Dan kada su Nemci shvatili da će brže ići otvaranjem banaka.
Da svako veče, kad on treba da ih uspavljuje, dobiješ inspiraciju da od 22 do 02 premeštaš nameštaj po stanu.
Komšo bre , ti svako veše kao da se seliš posle deset sati?
Htedoh i ja tebi komšo reći da mi po ceo dan po stanu od tebe dopiru urlanje i neartikulisani glasovi?!
Gledaću da ti glasovi utihnu!
I ja komšo da se ne selim posle deset!
Prijatno dovidjenja
Dovidjena
Opis skupoće neke lokacije, gde sa cenama deru ko Nemica kožicu obdarenog crnca u sado-mazo pornićima.
- Cici, oćeš da vodiš tvoju devojčicu malo u kauntri klub hotel Babe? Ajde pliiiz?
- Beži bre ljaljanko, tamo je dobar dan 50 evra. Šta fali Glibovcima? Ćuti i uživaj.
Noćna mora svakog sveštenika.
To je osećaj da jedan usran dan traje 76 sati.
Miroslav : De si bre ceo bogovetni dan ?
Mileta: aaa evvooo tuuu sam moro sam d'oteram krave na ispašu...
Miroslav: Jebote bog ja zaboravio!
Kratkotrajni rad, uglavnom na bausteli.
Sretnu se dva prijatelja: 'Gde si bruda sta se radi?', 'Evo nista radim na bausteli 50e dnevnica', 'A sta ces kad zavrsite zgradu?', 'Videcu nesto da nadjem, samo da zaradim kinticu da prezivim zimu'.
30. februar.
U bolničkom si krevetu. Posteljinu ti nisu menjali ove nedelje. Nude ti da se urediš, obriješ, ali uljudno ih odbijaš. Neka, neka, hvala vama, samo zaspao mi ovaj rak na plućima, pa da ga ne budim. Baš smo fino zaživeli. Onaj do tebe krklja, ko zna, možda će mu već sutra skinuti meru. Dobro je to, ovih dana padaju kiše, meko je za kopanje, bar mu grobari neće majku psovati. Da si i sam te sreće. Ulaze posjete. Na vratima stoji komšijin mali, dve kuće od tebe, kaže zamolila ga tvoja deca da ih odmeni. Gledaš ga, crveni njihovu sramotu. Hvala ti sine, a sada idi. Ovde jedino ja polažem pravo da budem ožalošćen.
Nikoga! A možda je i bolje? Zapravo, svakako je bolje. Treba se navikavati na samoću. Meni i inače ne preostaje ništa drugo. Zašto insistirati na nekim prijateljstvima. Ne, ne... Nikoga više neću da zovem, ni usmeno, ni pismeno, ni telefonom. Čekati, mirovati, pomalo raditi, i to je sve. Da sam ja imao iole dobrog prijatelja, možda danas ne bih morao ni da ležim ovdje. Ali, šta mogu - ponekad mi se čini da se čovjek može osloniti na prijatelje, pa se zanesem, vjerujem, nadam, a ove nedjelje i četvrtci udaraju po očima kao šamar.
Dosta više iluzija, Vitomire!
Vitomir Nikolić
Bolnički fragmenti
25. decembar 1966.
Radni naslov knjige "1001 noć".
Jedan od glavnih razloga za prežderavanje bez granica.
Muž : "Au, bre ženo ! Prebranac, bečke šnicle, teletina, prasetina, pljeskavice ? Čemu ovo, jel' neko unapređenje ?"
Žena : "Jok bre, nego sutra je post pa da se spremimo !"
Muž : "Auu, pravo zboriš, da se danas prežederemo pa nek' sutra varimo."
Jedini put kada meteorolozi pogode sa prognozom.
- Pretežno oblačno s' kišom -
Stvarno; zašto kiša uvjek pada kada 'klinci' idu na izlet?
Zadatak koji se obavlja vrlo lako. Potrebno je samo pojaviti se i stvari se rešavaju u vašu korist. Puka formalnost, boza.
1: Kevo, ne prosipaj vodu za mnom... nemoj da trošiš mantru na ovo... biće dobar dan - doviđenja i desetka će da čučne u indeks... čuvaj vodu za obligacije!
U jedna davna bezbrižna,humana i totalno antikapitalistička vremena živio je jedan Maršal. E taj Maršal je bio predsjednik jedne zemlje koja je po mnogim svjetskim glavama bila jedna od prirodno najljepših na svijetu. I taj Maršal je slavio rođendan. Javno. Cijela se zemlja veselila tom rođendanu. Neki po partijskoj dužnosti a neki iskreno.Oni koji se nisu veselili nisu smjeli javno izražavati svoje neveselje. Simbol njegovog rođenja je bila Štafeta mladosti koja mu je svečano uručivana 25.05 uvečer na Stadionu JNA u Beogradu.Tu su se skupljali najpametniji pionirčići zemlje (mali štreberi koji su "marljivo učili,istinu govorili,starije slušali i cijenili rad"!).
Također tu su bili i kršni omladinci i prelijepe omladinke koje je Maršal sa uživanjem hvalio a koji su izvodili plesne tačke.Stadion je uvijek bio pun do posljednjeg mjesta pljeskalo se Maršalu i omladincima i omladinkama na predstavi i malim pionirima-štreberima na recitacijama.Štafeta je obilazila najveće gradove (Ljubljana,Maribor,Zagreb,Split,Sarajevo,B.Luka,Titograd,Nikšić,Kragujevac,Novi Sad,Niš,Skoplje,Bitolj) i trijumfalno dolazila u Beograd.Vrhunac večeeri je bio kada mlada,jedra,zgodna omladinka (ili superpametna,nadarena pionirka) neki metalostrugar,rudar,bravar,vulkanizrer,pekar ili sl.se popnu trčeći stepenicama do lože,predaju Maršalu štafetu,poljube ga dva puta u obraz uz neizbježno:
"Druže Tito,predajem ti ovu Štafetu mladosti u ime svih pionira,omladinaca i naroda i narodnosti ove zemlje"...
Sve je svakako direktno prenošeno na državnoj televiziji.
Nema više Štafete mladosti,ni Maršala nema već odavno.Ostao je samo sjaj u očima na nekadašnju nezavisnost..
Dobar dan pri ulasku u kladionicu.
- Dobar dan.
- Pazi baksuza, sa’će ku*ac da dođe.
- Hrk puj, je*em ti smrdljivi Oxford, da ti...
- E tako...
Visok rang u takmičenju "Čije noge najviše smrde?".Dobija se tako što se uzme čarapa bilo koje boje i zatim se ista konzumira minimum sedam dana bez tretiranja odgovarajućih higijenskih sredstava.
To je kad si ratoborni taksista koga je juče ostavila žena pa se parkiraš na sred raskrsnice i čekaš ko će prvi da ti zatrubi da izađeš i da se pobiješ s njim.
Make my day!!!
Ukoliko nemate kišobran ili auto,taj dan određuje automatski vaš smisao života a to je ,preživeti isti.Hipici,penzioneri,matorke koje se tripuju da su najseksi keve i ostali sportisti idu kroz grad sa razgoropađenim kišobranima i u svojim glavama oni vuku muda po podu.Njima cvile jaja što vi prolazite tu ili stojite pored,oni će ga raširiti ili proći sa njim pa da jebe rak raka!Još više im cvile jaja dal će vas zakačiti preko očiju i ono iscureti ko kad brenerom uperiš u kornjaču(prva glupost koja mi pala na pamet, ne maltretiram životinje,nemojte praviti odma grupe na fejsu SPRŽITE NEMANJI KOZIĆU OČI ),preko čela pa da izgledate ko novopečeni balija ili po vratu pa da vas devojčica šutne u jaja kad vas vidi.Njima je za sve izgovor : ,,KO GA JEBE KAD NEMA KIŠOBRAN !''
Na zvaničnom sajtu Ber Grilsa,stoji njegov intervju gde je javno priznao da nema muda da dođe u Beograd kad pada kiša.Ističe da je sigurnije žvalaviti se sa crnim mambama i gurati prst krokodilu u bulju nego to.
Dan kada, uglavnom, sve ostaje isto. To je, prosto rečeno, prvi dan nastavka jednog kontinualnog procesa. Laži ostaju laži, surova realnost ostaje surova realnost, političari ostaju korumpirani i bezočni, a brzina propadanja privrede ostaje ravnomerno ubrzana. Jedina promena se odnosi na narod koji je u još većem bedaku, mada, i za ovu stavku možemo reći da ima ravnomerno-rastući gradijent već dvadeset godina unazad.
Primer za ovu definiciju je teško odabrati, zbog toga što primera ima negde oko sedam miliona minus hiljadu i svi su izrazito drastični.
Ono nakon cega sledi izbegavanje na ulici i nejavljanje na telefon istoj osobi. Tezi slucajevi uklanjaju sve sto ih podseca na gorepomenutog, da ih ne bi grizla savest.
