stigla do toga da bi mogla da ubije i vas. Pravdate se objašnjenjem da učenje iziskuje mnogo koncentracije i umara mozak, što ona ne bi mogla da zna, s obzirom da je batalila školu posle srednje.
Dok pijete kafu, puštate TV da malo opustite mozak laganim humorističkim serijama, kad počinje utakmica! Morate da odgledate bar prvo poluvreme i posle duge svađe sa majkom u pravcu da ćete ostati bez prebivališta, pristajete da isključite ton. Samo ćete povremeno pratiti rezultat, a učenje je na prvom mestu.
Naravno, pažljivo pratite utakmicu, a knjigu držite u rukama i zacepite je svaki put kad se iznervirate.
Ijao, devet sati! Dobro je, utakmica je gotova, jer vi morate da se spremate za izlazak.
Samo što treba da krenete zvoni telefon i čujete pitanje: "Šta radiš?" na koje kao iz topa ispaljujete:"Ma, učim po ceo dan!"(jer za vas to i jeste istina) na šta ceo okrug od 100 kilometara čuje poklik vaše majke: " Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem!!!"
P.S. Ova definicija je adaptirana za apsolvente koji su iz finansijskih razloga primorani da se vrate u topli dom dok ne daju poslednjih nekoliko ispita.
/Bleža vu/, iliti fenomen osećanja istovetne i monotone bleje sa ortacima u kojoj se stalno vrte iste priče, prepričavaju se isti događaji, situacija se ponavlja ko u Danu mrmota. Znaš da je Mare opet zaboravio ljuge, Džoni će da priča kako je jedan put Piksija iz huda razvalio u PESu i da je sve počelo tako što je Roberto Karlos izvalio golčinu sa preko 60 metara, pa će onda Pirke da se nadoveže sa "kad smo kod razvaljivanja" i onda da opisuje u detalje kako je onomad karao malu Maju, za koju više niko ni ne zna da je bila u kraju. Začarani lanac koji ne može tako lako da se probije, jer je sama po sebi, bleja poslednje utočište.
Jedino što preostaje da konstatuješ kada se nađeš u periodu života, gde svaki dan podseća na dan mrmota. Nemaš želje, volje ni snage da se trgneš iz učmalosti svakodnevnice. Sa zadovoljstvom se sećaš kako je nekad bilo drugačije i pored sve dobre volje nešto ti ne da. Nije da nećeš, već jednostavno ne možeš! A onda se setiš da to nije prvi put. Ko zna možda se i osmehneš...onako gorko. Ali smeh je smeh.
Naizmenično ponavljanje sreće i tuge je neminovnost.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.