Opravdanje za sebičnost. Posle izgovorene rečenice ne da nisi cicija i samoživi kreten već postaješ u sekundi domaćin, kućevan čovek. Pravi preldžija. Svakako ne možeš da se odrekneš nečega što ti je od životnog značaja, prioritet pa sve da ga Bog zapoveda i potražuje.
- De si bratori, ovo ono, a? Nema te ko gaća u pornićima?
- Zatvorio sam se nešto u kuću, jebeš ga, samo kućne varijante i to. Jel propuštam nešto?
- Ma ništa, sve po starom. Nego setio sam se tebe neku noć, samo ti i možeš da mi pomogneš?
- Kako, reci gde plamti?
- Brate da mi namestiš malu Milicu? Počela da mi se sviđa u zadnje vreme opasno? Šta kaže?
- Kažem da od tog posla nema ništa, sine što u kuću treba u Crkvu se ne daje ako me razumeš...
- Ne kapiram, koja Crkva, čoveče ne da namestiš popu već meni šta se gubiš?
- Debilu ja je jebem već mesecima, jel ti sad jasnije jebem te sakatog?
- Aaa, pa što ne kažeš odma, e jesi mangaš alal vera, jel mogu da ti ga popušim xe xe?
Izraz koji koriste stidljivi gosti , koji u tuđini ne mogu popiti više od pola čaše soka ili nekog drugog pića , te vam prilikom sipanja u njihovu čašu na otprilike pola posla nagoveštavaju da stanete sa radnjom sa oštrim , impulsivnim i prekornim ‚‚dosta ,dosta...'' Sipane količine gost će gledati da ravnomerno vremenski rasporedi kako mu čaša do trenutka odlaska ne bi bila prazna.
Takvi gosti svrate najčešće nenajavljeni , te misle da će uštedom domaćinovih zaliha da umanje duševni bol nanet njemu samim nenajavljanim dolaskom.
Postoje i gosti zajebanti koji koriste ovu foru u svoju korist
Domaćin kreće sa sipanjem , gost pomno prati punjenje čaše i na pola puta drekne :
- Dosta , dosta ...(domaćin polako uspravlja flašu) ...dosta mi bre sipaj !!!
Svako takmičenje koje se organizuje za osnovce i srednjoškolce, nebitno iz kojeg predmeta. Kako raste rang takmičenja (opštinsko, regionalno, republičko), tako raste i upotreba raznih kalkulacija pri pregledanju zadataka. Posle upotrebe matematike od strane pregledača, uvek domaćin/organizator prođe super. Možda baš i nije fer, ali univerzalno objašnjenje (ovo je Srbija) je i ovde primenjivo.
Odgovor domaćina na pitanje uvređenog potencijalnog gosta zašto nije pozvan na slavu. Naravno, domaćin nije ni imao nameru ugostiti dotičnog, ali posle boja koplje je u trnju, pa dotičnom nakon ovakvog odgovora ostaje samo da nagađa da li je ipak trebao otići nepozvan i da li je uopšte bio poželjan.
Istina je tamo negde...
Tip koji ne shvata kada je vreme da ode sa slava, ispraćaja, krštenja i sličnih proslava, na koje je došao samo da pije i jede. Njegova porodica i on se uvek najduže zadrže na istim.
:NŽMN Porodica na Slavi:
Porodica je ostala poslednja, do kasne sate, te domaćin iščekuje njihov odlazak.Domaćin: Uh, kako vreme brzo prođe, već je pola 11.
NŽMN tip: :ćuti:
-----Posle 20 minuta-----
Domaćin: 10 do 11, a ja sutra ujutru na posao, ne znam da li ću moći da ustanem.
NŽMN tip: Mhm, mljac, mljac, takav je život, jebi ga!
-----Pola 12-----
Domaćin: E, mislim da bi trebalo da vi polako krenete kući, a?
NŽMN tip: Ma joook, pa ne žurimo nigde bre
-----12 sati-----
Domaćin: Krajnje je vreme da vi krenete, hajd'!
NŽMN tip: Ne žurimo mi nigde, bre, rekoh ti!
Domaćin: Mars više u pizdu materinu, mamu ti jebem ja neiživljenu, nemoj sad po pušku da odem! Seljačino, ceo život te trpim, e neću više!
:Porodica u trku izlazi iz kuće:
Kad dodjes u goste domacin te po Srpskom protokolu docekuje sa kafom 'docekusom', dok se ti malo raskomotis, izujes, das poklone u vidu bombonjera snajki i svekrvi, i po (obaveznu) cokoladu 'Najlepse zelje' za decu ('jao sto ste porasli!') uz standardno 'Dobar dan u kucu' i 'Bog ti pomogao, domacine' uz domacu rakiju popijes i 'docekusu' u medjuvremenu.
Posle toga snajka kuva takozvanu kafu 'raspricusu', ti se jos vise raskomotis pa raspalis o: vremenu, japanskoj berzi, komsinici Mici, globalnom zagrevanju i ozonskim rupama, pa kad vec stignes do Agroziv-a u stecaju i sanju u Francuskom parlamentu, vreme je da uzmes i da prezalogajis nesto (snajka, daj nesto da meznemo), jer si, fala Bogu, ogladneo od silne price.
A kad vec zaustis da pitas gde je spavaca soba da malo prilegnes (tesko se vare domaci prsut i sir pa ti se pridremalo), svekrva stupa u akciju i kuva kafu 'sikterusu', kod koje se razgovor vec stisava, domacin lupka nogom o pod, snajka zeva, a svekrva te mrko gleda, sto je veoma jasan znak da treba da kupis prnje i da se gubis odatle jer si dopizdio i Bogu i ukucanima!
Prosjak koji se naselio na jedno mesto , tamo se već oseća kao domaćin.
Viđate ga svaki dan kada idete u školu , posao...
Uvek vam žao kada mu ne bacite nešto sitno , iako mu je kapa uvek prazna sa slikom Svete Petke znate da sedi na svemu što je dobio.
Ovo je jedan od natpisa ,kojim srpski domaćin pokušava da sačuva svoju imovinu od lopova.Očaj koji se može primetiti je toliki,da on više lopova ne želi da plaši policijom,zatvorom,pa čak ni vatrenim oružjem,već mu obećava da će mu presuditi nožem,kao da kolje prase!
Devedesetih godina,poznavao sam tipa koji je radio kao uterivač dugova i to jako uspešan.Posto smo se poznavali još iz osnovne škole,mogao sam sa njim da pričam,onako kako drugi nisu smeli...Jednom prilikom sam ga pitao da mi objasni kako on radi svoj posao.Pošto smo se suviše dobro znali,nije pokušavao da me laže i u priči mi je spomenuo ,da mu je najdraži rekvizit koji koristi u poslu,mesarski nož sa oštricom od jedno 30 cm.,jer ljudi su oguglali na vatreno oružje,ali kada im pokaže toliku nožekanju i zapreti sa njome,dugove jako brzo izmiruju...Tvrdio mi je da se ljudi više plaše noža ,nego pištolja!
Grupa Roma sa trubama i bubnjem koja je jako dobro obaveštena o svim svadbama, krštenjima i ostalim veseljima u opštini u kojoj borave kao i u mnoštvo susednih. Kad god doznaju da nekakav domaćin pravi veselje u roku od pola sata mu se stvore u dvorištu (nepozvani) i trube mu na uvce sve dok mu ne izvuku bar 20 evra iz džepa.
Nekada su se za slave u vreme inflacije kupovali oni sokovi u staklenim flasama od jedan litar.Jeste to bila kopija koka kole i fante ali se zvala nekim drugim imenom,npr. samo Kola ili Koka ili Orange.Elem ,te sokovo su vlasnici otprilike pravili po svojim kadama posle tusiranja.I u to vreme kada dodjes na slavu ili rodjendan nisi mogao da izbegnes pitanje(pogotovu ako si klinac i jos ne pijes pivo)kada ti pridje domacin i kaze - Hoces crni ili zuti?
U to vreme nije bilo bitno od cega su sokovi,samo nek oni budu crni ili zuti.
Specijalni udarac čika Radeta Lackovića koji on, pošto je moroljubiv,porodičan čovek i domaćin, koristi samo u samoodbrani ili odbrani nedužne i potlačene sirotinje. Izvodi se pesnicom pravo preko džigerice što u tom trenutku ima poguban uticaj na nju pogotovo ako je u pitanju pijana i nevaspitana bagra koju čika Rade često prevaspitava na opštenarodnim veseljima od Cirhenkirhena do Babušnice i od Hoencholerna do Že Puea.
Postoji jedna anegdota vezana za ovaj udarac i za ispraćaj Andreja Aršavina u rusku vojsku. Pošto je Aršavinova baba iz Srbije, njegova porodica je rešila da gosti budu blaženi Radetovim pesmama. Rade, čovek normalan, peva kao slavuj, gosti srećni. Aršavin, Fabregas, Nasri i društvo lome čaše uz Radetove hitove dok se Arsen Venger odvaljen valja po podu, i sve je u najboljem redu. Ali uvek se nađu neke pijane budale da pokvare prelepu atmosferu, a to su u ovom slučaju bila braća Emilijanenko, Fedor i Aleksandar. Svesni da ostali gosti ne mogu fizički da im pariraju oni su počeli da ih maltretiraju, onako bratski, da im rade poluge i lupaju šamare. Rade, strpljiv čovek inače, proba lepo da ih upozori da to ne rade ali mu oni odgovoriše drsko, vulgarno a mlađi Aleksandar, inače poznat kao zatvorski pitomac, slomi flašu i proba da iskasapi Radeta. Rade, hladan kao špricer, samo ga zakači Vašarskom fintom preko džigerice tako da ovaj pade na patos previjajući se od bola. Fedor proba neke njegove kerefeke ali mu Rade lupi kombo- šamar i izbaci ga napolje. Kada se sve završilo Rade se spakova i pođe kući, kad ono ispred lokala- braća Emilijanenko su sačekala Radeta da mu se izvinu. On se samo nasmeši, odvede ih u kafanu gde su ostali do jutra i gde ih je Rade kulturno i pedagoški uzdigao tako da su danas obojica veoma dobri dečaci.
Fraza koju je prvi put izgovorio domaćin jednog Elvisovog koncerta na kraju istog, pokušavajući da ubedi publiku da se smiri i vrati na svoja mesta jer je Elvis odavno napustio zgradu i otišao kući. Kasnije je izraz dobio namenu u pop kulturi kad god je trebalo istaći erupciju oduševljenja na kraju nastupa ili uspešnan završetak dramatične situacije.
Elvis has left the building!
Retko koja svadba može da prođe a da se u par navrata gosti ne upozore i ne obaveste o aktivnostima koje ne bi trebalo da rade. Inače, može i veoma često dođe do verbalnih a ne retko i fizičkih sukoba među svatovima. Goste najčešće upozoravaju domaćin ili kum, a ukoliko se njima zavezao jezik onda tu dužnost obavlja pevač.
Primer 1: "Mole se gosti da se ne 'vataju za konstrukciju od šatre, negde probija struja"!
Primer 2: "Mole se gosti da ne pišaju gazdi u baštu, salata je dovoljno slana"!
Primer 3: "Mole se gosti da ne razbijaju flaše o pevačevu glavu, ambalaža je povratna"!
Fraza koju možete čuti svaki put kad odete kod nekoga u goste. Uz pomoć ove, alfa i omega fraze svih dobrodošlica, domaćin pokušava da izrazi svoje gostoprimstvo, iako u sebi misli "joj, skidaj te blatnjave cokule da mi ne sje**š novi tepih". Najčešće se izgovara dok gost već gaca po natopljenom otiraču sa jednom cipelom/patikom u ruci.
Najsjajniji biser u društvu. Čovek kojem treba odati počast za ljudsku glupost.
- E, s kim igra Poljska kvalifikacije? Kontam biće dobra kvota.
- Matori, Poljska je domaćin prvenstva...
- Pa ono znači biće manja kvota ako je domaćin, tako?
- Tebe definitivno treba izliti u bronzi.
Izraz koji opisuje čoveka neumerenog u jelu i piću. Smislio ga je naš narod koji je prilikom dolaska popisivača imovine spremao za iste krkanluk. Oni su naravno žderali, ali nisu obraćali pažnju na to da domaćin hoće da se smiluju na njegovu bedu i trud da bi ih ugostio, ne bi li mu malo progledali kroz prste.
-Kume, bio mi juče moler. Au, ne da je jeo, kao popisna komisija. Pojeo je brat bratu kilu roštilja i popio krmaču piva.
Jedina građevina od čvrstog materijala u Karton Sitiju.Često je u pitanju kuća na sprat, u vrištećem koloritu, sa olucima zlatne boje.U njoj stanuje glavni baja u mahali, nekadašnji gastarbajter, gospodar deponija od Rima do Amsterdama.U dvorištu ima najbolje primerke polovnih akumulatora, najlepše uvezane gomile kartona,gvožđuriju složenu pod konac i najglasniji muzički uređaj, pa je vlasnik Tadža domaćin svih mahalskih svetkovina.
Učestali odgovor popa kada se upita za cenu usluge.
(Nakon svećenja vodice)
Domaćin: E pa pope, evo izvoli! (daje mu 1000 din)
Pop: Ako, ako, valja se. (kolutajući očima)
Domaćin: (možda je malo, izblamiraću se, a možda me potera i bedak) Evo pope još malo da ti se nađe.
Pop: Ako, ako, valja se.
Domaćin: (Tako znači) E, pope, moram ja sad da idem. Žurim u grad. Aj srećan put pa nam dođi opet.
Česta bolest kod ljudi oba pola i svih uzrasta. Virus toliko opak da me čudi što se svetska zdravstvena organizacija nije pozabavila njime,ili bar proglasila pandemiju. Napada direktno mozak i u stanju je da uništi svaku mrvu razuma u čoveku. Razlikujemo domaćina (zavidnu osobu) i objekat zavisti (osoba prema kojoj domaćin gaji snažnu emociju zavisti, koja je u pojedinim situacijama jednaka mržnji). Nekada je objekat zavisti samo jedna osoba,a nekada i svaka osoba uspešnija u bilo čemu od domaćina,pa makar to bilo nešto što domaćina uopšte ne interesuje - kukičanje, paraglajding, štavljenje kože, lov na lisice ... Karateristično za ovaj virus je da se razmnožava srazmerno padu samopouzdanja domaćina i rastu uspešnosti objekta zavisti. Nekada zaražena osoba do te mere oboli,da joj više ni jedan psihijatar ni doktor na svetu ne bi pomogli. Često je jedini lek potpuno uništenje objekta zavisti,pa domaćin neretko pribegava lažima i spletkama, kako bi ozdravio svoj razboleli razum. Pored toga, nije uvek lako prepoznati zaraženu osobu, jer je ova bolest kao kameleon,pa se zavidni pretvara da je brižan prijatelj objektu zavisti, a kad bude razotkriven, često je kasno.
Dve sredovečne žene u gradskom prevozu u Beogradu juče :
Cica : Ja u ponedeljak ne idem na posao,biće gužva u celom gradu zbog Madone.
Mica : Ja ni u u utorak.
Cica : Ne bih išla da je gledam,pa da mi plate. Ne zna ni ona ko smo mi,niti šta je sa nama bilo (šta god to značilo, prim. Bora).
Mica : Da li si videla, molim te,šta kažu lekari o onim njenim mišićima ?
Cica : Pa da, nije normalno,pa ne može da bude normalno da žena u tim godinama tako izgleda, ona je za svaku glupost išla na operaciju, to je sve sama plastika.
Mica : Da i čim prestane da vežba,otromboljiće se kao da ima sto godina,pa ona hoće da ima pedeset,a da izgleda kao da ima trideset,kada je to bilo....* ** *
Pera : Da li si video što Boža ima nov auto ?
Žika : Video sam, kupio mu tata što je završio ono govno od faksa, prošli su on i ona njegova sponzoruša pored mene pre neki dan i javili se,ja im kao mahnuo, pa me on zvao na piće,da časti,ja otišao i naručio Chivas. Baš je ljakse taj Boža,a ni auto mu nije nešto, iz 2007. je.
Izraz koji se cesto moze cuti na masovnim okupljanjima familije i prijatelja, kako u gradu, tako i na selu. Kada deca sednu za sto, domacin ili domacica ih pitaju da li zele crni ili zuti sok, pritom misleci na neku od verzija koka-kole i neko pice sa ukusom narandze. Najcesce se susrecu proizvodi poznatog brenda "Frutella"(Cola ili Orange),proizvodjaca STORK iz Sombora.
