Дан када су Немци схватили да ће брже ићи отварањем банака.

Da svako veče, kad on treba da ih uspavljuje, dobiješ inspiraciju da od 22 do 02 premeštaš nameštaj po stanu.

Опис скупоће неке локације, где са ценама деру ко Немица кожицу обдареног црнца у садо-мазо порнићима.

Noćna mora svakog sveštenika.

То је осећај да један усран дан траје 76 сати.

Kratkotrajni rad, uglavnom na bausteli.

30. februar.

U bolničkom si krevetu. Posteljinu ti nisu menjali ove nedelje. Nude ti da se urediš, obriješ, ali uljudno ih odbijaš. Neka, neka, hvala vama, samo zaspao mi ovaj rak na plućima, pa da ga ne budim. Baš smo fino zaživeli. Onaj do tebe krklja, ko zna, možda će mu već sutra skinuti meru. Dobro je to, ovih dana padaju kiše, meko je za kopanje, bar mu grobari neće majku psovati. Da si i sam te sreće. Ulaze posjete. Na vratima stoji komšijin mali, dve kuće od tebe, kaže zamolila ga tvoja deca da ih odmeni. Gledaš ga, crveni njihovu sramotu. Hvala ti sine, a sada idi. Ovde jedino ja polažem pravo da budem ožalošćen.

Radni naslov knjige "1001 noć".

Jedan od glavnih razloga za prežderavanje bez granica.

Jedini put kada meteorolozi pogode sa prognozom.

Задатак који се обавља врло лако. Потребно је само појавити се и ствари се решавају у вашу корист. Пука формалност, боза.

U jedna davna bezbrižna,humana i totalno antikapitalistička vremena živio je jedan Maršal. E taj Maršal je bio predsjednik jedne zemlje koja je po mnogim svjetskim glavama bila jedna od prirodno najljepših na svijetu. I taj Maršal je slavio rođendan. Javno. Cijela se zemlja veselila tom rođendanu. Neki po partijskoj dužnosti a neki iskreno.Oni koji se nisu veselili nisu smjeli javno izražavati svoje neveselje. Simbol njegovog rođenja je bila Štafeta mladosti koja mu je svečano uručivana 25.05 uvečer na Stadionu JNA u Beogradu.Tu su se skupljali najpametniji pionirčići zemlje (mali štreberi koji su "marljivo učili,istinu govorili,starije slušali i cijenili rad"!).
Također tu su bili i kršni omladinci i prelijepe omladinke koje je Maršal sa uživanjem hvalio a koji su izvodili plesne tačke.Stadion je uvijek bio pun do posljednjeg mjesta pljeskalo se Maršalu i omladincima i omladinkama na predstavi i malim pionirima-štreberima na recitacijama.Štafeta je obilazila najveće gradove (Ljubljana,Maribor,Zagreb,Split,Sarajevo,B.Luka,Titograd,Nikšić,Kragujevac,Novi Sad,Niš,Skoplje,Bitolj) i trijumfalno dolazila u Beograd.Vrhunac večeeri je bio kada mlada,jedra,zgodna omladinka (ili superpametna,nadarena pionirka) neki metalostrugar,rudar,bravar,vulkanizrer,pekar ili sl.se popnu trčeći stepenicama do lože,predaju Maršalu štafetu,poljube ga dva puta u obraz uz neizbježno:
"Druže Tito,predajem ti ovu Štafetu mladosti u ime svih pionira,omladinaca i naroda i narodnosti ove zemlje"...
Sve je svakako direktno prenošeno na državnoj televiziji.

Nema više Štafete mladosti,ni Maršala nema već odavno.Ostao je samo sjaj u očima na nekadašnju nezavisnost..

Dobar dan pri ulasku u kladionicu.

Visok rang u takmičenju "Čije noge najviše smrde?".Dobija se tako što se uzme čarapa bilo koje boje i zatim se ista konzumira minimum sedam dana bez tretiranja odgovarajućih higijenskih sredstava.

To je kad si ratoborni taksista koga je juče ostavila žena pa se parkiraš na sred raskrsnice i čekaš ko će prvi da ti zatrubi da izađeš i da se pobiješ s njim.

Уколико немате кишобран или ауто,тај дан одређује аутоматски ваш смисао живота а то је ,преживети исти.Хипици,пензионери,маторке које се трипују да су најсекси кеве и остали спортисти иду кроз град са разгоропађеним кишобранима и у својим главама они вуку муда по пoду.Њима цвиле јаја што ви пролазите ту или стојите поред,они ће га раширити или проћи са њим па да јебе рак рака!Још више им цвиле јаја дал ће вас закачити преко очију и оно исцурети ко кад бренером упериш у корњачу(прва глупост која ми пала на памет, не малтретирам животиње,немојте правити одма групе на фејсу СПРЖИТЕ НЕМАЊИ КОЗИЋУ ОЧИ ),преко чела па да изгледате ко новопечени балија или по врату па да вас девојчица шутне у јаја кад вас види.Њима је за све изговор : ,,КО ГА ЈЕБЕ КАД НЕМА КИШОБРАН !''

Дан када, углавном, све остаје исто. То је, просто речено, први дан наставка једног континуалног процеса. Лажи остају лажи, сурова реалност остаје сурова реалност, политичари остају корумпирани и безочни, а брзина пропадања привреде остаје равномерно убрзана. Једина промена се односи на народ који је у још већем бедаку, мада, и за ову ставку можемо рећи да има равномерно-растући градијент већ двадесет година уназад.

Ono nakon cega sledi izbegavanje na ulici i nejavljanje na telefon istoj osobi. Tezi slucajevi uklanjaju sve sto ih podseca na gorepomenutog, da ih ne bi grizla savest.

Казна за оне које је баш брига, прилика за оне који су музички необразовани.