U daljem tekstu PID – obično odlična fora ili izraz koji je nažalost razumljiv i veoma smešan samo autoru i određenom uskom krugu ljudi oko njega. Osećajući nezadrživ poriv za definisanjem, mnogi autori okušavaju sreću sa PID-om, iako svesni mogućih posledica.
Jedini lek je da budete strpljivi i da potencirate svoju PID u svakodnevnom govoru drugih ljudi, sve dok jednog dana ne bude stasala i zrela za definisanje…
…Ili je malo pojačati bombastičnim vulgarnim izrazima, staviti uz nju gomilu slika sa golim tetama i na taj način zauvek ući u anale domaće i svetske kulturne baštine…
Osećaj za meru se neprekidno razvija i na njega utiče : domaće vaspitanje, obrazovanje, lično iskustvo, životna dob, socijalni milje...
Osećaj za meru se kvari jer nam život zapada u krize kojima smo malo, ili nikako, doprineli i sa kojima nismo u stanju da se uvek izborimo. Svaka tegoba napregne čoveka da je reši ili da se na nju privikne i svaki put se ošteti najfiniji deo njegovog bića. Oštećenje bića se toleriše do neke mere i nakon toga (ako se aka i dalje) daje simptome gde ih niko ne očekuje.
Mera je ono što sve češće nedostaje i pojavljuje se pod nekim drugim nazivima : tolerancija, nije teško biti fin....
Po mom skromnom mišljenju:
-masa onoga što je "nagrađeno" kao "definicija"dana,pojedini komentari moderatora,podguznih muva,"plusčine"na priče o apokalipsi 2012.,fazoni koje razume desetak drugara iz odeljenja,sve ono što nije sleng,a nalazi se na vukajliji,"defki"o ličnostima koje bi trebalo da su vic a to nisu,vicevi loše prepričani,osveta minusima na bilo kakav komentar koji se ne sviđa autorima,povređena sujeta istih,uvlačenje dežurnim moderatorima komentarima tipa:iskusno,moderatorski,itd...,opanjkavanje svega što je domaće(čitaj srpsko) u službi dobijanja što više pluseva,morbidne priče o deci na koje"svršavaju"pojedini umobolnici,mržnja kao lajt motiv,izbegavanje istine,strani izrazi,samoreklamiranje na četu,ukratko sve što vređa zdrav razum.
Razjareno čudovište koje ti izađe kroz bulju posle obilnog konzumiranja ljutih paprika.
Šta je, šta si ubledeo? Izgledaš totalno iscrpljeno!
Ma pusti, upravo sam u wc-u izbacio 8. putnika. Jebale me domaće ljute papričice uz pasulj što sam ždrao...
Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:
- Je li sloboda negirati sve što je prethodilo da bi tvoje mišljenje imalo gde da nikne?
- Je li sloboda to što je brat na brata pucao, pa sad svako u svoj ćošak, i prepucavaj se komentarima na Youtube-u? (prevashodno deca koja su se posle "rata" rodila)
- Je li sloboda to što sada ima ulja u prodavnicama? (pa mogu lepo, u jasnim granicama jedne potrošačke korpe, da biram hoću li ulje kupiti, ili pak knjigu o tome kako ulje nije zdravo i sprej koji ubija miris govana)
- Je li sloboda to što imamo internet? (za razliku od "zarobljenih" Kubanaca, pa oslobođeni sedimo pred ekranom i po 24 časa)
- Da li je sloboda pravo na glasanje? (pa svake četiri godine koristiš svoju slobodu (pod pritiskom) da bi sprečio veće sranje od dva)
- Ili možda pravo na školovanje? (pa ćemo svi lepo da budemo menadžeri i PR-i sa po 9 otaljanih ispita, taja će da nas zaposli, a da radi, to će...ko?)
- Ili je sloboda to što ćemo se integrisati u evropski kapital? (pa će samoproglašene piratske nacije da nam uvrste kulturnu baštinu u evropsku, brišući ovo malo zemlje što je ostalo)
- Ili je ipak sloboda to što ćemo moći da slobodno šetamo Evropom? (trč' u Budimpeštu na vikend, pa brže-bolje nazad i kači 327 slika na Facebook (ca. 3 dana))
- Ne, sloboda je najverovatnije pravo izbora na to kome ću da ga trpam (pritom imenujući običan nagon ljubavlju, pa bez obzira prema kome i od koga)
- Ili se sloboda ogleda u tome što možeš da izabereš broj slojeva i stepen hrapavosti svog toalet papira? To je baš fino, nemam kontraargument.
- Je li sloboda što ti negde nije dozvoljeno da imaš više od jednog deteta, a negde te pozivaju (čitaj: obavezuju) da ištancaš sedmoro, zarad kontrolisanog prosperiteta zemlje? (koji, na kraju, mnogo pa zavisi od tebe)
- Demokratija?! Zar bi neko od nas zaista ovom i ovakvom (ili bilo kom drugom) narodu dao vlast? Grčka mitologija, bre.
- Ili je OVO sloboda, što jedan JA mogu da prosipam svoje mišljenje o ovome i onome bez da mi neko prisloni cev uz čelo? (mnogo se pa bitno osećam, svet bez mojih stavova ne bi mogao...)I tako redom: ze odeću, za boje, za komunizam, za kapitalizam, za feudalizam, za zastavu, za to ko je stariji, za to ko je pametniji, za bezukusno iskustvo mas-proizvodnje i bezukusnu propagandu mas-medija. Već naša deca moći će da prođu kroz život a da ni ne znaju šta sve nisu okusila.
Za slobodu...? Ako me ikad nateraju da uzmem pušku, neka mi presude istog časa, i neka je nosi neko ko će nešto sa njom i uraditi. Ja za ove slobode boj ne bijem.
P.S. "Sloboda? Pa šta kenjaš Vehbija, to se samo tako kaže..."
Iračani,Sirijci,Iranci,Jordanci...
-Jel si čuo da otvaraju nekoliko novih izbegličkih kampova kod nas?
-Ne razumem šta će nam ti pustinjski cigani kao da imamo malo ove naše domaće gance.
-Suvi Dnevni Obrok. Omiljena jednodnevna hrana naših vojnika.
Način upotrebe:
Kada u vojci dobijete kartonsku kutiju sa natpisom SDO pažljivo je otvorite.Sadržaj kutije bi trebao da izgleda ovako:
-1 konzerva mesnog narezka(100 g)-popularni naziv "Podriguša"(naziv sve obnjašnajva)
-1 veća konzerva(300 g) "Kviza"(smesa biljaka i životinja nepoznatog porekla koja je dobila naziv po obaveznom pitanju korisnika Pogodi šta jedem?_
-1 konzerva(100 g) polumasnog tvrdog sira "Černobilac"(smesa sa pokušajem ukusa kaškavalja koja kontaminira stomak pa ga organizam "pročišćava" par dana)
-4 parčeta dvopeka "Kamenko"
-2 pakovanja bezukusnih bombona "Komprimati"( originalan naziv,sa kojima se iz dosade može gadjati)
- 1 pakovanje rastvorljivog čaja "Močvarko"( tako ga zovu zbog boje koju ima kada se rastvori a može i zbog ukusa)
VAŽNA NAPOMENA :
- Konzerve ne grejati jer po otvaranju ugrejane konzerve dolazi do eksplozije masti po korisniku.
-Datum proizvodnje NIJE NIGDE UTISNUT
-Ne brinite što je u priboru ZARĐALI OTVARAČ ZA KONZERVE jer smesa iz konzerve pri dodiru sa istim uspešno sagoreva sve bakterije sa otvarača.
Covek koji je prvo u zivotu hteo da postane kriminalac...ali nije imao muda...pa je onda hteo da ode u interventnu..pa je skapirao da je glup cak i za njih...ZAMISLITE TO...pa je onda skapirao da treba da spoji lepo od kriminalnog ponasanja i korisno od ponasanja jedne prosecne interventne ...i dobije se sinteza lopovsko-kriminalno-bahatog ponasanja sa elementima:
1.Peskir oko vrata
2.Nosenje siledzijka u letnjem periodu
3.Jelkica na retrovizoru
4.Izuzetno sirok vokabular svih psovki domaceg porekla ali i onih inostranih koje je cuo na filmu
5.Kurcenje u saobracaju
6.Zavtranje na taksimetru ali obavezno stranaca
7.Za ove domace ako vec ne moze da zavrne na taksimetru sto sire kruzenje do krajnje destinacije
Političar koji menja svoja ubeđenja i stavove samo da bi se što duže održao na vlasti.
Toma: Vučiću boktejebo, opet nam fali 10 poslanika za koaliciju.
Vučić: Ma ne brini, pitaćemo Velju transformersa, taj bi svoju majku prodao za litar domaće.
sta reci o doticnom?
jedan nus-proizvod domace i onako smesne skok-hop scene. iskreno mislim da je bavljenje ovom vrstom muzike sviranje kuhcu pogotovo kod nas!
zamislite da neki crnja odene jelek, nazuje opanke i oplete moravac prvu varijantu!!
smesno, zar ne? :))))
zeljno iscekujem MTV CRIBS na mtv adria (SALIM SE) sa napoleJonom kao centralnom zvezdom! to ce biti nesto ovako:
- ovo je moja ku'jna (smederevac petica, stara majka lozi)
- ovo je spavaca soba "this-is-where-magic-happens"-sranje (uflekana posteljina od "mokrih snova")...
- ovo je moja kolekcija dvd-a (tereza orlovski hot line platinum kolekcija, sanja tigrica i sl.)
- a ovo su moja kolica (dedina "partizanka" sa nisko profilnim, 8" alu felne itd)...
- i na kraju ono cuveno: "a sad chibu s moje parcele"...
zbog likova kao sto je on u sebi pevusim "kupi mi majko top..."
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!
Ego buster pohvala mladim domaćicama na njihov pokušaj da iskopira neki renomirani kolač sa tevea čije četiri kugle u ideji koštaju dvesta pedeset dinara. Kada se na ovo doda i drevno srbsko verovanje "ma šta kurac iz prodavnice, ko zna šta tu stavljaju, ovo bre domaće, znaš na čemu si", dođe se do dobitne kombinacije.
E sad, ova pohvala od majke verovatno dolazi da bi naložila neiskusno čeljade i skinula s' kurca sebi obavezu pripreme slatkiša za krdo seljačkih goveda koja u nekim krajevima zovu i familija, a od iste familije dolazi na udarac laktom u rebra od strane keve da bi potkrepila svoju tvrdnju.
-Ummmm uffff ummm ćero, kako si opravila ove kolače.. Uuuu nema tatina duša je prava domaćica!
-Xixi, pa hvaaalaaa tajoo, super su za prvi put.
-Ma kakvi prvi put bre, bolji su od kupovnih. Vidim ja ti spremna za uda... khkhkhkh arrgghhh bljuv
-Hiiiii kuku crni tajo šta ti joj kuku mene jaoooj?
-Ma naleteh na nešto malo, a oštro jebo majku, pa se zaglavilo.
-Izviiinii. To mora da je onaj nokat što sam polomila kad sam mesila testo.
Specijalizovani lokali većinom u provincijskim gradovima, posebno dizajnirani za goste čiji su domovi udaljeni najmanje 10 km. Muzika u ovim lokalima je naravno turbo-folk, mada to vise prerasta u neki superlativ pomenutog pravca. Postoji i dress-code za muškarce a to su najčešće kožne jakne(Made in Turkey). Mozete popiti samo 5 vrsta pića, a to su domace pivo(za koje do tada niste čuli), belo i crno vino(u tetrapaku od 1l) Rubin vinjak i Baltic vodka. Na parkinzima ovih mesta vozni park je sledeci: Lada Niva, Golf 1 i 2 i poneki Yugo...
Osobama koje ne posećuju ova mesta toplo preporučujem da to i nastave, jer ako se pojavite kao novi gost u nekom od ovih lokala, imaćete osećaj kao da ste belac u Bronksu.
Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.
I još to da izvornjačku muziku prakticiraju takođe Hrvati i Muslimani, dok je krajiška muzika isključivo srpski teren.
Kad gospodin kineski preduzetnik u malom vojvođanskom mestu stoji ispred prodavnice na kojoj velikim crvenim slovima na beloj podlozi piše ' KINESKA RADNJA' i pazi svog desetogodišnjeg sina očigledno rođenog u Vojvodini. Očigledno je zato što je klinac već tatine visine, a širok je kao i tata i mama zajedno. U prilog tome ide i veliko parče domaće suve kobaje u levoj i lepinja u desnoj ruci. Dok mali zainteresovano posmatra ostalu decu kako pikaju loptu, obraća mu se tata, rečima: Golan, zasto se ne igrash sa decu.
Ta' mani me babo vidiš da jedem kobaju.
Mali je naučio jezik, odličan je u školi, zove se Goran Li, sviđa mu se kćerka od tatinog konkurenta u istom mestu, ne voli da jede rižu i voli svoju zemlju Srbiju.
Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...
Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.
Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!
----- VESTI IZ SRBISTANA ------
Zasnovane na apsolutno istinitim događajima iz raznih "stanova".
Ko ne veruje mošsejebe, a može i da pogleda slike ili da gugla.
--------------------------------------„Predsednik Boris Tadić je danas otvorio renovirani Aerodrom „Boris Tadić“, posle radova od tri meseca, tokom kojih je aerodrom bio zatvoren za saobraćaj. Okosnica ovih napora renovacije je, naravno, niz od 23 biste predsednika Tadića, po jedna na svakom ček-in terminalu, delo akademika Sofronija Lopičića – tragično nastradalog ubrzo po završetku ovog magnum opusa, prilikom nebezbednog brijanja na obroncima Fruške Gore.“
„I upravo nam pristižu prvi nezvanični rezultati izbora iz poslednjih izbornih jedinica, Brus, Kovilovo i Čajetina… I da, stranka Predsednika Tadića “Boris Tadić – Bori se za Budućnost Srbistana” je i u ovim srezovima ubedljivo pobedila, doduše sa svega 97% glasova zahvaljujući određenom broju nevažećih listića koji, uprkos brojnim uputstvima preko medija i na samom licu mesta glasanja, nisu bili zaokruženi krvlju. Ipak, sve ukazuje na to da ovo neće biti dovoljno - da obori ukupan procenat glasova za stranku Predsednika na republičkim izborima ispod prognoziranih 99%.”
„Služba za informisanje Predsednika je informisala Predsednika da je narod Srbistana zahtevao da mu Predsednik podari, na polzu i veselje, monumentalnu građevinu koja će biti uzor slobodnog sveta i zavist svih neprijatelja Srbistana. U tu svrhu, i sa srećom naroda na umu i u svome širokome srcu, Predsednik je došao na epohalnu ideju da zapušteni prostor Deliblatske peščare konačno bude iskorišćen u skladu sa njegovim potencijalom, te je na tom mestu naredio izgradnju Ledene Palate sa hiljadu trista osamdeset devet klizališta koja će biti otvorena trista šezdeset pet dana u godini i opremljena robotskim instruktorima klizanja američke proizvodnje."
„Uzimajući u obzir činjenicu da je naš Predsednik biće suštinske dobrote i neizmerne unutrašnje luči i mira, čiji dolazak na čelo srbske nacije je značio konačno rasterivanje viševekovnog mraka, Nacionalni Savet je pred Predsednika izneo novi predlog ovekovečavanja Njegovog nemerljivog doprinosa budućnosti i sjaju Srbistana. Sa suzom radosnicom u oku i drhtajem u srcu, čast i radost nam je obavestiti svekoliko srbistanstvo da je Predsednik odobrio projekat novije, još impoznantnije statue svoje ličnosti koja će stajati na Trgu Republike Srbistan u Beogradu, na mestu nekadašnjeg „narodnog“ „pozorišta“! Novi monument će biti remek-delo umetnosti i umešnosti: u prirodnoj veličini od 62,3 metra i, kako bi bolje odrazio neuhvatljivu harizmu Predsednika, obložen 24-karatnim zlatom! U osnovi će biti postavljen mehanizam koji će omogućavati rotaciju statue u skladu sa napretkom Sunca po nebesima - simbol napretka Srbistana ka nebesima pod rukovodećom svetlošću Predsednika!"
„Srbistanska Akademija Nauka i Umerenosti je, kao reakciju na nedostižne kvalitete najnovijeg sonetnog venca kojom je celu naciju juče neočekivano, u sred sednice Akademije, obradovao Predsednik i Otac Svih Srbalja, proglasila svu drugu literaturu ikada napisanu suvišnom i predložila Predsedniku ukidanje Narodne Biblioteke, kao i trenutnu zamenu sve literature u obrazovnim ustanovama svih profila Predsednikovom novom, dopunjenom zbirkom pesama. Predsednik je rekao da će razmisliti, a onda se njegov dobroćudni grohot zaorio zamuklom mermernom dvoranom Akademije, posle čega je rekao da se samo šalio, naravno da ćemo odmah zameniti."
„U okviru svog nenajavljenog pojavljivanja na stomatološkom simpozijumu u Novom Borisovu, koji je iskoristio da sa svekolikim srbistanstvom podeli svoje najnovije remek-delo, epsku poemu „Opet pet puta putem putovah“, Otac Svih Srbalja je pronašao trajno rešenje za karijes i paradontopatiju! Pogledajmo snimak.
Otac Svih Srbalja i Doživotni Predsednik Boris Tadić: „Kao mlad u Sarajevu, gledao sam pse kako žvaću kosti. Jeste li nekada videli psa koji ima paradontopatiju? Pametni ste, Srblji ste, znate šta vam je dalje činiti, ja sam rekao svoje.“
„Vesti iz kulture i opšte percepcije stvarnosti: Matica Srbistanska je prihvatila predlog Boga Oca Svih Srbalja i Drugih da se, u čast njegove Svete Majke Nevenke, imenice „hleb“ i „april“ preimenuju u „Nevenka“, počevši od ovog trenutka. Slede vesti iz privrede: vekna nevenke od pola ljubomira će od sutra poskupeti za tri borisa..."
Zar treba TV da nam otvori vidike :
1. Bebe se rađaju jer donose neizmernu radost svojim roditeljima. One su slatke, imaju svoj krevetac, mame ih doje i presvlače (pre toga su ih rodile), ćalci su tu da prozuje oko porodilišta, pokupuju pelene i slikaju se.
2. Najveća gledanost je baš onog programa i baš one emisije koju pratite
3. Reklame su tu da nam skrenu pažnju na proizvode bez kojih nam nema života.
4. Domaće serije su još uvek sa nejasnim namerama, ali gledajte pa će vam se kaz'ti samo.
5. Sve teče, sve se menja. To je i na TV-u dokazano : menjamo žene, muževe i sl.
6. Sve se radi samo za ljubav. I obavezno pred kamerama i uz šarmantnog voditelja .
Ukus prirode - duh tradicije duge preko sto godina. Priroda, možda malo ali od kad je tradicija uvoz svinja iz Brazila i goveda iz Argentine?
Pa na primer, odeš na Zlatibor i odlučiš u duhu tradicije detetu pokazati kako izgleda domaće goveče. Prirodno napraviš od usta guzicu, jer tamo govečeta nema.
Ponovna upotreba već iskorišćenih resursa. Zapad se ponosi time ali Srbija prednjači dugogodšnjim iskustvom i prenošenjem znanja sa kolena na koleno.
Kad dete rođeno 2007-e dobije farmerice od starijeg brata, koji ih je dobio od starije sestre, koja je dobila od starije sestre od tetke a ona od brata itd sve do 1979 i kupovine istih u Trstu - reciklaža.
Kad se rodi beba pa se baba pojavi na vratima sa pelenama u koje je ona povijala roditelja dotične bebe - reciklaža.
Kad se čak i od krvi domaće životinje pravi namirnica, ništa se ne baca - reciklaža.
Popara - reciklaža.
Procvat second hand shopova - reciklaža.
Forwardovanje poklona - reciklaža.
Mame i tate nasleđuju kompjutere i mobilne od dece, a babe i dede od njih - reciklaža.
Jedan od krajnjih mjera koje se preuzimaju u domaćinstvu u trenucima kada kući prijeti velika kriza, štek se već istopio, a plate(ako ih uopšte ima) kasne...
To znači da će se ubuduće "voditi računa o svakom dinaru", jesti riža Š klase, kupovati brašno TIP-500,tjestenina porijeklom iz Turske, od voća samo domaće sitne jabuke, kosa prati višelitarskim šamponom od koprive a zubi običnim Colinys-om bez ijednog od 7 neophodnih efekata za izbjeljivanje. Umjesto dosadašnjeg soka u tetrapaku, keva za goste nabavlja sirup na rasčinjavanje 1:7, Fairy sensitive zamjenjen je jeftinim dvolitarskim deterdžentom, kupka Dove običnim sapunom...
Sve češće se u kući pravi popara, prženice, jaja, pita razljevuša...
Ovaj period u kući obilježen je velikim svađama, raznim zabranama, stalnom nervozom i netrpeljivošću...
Vjerovatno ne postoji porodica u Srbiji koja nikad u životu nije iskusila ovako nešto, neko sve, neko samo dio,neko dosta više. Šta ćemo, tu smo rođeni i tu moramo da živimo, nadamo se nečem boljem a bolje ne dolazi...Možda treba i u takvim trenucima pronaći sreću, okrenuti se oko sebe i nasmjehnuti. Vjerujte, čovjek se u najtežim trenutcima najiskrenije smije...
Retro komanda koja se primila kao zaostavština iz vremena gramofonskih ploča i predstavlja iskazivanje muzičke želje kućnom di-džeju da pusti nešto drugo.
- Alo, didžej, ae zavrti nešto domaće, ne razumem šta ovi pevaju!
- Šta da zavrtim, brate, preko Vinampa puštam!
- Boli me uvo, svakako promeni ploču. I kako šta? Pa Šemsu!
