Nipodaštavanje nečijeg zahteva kada za isti imamo nenormalan bol u kurcu. Korisna stvarčica, pogotovo u današnje vreme kad svako malo nekome nešto treba. Pa i ja sam pod kreditom, kasni mi plata, žena mi zvoca, ovoj maloj što sam je jebavao neki dan kasni dve nedelje, tašta jebena živi kod mene evo sad će četvrta godina pa te nisam uzjahao. Sreća je u smanjivanju očekivanja. Ni meni niko u životu nije džabe dunuo u oko. Zato mi se skini s kurca, dizvineš, da poteram kas.

Nekim slučajem, velik broj ljudi gotivi rege muziku i prija mu s vremena na vreme da čuje Marlija, Sunshine reggae, Granta..A opet, mali broj od ono malo ljudi koji aktivno slušaju rege zaista i odlazi na svirke da se njiše i uživa. Pošto je regionalno podneblje pogodno za prihvatanje velikog broja muzičkih žanrova od strane žitelja, a zbog nedostatka sredstava ni jedna solidna svirka se ne propušta ako je upad džabe, dogadja se da masa ljudi pod raznim gasovima zapali na rege..I apsolutno nema pojma šta tamo da radi :

Životni moto i krilatica svih onih koji bi i zadnji dinar iz džepa dali samo da izbegnu neugodno prolivanje sopstvenog znoja. Kad god može para da zavrti gde burgija neće - e'o šuške, Miško, i teraj!
Ma mogu ih prozivati da su mekušci jer idu linijom slabijeg otpora, da su od italijanske loze Lovatore ili nešto treće, oni ne posustaju. Em je lakše i brže, em znaju na čemu su. Ne kaže se džabe ''Koliko para, toliko muzike''.

Zivot, za vecinu. Zarad konformizma, lakseg zivota i uzivanja u itekakvim prolaznostima, ljudi se okrecu standardizovanom ponasanju, unapred odredjenom. Kao po scenariju. I vrte se u krug, da to i ne shvataju. I mozes im objasnjavati koliko te grlo nosi, da neke stvari rade pogresno, ali dzabe. I postaju dosadni, monotoni...predvidljivi. Jer uvek ce naletati na iste tacke po krugu. Ako ikad i izlete odatle, makar malo, pozurice da se vrate, jer im je tamo najbolje, a drugacije ne znaju ziveti. I svako tvoje razmisljanje koje ide u ovakvom pravcu ce osuditi kao bolesno, filozofsko, zaludjenicko...

Supersonično, ultimativno alkoholno piće, koje u Srbiji služi da bi krasilo police i vitrine po domaćinstvima. Ovu namenu uz Chivas dele i ostala pića iz porodice viskija, konjaka i brendija, a tu može i da se progura poneka fensi votka, poput Finlandie ili Smirnoff-a.
Ovo piće se otvara samo u specijalnim prilikama... Kada nam dođe neka rodbina iz inostranstva, i to pod uslovom da i oni donesu neke skupe poklone.
Kada se, posle nekoliko godina skupljanja prašine, flaša Chivasa isprazni, domaćin u nju obično sipa neku domaću brljoku, jer mu je žao da baci flašu koju će, ko zna kad, ponovo dobiti...

Mesto na kom je usluga loša i ispod svakog nivoa. Toliko loša da čak i za džabe da je, opet bi bilo skupo.

Inače, knjiga utisaka ljudima uglavnom i služi za to kada su revoltirani i besni zbog usluge ili osoblja tog mesta, da ih nagrde, bace na njih drvlje i kamenje i makar malo im vrate kada zamisle njihova lica dok to čitaju. Ako uopšte i čitaju.

Ruku na srce, nađe se tu i poneki pozitivan komentar, ali da se ne lažemo, većina ih je napisana od strane zaposlenih ili nekih nji'ovih.

Osoba kojoj niko ne može nešto da zameri jer je kod nje, po njenom mišljenju i ukusu, sve savršeno. Čak i ako nekome uspe da joj nešto zameri, perfekcionista mu usavrši zamerku, nađe zamerku u zamerki.
Osoba kojoj hvale izgled sobe, ali i govore da sa njom ne bi mogli da dele istu.
Takva osoba se često "penje na glavu" drugima i dobija kritike da "preteruje". Osoba "teška" za život sa njom, ali nju samo treba razumeti i pustiti je da traga za nepostojećim savršenstvom.

Prećutati zarad viših ciljeva. Biti u pravu al' to vešto i na svoju štetu prikrivati. Progutati knedlu, preći preko toga i nastaviti dalje. Odlika ljudi koji imaju čelične živce, vođeni izrekom da: "Bez muke nema nauke." i da uvek: "Cilj opravdava sredstvo."

Majstor, da ga nema takvog. Do zuba naoružan strpljenjem, miran, koncentrisan.

Zamisli ti to... Treba se uputiti u zapizdine drugog vrha Velebita, prepoznati javor pogodan za izradu violina, oboriti ga, isjeći potreban dio, prokrijumčariti ga preko granice, raščlaniti na djelove, obraditi, posložiti na takav način da se maksimalno iskoriste akustična svojstva drveta, isprobati, lakirati, zategnuti strune... Da se smoriš čitajući samo. Ne zove se on džabe tako gordo - graditelj, nije on običan majstor.

Sinonim za naporan rad koji se isplati + ko čeka, taj dočeka.

Lik kome su oči uvek veće od stomaka, arhigrebator, u stanju je da pojede pregaženog tvora, samo ako mu ga putari daju džabe, i da popije Frutela Cola koja je stajala otvorena šest dana na klupi pored terena za basket! Kažu da je jednom u životu dao pare kada je ekipa skupljala za sok... Sledećeg dana je dobio boginje! Nema ni braću ni sestre, pojeo ih je, a komšije i žive u strahu još od dana kad su mu izrasli mlečni zubi.

Verovatno najlošiji filmovi na svetu, nisu čak ni b nego z filmovi. Snima ih kanal SajFaj to jest SyFy.

Dele se na dve kategorije, filmove "katastrofe" i filmove sa "čudovištima". I jedni i drugi su poznati po smehotresnoj "glumi" i efektima koji izgledaju kao da su rađeni u Paintu.

"Zvezde" ovih filmova su svakako "čudovišta" koja izgledaju tako smehotresno da praktično vredi pogledati ove kreacije samo da bi se smejali neverovatnom epskom sranju.

Vredi spomenuti i glumce koji imaju izraz lica kao da seru dok ih neko tuče čekićem u glavu.

Iliti - uvek se nađe ko će tvog sneška rasturiti.

Svi planovi, sav trud i sav rad, sva dugogodišnja iscimavanja u samo jednom trenutku propadnu. I pored igranja po pravilima (bez varanja i muljanja), igranja po strogom džentlmenskom bontonu (sa rukavicama i sa stilom), spartansko-obilićevskog požrtvovanja (do poslednjeg atoma snage, sve dok ne padneš iscrpljen od nesvesti) - sve je to džabe kada te na poslednjem stepeniku sačeka kora od banane.

Da, tada znaš kako se oseća Pera Kojot, super genije. I da - to je zaista užasan osećaj.

Manje-više poznat izraz u Srbiji koji se upotrebljava u trenucima kada se neka osoba pohvali da se prijatno i lepo oseća.

Izraz je nastao, takoreći, prema jednom baš i ne toliko dragom događaju, teškoj bolesti nekog organa, jer ljudi čim osete neko manje olakšanje iako su bolesni, odmah nakon nekog vremena utonu u večna lovišta. Zadnja i jedina lepa stvar koju im Bog podari na kraju života je da se osećaju onako kako i zdrav čovek već jeste i kako želi, mada džabe, jer povratka češće nema.

Bombone koje proizvodi "Paracinka" iz Paracina.

Dele se na nekoliko ukusa: limun, jabuka, jagoda, borovnica, malina...

Do skoro su bombone bile upakovane u providni celofan, sto je bio deo njihovog smeka i veze sa soc dobom, kada je kvalitet bio bitniji od kvantiteta. Sada su upakovane u zute celofane sa raznobojnim tackicama, takodje proslovekovni dizajn, i to s kraja pretposlednje decenije.

Postoje su u dve varijante, tj. velicine.

Najvise su se upotrebljavale prilikom rodjendana, kada odemo u skolu, napunimo kesu bombonama, pa dok nam drugari iz odeljenja pevaju "Srecan rodjendan", mi idemo i delimo bombone od klupe do klupe.

Stvar koja se u svetu odrzava odprilike 1 do 2 puta godisnje a u Srbiji svake Subote. Srpski sajam tehnike a.k.a "Buvljak" je specifican po tome sto na istom mestu mozete da kupite papagaja, osovinu za Ladu 76 godiste, karburator za Ford Mustanga, pljeskavicu, polovan kasetofon, i najnoviju igricu. Cene su za razliku od nekog svetskog sajma tehnike dosta nize, medjutim kvalitet robe je veoma diskutabilan. Medjutim, posto kod nas vlada ona stara narodna: "Sto je dzabe i Bogu je drago", ne treba da cudi njegova popularnost, u nasoj nam otadzbini.

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

Srećnog li detinjstva. Nismo imali iksBoksove, Soni plejstejšne, Sege, Gejmbojeve... Jebo te, pa nismo imali ama baš ništa. Nismo gledali Naruta, Zmajevu kuglu, Nindža kornjače, Moćne rendžere, Duška Dugouška, Dizni crtaće... Doduše, ovi Dizni su tad počeli da se crtaju, ali džabe, kad nismo imali televizor. Tad smo terali kotur kroz ulicu, krali bostan, gađali se praćkom, igrali žmurke. Žmurke pogotovo kad je počeo Drugi svetski rat. Tad smo počeli i sa paljenjem žita. Bila je to luda igrarija.
Pa kad se setim Belke, moje prve ljubavi. Svako jutro mi je darivala čašu mleka. Kasnije smo je pojeli.
Hoću nazad svoje detinjstvo!

Odlična stvar za poruke, poslao je SMS u istoriju, ali brate za pozive je krš. Ipak besplatan je, a što je džabe i Bogu je drago. Međutim problem je što čak i oni koji su na pretplati i imaju solidan broj besplatnih minuta koriste Viber čak i za lokalne pozive, koji bi bili i bez te pretplate prilično jeftini. Zbog navike korištenja Viber-a, čak i ti besplatni minuti nerijetko budu neiskorišteni, tj. propadnu. A kvalitet signala preko vajbera najbolje ilustruje sledeći primjer.

(Mada nije samo do Vajbera, već i do lošeg neta, al rezultat je isti...)

Poznat i kao "avlijaner". Pas koji je najcesce pametan, poslusan, uredan, voli da se mazi i igra, cuva kucu i veoma je odan. Kada udomite mladog "avlijanera", nikad ne znate kakvog ce karaktera i izgleda biti kad odraste, jer nema karakteristike unapred odredjene rasom. Mada, jednu zajednicku "crtu" imaju mnogi od njih- a to je da se izvrnu na ledja da ih mazite. :)
Mnogi se pre odlucuju da za velike pare kupe rasno kuce i hvale se njegovim pedigreom, nego da za dzabe udome malog (cesto napustenog) "avlijanera", i dobiju mnogo ljubavi i radosti sa njim.

Iako 1. asocijacija vuče na film iz čuvenog serijala, Napad Klonova je, zapravo, veoma raširena pojava u Beogradu, i to uglavnom u večernjim časovima: samo prošetaš popularnim zonama, tipa - splavovi, Strahinjića Bana, petak uveče Knez Mihajlova i Delča Siti... i dok šetaš, misliš da si odvaljen od droge, jer uporno imaš dežavi: SVE DEVOJKE SU ISTE!!! NIJEDNA nema pravo na ličnu kartu, SVE su ofarbane u jezivo plavu boju, SVE imaju šiške do pola očiju, SVE imaju kratke i debele noge, SVE imaju iste jakne... Aman!?! Jedini zajeb u tom kloniranju je što su naučnici, po svoj prilici, zaboravili da im kloniraju mozak, pa sve one dele jedan...