Ne seri. Smorio si više, nisi zanimljiv. Tvoji komentari i proseravanja su bespotrebna i nisu konstruktivna. Umesto što tupiš zube bezveze, idi radi nešto pametno. Plaćam ti avionsku kartu za Kaliforniju, pa ćeš se nagrliti. Skloni mi se sa očiju više. I da, najvažnije od svega - nećeš jebati i nećeš moderisati.

1.Istorijska ličnost, kreten koji je od Kube mislio da je Indija, dao ime Indijancima, umro u svojoj zabludi, a ipak kao ispao faca jer je prvi uradio nešto što je mogao bilo ko drugi sa viškom slobodnog vremena. Smatraju ga za prvog menadžera, pripisujući mu glupe osobine kao što su "sagledavanje stvari iz drugog ugla" i slične besmislice. A tu je neizostavno i ona izmišljotina o Kolumbovom jajetu.
2.Osoba kojoj je zazvano "dobro jutro" najviše puta u istoriji čovečanstva;
3.Osoba kojoj u datom trenutku baš "rade klikeri", i posle poprlično razmišljanja kaže nešto bolno očigledno, tj. "otkrije Ameriku".
4.Po nekima, direktan krivac za NATO bombardovanje i za sve srpske probleme, iskazano sa "Kolumbo, jebem te radoznala"

Kao mali klinja koji je tek krenuo u osnovnu, tada te već povuku one misli kako ćeš biti prejak kada porasteš i kako ti niko neće naredjivati kada da jedeš kelj ili džigericu, kako nećeš morati da moliš za pare već ćeš imati svoje i kako ćeš najzad moći da ispuniš svoj san o seksu koji si prvi put video kada si konačno ostao budan do ponoći. Eeee, šta bih dao da sam veliki, kažeš sebi.. Prolaze godine, dve, tri, pet.. Deset. Niko te više ne tera da jedeš ono što ne voliš, sada jedeš sve po svojoj želji. Ali često se setiš kako je baka pravila jela kojima ni dan danas niko nije ravan na ovom svetu. Imaš svoj dinar, sve kako treba, ali opet, bilo je tako zanimljivo kada ti neki rodjak dodje u posetu pa ti uvali crvenu a ti srećan kao mali majmun istrčiš da spičkaš sve to na slatkiše i plejstejšn sa drugovima. Nije ni to to više, jer sad niko neće da jede slatkiše jer su debeli, imaju šećer ili šta god, a ako igraš igrice, kažu - odrasti pavijane. Seks je stigao, vidiš da valja, da to bar valja, ali i on gubi dušu svakim novim upražnjavanjem, nije više tako zanimljiv kao onda kada si ga tek otkrio. Kao veliki čovek koji ima sve na tacni, onda poželiš da se vratiš na onu tacnu koju si dobijao kao mali, jer je sa te tacne sve bilo mnogo zanimljivije i ukusnije, zabavnije i lepše. Eeeee, šta bih dao da sam opet mali, kažeš sebi dok se briješ za posao.

Poenta je u eksperimentu koji je izveo Ivan Pavlov. Da ne dužim, čovek je istraživajući funkciju jetre utvrdio proces formiranja uslovnog refleksa tako što je ispred gladnog psa stavljao biftek a da mu nije dao da jede(jeste bio bitanga majku mu). Naravno, nesrećna životinja je počela da bali i slini istovremeno i Pavlov beše zadovoljan. A i pad malo kasnije. E sad uporedite Pavlovljevog psa sa nekim od vaših drugova koji se isto tako ponašaju kada vide lepo žensko čeljade ili kada se zaljube do ušiju. Bale? Tu su! Sline? Tu! Suze? Dobro, Pavlovljev pas ne plače.

Iliti buđavi ganci sa obala Madeire u Atlantskom okeanu.
Ni talasi uzburkanog Atlantika nisu bili dovoljni da mu saperu cignaštinu koju i dan danas poseduje. Izuzetne taštine, obrnuto proporiconalne njegovoj opštoj inteligenciji, uvek je spreman da prstima baždarenim za sakupljanje bakra prođe kroz mašćobu u kosi sa ciljem da se popravi stanje na glavi koja u svojim najtamnijim dubinama krije baš to - mrakača, ništa, prazno. Ipak, ni svevišnji ne gleda đe udara s talentom pa mu igrom slučaja dao da zna digra fudbal. Al' što bi naš narod rek'o "magarac u Beč, magarac iz Beča". Zek zek dadule...

Veoma losa stvar prouzrokovana ustedjevinom. Naime, kada odete u prodavnicu, ponekad pri kupovini vam ispadne 100/200 dinara, ili koliko vec. U tom trenutku, stvori se random lik koji pokupi pare i otrci s njima. Objasnite matorima sta se desilo, i reci ce vam:

Lik koji je možda nekada bio srećan, posle čak i preterano srećan, ali sada glavno više nije. Dok je Fortuni bio zanimljiv, činila mu je usluge, bila je uvek oćna da malko utiče na najavu jamba i sličnog... Ali postali su previše familijarni. Sada mu više nije devojka koja hvata poslednji voz za udaju, sada dođe kao žena u n-toj godini braka. Ušuškano i bezbedno, ne mora dalje da se trudi. Dobro, ponekad da, vrlo često ne. Jebiga. Svakom sreća presuši jednoga dana, naročito ako ste dosadni i predvidivi. Onda i Fortuni brže dosadite.

Jedna od najjezivijih pesama za koje znam a taj epitet sam joj dao zbog njenog sadržaja... (pročitaj tekst). Ko god je pročitao neka se sada stavi u poziciju protagoniste u pesmi... Zamislite kada bi vas neko posmatrao 24 sata dnevno, svaki vaš uzdah, vaš pokret, korak, reč koju kažete... Smorio bih se u roku od 20 minuta...
Još joj on to 'ladno kaže i još gore... napravi pesmu od toga.
Jbt, divim se njenom pragu tolerancije...
( Pre nego što se nakupim minusa od napaljenih Police fanova, želim da im saopštim da ja zapravo volim ovu pesmu, a da je definicija čisto zezanje... :) )

Najraspostranjenija igra u Srbiji.Za igru je potrebna samo jedna cokolada sa grozdjem.Igra se igra na sledeci nacin:Za slavu od nekog gosta dobijes,pomenutu,cokoladu sa grozdjem.E sad,posto je,kao i vecina ljudi,ne volis,onako neotpakovanu je vec spremas za poklon onome kod koga sledece budes isao na slavu.Igra ima neograniceno trajanje,posto se cokolada prenosi sa slave na slavu.Igra se zavrsava kada se cokolada vrati onome ko je zapoceo igru ili onome ko ti ju je i dao.

Prešla četrdesetu. Suknja tesna, bluza raskopčana taman toliko da raspali maštu. Usne crvene, pune. Pali cigaretu zlatnim upaljačem, flertuje sa kelnerom. Prelazi rukom sa dugim crvenim noktima kroz bujnu kosu. Primećuje da je gledaš i zakiva te pogledom za stolicu. Oči pepeljastozelene, hladne, a tebi se čini da pale svaki atom u tvom telu.

Ti mlad, u punoj snazi. Misliš, jede se sve što leti. Iskustva malo do nimalo. Glupavo se osmehuješ u njenom pravcu a misliš kako bi pola života dao da budeš sa njom nasamo.

Navikla da je muškarci skidaju pogledom, ne obraća pažnju na tvoju očaranost.

Pipaš se po džepovima jakne ne bi li našao elokventnosti, hrabrosti da joj priđeš, i onu cigaretu sakrivenu od sebe samog za kasnije.

Izraz označava da "nikad nije kasno", to jest, "nikad ne reci nikad", "ne znaš Šta nosi dan, a šta nosi noć" i uvek ima neke šanse da se kolo sreće okrene i da "voda dođe malo na tvoju vodeničku."
Zare je bivši igrač leskovačkog FK Dubočica koji je uspeo da kao džoker sa klupe donese pobedu svom timu iako je on 20 minuta pre kraja susreta gubio sa 0:4! Svih 5 gola dao je Zare lično. Od tada se, prvo u Leskovcu pa u Srpskoj ligi Istok, a onda i u celokupnom društvenom miljeu Južne Srbije odomaćio ovaj izraz.
Sto znači da ništa nije izvesno u životu i da uvek ima nade.
Da pojasnim kroz primere:

Bića dosadnija od vašaka i buva zajedno. Mada načelno ljubazni, poješće vam tonu živaca svojim pozivom koji se događa uglavnom u najneugodnijem mogućem trenutku. Ključno pravilo: javite se jednom, zvaće vas ponovo, ma koliko ih molili da vas ne zovu dok se letovanje ne završi.

Odlična replika kad neko pokušava da vas osudi za uzaludno potrošen novac.

Čuveni crtani film sniman osamdesetih godina prošlog veka. Glavni junak je dinosaurus sa čarobnim moćima koji spašava ljude od vanzemaljskog robota. Ovaj dinosaurus je svoje moći naučio od originalnog Merlina koji mu je dao razum i moć govora.

Ova serija je bila veliki hit i snimljeno je preko 100 epizoda. Animacija je bila u stilu starih Nindža Kornjača i u duhu kultnih crtanih filmova osamdesetih.

I danas se odrasli rado sećaju ovog crtaća i gledaju snimke epizoda na internetu. Danas je ovaj crtani film predmet brojnih parodija na internetu zahvaljujući svom kultnom statusu.

90-60-90.
Po svetskim standardima, idealne mere za ženu.

Nezaobilazan deo u ostvarenjima koje štancuje španska televizijska produkcija je i taj gde jedan od glavnih aktera mora, da mu jebeš mater, da se ispovedi u nekoj obližnjoj crkvi, ne bi li lakše spavao i ne bi li mu Bog oprostio za sva počinjena nedela. Taj akter često je žena, počinitelj višestrukih ubistava, koja još nije uhvaćena, ali bitno da je sahranila pola ulice, dok se druga polovina boji da je prijavi, da ne završi kao prva polovina, koja se, nedužna, oprostila od ovozemaljskog sveta i postala sastavni deo zemljine kore. Ali bukvalno.
Nekada su ta ispovedanja iskrena, nekada da zavaraju trag, a nekada i da bi popu izdeklamovali celu istinu, pa i njega, jadnog, poslali međ' svece.
Ograđeni nekakvim pregradama gde je teško i videti sa kim divaniš, desi se da glumica pusti i neku suzu, a sve sa uverenjem da joj je zaista žao ubijenih golokurana, dok padre, slušajući spiku nečastive, pokušava da razume počinjeno i razumnim komentarom i savetom joj ipak stavi do znanja da je ne opravdava, ali da će sve biti u najboljem redu ako pre spavanja očita par molitvi i iskreno se pokaje. Naravno, te savete će joj reći ako preživi.
Ja ne mogu, a da ne povučem paralelu između ispovedanja u španskim serijama i kako bi to izgledalo u srpskim krajevima, da se ona zaista događaju i u tolikoj meri.

Iz inata.

To su definicije o zakletom neprijatelju Vukajlije, Facebooku.
Desetinu strana Vukajlije je potrošeno na pljuvanje i hejt Facebook-a i ljudi kojima je Facebook postao život. Neke od tih definicija su suvo zlato, a SVE su plusoprosjačke.
Autor nadajući se visokoj popularnosti svoje definicije, smisli nešto o Facebook-u. I naravno prođe dobro.
Slavljen bio onaj Vukajlijaš koji je reko:
"Da na Vukajliji ima sve o Facebooku, a na Facebooku ništa o Vukajliji." (parafrazirano)...
Nekog iritiraju definicije o poznatim ličnostima, a nekog Facebook, i sve o njemu, pa i definicije o njemu.
Ne treba biti mnogo kreativan pa napisati takvu definiciju...samo treba visiti na Facebook-u.
Lično nikad nisam dao minus na takve definicije, ali od sad, pa nadalje i ubuduće, ako imate minuse(ve) na takvu definiciju, jedan od njih sam ja. Isto važi i za sve definicije o Facebook-u koje do sad nisam pročitao.

Klasična roditeljska rečenica koja se ponavlja tokom celog perioda života deteta. Čak i kad to dete napuni pedeset i neku. Naravno, mi smo za njih uvek deca i uvek će imati nešto da nas posavetuju ili iskritikuju iako to od njih niko ne traži. Vremenom počinju da se gube i da prezubljuju. Jebi ga, nije im bilo lako i nije ni čudo kad su generacije i generacije rasle u ludom vremenu.
Ne dao ti Bog da ih ne poslušaš ili učiniš neku glupost. Ako se ipak desi, a naravno da hoće, sedi na fotelju, zavali se (ako si dovoljno flegmatičan pitaj za kafu i sok) i počni da slušaš.

Gledam oko sebe, sa mog autsajderskog mesta (uz kokice), ovu Zemlju, uvek podeljenu, i vidim da uvek, uvek, ima budala na obe strane.

Na mrskom mi FBu stoji nekoliko grupa "za ukidanje Granda", mnogi ljudi koje znam tako razmišljaju (i ja sam, pre, kad sam bio mali...) Svi oni misle da bi takvim fašističkim potezom eliminisali sav "loš uticaj" na ljude.

Oni ne shvataju da nije Pink izmislio seljačine, seljačine su izmislile Pink. Taj kanal im je samo dao mesto gde bi pokazali svoje vokalne veštine i egoe. A hvala Zoroasteru, ljudi su davno izmislili nešto zvano daljinski, pa ti udri.