Ne, ova jedinica gore nije greška. I da, perverznjaci, to je upravo ono na šta ste pomislili. Elem, opšte je poznato da je prosečna veličina polnog organa u Srbiji u rangu paladina. Ne postoji taj čovek koji makar jednom na pitanje : "E, matori, koliki ti je?" nije odgovorio sa već legendarnim : "18cm." Džabe to što je po nekim statistikama prosek 15cm kada se zna da smo mi Srbi veoma obdaren narod.

Uglavnom to ide ovako : Ne možete reći 17 jer vam je onda tukidid za samo 1cm veći od šesnaestice koja se smatra ekstremno malom veličinom. Sa druge strane nećete ni reći 19 jer vam niko neće poverovati, te će vam biti nadenuta gore pomenuta šesnaestica.

Stoga brate, cepaj 18 i boli te jaje.

Prsten slanine ispod gluteusa, analogan podvaljku ispod brade. Teško se dobija, ali kad dođe više ne odlazi.

Osobe koje na ispitima nadgledaju studente da ne bi nešto prepisali od drugih studenata, sa puškica, telefona, preko bubica, ili bilo kakvih drugih izvora.
Kod ovakvih je prepisati nešto nemoguća misija, tako da ako nista ništa učili i ako ste kontali nešto smutiti za šesticu, bolje vam je da odmah predate rad.

Spodobe, obično muškog pola najčešće organizovane u trojke,koje nezvane dolaze na sve srpske običaje karakteristične po konzumiranju obimnih količina hrane i pića,za džabe naravno, kao što su svadbe , rođendani,ispraćaji, sahrane, četresnice i slična okupljanja.Uvlače se
najčešće za vreme zdravica,kada je pažnja prisutnih zaokupljena nečijom elokvencijom.
Karakteri
še ih neverovatna sposobnost menjanja izraza lica od srećnog, zadovolj
nog, do tužnog, zabrinutog, sučesničkog,već zavisno od potrebe uzrokovane prirodom okupljanja.Nisu izbirljivi po pitanju vrste pića ili hrane, i nikako ne spadaju u stidljive goste.Iako se u početku poznaju samo međusobno,izuzetno brzo postaju veoma prisni sa kumom, starim svatom,a naročito sa domaćinom veselja utoliko brže ukoliko je isti pijaniji.Forsiraju gornji kraj i najčešće ostaju kao poslednji gosti.

Internet forum gde se fanovi metal muzike okupljaju da objavljuju informacije (3% vremena), razmenjuju mišljenja (2% vremena), međusobno se pljuju, prozivaju i flejmuju (95% vremena) i zgubidane (100% vremena). Članovi foruma dele se na tri vrste:

1) iskreni metalci
2) neiskreni metalci
3) Teša Tešanović

Međutim, postoji velika disproporcija u broju članova koji pripadaju prvoj grupi i broju članova koji misle da pripadaju prvoj grupi. Otud je i granica između prve dve grupe neretko nejasna i teško ju je odrediti. Problem je dodatno proširen činjenicom da dobar broj članova druge grupe ne samo da smatra da pripada prvoj grupi, nego i sve ostale smatra članovima druge grupe, bilo da oni pripadaju prvoj ili drugoj grupi (problem u logici poznat pod imenom Princov čvor).

Opšta karakteristika foruma jeste da su članovi posvećeniji nego što je to slučaj sa drugim internet forumima. Posvećenost članova treba shvatiti dvojako:

1) Većina redovnih članova je online na prelazu iz 31. decembra u 1. januar.
2) Većina članova nije umočila mesecima, a neki i godinama.

Kao i Ženske u teretani, dele se u tri grupe:

1. Grupa u koju spadaju momci koji redovno dolaze da vežbaju, najčešće uz pratnju trenera koji nadgleda. Ozbiljno shvataju vežbanje, te imaju unapred planirane treninge, za razliku od:
2. Momci koji spadaju u ovu grupu dolaze da bi šatro vežbali, nemaju organizovane treninge, već zauzimaju spravu koja je slobodna ili koja im se u trenutku dopadne. Najčešće bez zagrevanja jurnu da podižu tegove ili da rade zgibove, odnosno, da rade vežbe za mišiće koji su im već jaki. Ovo je najbrojnija grupa.
3. U treću grupu spadaju iskljucivo momci koji su došli da odmeravaju devojke. Urade nekoliko ponavljanja za neku vežbu i onda pola sata meditiraju oko sprava i za to vreme gledaju vežbačice (i to najčešće dok se one istežu). Uglavnom nemaju hrabrosti da im priđu jer, uglavnom, dolaze samo da bi parili oči.

Glavni krivac za gojaznost žena, vazda mučenih sa šestosedam dijeta - povremeno obustavljenih predahom u vidu hladetine, uštipaka i garfildovskog parčenceta torte. Oko 2 izjutra.

Jedan od legendarnih izraza pokojnog arhimandrita Pajsija (Tanasijevića) Hilandarca i opisuje specijalno "religiozno" ponašanje i glumu osoba koje u svom realnom životu žive svakako, samo ne hrišćanski.
Obavezno služi za poziranje po manastirima.

Kod žena se prepoznaje po specifičnom skrušenom hodu sa patničkim pogledom uperenim u zemlju, licem koje je zamotano u marame uvek više nego što treba i tihom jecavom glasu isposnika kojim uvek govori samo o svetootačkim poukama.

Kod muškaraca je prepoznatljivo po oblačenju(obavezno kompletno crno odelo i brada), dugim metanijama koje se obavezno rade na javnom mestu(da svi mogu da ih vide), podvizavanjima u postu tako da takođe svi moraju da to znaju i vide i naravno, tihim i jecavim govorom podvižničkim, prepunim pravoslavne terminologije...

Na kraju se desi da ih posle nekoliko dana vidite oboje, jedno pored drugog, u nekom skrivenom budžaku iza manastira, kako hrišćanski dele polutku heroina...

Svi smo kupili makar jednu stvar kod Kineza, da se ne lazemo. Neko kupuje zato sto je jeftinije, neko kupi da bi preprodao, neko zato sto i u najbolje snabdevenim radnjema nema ono sto trazi pa, jel, mora kod Kineza jer tu ima i od popa uvo. Ali, tu je ono ALI sto devojci srecu kvari, svaka stvar kupljena kod gostiju iz Azije smrdi u pichku materinu! I sta god uradili smrad nece nestati. Ja sam onomad kupio postolje za pacova, lepo postolje, sa jastuchetom, ali dzabe sam pare bacio. Probao sam sve, i Venis suepr intelidzent, i ACE supoer fic precioze, i Merix, i Bonux, i Mer za tvrdokorno uklanjanje masnoce ali ne da "mrdne" mamu mu jebem! Ma ne vidi ih bre. Tako mi i treba kad 'ocu da prodjem jeftinije.

Pojava, bolest, kako kome drago, prouzrokovana:
- napadnim reklamama na televiziji sa nazovi humorom koji podilazi građanstvu i čiju inteligenciju degradira i dovodi na nivo amebe totalnim odsustvom bilo kakvog kvaliteta;

- kvazi-zanimljivo/šaljivim bilbordima;

- radijskim džinglovima vesele sadržine koji vas bombarduju sa svih strana;

- tabloidima koji su skup gomile nebuloza koje se prodaju golotinjom neke kobajagi veoma bitne javne ličnosti i idiotskim naslovima;

- PR-ovima koji izdaju obaveštenja u koja ni deca ne bi poverovala, a veliki deo populacije to uzima zdravo za gotovo;

- reklamama u vidu flajera kojima se pune sandučići ili koje vam dele kolporteri-presretači na ulici;

- lažnim preporukama na proizvodima koji uzdižu u nebesa kvalitet tog istog proizvoda koji je sve samo ne ekstra-zdrav i super-prirodan;

- kupovinom proizvoda iz fotelje koje zahvaljujući subliminarnim porukama podstiče potrošačko društvo da kupuje proizvode koji mu nisu potrebni.

Antisocijalna aparatura za izazivanje smrtonosnih mehaničkih povreda koja radi na navijanje, tj. treba ih redovno navijati da bi bili 'tačni kao sat'.
U periodima nezauzetosti ispoljavanjem najnižih oblika agresije ikada zabeležene među kičmenjacima, navijaju ih svi odreda : političari, profašističke organizacije, crkvenjaci, mama, tata, pas i kravata (kurac kad su nezaposleni uglavnom), devojka i žena koje puće usta sa postera na zidu u musavom sobičku, knjige i filmovi koji su im drugi prepričali, profani koji su ih terali iz škola i štreberi iz prva četiri osnovne, spisku nikada kraja.
Ta bića sa mozgom na pozajmicu, naoružani do zuba (kurac kad i njih nemaju) dele pravdu po sopstvenim aršinima a da policiju zabole.
Hordati se grupišu u maltene paravojne formacije sposobne da unakaze, eliminišu.
Besne pse treba 'pelcovati' dobrim iskašljavanjem bubrega i zatvoriti tamo gde Sunce ne sija i baciti ključ.

Munjevito formulisanje odgovora koji izgovorimo sebi u bradu na svaku uznemiravajuće glupu rečenicu koju čujemo ili pročitamo.

Hemijska olovka koja, jelte, može da piše.
Ubjedljivo najrjeđi tip hemijskih olovaka u kancelarijama, pogotovo kad vam zatreba.

Služe za orjentisanje vozača na uglavnom njemu nepoznatim putevima. Dele se na znakove opasnosti, izričitih naredbi i obaveštenja. Takođe predstavljaju najlakši deo testa teorije vožnje, stoga se za jednu grešku na ovom delu oduzima 5 bodova od celokupnog rezultata i sa još jednom iz bilo kog drugog - pada ispit.
Naravno, dešava se da i nadležni za postavljanje znakova pogreše, pa, recimo, stave jedan ispod drugog znak za parking i znak zabrane parkiranja. Tu su i oni koji nagoveštavaju ono očigledno: Ulazak na put sa pravom prvenstva - Naravno da kad izlaziš sa zemljanog puta na bulevar sa šest traka nemaš pravo prvenstva. Blizina dela puta za motorna vozila na četiri točka na kom duva jak vetar sa leve/desne strane je znak koji je, po mom mišljenju, nepotreban(osim ako u tom predelu ne duva neki omanji tornado tokom cele godine).

Odabrati nešto,izabrati.

Odgovor iskusnog prodavca na pijaci pošto prodaje robu!

Nekada popularan hobi, prva brokerska iskustva.

Posle škole, svi iz ulice se skupe, počinje kurčenje, razbacivanje malim kutijicama, razmene, dilovi, ova moja vredi tries' pet dinara, džabe kad je moja četres', i tome slično. Povremeno upadne neki zalutali padobranac sa izjavom da je nabavio Classic i Best i automatski biva stavljen na stub srama i ismejavan jer, zaboga, to su tako aut primerci, svi ih toliko imaju da su ih i izbacili iz upotrebe. Nije bilo bitno ima li paklica sve folije, pa čak ni poklopac, bitno je ono što piše na njoj i vrednost na tržištu. Posle mnogo ja-rek'o-a-ti-još-pričaš konverzacija i eventualno neke amaterske psovke, nađe se kompromis i svi odu kućama da ljubomorno proučavaju nove, tek stečene, kartonske zanimacije. Skupljali smo tako paklice i nismo marili za novac, danas skupljamo novac da bi kupili paklice.

...se kaže za čoveka koji je veeelika stipsa. Taj najčešće ima dosta para,jer ih ne troši,baš ni na šta. Kada treba da kupi nešto od garderobe,posećuje kineski butik ili Secon hand shop,na pijaci kupuje ono ucrvljalo,najjeftinije voće i povrće,auto ne vozi,već ide peške ili se švercuje u gradskom prevozu,ne pije i ne puši,jer nema para za to,eventualno,ako mu baš dođe da se pocepa,žicka od drugara. Rado prima ture,teško uzvraća,čak i ako mu je rođendan. Nikada neće odbiti ništa što je besplatno,čak i ako nema blage veze šta se deli i čemu to služi.

U uličnom žargonu, naziv za sve tablete koje u većoj ili manjoj meri imaju psihofizički uticaj na konzumenta. Odnosno, mentalno zdrava raja (čuj mene, mentalno zdrava haha) ih koristi kao jedan dostupniji vid drogeraja (kevin-tetkin-babin štek, spavaš apotekarku možda, apotekara, što da ne?).
Naziv su dobile po oznaci na kutiji u obliku trouglića i u zavisnosti od same jačine susptanci u njoj, trouglići se dele na, pajsad:
- prazne tougliće ''Δ'', koji imaju neki slabiji rad, u fazonu, ćale i keva te slabije provaljuju, miran si što se toga tiče, znači, samo Bensedin i Bromazepan tebreks, pičkin dim za tebe iskusnog, dojajac;
- pun crveni trougao ''▲'', e sa njima nema zajebancije; u fazonu - ćale te linčuje pred kevom i iste večeri šalje u Blek River, pandur bije na ulici m o m e n t a l n o tamo de najviše boli rad, a ti ni ne znaš kako si se našao u bolnici evo već drugi dan s naprslim rebrima...brrrr. Živi bili pa videli. All hail to the king Metadon and his son Trodon!

Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.

Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"

Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.