Vječita rasprava nas i naših roditelja poslije buđenja.
11.00:
Ja: Dobro jutro!
Majka: Šta dobro jutro stoko? Do 12 sati smrdiš u krevetu! Mrš u prodavnicu, kupi 'ljeba ako misliš doručkovati!09.00:
Tata: Dobar dan lijenštino! Ustaaaaaaaaaaaaaj!
Ja: Ali, tek je 9?
Tata: Ih, u moje vrijeme sam ja morao da ustajem prije pijetlova... Diž' se!
Rečenica kojom opravdavamo to što nas je par čaši piva uhvatilo mnogo ranije nego što bi trebalo.
Šminker u pogrebnom preduzeću.
Budiš se premoren.
Osećaš ustajali bolnički vazduh obilato obogaćen smradom iz toaleta. Brže-bolje zarivaš lice u jastuk i miris Lenora te vraća u tvoj lepi život.
To je samo za trenutak dok se ne zapitaš ko je još pretek'o.
Onaj lik što je jaukao, onih nekoliko žućkastih staraca čija su vremešna deca sita reanimacija, zamena zapušenih katetera, guranja napuklih kolica i ostalih vesnika bliske smrti.
Jedino jedro i zdravo su bili rekreativci sa otečenim skočnim zglobovima kojima su društvo pravili ortaci sa utrnulom facama i razrogačenim očima. Verovatno im je to prvi kontakt sa raskršćem zvanim Urgentni centar.
Proučavao si medicinsko osoblje i tražio znake zdravlja i živosti na njima. Nisi ni ti naivan, empatiju nisi očekivao...Neke sestre su bile utegnute pa ti je bilo lepše, neke otromboljene ali su sve imale identične folirantske maske kojima su se zaklanjale od pogleda.
Zarekao si se da nećeš ni da pipneš alkohol kad sedneš za volan jer si video...i svojski se potrudio da odagnaš te slike iz glave.
Javlja ti se prizor bose lelujave žene u kupaćem kostimu koja je ogrnuta belim čaršavom. Telo joj je prekriveno peskom i blatom. Pramenovi kose su se pretvorili u mišje repove. Svaki put kad je poskočila sa kolica i krenula niz hodnik, sestre su je uzimale pod ruku, vraćale i uvek isto:
-Sa kim ste došli?
-Sa krevetom.
-Dobro, idemo do kreveta i nemojte više ustajati.
Pretek'o si: na raskršu si ubacio u rikverc i eno te kako člavrljaš sa ženom dok ispijate juratnju kafu.Prebiraš po lekarskim izveštajima i urolani skenerski snimak svoje glavudže uredno stežeš gumicom za kosu.
Daleko iza tebe ostaju žuti starci i lelujava blatnjava žena.
Ubacuješ u prvu, stavljaš ključeve od auta u džep, u dva koraka si na izlaznim vratima i opominješ ženu da pogasi sva svetla.
Zaključavaš vrata svoje kuće...iz prve si ubacio u treću jer samo tako možeš da obaviš sve planirano.
I tada čuješ šapat jednog od žutih staraca:
-Gde žuriš?
Ovaj nemila radnja se odigrava jer neki ljudi ne mogu da shvate da pucanjem na ove praznike ne dokazuju da su Velikosrbi ili veliki vernici.Na nesrecu zbog takvih probisvetova neki ljudi budu ozbiljno povredjeni,a ovi mamlazi nikako da skontaju da pucanje na svim religijoznim praznicima nema nikakve veze sa njihovom verom i patriotizmom,vec da time pokazuju samo svoj primitivizam.
Razumljivo je to raditi za novu godinu,ali ovako nema smisla.Bozic i Badnje vece trebaju biti datumi mira i srece,a svi dobro znamo da pistolj ne usrecuje i ne predstavlja dobar simbol mira.
Vesti koje ispunjavaju šupljine u dnevniku i našoj memoriji.
1931. - U prodaji prvi električni brijači.
1999. - Mirovni pregovori u Parizu propali su kad su šiptarski predstavnici jednostrano potpisali dokument koji su SAD i njeni NATO saveznici nazvali međunarodnim mirovnim sporazumom.
Ceo život, kroz istoriju čovečanstva, učimo kako su ljudi različiti. I učimo da te razlike treba poštovati (kao npr. kad si normalan pa ne mriš crnce i žutaće). Ali onda shvatimo da su nam neke stvari ipak svima zajedničke: svi starimo, svi ćemo jednoga dana umreti, svi moramo da udišemo vazduh, svi imamo ruke i noge (dobro, trebalo bi svi da ih imamo), svi lažemo, svi jedemo, svi seremo (i žene seru, ne zavaravj se!), svi bi mi jebali nešto... Ali se nekad desi da neko nema osnovne karakteristike kao svi ostali. Jedni od njih su sigurno oni ljudi koji kažu da ne uče poslednjeg dana pred ispit.
Teško je ovo shvatiti, ali se čini da ipak postoje. Glupo je da lažeš, nije nikakav blam učiti poslednjeg dana (neki samo tada i uče) a nema nekog logičnog razloga zašto ne bi rekao istinu. Uzmimo sada u obzir da ti stvarno ne učiš poslednjeg dana.
Zašto? Naučio si sve još pre mesec dana i sve savršeno znaš tako da nema potrebe. Čuo si da je dobro da ti poslednjeg dana odmara mozak tako da je bolje da taj dan provedeš sa prijateljima igrajući golf a posle da odeš na izložbu fotografija mladog umetnika iz Aleksinca.
To su laži i priče za malu decu, a ako zaista tako provodiš taj poslednji dan, ili si sa druge planete ili te boli kurac za sve, kako nikog drugog ne boli!
Taj poslednji dan je svetinja, dan kada saznaješ za neke stranice knjige, koje nisi ni znao da postoje. To je zapravo dan otkrovenje kada ti se pokazuje predmet onim kakvim jeste. Dolazi do neke zbrke, ali jebi ga, nešto će ostati. Bez obzira, sigurno nećeš sedeti skrštenih ruku gledajući Pozorište u kući i smejući se na Rođine asocijalne ispade znajući da postoji velika varovatnoća da nećeš proći jer si se poslednjih dana zajebavao ili barem učio manje nego što bi trebalo. Zato učiš poslednjeg dana kao lud. Svaki minuta spavanja, ako ga uopšte i bude, dobro je došao.
Zašto onda reći da ne učiš? Ko si ti? Šta želiš od nas smrtnika? Ako lažeš, prestani i reci da i ti štrebaš i prelistavaš knjigu brzinom svetlosti da bi stigao sve da pređeš tog poslednjeg dana, pokaži da si čovek!
-Matori, hoćemo sutra na basket i posle na pivo ako ožednimo, šta kažeš?
-Nema šanse, sutra mi je ispit, učim bre danas k'o ludak!
-Ma daj, učiš već...cele nedelje se spremaš, odmori malo.
-Našao sam stranicu koja mi je bila zalepljena slinom, tek sam je danas otvorio jer sam video posle stranice 43 da ide 46 pa mi je bilo sumnjivo. K'o za inat, te dve stranice daju smisao celom univerzumu na veoma kompleksan način i imaju više podataka nego poruke gledaoca na pink mjuziku.
-Nisi normalan, treba bre da se odmaraš, ja recimo ne učim dan pred ispit nikad!
-Zašto lažeš?
-Ne lažem, majke mi, treba mi odmor da bih bio skoncentrisan.
-Mislio sam da te poznajem, Prerade, ali vidim da sam živeo u zabludi. Zbogom, Prerade...ako ti je to uošte pravo ime...
Izreka kojom iskazujemo nadu (ukoliko je početak pozitivan) da će se i u nastavku situacija odvijati tako dobro ili nevericu (ukoliko je negativan) da se bilo šta može promeniti posle izuzetno lošeg starta.
(Miki pristiže na pecanje)
Miki: "Sinak, je l' "radi riba" danas... kako ti se čini do sad?"
Goksi: "Brate, prvih sat vremena ni da pipne mamac... ako se po jutru dan poznaje, nećemo se mi najesti te čorbe koju smo planirali!"
------------------------------------------------------------------
Mare: "Boki, brate, kako ti ide sa tim kafićem što si otvorio skoro?"
Bojan: "Sinak, ovih prvih desetak dana je lokal bio non-stop pun... ako se po jutru dan poznaje, relativno brzo ću uspeti da povratim uloženu kintu!!!"
U trenutcima besa ljudi najčešće proklinnju baš taj dan. Uz to,to je poseban dan kada je u "Nebeskoj" biblioteci otvorena još jedna knjiga,kažu babe ....
" Je*** ti dan kad sam se rodio,što neće kako ja 'oću nego mora da me j*** !!! "
Kako bi metalika zapevala ''vejtin fooor, d dej det nevr komz...''
Puka mašta protivna realnosti. Jebiga, narod šibn'o onu ''nada poslednja umire'' i fantazeri se zapalili čekajući da san postane java.
Ova sorta neandertalaca istiski veruje da je ''izabrana'' pa i u dvaespetoj ostanu u tinejdž fazonu rušenja sistema, menjanja sveta, i borbe protiv nepravde. Pojedinac ove grupe se nada najboljem, a kad ga spuca surova stvarnost proklinje sebe što nije išao na zanat kao sva deca komunizma, već na filozofski. Pojedinac je večiti protivnik prihvatanja apsurdnog, prosečnog života - da je na njemu da se sprda do kraja srednja, ode na faks, malo jebe, zatim da šljaka za neki minimalac, stvori porodicu,jebe ženu jednom u dve nedelje, umre i bude zaboravljen. Pa pobogu, on bi nešto više! Samozvani budući ''Tesla''.
Jebote, pa on zaista veruje u svoju nadprosečnost. Oličenje žanra ''fantazija'' i Tolkinov glavni junak; primer Frojdovog ledenog brega, A jedino što ume jeste da laprda o kreiranju NVOrganizacije i rušenju nepravednog sistema majku im jebem u pičku ja, te kad shvati da su mu propeleri davno otkazali, to jest da se nikad nisu ni pokrenuli, nerado se seti Hamletovih reči ''words, words, words!''. Hoće li neko nekad nešto da uradi? Da reči pretoči u dela?
Zatim odustane, i pomiri sa bednom budućnošću. A onaj hardkor sanjar? A on čeka, i čeka, i čeka dan koji nikad nije došao... Stvarno, nada umire poslednja. Ili pak zajedno sa našim (anti)junakom?
''Čitav život živeo za jedan dan koji nikad nije došao
a nada poslednja strada, i umrla je
šta ćemo sada?''
Đurđevdan 2010.
Ako do sada već i moja baba ne ume sama da pusti sebi Alena nakon što upali sveću za slavu, onda i zaslužuje da joj vrisne ruska salata.
Eufemizam koji se odnosi na nekoga ko je tu od juče.
Kaže se za muško čeljade kojem bi rodila šestoro dece, ne bi mu ni alimentaciju tražila.
- Pazi kako mu se biceps presijava na suncu.
- Vau. Vežbao je. Lizala bih ga.
- E, i ja. Dobar.
- Dobar ko dobar dan. Odoh da ga pitam da mu napravim sendvič.
To što se probudiš sa stojkom ne znači da ćeš jebati.
Trenutak kada su nam kola krenula nizbrdo...
Bilo bi lepo reci da smo sad u jarku... al jarak smo davno prosli...
Povod da se svi zamislimo nad sudbinom tih nesrećnih ljudi, i povod da ti ljudi jednostavno slegnu ramenima na našu zamišljenost.
Merilo za umor, biti umoran k'o pas
- Aj na pivu!
- Ma kakvi, ceo dan sam na nogama.
Najčešći uzročnik velikih bratskih i sestrinskih svađa. Onoga trnutka kada deca dobiju ravnopravni broj slatkiša, teren za svađu je spreman. Jedno će sve slatkiše pojesti u najkraćem roku a drugo će rasporediti da ima za par dana. Onoga trenutka kada dete koje je pojelo slatkiše uoči slatkiše deteta koje ih je raspodelilo, nastaje bratoubilački ili sestroubilački rat...
Mamaaaa , neko je pojeo moj red čokolade koji sam ostavila za danas posle ručka!?
Predraže sine jesi li ti?
Pa , mama, ovaj, ja sam mislio da je to tvoj red čokolade, a ti se ne bi ljutila...
Buaaa, opet je to uradio, stalno mi pojede slatko...
Ukoliko si u prolazu, došo da vidiš o čemu se radi i što je tolika gužva, doslovno si najebao. Imaju da te biju, da skaču preko tebe, da te lome, samo da uzmu nešto što je džaba, pa bio to i disk koji neće nikad da preslušaju. Ako se deli nešto iz Crvenog krsta, stajaće i po 10 sati da bi uzeli, iako im pomoć ne treba, zato što je njihov komšija uzeo pa nije red, pa oni kojima je nekakva pomoć zaista potrebna ispuše zbog alavaca.
"Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno." - Ivo Andrić
DOSADNA TEMA KOJA SE IZ GODINE U GODINU PONAVLJA SVAKOG ODREĐENOG DANA SA ISTIM DOGAĐAJIMA.
Zato sam rešio da imam stalno 25 godina pa da ne lažem svake godine govoreći drugo.
