Libela zvana, vaservaga, služi domaćinu da vidi da li mu je veš-mašina horizontalna, odnosno vertikalna na svim uglovima. To se vidi uz pomoć mjehurića vazduha u tečnosti koja se nalazi u instrumentu.
Ako domaćin ne podesi da mu svi uglovi veš-mašine, zvane perilica, budu horizontalni, odnosno vertikalni, njegova veš-mašina će nakon izvjesnog vremena upotrebe pri radu početi da igra narodno kolo. Moravac, Žikino, Glamočko gluho,..i slično. Igrajući kolo, ponekada se desi da veš-mašina blokira vrata kupatila. Zbog toga dobro je držati vrata kupatila (prostorije) otvorena dok veš mašina pere veš.
Još bolje je staviti stolicu ispred, te gledati u veš-mašinu kako radi.
To gledanje smiruje. Naučno dokazano!
Pošto ja imam senzitivne nerve, oštre kao nepravedne sankcije, ja tako i radim. Buljim u providni otvor veš mašine dok ista pere veš.
Ima li još neko ko je ljubitelj buljenja u veš mašinu dok radi, pa da osnujemo Klub ljubitelja buljenja u veš-mašine?
Ako neko ne zna šta je horizontalno, i bez libele zvane, vaservaga, može zapamtiti definiciju šta je to horizontalno.
Horizontalno je ono što je vertikalno na vertikalno.
Postoje ljudi koji često svoj stomak vole da veličaju i pričaju kako je to nešto najlepše i kako vole svoj pivski stomak.
Ma de bre , kake tvoje plocice , salo je zakon i onako sav mastan stiska stomak i lupka se , a cesto neko voli da doda kako se pravi domacin meri STOCNOM VAGOM.
-Knjiga zvanica gostiju za svadbu
-Opasno zajebano stivo, ko je cita prvo se prekrsti, pa procita obavezno po 3 strane, da utvrdi gradivo
-Prenosi se na principu sa kolena na koleno, ko procita posle mora da dopise nesto u knjigu.
-Postoji prica da ako neko, ne daj Boze, procita celu knjigu, bez obzira kakav citac bio, padne u komu, i retko kad ustane, zato sto mu mozak dobije previse informacija.
Buklija je u stvari okrugla cutura za rakiju sa kojom se zove na svadbu. Kada domacin otpije nesto rakije iz nje, doda svoje rakije, i zto je rakija iz buklije tako jaka.
Glupo pitanje koje se postavlja u cilju "ustede" proizvoda koji su skuplji od hleba.
Na slavi, kod druga, drugarice, babe, dede, tetke...mesa, prsute, kulena, pecenice...naravno sve to jedem bez leba.
Domacin (misli, ako uzmem 'leba da cu manje jesti meso): "A 'leba?"
Ja: "Pa 'leba imam i kuci!"
Usled uzastopne pojave nekoliko kotrljajućih R, u glavi slušaoca može se javiti misao da se govornik zagrcnuo.
Na jednom seoskom gazdinstvu u unutrašnjosti Srbije, gost na ručku je Francuz. Francuz: Je suis tRes heuReux de vous RencontReR.
Domaćin: Ženo, daj 'vamo vode, udavi se čo'ek!
Glavni rekvizit konobara u finansijskim problemima.
A: Ajmo brate sad kod Germe u kafanu, ima neka pjevaljka sa dudama ko kugle za razbijanje betona.
B: Ma ne pada mi na pamet da idem opet kod njega. Domaćin češljom lupa recke, od svakog stola ratu kredita naplati.
Poluraspadnuti jugo iz koga trešte Tozovac i Šemsa toliko jako da se ljudi tri ulice dalje pitaju ko sad pravi svadbu. Vozač je, jelte, seoskog porekla, i savršeno njega bole kurac što popa hoće da stefi srčka kada prođe pored njega. On lepo gura ruku pozamašnoj ribi na suvozačkom među noge i, mangupski se osmehujući (pritom, otkrivajući nedostatak zuba) udara do daske. I gas i radio.
Prolazi PŠ...
Lik 1: Vidi brate, svadba na točkovima!
Lik 2: 'Ladno, ajde da banemo na sarmu i šljivoviski.
Lik 1: Samo još da domaćin održi govor i odosmo svi u kurac.
organizovana grupa mladića, koja je "upadala" na svadbe i ispraćaje..koji su se odigravali ispod šatora...da bi se počastili...jeli i pili...i veselili na tuđi račun
domaćini ih nisu uvek prihvatali i dešavalo se da ih oteraju kada shvate da oni zapravo nisu gosti sa liste
postoji stara priča o tome kako su koščinari "upali" na ispraćaj...ali nisu znali...i kada ih je domaćin pitao ko su i odakle su...oni su prilično samouvereno odgovorili..."Ma, mi smo sa mladine strane"...
Klasičan zid koji je domaćin raznoraznim živim organizmima.
.......
Opis:
Alge i gljive na vlažnoj podlozi (najčešće gornji ćošak prostorije) krenu da revitalizuju zid; pridružuju se bakterije, stvaraju se lišajevi; u ekstremnom slučaju i mahovine. Pauk se nadoveže mrežom, ali za razliku od golmana iza fudbalskog živog zida, njemu odgovara kad se mreža napuni muvama, sitnim bubicama i leptirićima. Ni donji ćošak nije pošteđen. Bubašvabe, stenice, mravi, spermatozoidi (iz maramice kojom je obrisana devojka nakon snoške) mile, puze, bičuju i špartaju zidom.
Kako vreme odmiče zid dobija interesantne tufne - žućkaste, zelene, crne, braon, ljubičaste, narandžaste. One se šire po celoj površini i stapaju u mozaičnu živu tapetariju. Pri skidanju ove biocenoze špaklom ili krpom širi se predivan miris tek ubranih, svežih šampinjona. Poseban ton daju komarci kada se rasporede po zidu i otpočnu večernju simfoniju zujanja.
Beton, knauf, siporeks, stiropor, fuga, gips, silikon i kreč oživljavaju..
Uzrok:
a) Vlaga;
b) Žurba, pohlepa, škrtost i boli-me-dupe-sam'-da-uznem-pare dvojca investitor & izvođač radova.
03.45h.. Svi spavaju..
-a? A?! Šta koji kurac? aaAAAAAAAaaaaAAAaaAAAAAaaAA!!!
svi ukučani upadaju u prostoriju..
-Šta je bilo, šta se desilo?!
-Hehe, ma ništa bre, spustio se pauk iz ove prašume pa mi igrao lambadu nad facom.
-Idi bre u pičku materinu! Nije tigar jebemumiša
Degustatori na veseljima ne znaju i(li) ne žele da znaju šta se krije iza slasne čajne kobasice, pihtija, random slanih i slatkih torti, salata, ''žutog i crnog soka''...
Zapravo, prava istina jeste crna, crnja nego što ste mislili...Cilj svakog veselja je ne samo da se proslavi kako treba, već i da se pokaže kako domaćin ima dubok džep i bogato domaćinstvo...E sad, jebiga, ne može se napraviti klopa za 100 ljudi, i sve što ide uz to, za male pare. Tu na scenu nastupa taktika ekonomičnosti...Cilj je da se sve organizuje za par 'iljada, i da se istakne kvantitet ispred kvaliteta...Zato dobijamo umesto nekog normalnog jela - pihtije (čitaj- svinjske nogice), 'ladno pečenje koje je nahvatalo govna od mušica, sok proizveden u tamnim bugarskim podrumima, vino od 200 dinara i to sve u količini 15 puta većoj od toga koliko gosti mogu da pojedu, pa se narednih mesec dana u tom domu jedu samo ostaci sa veselja.
Poznata rečenica. Izgovarana od davnina. Može biti neki odjeb, ali sigurno je da se ovaj izraz koristi često u slučajevima kada ti za nekog i ne šište jajca puno. U našem narodu veoma zastupljena u slučajevima kada i ne bi baš trebala biti izgovarana kao takva.
Lik1: Ma čovek je nenadjebiv, dobar domaćin, pošten i vredan, od ugleda. Beše dobar čovek.
Lik2: (Baca šaku zemlje, onako kako običaj nalaže): Da, da, aj da jedemo.
Uredno ste pozvani, regularno ste se odazvali pozivu (jedne godine ste se izvukli pa su sutradan došli kod vas da vam donesu malo pečenja - ipak je lakše otaljati), zapakovali poklon, udindilili se i duboko udahnuli.
Znate da ćete i sledeće godine u isto vreme biti na istom mestu jer je i ovog puta bilo kao i prethodnih godina.
Poznato je i predjelo, glavno jelo, slatkiš (sa salatama se minimalno improvzuje) i raspored sedenja za stolom i omiljene teme (čak se i gej parada uredno spominje).
Domaćica je ultrapredvidiva jer se vajka da bi bolje spremila da je imala više vremena, domaćin raspreda o vinu i pivu ko' da se ne sećamo od prošle godine...
Deca, koja su to odavno prestala da budu, jedva čekaju da im se uvaže razlozi da više ne dolaze.
Već se zna koja će se žena prva nacvrcati, koji će muž zaplitati o svom polovnom autu...
Ukoliko se CD od prethodnih godina nije oštetio, možda će neko da zapeva : 'ladno mogu i suze na oči da vam krenu.
Veoma natakareno-iritantan tip muškarca, po zanimanju često asistent pripravnik na fakultetu ili stažista medicinar, neretko pripravnik u omanjoj opštini. Ipak najčešće gmiže među akademskim krugovima, jer je to veoma plodno đubrište za nekontrolisan rast ega, i veoma razrađen sekvencijalnog napredovanja baziran na piramidalnom principu kulturnog celivanja bulje bolje rangiranim od sebe.
Otac, penzionisano vojno lice, još u snazi da se oseća kao despot, izrevoltiran padom partije i padom sistema, sav bes i potisnuti gnev, kanalisao kroz spartansko vaspitanje sina, koji je pod strogim patronatom od detinjstva isticao, rano postao ziceraš. Dok su drugi gladili Milijaša na švercovanu Pan Erotiku, vrednu trampe najnovijeg auta na baterije sa rođakom iz Krnjače, i postere Vesne Zmijanac, on je pod striktnom jurizdikcijom roditelja rešavao proširenu Veneovu zbirku iz matematike.
Kako prolazi kroz srednju školu i fakultet, u njemu se stvara konflikt: sa jedne strane, bujice testosterona bude permanentno potisnutu želju za jedrim ženskim bedrima i dojkama, njemu još nepoznatom voću, a sa druge strane potisnutu mržnju prema strogim roditeljima kanališe u želju da bude bolji od drugih, da se sveti, projektujući na svoje predmete mržnje često viđenu sliku u detinjstvu, sliku oca sa vojničkim kaišom dok zamahuje njime nakon dobijanja bilo koje ocene sem petice.
Usled višegodišnjeg potiskivanja muškosti i simultanog razvoja Edipovog kompleksa, odrasta u bledunjavog, fizički slabašnog čoveka, baršunastog glasa i neupadljive pojave. Puzeći kroz život, naučio je dobro prešutkivati i prikrivati bes, čijim kanalisanjem je osvojio dosta trofeja u takmičenjima trkaćih konja na poslovnom i akademskom planu, konstantno pružajući satisfakciju roditeljima, uživajući u tapšanju, u novim lentama. Umesto slika sa pijanki, porodičnih okupljanja i ekskurzija, njegove zidove krase lente sa matematičkih takmičenja, studentske nagrade i udarnične plakete. Nema profile na socijalnim mrežama, ali zato ima svoj sajt sa CV-jem formatiranim isključivo u Latex-u, jer, pobogu, MS Word je jedino za čobane. Umesto traženja kvalitetne njave sa guzatim latino bičarkama, gugla svoje ime na netu. Noćima.
Životari, sada već robujući dugotrajnoj želji za isticanjem, jer jebemu mater, nedostatak roditeljske ljubavi je potrebno kompenzovati dokazivanjem, u njemu još rže trkaći konj, dok izmučeno dete, željno igre i smeha, lagano umire. Večno zakera drugima, meri tuđe pokrete, škilji na druge, analizira, sve u svrhu takmičenja - malo aplauza i tapšanja je vredno gaženja sopstvenog obraza i sudbina drugih ljudi. Kako stari, ne može da drži trku sa mlađim kolegama u toj dupelizačkoj perpetuum-mobile mašini, telo posustaje, ali kompleksi i ambicije su u međuvremenu dodatno metastazirali....
- Dobar dan, ja sam profesor. dr. Hadži-Komazec, šef katedre, prorektor univerziteta, dobitnik tri povelje, nekoliko prestižnih međunarodnih nagrada...
- Dobar dan, ja se zovem Mitar, inače seljak domaćin, volim fino jesti, hvala bogu živ sam i zdrav, imam troje dobre dece, i lepo sam proživeo život...
Ispraćaj je uz vencanje i krstenje samo srce narodnih veselja. Tu se ne stedi. Pripreme su obimne, i zahtevaju zavidno poznavanje matematike i rodoslova. Kada svetkovina konacno pocne, mesto odrzavanja (najcesce sator) pretvara se u bojno polje, da mladi junak vidi sta ga ceka na braniku otadzbine. Puca se, srca leti na sve strane tako da bi strani posmatrac pomislio da je u toku dramatizacija neke bitke koja se otrgla kontroli. Naravno tu je i ziva muzika sa vojnom "pokazacemo mi njima" tematikom. Obicaj je i da se vojniku daruje nesto novca "da se nadje".
Nakon svega, regrut jedva ceka da se javi u kasarnu i dobro odmori od prve bitke.
1) Sporedna uloga Ispracaja je i da domacin organizator pokaze kako mu dobro ide, narodski receno da "zajebe" sve ostale
2) Muzicari zaduzeni za stimung na ispracajima narocito moraju znati puno odgovarajucih pesama, jer su rodjaci koji narucuju pesme po pravilu mortus pijani i nose utoke
Jedna od najčešćih i najidiotskijih novinarskih floskula, koja se obično viđa u štampanim medijima sa sportskom tematikom, a uglavnom se odnosi na rezultatske preokrete na fudbalskim utakmicama.
POVELI PA STALI
Na Trafordu kraj ciglane, gosti su došli u vođstvo u 4. minutu autogolom Trandafilovskog, da bi zatim razgoropađeni domaćin uspeo da isprati zbunjene goste sa tucetom golova u mreži. Mladi alatničar - Zemljoradnik Panta Kolor 12:1
( 5:1 ).
Poslednji u nizu čuvenih srpskih vampira.
Iako nema toliku reputaciju kao Pavle Arnaut, Petar Blagojević i Sava Savanović, u jednom gradu je devedesetih pored svih ostalih strahova vladao i strah od vampira. Ali, stvarno.
Svi meštani tog prigradskog sela, a i veći deo grada, su se zatvarali u kuće, stavljali beli lukac na vrata, pokrivali se trnjem i deljali kočeve. Čak je priča stigla u "Ipak se okreće" i u sleng tog kraja, a sve meštane tog sela danas zovu "Čece", sve u čast ovog vampira.
Jedan uticajniji domaćin u selu je onako, valjda iz dosade, pustio buvu da se njegov komšija povampirio i da susreće ljude na moravskom mostu da bi ih zajašio i na njima prešo reku (kao to je bio jedini način da vampir pređe reku) i onda da ode u grad.
Vampir se skrivao na tavanu ovog domaćina, na tavanu, na koji ni policija nije smela da se popne.
Danas je od toga ostao taj nadimak, ta priča o liku koji je uspeo dobro da zajebe ljude, dovede televiziju tamo gde je tad retko dolazila, i naravno ostala je lepa pesma OK radio pozorišta:
Vampir u Zlatokopu...upada po kućama, nasmejanog lica!
Pod 1: Doći na slavu kao pravi vernik, dakle kupiti flajku vina i eventualno kafu i ratluk.
Pod 2: Čestitati svim ukućanima i uzeti kašiku žita jer je tako red.
Pod 3: E tu počinje najbolji deo. Prvo ide meze. Njega samo malo čalabrcneš čisto onako, da se zagreješ. Zatim, ide supa. Sipaj samo jednom, jer ako sipaš dva puta, domaćin će pomisliti da si došao sa robije. Zatim, na red dolazi sarma. Uff, srpska domaća sarma. Ali, ne loži se sipaj dve, tri sarmice jer ono najslađe tek dolazi: PEČENJE!
Pečenje(morao sam da ga izdvojim, jer otprilike zbog toga se i ide na slavu):
Jede se polako. Dakle, moraš biti umeren i skoncentrisan. Prvo uzimaš rebarce, nikako krtinu. Krtina ide na kraju, da oplakneš želudac. Ako su na slavi samo ortaci onda pojedi što više možeš, a ako ima i drugih gostiju, onda polako, ćapaj rebarce po rebarce. I na kraju, sve ovo zalij sa pivom. Izbegavaj kolače i torte, jer slatko goji.
Njime se svaki srbin ponosi. Smatra se da ste dobro ugostili coveka samo ako u toku jela mora da otkopca bar dva dugmeta na pantalonama, a ode kuci cetvoronoske.
Doso kum kod pirocanca na rucak. Svo vreme mu domacin prica: Mezi si, kume, mezi si... Ovom vec postaje cudno: A bre, kume, pa mezim svo vreme! Ne mezis, kume, nego jedes. Napomena: Ovo je izuzetak!
U Srbiji, medju pravoslavnim poklonicima, ustaljen je obicaj obelezavanja Dana sveca, tj.- slave.
Svaki domacin koji iole drzi do sebe i postuje tradiciju, ima domacicu (ili, u novije vreme, kupi u pekari, mada u tom slucaju domacica gubi to zvanje)koja za slavu sprema slavski kolac. Slavski kolac je u stvari okrugli, poveci hleb, sa utisnutim krsticima na cetiri strane i ritual vezan za isti varira od mesta do mesta. Ujutru, prvog dana slave, nosi se u crkvu, gde se nekada davalo po volji i mogucnostima, a danas postoji tacan cenovnik (jos uvek bez fiskalnog racuna).
Dakle, slavski kolac je simbol uspesnog domacinstva i umesiti isti predstavlja odanost domacice tradiciji, pekarske umesnosti i postovanja obicaja.
Izraz se koristi za one zene, tj. zenska bica, koja lice na sve osim na uzorne (potencijalne) domacice i bilo sta sto nas podseca na tradicionalno zensko (nase babe, recimo, i njihove sarme, cufte, projare...) . Dakle, bilo sta nafrakano, plasticno, izvasteceno, solarisano, prenapuderisano, prenasminkano,golostomacno-i-na-minus-deset zensko (pretezno bar tri navedene stavke ispunjavaju)- nije ona koja bi mogla da vam umesi slavski kolac.
Brat 1 i Brat 2 setaju, a pored njih prolazi "avion od ribe" (Stikla od 25cm, markirana torbica, cirkonirani telefon, istaknuti ekstremiteti u najboljem svetlu, vestacki nokti 12cm, sva svilena i leprsava).
Brat 1: Brate, pazi kakva je...
Brat 2:Ma, brate, ta ce sigurno da ti umesi slavski kolac!Spisak onih koje nisu nikako podobne da vam mese slavski kolac: Jelena Karleusa, Seka Aleksic, Vendi, Lepa Brena, Zorica Brunclik, Katarina Radivojevic, Stoja, Mina Kostic, Maja Marijana, Dzenifer Lopes, Britni Spirs...
Primer za zene koje bi da nauce spremanje slavskog kolaca: Tanja Boskovic, Monika Beluci.
Srpski THOR,Beli mag/dobra vila na svadbi
Mašala mašala kićeni svatovi,domaćin zove da se peče krme,uštipci i janje.
Mašala mašala živio mladoženja prvo veče u zdravlju i sreći da je podereš k'o svinja masan džak.
