by: lilymery
on: 02.06.2020

Oduvek sam bila veliki fan ovog naizgled jednostavnog jela, ali nisam ga nijednom zaista probala dok nisam otišla u Andaguziju i probala orginalni recept, koji lokalne bake prenose sa kolena na koleno vec 1000 godina. Koliko god sam pokušavala da tačno sledim uputstva, nikako nije moglo da uspe. Dok nisam probala u orginalu... Bože, kakva rapsodija ukusa.

Bila je 2012, samo što sam završila fakultet i nisam znala šta ću raditi sa životom kao i svaka sveža šiparica i rešila sam da je vreme da se putuje. Nisam nikad razmišala o Andaguziji, ali mi je tadašnja najbolja drugarica, kažem tadašnja jer je kurva raspala što voli da se jebe sa tuđim verenicima, ali nema veze, to što je ona kurva ne utiče na dalju priču. Da se vratim na recept, ova kurva, dabogda joj se sise osušile, mi je ubacila tiho ideju da Andaguzija ima vrlo lepu prirodu, i rekoh što da ne, vredi probati, i tako sam se našla u avionu, sama, u avanturi života.

Kada sam stigla tamo, odmah sam primetila da je hrana drugačija. Pitala sam se koja je tajna, i kako spremaju, i zašto ja nikad nisam uspela sama tako da spremim, i koliko god tražila odgovor, ljudi su mi samo pričali isto što sam i znala, ali znala sam da postoji neka tajna, nije moguće da je toliko ukusnije.

Umalo sam odustala, ali onda se pojavio on... Raul. Ne mogu više da pišem u licu lilimery jer me mrzi a i sad bi morao da opisujem Raulov kurac i kako jebe uz obećanje da će otkriti recept, ali uglavnom, jedenje govana sa ilustracijama, od jedno 300-400 redova, što na kraju nije ni bitno jer kad već dođeš dovde u čitanju, u nadi da ćeš naići na uputstvo, već počinje da ti se prevrće stomak, da preispituješ na šta si jebeno potrošio poslednja dva minuta, da mrziš i internet i život i da ti se ne jede više to što si se bio nameračio da spremiš jer ne možeš da nadješ normalan recept nego sve neke životne priče isfrustriranih žena dok najzad ne iskroluješ i ne dođeš do recepta koji je obično ovako neko sranje:

Sastojci:
2 jaja

Priprema:
Slomiti jaja u tiganj na ulju, i pržiti 2 min. Posoliti po ukusu.

Manje poznat po svom pravom imenu Dragomir Stanojevic, Bata Kameni zauzima prvo mesto medju nasim kaskaderima (ispred, takodje legendarnih, Zvonceta i Pigija). Razlog je jednostavan - niko drugi se nije pojavio u svim epizodama Otpisanih i pritom poginuo u vecini njih, zajebavsi takvim visestrukim vaskrsavanjem i Isusa. Takodje medju retkim ljudima koji je opalio sljagu Gagi Nikolicu (ali dobro, Gaga je tad jos bio mlad, a Bata je imao smajser). Prepoznatljive, naizgled surove i krvolocne, fizionomije lica (sa malo vise dlaka mogao bi da glumi vukodlaka), naprosto je predodredjen za tumacenje negativaca, te se, izmedju ostalog, pojavio i kao policajac-batinas u 'Tamna je noc', maskirani pljackas u 'Davitelj protiv davitelja', inspektor-inkvizitor u 'Lijepe zene prolaze kroz grad', ali se prica da je, naprotiv, neverovatno dobar lik, druzeljubiv i uvek spreman za salu. Kao kaskader i statista, pojavio se u nekim od najznacajnijih naslova nase kinematografije (pomenimo samo Maratonce ili Mi nismo andjeli), radio sa velikim domacim i svetskim rediteljima, upoznao velikane poput Klinta Istvuda, Li Marvina i Teli Savalasa, odradio preko 500 filmskih kaskada, lomio ramena, kuk, prste, jedanput skoro totalno oslepeo i više puta izbegao sa ivice smrti. Pored role u Otpisanima, svakako je najzapamceniji kao Stiv iz kultne serije 'Grlom u jagode', siledzija ciju devojku Bane neuspesno pokusava da zbari. Iako nije legenda kao Bata Zivojinovic ili glumcina kao Bata Stojkovic, Bata Kameni svakako zauzima bitno mesto u nasoj filmskoj istoriji, a sigurno i u nacinu na koji gledamo Otpisane.

Sinonim za nekog ko ima umobolne planove. Bordžije su jedna od najkontraverznijih porodica u istoriji, poznati kao trovači i incestoidne osobe, doduše neke od svih tih priča koje se vezuju za njih su na nivou spekulacija. Vode poreklo iz Španije a najpoznatiji članovi porodice su Rodrigo, koji je podmićivanjem postao papa i dobio ime Aleksandar VI, Ćezare koji je bio istaknuti vojskovođa i Lukrecija za koju se smatra da je stupala u seksualne odnose i sa ocem i sa bratom i koja se udavala više puta zbog političkih planova njenog oca. Takođe, dospeli su i u pesmu Dare Bubamare, što morate priznati govori puno toga o njima.

Isto što i raditi. Definitivno najrelativniji pojam Srbiji.

Pored muške Dobrile, postoji i njena ženska varijanta. Kao što joj samo ime kaže - to je mnooogo dobra riba. Zamamnog hoda, istaknutih oblina, figure à la peščani sat, toliko dobra da je jednostavno - Dobrila.
Zbog arhaičnosti imena, jasno je da sve Dobrile sigurnim korakom gaze preko tridesete.

Urbana poslovica moralno posrnulih klinki.

U zemlji u kojoj još samo papci prepečenog vola nisu dobili magijsko dejstvo i postali predmet obožavanja, plašenja i klanjanja, jedna pojava opravdano izaziva posebnu pažnju.

Njeno dejstvo najjače je u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Mlade osobe crvenih očiju, ogromnih podočnjaka i pogleda koji tera poklonike meseca da se krste, klanjaju i odlaze najbližem vraču, tumaraju gradom tad sa indeksima u rukama. Priča se da noću ne spavaju, iz kojekakvih knjiga od kojih postaju još monstruozniji crpe tad snagu. Viđeni su i kako napadaju noću čak i one koji su im najbolji prijatelji.

Šutka ili eng. Mosh Pit je jedan od glavnih obeležja metal kulture i obično se odvija uz brze i teške riffove na gitari i divljački zvuk bubnjeva (speed, thrash, death, black i svaki brži pravac metala i punka, mada se nekada viđaju strange likovi koji se šutiraju i na rock stvari (šutke na AC/DC i ZZ Top na primer)). Ljudi koji se šutiraju nisu uvek nabijeni i ogromni pa se nekada desi da neko strada, ali da bi stradanje bilo minimalno važi pravilo da se ne šutira osoba na zemlji, nego da joj se pomogne da ustane i da se onda tek dotična osoba umlati. Ljudi koji učestvuju u šutkama se dele na:
1. razbijače: furiozno uleću na koga stignu, pošteno oleše unesrećenu žrtvu i prelaze na novi plen
2. sigurne igrače: uleću kada osete da će brzo kraj šutki, najčešće sa rukama oko grudnog koša da bi izbegli izbijanje vazduha, slamanje rebara etc.
3. pozadinci: likovi koji stoje na samim krajevima prostora u kojem se dotična šutka odvija i guraju ljude unutra ili ih dočekuju na laktove i kolena
4. pasivni učesnici: likovi koji samo uguraju lika pored sebe u šutku, ne učestvuju aktivno nego pasivno, kako im i samo ime kaže, jer će posle biti krivi za svaki udarac koji je ugurana osoba popila
Šutka pored povreda i trošenja adrenalina ima još efekata od kojih su neki negativni, neki pozitivni
1) ukoliko ste osoba sa pićem u ruci i nalete na vas iz gomile postajete osoba bez pića
2) mogućnost postoji da neko bude izguran ka nekoj devojci, štićenje te devojke izvođenjem human shield-a može da rezultira dobro i loše to jest:
a) da budete uvučeni u šutku i da vam se dotična devojka ne "zahvali"
b) ili ne budete uvučeni i da vam se devojka "zahvali"
3) u nedostatku bine može da se desi da neki projektilovan učesnik nama mile šutke odleti na nekog člana benda i time prekine pesmu ili još gore polomi instrument
4) tanje majce bivaju pocepane, savovi na jaknama pucaju etc. ali ako je poderano na pravom mestu onda je kul
Zbog šutke ljudi izvan metala svakog metalheada smatraju nekim sektašem i primitivcem koji povređuje okolo ljude, mada kao što je već rečeno, važi pravilo koje radi na tome da spreči povrede ali ne i zabavu...
Šutke van svirke se mogu postići:
ž) bacanjem bidermajera na venčanju
š) bacanjem 1000 dinara u siromašnom kraju
đ) bacanjem hrane u Africi
ć) bacanjem sebe ili nedužne osobe u gomilu nadrndanih tipova, mada se to baš ne savetuje...
Za kraj treba spomenuti da nije preporučljivo uleteti u šutku sa majcama koja pljulju metal ili sadrže grand teme, ne treba objašnjavati zašto...

Iritantna pojava za pesimiste.

Doći će niotkuda, u šarenoj letnjoj haljini, kovrdžave crne kose. Pogledaće ga direktno u oči, i nasmejaće mu se.

Gledaće se tako neko vreme, ona nasmejana, on zbunjen i najzad će joj prići. Zagrliće je. Zagrliće i ona njega. Šapnuće joj “ne mogu” i zabiće joj nož u stomak. Spontanost će za trenutnak poskočiti, i pogledati ga širom otvorenih očiju. Zariće joj još jednom nož na drugo mesto, okrenuti ga u krug i izvaditi. Gledaće ga i dalje, i neće verovati šta joj se dešava. Pašće na kolena. On će zakoračiti unazad i šutnuti je u glavu. Pašće na leđa. Zaskočiće je, uhvatiće nož obema rukama i zariti ga joj u grudi. Spontanost će grcati, staviti ruku nežno na njega u pokušaju da ga zaustavi. Zabiće još jednom. Spontanost će početi da se guši, da plače, da cvili. Držaće mu ruke na ramenima u nadi da će je to spasiti, da ga može odgurnuti. Još 20 puta. Pašće ruka. Nastaće tišina. On će ustati, gledaće spontanost kako leži u bari krvi, uhvatiće je za kosu, podići, i polagano, nožem, iseći će joj glavu. Popeće se na stolicu, baciće tu izobličenu glavu na posmatrače, ispraviti se iznad svih, krvave odeće i reći:

“Khm Khm. Molim za malo pažnje! Ako možete svi za trenutak da dođete ovde! Vi pozadi, molim vas ostavite za trenutak piće i priđite. Po planu smo došli do vrhunca oveog našeg okupljanja. Kao što smo se dogovorili, timovi i pravila ove igre to jest kviza koji ćemo danas igrati ili da tako kažem kvizirati haha, se nalaze na papirima ovde na stolu. Molim vas neka svako uzme po kopiju. Tamo da. Kviz će sadržati tri discipline, lepo objašnjene u tom dokumentu. Malo su komplikovanija pravila tako da pročitajte pažljivo, pa da počnemo… I da, da se našalim malo, nemojte mnogo piti, pošto tako dajete više šansi protivničkim timovima da osvoje bombonjeru, haha. Hvala.”

Nategnućeš još jednom pivo. Koleginica će otići u njenu grupu za kviz. Ti ćeš u svoju. A skroz je bila zanimljiva diskusija. Nezainteresovano ćeš blejati i cirkati pivo ostatak večeri dok koljači pripravnici u tvom timu zdušno bockaju leš i šutiraju glavu spontanosti koju je glavni koljač bacio. Za trenutak će ti se učiniti da je možda zanimljivo da bocneš jednom i ti, ali nećeš iz principa.

Ovaj sadista je onaj čovek koji kaže “Ja već 15 godina letujem sa ženom i decom u Bečićima i volim to. Volim 10 dana da imam sve isplanirano i kada mi je svaki dan isti.” Ovaj sadista je onaj čovek koji se momentalno unervozi kada mu kažeš da imaš iznenađenje za njega. Sa njim je moguć ovakav razgovor:

-Oćeš na pivo večeras?
-Ne mogu večeras imam nešto isplanirano.
-Dobro, može sutra?
-Sutra perem veš, ne mogu.
-Čoveče bre nisam te vido sto godina, ajmo negde na piće. Kad možeš?
(Čačka telefon. Spontanost ga mazi po obrazu. Uzima telefon i udara je po glavi dok ne umre.)
-Mogu u sredu, 17. Maj, od 19-20. Jel ti odgovara da te upišem?
-E baš tad ne mogu, isplanirao sam baš tad da zalivam petunije. Ajde drugi put kad se vidimo.

Drugi put ćeš ga izbegavati.

On nosi braon. Stalno. Eventualno pleteni prsluk preko košulje. On sluša klasičnu muziku. Eventualno džez. Kad hoće da poludi, pusti Bijelo Dugme. On prezire sve što je mlado. On ne voli nepravilne oblike. On ne voli šareno. On se ne kocka. Nikada, ni sa čim. On ne pije. On ne puši. Za njega je trava droga. On ne jede masno, slano, slatko, kiselo, ljuto ili gorko. On će se zgranuti na bezobrazan, rasistički ili generalizujući šaljiv komentar. On uvek čeka zeleno. On priča "da, da, mhm, da" kad mu nešto pričaš. On stoji pravo. Uvek. On trči kao balerina. On je uvek potšišan, obrijan i čist. On se čudno smeje. Veštački...

On mrzi spontanost. Ubio je milion njih. Najstrašnije.

Međ' sportskim klubljem u Srbiji naširoko zapaćeni manir izražavanja trenera, ekonoma, PiAr-ova, skupljača lopti pa, na kraju, i lekara o zdravstvenom stanju kompletnog tima, s akcentom na one koji u akutnom trenutku imaju prehladu, gripčinu, lepru, vuku pokidane ligamente, istegnutu tetivu, ukrštene prednje primicače i, uglavnom, sve ostale eufemizme za mamurluk besane noći na rendom (novo)beogradskom ugostiteljskom objektu splavoidne kategorije. Fensi podrig koji se nekako uvukao u sporcki vokabular, verovatno preko sporckih novinara, tim večitim tragateljima za uzvišenim u svom neuzvišenom poslu. Čemernici.

I kako ova defka ne bi prošla baš bez i jedne korisne informacije - "bilten" je, inače, reč francuskog porekla (franc. bulletin) i prevodi se kao "kratak izveštaj, od značaja za svekoliku javnost". Što bi rekao moj diler, Mahmud - Nikada nije na odmet naučiti nešto novo, pa čak i ako imaš iPhone. Mudrac.

Treperava noćna svetla su odavno pogašena. O zlokobne i čađave zidove odzvanja gromki zvuk stražarevih koraka. Jedan od njih, tvrdom i krutom palicom tandrče po okrnjenim i zarđalim rešetkama, uz strašan kikot i glas, viče plahovite reči.
Napokon, kada je se sve utišalo (dovikivanje zatvorenika, njihove pretnje, smeh i plač), ostao je samo mrak. U mojoj zagušljivoj ćeliji, čuje se cviljenje miševa, koji gamižu unutar njihove majušne rupe. U tamnom kutu, kapljice padaju sa slavine i tupo udaraju o limeni, šuplji lavor i pri tom prave jednoličan ton.
Na škripajućem krevetu leži moj cimer. Odeven u atlet majicu i zatvorske, plave pantalone. Hrče i prigušeno uzdiše.
Ja sam u ćošku svog kreveta, do hladnog zida, uz metalnu šipku. Rukama sam obgrlio kolena, koja mi dodiruju nedra. Gola stopala su mi hladna, uprkos tome što sam ih prekrio belim, tankim ćebetom.
Ko zna koliko sam puta u noćima poput ove, okružen muklom tišinom i beživotnom prostorijom, gledajući u prozor koji se teško nazirao kroz tamu, razmišljao o sebi i svom zločinu.
Na staklu se kao vreo dah hvatala magla, koja je lebdela i bdila nad suvom i rastresitom zemljom, prekrivajući glomazni, rupičasti mesec, sa kim sam imao običaj da razgovaram ponekad.
Zašto sam ja loš? Zbog čega me ljudi van ovih zidina osuđuju?
Neću se ustručavati ni pred kim, a ni pred sobom. Da, ubio sam ljude! One koji su to zaslužili. Nemojte mi samo govoriti, kako nije na nama da odlučujemo o tome. Bogami jeste! Jer kada ti nešto koči napredak i miran život, sakati zajednicu u kojoj se nalaziš, to odstranjuješ po bilo koju cenu.Samo što se ljudi, za razliku od mene plaše kazne, jedino smo po tome drugačiji. Inače bi i oni učinili isto.
Posle dugog vremena provednog ovde nešto mi je sinulo:
shvatio sam bezvrednost svog života i bezizlaznost ovog položaja. Planirao sam samoubistvo.
Hteo sam da moj život zgasne kao lanjski snegovi. Hteo sam da u rani osvit, kada sunčevi zlatasti snopovi svetlosti seku sobu, mirno nestanem. Ali tada sam shvatio da moj bezvredni život ima još jedan cilj– da ne budem kukavica.
Ne treba da imaš hrabrosti da se ubiješ, već da postojiš.

Radnja koja izvršioca može dovesti u vrlo nezgodnu situaciju. Ako diraš neku maloletnu bludnicu a imas više od 18 ili si punoletan, najebaćeš. Ako diraš nekog slinavog klinca iz komšliuka, on zove burazera pa opet najebeš. Međutim, najgore ćeš proći ako u prisustvu ženske osobe "diraš" nekog "slatkiša". Sva prethodna najebavanja su ništa u poređenju sa ovim. Automatski dobijaš titulu ljubomornog kompleksaša a verovatno imaš i mali kurac pa si zato ozlojedjen.

Osoba koja ti je najviše pomogla u životu kad si se najmanje nadao.

Glagolski pridev koji označava višak nečega sto tvoji roditelji ili baba i deda smatraju krajnje nepotrebnim za tvoj dalji razvoj. Nešto što će sputati tvoj dalji preobražaj u čistokrvnog tarzana, ponos i diku porodice! Cesto se primenjuje u paketu sa "Eeee moj sinko..." ili "Ja sam u tvoje godine...."! Moze se cuti iskljucivo u juznim predelima Srbije.

Izraz koji govori alkoholičar/ka koji se preračunava da li će izdržati još tri posle dvadeset trećeg piva.
Naravno. I vakcinisani građanin/ka ove države koji/ja je sluđen/a do krajnjih granica.

"Matematicar"

Igrac u pokeru. Covek koji oduzima, sabira, deli i mnozi svoje sanse i sanse protivnika kako bi ostvario najbolji rezultat. Zavisno od statistike koju je ranije izveo za svaku kartu koju dobije i koje se trenutno nalaze na stolu procenjuje da li da krene ili stane.

"Psiholog"

Igrac koji svoje sanse procenjuje na osnovu reakcije drugih protivnika. Cita ih. Posmatra vise protivnike nego svoje karte. Primecuje i najmanje pokrete, tikove i navike igraca zavisno od toga da li gube ili dobijaju.

"Kimi Räikkönen"

Ice man. Najgori protivnik psihologa. Igrac koji ne pokazuje ni jednu facijalnu ekspresiju, drhtaj ili promenu raspolozenja, ma on gubio ili dobijao. Povlaci svaki potez, hladan kao spricer.

"Budala"

Sve placa, sve prati. Dvojka i trojka, cetvorka i sestica, kec i kralj, par trojki sve su to "njegove karte", on mora da plati sve. Mora da vidi poslednju kartu. Moze na stolu da postoje sanse za boju, triling ili nesto drugo, a on nema ama bas nista u rukama on ce opet platiti.

"Serator"

Covek koji niti ima taktiku, niti prati karte, niti cita protivnike, ali jednostavno dobija. Mozes u rukama da imas par keceva i da ti na stolu izadje jos jedan on ce te dobiti sa parom dvojki, jer ce mu poslednja karta pokloniti poker. Najomrzeniji igrac. Obicno teski apstinent, koji potvrdjuje pravilo da ko nema srece u ljubavi ima u kocki.

"Pocetnik"

Hibrid seratora, matematicara i Kimija Rajkonena. Posto je nov, niko ne moze da ga odmah procita. Ne zna se kako igra niti koja je njegova taktika. Pokusava da prati igru i odlucuje kako da uleti na osnovu nekih samo njemu poznatih formula. Obicno ga sere, jer ne mozes protiv pocetnicke srece, ali u vecini slucajeva radi se o obicnoj budali.

"Blefer"

Namazani, zajebani i iskusni igrac. Moze da prevari psihologa, natera matematicara da mu zadrhte kolena, navuce ice men-a, otera seratora, osusi pocetnika, ali njegov najgori protivnik je budala, jer budala sve placa, a budalu obicno i usere. Blefer radi sve proracunato, broji protivnicke cipove i na osnovi toga koliko imas kod sebe novca krece u napad ili se povlaci. Ne voli seratora, a budalu neretko isprebija posle partije. Voli da pokaze sto manje karte kojima te je zajebao da se bacis. Latentni sadista.

Krajnja namena svih onih džidža bidža koje se prodaju na teve šopu. Izgleda zanimljivo i dojajno, ali već posle drugog-trećeg korišćenja skontaš da je to ipak govno. Koštalo te je papreno, mogao si 5 puta to jeftinije da kupiš kod kineza, a verovatno i 5 puta kvalitetnije.

Pozajmite nekome nešto na samo dva dana i tog trenutka ne možete da spavate zbog toga što razmišljate da li taj neko na pravi način koristi vašu stvar.

Biti fin u pošti.