Izraz kojim se sagovorniku daje do znanja da tačno zna kako da ga ubije u pojam. Ironija u svojem najpreciznijem obliku.
Domaćin:Hmmm, šta da gledamo, šta da gledamo nas troje, komšo.... Ženo... Oćeš još jednu radžu...?
Komša:Što ne kažeš...
D. :Aaah, kasno je za radžu, možda neku kafu, da se ofrkestiš. Koliko je sati juuu...
Žena:Hej ja znam šta ćemo da gledamo. Se sećaš one naše rođake iz Niša? E, pa njene snaje svadbe. Znaš, komšo, došla žena i zaboravila kasetu.
K:Auu, stvarno, kasno, neka ne treba radža, idem ja...
D.Pa gde ćeš, samo nas troje, ti, ja... Moja žena... I svadba. Gde ćeš lepše...
K. Jao, pa ja moram da palim, gle koliko je sati. Tačno znaš šta me "pali". Doviđenja gospođo Dušančić. Doviđenja.
Svetovna verzija duhovne izreke Vladike Nikolaja: "Kakve su ti misli, takav ti je život." Pošto je ovo popovo poštapalica od koje se leba neš najest i možeš da ostaneš samo gola sirotilja koju svako gazi, moralo je ljudstvo da iznedri novu, poboljšaniju verziju izreke, približniju kaci govana pod Božijim poljskim veceom na čijim naslagama se čovečanstvo đubreći razvijalo. Jel tako. Jebem ti pleme i životu. Znači materijalno, kaka kurac duhovnost, materijalno bre, to je ono što mećeš usta a nije politički ili lokalni organ. A kud ćeš bolju referentnu tačku kao pokazatelj materijalnog stanja pojedinca od rezervoara na njegovim kolima. Naravno ovde se misli na opšte stanje goriva u rezervoaru, tipa kad posle mesec dana podvučeš crtu pa izvučeš neki prosek.
1. Zapravo nemaš rezervoar, pa skazaljka nema šta ni da pokaže -eeee sirotiljo!!
2. Imaš rezervoar, znači imaš i krša nekog, al skazaljka pokazuje rezervu -sirotiljo uboga!
3. Imaš rezervoar, imaš i solidna kola, tipa golf dvojka, rezervoar do pola pun -na pravom si putu
4. Imaš golfa dvicu, pun lož ulja bajo -domaćin (već se podrazumeva da u kući ima sve, što se kaže i leba i uz leba)
5. Poseduješ reno lagunu, do pola pun -mašala (već možeš da razmišljaš o ženidbi)
6. Ponosni si vlasnik škode superb dve iljade deveto, prosečno natankane do vrha -čestitamo, obrnuo si materijalnu igricu zvanu realni život (podrazumeva se da već možeš dideš u Parove, na iganuruaciju precedniku i Đoši na saranu u prve redove, ti si moćan čovek, jebi mi svastiku da se orodimo ●●broj u pvt poyy●●)
Odgovor majke kad joj se ćerka žali kako joj je loše u braku.
Ćerka: Svaki dan sve isto, ja se raspadam od posla, žurim kući i odmah s vrata pravac kuhinja, da sve bude spremno, a on kad dodje jede i legne i ne mrda se od tv - a.
Majka: Pa dobro, ni tvoj otac nije bio bolji, malo se promenio kad si se ti rodila.
Ćerka: Ali mama, ja ću da poludim, ja nikakve pomoći nemam od njega, tek sad vidim da mi je samo teret u životu, ja sam bre u našem braku i muško i žensko, i muž i žena, i domaćin i domaćica, pa dokle vise?
Majka: Ćerko moja mila, meni se on nikad nije svidjao, uvek sam ti govorila da je lenj i neodgovoran, al ljubav je slepa. Znala si za koga se udaješ, šta sad ja tu mogu.
Izraz zastupljeniji kod starije populacije Srbije,oznacava nepovezano ili neukusno lupanje bez ikakve svrhe.Moze se povezati sa softcore verzijama za:"lupati kao otvoren prozor" ili "lupati kao maksim po diviziji".Autor je prvi put cuo ovaj izraz sinoc od svoje babe.
Ja ulazim sinoc u kujnu da veceram dok je baba hipnotisana dogadjajima na "Farmi".
Ja:Sta se radi baba?
Baba:Ma evo gledam ove na "Farmu",samo se bre nesto karaju,nista ne' da rade.Ovi muski spavu' po ceo dan,a pogle ovu zenskadiju,samo se kupu' i brijaju noge,nafrakale se.Nedo' Bog da nam ovako nesto dovedes u kucu.Gledam more' nesto i mislim se,jedino ovaj Milos Bojanic,Bog mu srecu dao,em' sto ume da peva em i muze krave i cisti stalu,ovo majka vise ne radja!
Ja:Daj bre baba gde ume da peva,dere se ko nas Cvetko(nas vo),a cak i fizicki lice!Pogledaj baba,isti pogled,glava,ma pljunuti nas Cvetko!
Baba:More jedi tu sarmu i prestani da mlatis ki pi*ka po lavoru!Slusas oni drogirasi sto mlate glavama pa ti smeta Milos,covek domacin,kazem opet Bog mu srecu dao.Sta' se cevaris tu copino jedna,jebo' te Bitls onaj tvoj!
Jedan od mnogih izraza za zadnji ulaz ili narodski kratko i jasno rečeno rč. Plinara.
- Brate što je Šomi priveo Melihu?
- Kako što, pa da je jebe jebemumater.
- Ma de će ona da mu da pičke, znaš da joj je ćale jebeni Vehabija. Ubio bi je kada nevina ne bi ušla u brak.
- Ući će ona nevina u brak, ali zato će joj Šomara razbiti vrata od štale.
-------------------------------------------------------------------------------
- Jebote onaj Vučić bio pravi patriota, domaćin čovek, ljudina i veliki poštovalac opusa Ratka Mladića. Šta li mu se desilo?
- Ko će ga znati. Po ulici se priča da se promenio kada su mu prvi put obili štalu.
-------------------------------------------------------------------------------
- Votz jur nejm agen?
- Natasa Kojic Keba.
- Kebab?
- No, no. KE-BA.
- Ver ar ju from Kebab?
- Loznica.
- Los Nica. Kul, kul, bin der vans. Or tvajs. Aj tink so. Nevr majnd. Ar ju redi.
- Jes. Ajm olvejz redi for ekting.
- Ju dont nid tu ekt mač. In dis sin, ju tejk jur klouz of, end den dis guj hir, Leks Stil, vil demoliš jur barn dor.
Produkt jednog veoma netalentovanog reditelja i reklo bi se, bar jednog besposlenog narkomana.
-Da vidite šta smo smislili. Kao tamo neki ljudi za stolom i sad ulazi domaćin i pita: "Za šta ste?". Oni se tu nešta nećkaju, a on izvali parolu: "Ko nije za nešto, taj na kraju nije ni za šta". Šta mislite? Mislimo da će ostvariti uspeh kod starijih generacija.
-Dobro, i šta dalje?
-Znate šefe još je u fazi izrade...
-Dal' si ti uopšte normalan? Znaš da treba prekosutra na emitovanje?!
-Pa znate šefe, radi se punom paro...
-Ne seri! Sutra da si poveo Đomlu na snimanje!
-Đomlu narkomana?
-Jeste i ponesi lulu za krek, treba mu inspiracije.---------------------------------------------------------------------------------------------------
(Sutra ujutru, vidno odvaljen od kreka)-Vidim polja ječmaa... kfkkgm potoci, ribe...
-Jeste sigurni šefe da...
-Piši ne seri.
-...khmhm planine, sneg... belo
-Ohoho već vidim, ovo će biti hit.
Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.
Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.
Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.
No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.
Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.
Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.
U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti.
Domaćin- sedi na čelu sofre, stomak je pustio do stola, rumen i nasmejan, nejbrže se napije jer nazdravlja kad god koji gost podigne čašu!
Domaćica- ne seda sve dok se ne pojede poslednji sitni kolač i dok gosti ne počnu da čačkaju zube.
Kum- sedi blizu domaćina, pije kao smuk, obično dolazi sa ženom i dvoje dece koji stidljivo sede pored njega, dok se on dere kao bivol i prepričava momačke doživljaje proživljene davne 70 i neke sa domaćinom(''onda, kad smo krenuli u Zadar, na motoru..'')
Kuma- sedi pored kuma, tiho priča, pa se ne čuje od muža, uglavnom hvali specijalitete i juri decu oko stola neprestano se izvinjavajući domaćinima zbog nereda koji deca prave.
Drugi kum- Sedi pored domaćina ali sa druge strane, obično neoženjen, ali jednako glasovit kao i prvi kum. Sve vreme se vodi duel između njega i prvog kuma, ko će jače da iznese svoje utiske i ko će bolji špricer da spravi.
Baba devojka- Stara domaćicina drugarica, neudata, koju svake godine pokušavaju da ''smuvaju'' sa neoženjenim kumom, koji se uglavnom napije pre sarme, pa svi planovi padaju u vodu. Najviše strepi od pitanja:''Kad da očekujemo pozivnice za svadbu, Milice, a??''
Porodični prijatelj 1: Dominantni veseljak! On prvi uzima harmoniku/gitaru i započinje ''Polomiću čaše od kristala''. Pije taman toliko da bude raspoložen, u suštini je papučar, i s vremena na vreme da poljubac pun ljubavi svojoj ženi koja sedi pored njega. Uglavnom imaju malo dete od 4 godine i već 2 godine se kunu da ga više nikada neće voditi nigde jer ''ne zna da se ponaša''.
Porodični prijatelj 2: Najbolji prijatelj Porodičnog prijatelja 1. I žene im se druže, a tokom slave razmenjuju recepte za posne kolače i ogovaraju lokalne bludnice.
Stariji bračni par: Dekica i bakica od oko 60tak godina koji tiho uglavnom dolaze i odlaze prvi. Sve vreme tiho sede i smeškaju se, a domaćica im posvećuje dosta vremena jer su oni uglavnom tradicionalni gosti i krstili su domaćina.
Tetka: Najglasovitija žena na slavi. Priča se da voli da popije, ali još nikada nije završila ispod stola, mada skoro uvek peva hitove Hanke Paldum praćena Porodičnim prijateljem 1.
Dečurlija: Oni što se penju na sto, i puze ispod stola, dok se vi molite da ne otkriju da baš vama smrde noge ili ne daj bože, to objave pred svima. Mirni su samo kada stignu kolači, i to nekih 5 minuta. Prinuđeni ste da im se smeškate uz reči ''Baš je cakan'', čak i kada vam rusku salatu izruče u krilo.
Postoji mnogo načina da se započne konverzacija za slavskom trpezom. Sve zavisi od toga da li se dobacuje snajki, priji, šurnjaji ili nekom trećem licu ženskog pola...
Smazala si rotkvicu kao ciganče slinu!
Pocepala si sarmu ko poziv za vojsku!
Pa ta voda se ne pije,to je za kašiku od žita gusko!
Hoceš malo masnije parče da ti izaberem?
Hoceš da ti dodam ajvar?
Pojela si bambija debela!
Pitu sa sirom ili sa mesom za tebe lutko?
Jela si luk,ides kući peške!:)
Hoćeš ren uz tog bambija?:)
Ti si sad neka dama pa ne jedeš pihtije?:)
Lepotice dodaj mi taj prebranac:)
Domaćice zavila si sarmu k'o partizanka ranjenika!:)
Domaćica je naivna kao japanska sobarica zvana Jao Ne Ceo:)
Gospodjo sačuvajte mi te koske da nosim kučetu.
Pardoniram svima za stolom morao bih do toaleta a mozda ću i da se istovarim.
Tvoje oči su k`o božićne sarme,mada ni ove nisu loše.
Sto je pun vitamina Ce...pilenCe,prasenCe,jagnjenCe,mezenCe,supiCe,pivCe,sarmiCe,cigariCe,klinkiCe,matorkiCe...:)
Drago mi je,ja sam Marko a ti me možeš zvati....večeras posle slave.
Domaćin se smorio kao djak generacije na raspustu...
Vidio sam ga u izlogu kad me je otac poveo u grad da prodamo stoku. Crn k'o novembarska noć, sa sivom trakom okolo i uskim obodom, odmah mi je zapao za oko. Stari, zadovoljan zbog uspješne trgovine, zavuče ruku u džep, izbroji novce i - eto njega na mojoj glavi!
Ja, mlad momčić od osamn'es' ljeta, šaljivdžija, šeretski ga nakrivim na desnu stranu i krenem po sijelima. Pročuo se taj moj šešir međ' curama. I njoj se dopao. Za traku mi đurđevak zadjenula. Te jeseni, zatražih joj ruku od oca. Pristao je - iz dobre sam kuće. Napravismo veliko veselje, gdje se vajni mladoženja, to jes' ja, toliko naliza da su morali šeširom donositi 'ladnu vodu sa izvora kako bi me dozvali. Nije rakija za mene.
Zarati se. Kren'o jedno veče u šumu da potražim zalutalu stoku kad naletih na neke soldate. Sam đavo zna koga su tu čekali u zasjedi, pa osuše po meni, ni krivom ni dužnom. Bježao sam koliko me noge nose. Na šeširu mi puščano zrno napravilo dvije rupe. Puc'o Švabo d' ubije, usta ga jebem! Šta bi bilo da sam ga do ušiju navuk'o? Dugo sam ga nosio tako šupljeg, cijeli rat i par godina posle. Nije se imalo za novi. Malo mi je kisla glava, al' bio čo'ek mlad, ništa mu nije smetalo. Eh...
Prođe i to. Sastaviše se nekolike rodne godine, iskrči se imanje, posija se žito i kukuruz, a ja od miline svako jutro - u obilazak. Samo mi šešir viri iznad usjeva! Umorim se, legnem pod šljivu, nakvirim obod preko obrva da mi sunce ne smeta i zaspim dok se oko mene sinovi igraju. Ljepota božija!
Prođoše godine, postadoh najbolji domaćin u selu. Iškolovah djecu, poženih, unuke stekoh. Sad imam tri šešira - jedan za slave, drugi za svadbe, treći za okokuće. Ne gledaju me više snaše, ispod šešira se bjelasa snježnobijela kosa, nije više ni red. Ako! U šešir berem prezrele trešnje i nosim unucima. Oni mi se obraduju.
Stiže me i bolest. Staračka. Sve ređe izlazim i sve ređe nosim šešir. Spada mi sa ćele. Umrijeh srećan. Djeca su odavno svoji ljudi, a ni nje više nema. Sahraniše me jednog lijepog majskog jutra, sa šeširom u kovčegu, jer sam tako htio. Možda me ona, tamo, ne prepozna bez šešira.
- Tata, ko je ovaj čiko sa šeširom?
- Miloš, sine Miloše, tvoj pradjed. Nosiš njegovo ime. Najbolji čovjek koga sam u životu upoznao.
- A, što ima šešir?
- Nikud bez njega nije išao. Ovakav je bio i dok je bio živ.
- Tata... A, kad ćeš meni da kupiš šešir?
- Kupićeš ga sam, ali tek kad budeš mogao da obuješ njegove cipele. Hajdemo, svijeće su dogorele...
Riba koju si upoznao na netu iz neke daleke zemlje npr. Čile, Rusija, Svazilend. Znaš je nekoliko godina i na netu se super slažete i odjednom ona izrazi želju da dođe da te poseti. Iako vas dele hiljade kilometara drugi jezik i druga kultura. Dođe ona, pri prvom susretu na stanici ili Nikoli Tesli sledi mali šok i za tebe i za nju jer iako se znate godinama nije to isto kad se vidite na ovom bučuku i kad se vidite uživo. Sledi upoznavanje kao da se prvi put vidite. Razgovor teče kako teče ali se non stop zgledate kao "uopšte ne ličiš na onog(onu) sa neta". Dolazak kući, raspoređivanje ko će gde da spava. Tuširanje i odmor od dugog puta. Prvi obrok, šok za strankinju jer je mi bukvalno teramo da sve pojede iako ona u principu nije ni gladna. Pa onda izlazak u grad da se pokaže šta se pokazati ima. Pa onda blago rečeno napijanje na tvom omiljenom mestu.
I tako se upoznajete sve bolje "face to face". Svima se u principu sviđa Srbija jer smo srdačan i dobar narod prema strancima. I taman se naviknete jedno na drugo i taman počne da vam bude lepo zajedno dođe vreme da se oprostite. Molite je da ostane duže ali to nije moguće zbog već bukirane povratne karte ili tako nečeg sličnog.
A kad ona ode sledi jedno jedino pitanje ortaka:
- Jesi ti ono jebo?
Kao da se ništa drugo nije dešavalo i kao da ti je samo jebanje bilo na pameti
- E ode mi čileanka
- Koliko je bila?
- 2 nedelje
- I ona došla zbog tebe iz čilea, 8000 kilometara
- Jes
- I jesi ti to jebo?
- Nisam
- E majmune jedan, pa ona došla čak iz Čilea da te vidi a ti je nisi jebo
- Ma nije sve tako kako ti kažeš
- Kako nije, nije ona prešla 8000 kilometara da nije htela kurca od tebe
- Nemoj da sereš, nisam imao kad da je pitam za pičku
- E sad ti sereš
- Ne serem, nego smo izlazili ja se pravio dobar domaćin pokazivao Srbiju, valjda je došla da nešto vidi ovde a ne da sedi samnom i da mi da pičke.
- Ma jok nego si ti tuka, da je došla kod mene ja bih je satro od kurca
- Kad dođe neka kod tebe a ti je satri ENDE
Komšija ali ne običan već baš dobar komšija. Ma šta dobar, najbolji. Toliko je dobar da bi ga svako poželeo.
Kad vam crkne krava pokloni vam tele.
Kad kosi svoje dvorište zađe i u vaše.
Kad niste u zemlji skuplja vašu poštu, čak vam i račune plati.
Jednom rečju, duša od čoveka.
E sad, niko nije savršen. Svi imamo nekakvu manu. Ovaj komšija ima samo jednu manu a to je što može da pojede Boga oca.
- A bre kume, pa gde ti je čika Mirko? Stalno si ga spominjao i iz priče sam skapirao da je retko dobar lik.
- Ma, jeste, al' njega ne treba zvati u goste. Evo na primer, on da je sad ovde, ti ne bi glodao ta rebarca. Vidiš svoju ženu?
- Da, jede rusku salatu.
- Tačno tako. Da je Mirko tu moja kuma bi sad jurila zrna graška po stolu. Od hleba bi ostale samo mrvice, od ajvara tegla...
- Uh, bre. Pa bar ga zovi sutra, drugi je dan. Valja se a verovatno će ti ostati od danas.
- Da znaš da bih mogao al' poznavajući ga verovatno će doneti koje prase.
- E to je pravi domaćin. Ništa onda, vidimo se i sutra.
Legendarni komentator poluvremena i krajeva svih utakmica, poznat po prevelikim odelima u kojima izgleda kao da je sklepan u laboratoriji doktora Frankenštajna i kisele face kojom saopštava njegovo viđenje utakmice, koju ubojito potpomaže svojim glasom čoveka kome je neko stao cipelom na vilicu.
Nakon Strajnićevog opisa prvog poluvremena, koji doduše često propustim jer otrčim u WC da serem čim vidim istog, većina ljudi se gotovo uvek zapita da li su Straja i on gledali istu utakmicu.
Naravno, kada predvidi šta će se desiti u drugom poluvremenu, zajedno sa stručnim konsultantom tipa Stanislav Karasi, prilično je jasno da će se desiti sasvim suprotno od onoga što je predvideo, jer je jedan od većih nemača pojma na našem sportsko-komentatorskom nebu.
Predrag Strajnić: Gazda, trebaju mi pare za novo odelo. Zajebavaju me kako nisam promenio ovo pola godine.
Aleksandar Tijanić: Evo ti opet moje Strajo. Ionako svi na poluvremenu odu u WC.
Predrag Strajnić: Što u WC gazda?
Aleksandar Tijanić: Pa ako su te samo videli, onda da seru, a ako su te i čuli, da seru i povraćaju.
-----------------------------------------------------------------------------------
Predrag Strajnić: Gazda, smslio sam kako malo da začinimo na poluvremenu, da gledaocima bude zanimljivije.
Aleksandar Tijanić: Daješ otkaz?
----------------------------------------------------------------------------------
Klinac iz ulice jedan: Eno ga Strajnić. Ajde da ga pitamo na koga da igramo.
Klinac iz ulice dva: Ajde. Čika Strajo, čika Strajo.
Predrag Strajnić: Izvol'te momci.
Klinac iz ulice jedan: Na koga da igramo večeras. Barsu ili Bajern. Vi sve znate, pa da vas pitamo.
Predrag Strajnić: Khm...pa jeste, poznat sam kao veliki stručnjak hehe. Dakle. Da vam odmah kažem, Bajern je dobar domaćin i ima igrače kao što su Miler, Roben, Švajnštajger i mnogi drugi, ali opet tu je Mesi, Ćavi, Inijesta, a i Barsa igra totalni fudbal. Niko im ništa ne može. Da se ja pitam, igrao bih iz dva u dva. Nula dva za Barsu.
Klinac iz ulice dva: Hvala čika Strajo. Doviđenja.
Predrag Strajnić: Hehe doviđenja momci.
Klinac iz ulice jedan: Znači kaže Barsa će pobediti.
Klinac iz ulice dva: Da. Igramo na Bajern.
Priče koje ćete čuti od petnaest različitih osoba, kao događaje koji su se desili baš nekom njihovom komšiji, prijatelju rođaku ili mnogo češće prijateljevom poznaniku. Pojedine od tih urbanih legendi su postale toliko popularne da se po njima snimaju i filmovi: "Mrtav ladan" i "Mali svet" na primer. U Americi je snimljen i film pod nazivom:"Urbane legende", sa više povezanih priča.
Imao sam ortaka u vojsci (iz Inđije), koji mi je ispričao najmanje pet urbanih legendi koje su se sve desile baš u Inđiji.
Jedna od poznatijih urbanih legendi je ona u kojoj je čovek pozvao vodoinstalatera da mu popravi cevi ispod sudopere. Ovaj je imao na sebi slične pantalone, kao što ih ima domaćin. Kada je domaćinova žena došla kući, njen muž se zatekao u WC-u. Videvši samo noge koje vire ispod sudopere, žena pomisli da njen muž nešto čačka oko sudopere, priđe mu i "po običaju" ga uhvati za međunožje. Vodoinstalter iznenađen, poskoči i udari glavom u cevi, toliko jako da se onesvestio. Brzo su pozvali hitnu pomoć, bolničari su ga stavili na nosila i pošli niz stepenice. Usput su slušali šta se desilo... i počeli su da se smeju . Toliko su se smejali da im je vodoinstalater pao sa nosila i slomio nogu. Kasnije je bio u nedoumici da li da tuži vlasnika stana, njegovu ženu, bolničare ili sve zajedno.
Pokušaj da jedan tužan dogadjaj pretvorimo u paganiju i skaradu. Naime, jedna od redjih prilika da vidiš dalju rodbinu sa kojima sticajem okolnosti ti i tvoji ne održavate najprisnije kontakte, iako se ničim niste zamerili.
Da, hteli vi to ili ne, saznaćete sve aktuelnosti iz prve ruke - cenu žita, kako je rodio kukuruz, ko se po selu s kim jebao a nije trebao, gde je u stvari pogrešila reprezentacija Srbije na svetskom, ko nam kroji kapu, ko e u vladi koliko korumpiran i kakva se sad zavera kuje protiv Srbije po nekim mračnim prostorijama (Ljudi se nisu videli dugo, pa pošto su odneli sveću i peškir i stavili 500 dinara, izjavili sauešće, moraju i da se ispričaju)..
Da, neće vam promaći ni razgovori sredovečnih žena, od kojih će neke primetiti da nije dugo krečeno, da kisela nije dovoljno hladna i gomilu tračeva, saveta u vezi sa oblačenjem, pravljenjem kolača, postavljanjem prema pijanom mužu kad se u 3 noću vrati kući i još svakakve pikanterije..
Da, tvoji će primetiti ko nije plakao ili je plakao malo pored sanduka, ko je šta napisao na vencima, ko nije došao (zamerka za čitav život), ko se koliko ucrnio i koliko su ih odrapi za sanduk, venac, cveće, 50 litara čorbe i ostale potrebe da bi se obavio ovaj neprijatan dogadjaj..
E da, neko je i umro. Pokojnika će uglavnom pominjati bliža rodbina, dok će se roditelji ustrčati oko onih koji su došli da im ništa ne zafali, a ostali će samo konstatovati kako je pokojnik bio star čovk, došlo je i njegovo, bitno je samo da ide po redu i daj da pričamo o nečem veseijem, na primer fudbalu..
Kada sahrana krene iz dvorišta obavezno se razbija tanjir, formira se kolona koja ide sporo i koja se četo iseče u nekoliko manjih grupa i raštrka, zaustavi se saobraćaj, a oni koji prate pokojnika u poslednjio šetnji u početku ćute ili progovore nešto tiho, ali kasnije uz žagor nastavljaju razgovore koji su započeti još u kući ili dvorištu pokojnika.
Neko će svakako konstatovati kako sahrana ide sporo i kako bi moglo da se požuri, što će u onima koji nose krst i barjak na čelu (obično unuci) izazvati neodoljivu želju da im iste zabiju u srce na licu mesta.
Kolona staje kod svake kuće čiji je domaćin spreman da plati popu da otpeva kratku molitvu (da, zapamtiće se i pričati i ko je spustio sanduk ispred kuće a ko nije).
Na groblju se potrudite da ostanete povučeni kada krenu svadje strina, baba i tetaka oko toga da li sme da se prodje iza groba, da li preko groba sme nešto da se prenese ili bi u stvari i trebalo, i pokušavajte da zamislite da je popu u stvari stalo do pokoja duše dragog raba božijeg, da peva sa osećanjem i da ne razmišlja koliku cenu će da odrapi (postoje izuzetci, ipak sve redji).
Sahrana je tužan dogadjaj kada se zauvek rastajemo od nekog koga smo voleli i koga pokopavamo u hladnu, crnu zemlju.
U zadnjoj kući, u ulici, iza trošne ograde i u vreži ladoleža i mahovine, prozora starih i ispalih iz svojih ležišta punih larvi, u dnevnoj sobi, bez jednog zida, sedi Đura Jakšić u starom kaputu iscepanom, poguren i taman. Sedi i lista nešto na telefonu, gleda na fejsu slike svoje propale kuće i cokne po neki put besno i opsuje gadno.
...
Nadežda je trenutno izašla, na ona gornja vrata, koja nisu stalno tu, ali kad su ovakvi oblačni dani sa onim prozuklim suncem, pojave se bledo i ona gledajući u to južno dvorište, gore, gde raste razno bilje i pesak ostao posle davne gradnje već urasao u detelinu i neke morske trave na suvom.
U pesku Nadežda pročeprka neku školjku koja je bila davno meze mezozoika, oblutak neolita ili zarđali ekser skorijih vremena; tako nešto joj uvek treba, pa se zatetura dalje da probere malo vrednog korovja, skoro nestalih, sa sitnim cvetovima.
Promrmlja, opsova nešto, pa nastavi dalje, podiže jednu trulu jabuku i ona nesta u njenoj ruci pre nego što je ušla u kuću sada, čini se, skroz obasjanu.
Nadežda je obična baba: ima neku svetlu kosu koja viri ispod marame, lice više neprijatno nego prijatno i niko joj pravu pripadnost još ne zna: neutral good chaotic neutral, neutral evil ali to se i ne može saznati, barem dok se ne završi do kraja.
Međutim ima tu i jedna zvrčka, jedan končić koji može da krene, i da pokrene.
Kada se vratila Đura joj podviknu:
- Gde si ti sa tim drvima smrzoh se ovde baterija mi se brže troši, kakva je ovo kuća punjač nema gde da se prikači o sve ti jebem gde me i vratiše i život ovaki, pu, tri minusa mi Laza Kostić dade za redom pička romantičarska!!!Nadežda samo promrmlja al da Đura nečuje:
Eeee i to mi je domaćin neki, novembar mesec on drva još spremio nije... pijandura, dobro kažu ljudi... i začkilji na njega pa opet kao imajući nekog razumevanja... I nesta u donjoj, nekad gostinskoj sobi ...Kažu da je Nadežda poreklom iz Rusije, mada je ona sama jednom rekla da je tri četvrtine Sprkinja... Ko će ga znati... al da baje, baje i to ću sad da ti isprič...
Najlukavije smisljena manifestacija od strane nasih predaka prenesena na koleno jednog srecnika.
Pred birtijom na Rajcu
Boli Miroslava uvo, vec 20 godina kosidba se odrzava na njegovim livadama, ne pipa ih pola proleca i taman pred sezonu organizuje kosidbu a ovi naprzeni klinci klinci mu sve pokose za dzab dzabe.Miroslav seta po livadi, mladi momci dosli iz svih krajeva Srbije da mu kose livadu, ide od jednog do drugog i kao pravi domacin poprica sa svakim:
- Odakle si momak?
-Iz Mrcajevaca gospodine.
-Lepo, lepo. Vidim ja da nema bez nas Sumadinaca nista, tu ste negde ti i ovaj iz Preljine u borbi ste za prvo mesto.
Mladi naivni Sumadinac nastavlja sa jos vecom zestinom da kosi da bi se dokazao svojima, zeli da se vrati u Mrcajevce sa zlatnom kosom dok Miroslav gladi brkove i pomislja "svaki put upali".
Vise pretnja, manje odluka, razmezenog deteta, koje nije naislo na razumevanje njegovog predloga kod ostale dece.
Takodje neka vrsta bunta koja se javlja i kod mnogih, naocigled, odraslih ljudi, sa ciljem da izazove sazeljenje u jednu, a strah od njegovog napustanja, u drugu ruku.
Scena 1.
Deca su na ulici. Podelili su se u dve ekipe po troje i igraju mali fudbal.
Medju njima, u ekipi jedan nalazi se i jedno razmazeno dete , koje su roditelji ubedili da je najlepse, najpametnije, da ce biti najbolji teniser, fudbaler i doktor.
Naravno ovo dete "zna" da je superirorno u odnosu na ostalu decu.
Partija fudbala je u toku , a ovo dete biva predriblano milion puta, lopta mu je oduzeta milion puta, a saigraci su ga zamolili da prestane da solira.
On se naravno pobuni.Razmazenko: "Ja sam najbolji igrac, samo meni dajte loptu i cutite. Sta vi meni pricate kako cu da igram?!!"
Klinac iz suparnicke ekipe: "Marko, nisi u pravu , nemas veze sa fudbalom.
Razmazenko trazi podrsku od svojih saigraca, zatim od ostatka dece.
Ne nalazi je. Zatim besno uzima LOPTU KOJU JE ON DONEO,pa kaze:
"JEBITE SE! IDEM KUCI!" - ocekuje da ga ostali zamole da se vrati.
Ipak, ostala deca slegnu ramenima bez mnogo uzrujanosti i pustaju ga da ode.
SCENA 2.
Na slavi. Svi su za stolom i uzivaju u hrani i picu. Onda jedan "JA PA JA" lik krece da bocka nekolicinu ljudi. Daje neumesne komentare i provocira.
U raspravu sa njim se ukljuci nesto inteligentnija osoba , argumentima mu stavljajuci do znanja da je iskompleksirani kreten i da bi za sve bilo najbolje da prestane da se tako ponasa.On iznerviran lepo zamoli domacina da umiri coveka koji ga je "spustio na zemlju".
Domacin : "Miroslave, nisi u pravu, sam si poceo da podbadas neke ljude ovde, pa se sad zalis sto su ti u lice rekli sta misle. Iskuliraj i promeni temu, necemo sad da dizemo prasinu oko toga!"
Miroslav: "E , znas sta, ocekivao sam da ces da me ispostujes. TI I JA SE ZNAMO GODINAMA , a ovde neke znas mnogo manje. Ne znaju oni kako je nama nekad bilo dok oni nisu dosli u drustvo. A i ti si kreten kad ih podrzavas!
JEBITE SE, IDEM KUCI!!"Demonstrativno ustaje od stola.
Ljudi ga zabezeknuto gledaju. Ipak niko ne progovara.
Domacin kaze svojoj zeni:
"Marta , isprati Miroslava i daj mu jaknu."
Zatim se okrece ka jednom od ljudi za stolom i pita zainteresovano:"Dragane, kako ti je na poslu, jel ti je uspeo onaj projekat? Pricaj"
U kulturnom svetu obično i misle kad to kažu,dok je kod nas to više sarkastično i zlovoljno iskazivanje emocija(negodovanje).
Situacija je sledeća:
Slavlje u toku,sve je posluženo po propisu nesme da fali.Domaćin obilazi goste,nutka ih i gleda da kome šta ne fali.Žena sede po strani i šta drugo ogovaraju prisutne,kao za sebe ali da i ostatak društva čuje.
Gošća:-Baš si lepo spremila,sve po redu,a tek ova ruska salata što ti je uspela,ju,ju,ju....
Domaćica:-Samo uzmi,ima,probaj i jagnjetinu dok je vruća...
-Ma,bih ja ali pritisak znaš,nesmem.Vid' mog Mike što je navalio.Polako Miko(ćuška ga nogom ispod stola),šta si navalio na pečenje,ko Bože me prosti...
Mika:-rmghhhhh(preko zalogaja),šta je bre?
Domaćica:-Ako komšinka,nek jede,za to je postavljeno,Nazdravlje mu bilo!(a u sebi misli,polako životinjo pička ti materina,ostavi malo i sutra imamo goste,sve pojede ološ,ko da ga kući ne 'rane).
Stepen neraskidivog vojničkog prijateljstva koje ni zub vremena ne raskinu. Braća po oružju spremna uvek jedan drugom da izađu u susret.
- Je li Milutine kako ti se sviđa sad kad si se osamostalio, teo si prestonicu...
- Ne smaraj ćale, idem od vrata do vrata svi me kaširaju, čak me i na stovarištu odbili, kažu prekvalifikovan....
- Pa nisi teo u selu domaćin da budeš, ete ti sad...
- Ma neki debeli gastrabajter Pera Zec rek'o da se na šljakerske poslove ne primaju ovi svileni sa fakultetom...Lepio pločice po Švedskoj i sad doš'o ovde da pametuje..
- Pera Zec?! Iz Žunja da nije?!
- Jes' iz neke selendre tamo kod Gruže.
- Pa bre to moj klasić, dok nije postao kurir zajedno smo koru leba jeli, pa bre u istu sošku puške smo držali, pa znaš ti gušteru šta to znači?
- Hm... Da ćeš da ga okreneš da me primi, i to u administraciju!?!
- Bi ja zelembać, al' ti reče da oćeš da se osamostališ...
- Zovi ćale ljubi te sin!
