Pesma koja ne može da zaobiđe ni jednu audiciju za talente u pevanju, a bira se po sistemu-što lošiji pevač, veća verovatnoća da će da je odabere.
Najveći problem se javlja zbog narodne zablude da neke ovdašnje pevačice(što prave što samoprozvane ) imaju raspon od tri, četiri, pet šest, osam oktava, po sitemu "Uzmi koliko ti duša ište", a da pritom ne prave razliku između fiziološkog raspona-onog koji podrazumeva svaki zvuk koji možete da prizvedete, bio to jecaj, vrisak, urlik, podrig i sl., i muzičkog-onog koji podrazumeva i neki vokalno-muzički kvalitet tog zvuka. Da razjasnimo, muzički opseg najboljih pevača je oko 2,5 oktave maksimum, a onih za koje kažemo da mnogo dobro pevaju oko 2 oktave.
E, sada, vidite, kada neko ko nema ni dve oktave raspon odluči da peva ovu pesmu, u trenutku kada dođe do dela gde treba da skoči za pune dve oktave, on ostaje nemoćan i počinju da iskaču vrisci, pisci i svi ostali zvuci koji se u muzičkom svetu nazivaju "buka".
Međutim, niko se posle nastupa ne kaje zbog svog izbora. Kao što za dobrog kockara ne postoji loša kvota, tako izgleda i za lošeg pevača ne postoji toliko dobra pesma da je on ne može otpevati.
http://www.youtube.com/watch?v=4G3vwP5JPvQ&feature=player_embedded
Jedan, ali dovoljan.
Devojka zbog koje bi mi mnogi psihijatri rekli da imam "Parataktičan poremećaj".
-Bio sam zaljubljen u Megan, i mislio da je ona moja srodna dusa. Kasnije sam došao do zakljucka da nije savršena, ne zna da glumi, (u igranim filmovima) i ne mogu više da je gledam u istim.
-Mladiću, vi patite od Parataktičnog poremećaja.
Umrijeti od visokog pritiska.
-Jesi čuo da je umro stari Pero. Pokoj mu duši.
-Ma jesam brate. Bio je duša od čovjeka. Kažu podlego pritisku. Skočio mu na 250, ni do hitne nije stigo.
Sposobnost negative jedinke da vam zatruje momenat srece negativnoscu i ubje zadnji tracak nade u vama.
Insekticidoid-gnjida od coveka
Fungicidoid-pesimista lokalno iritativnog dejstva
Herbicidoid-korov medju vasim redovima
Akaricidoid-sitna dusa grinjoidne podlosti
Limacidoid-balavi pesticidas u ranoj zivotnoj dobi
Nematocidoid-opak nemac pojma,umisljeni imac pojma
Rodenticidoid-glodje vas do koseke
Baktericidoid-baka smrad
Repelentoid-ubija vevericu u vama
Lamudova pesma. Prva lasta ne čini proleće, ali prva seda stidna dlaka sigurno čini da shvatiš da je vršnjakovo proleće, a i leto - odletelo. Stižu godine pozne za Pišonju, u to nema sumnje. Primetio si da se dižeš teško, uz stenjanje i napor, a sve lakše padaš i posrćeš - guzica i stomačina pretežu, mada nije baš jasno kako utiču na "ornost" tvoje muškosti. Tešiš se da je to zbog kilograma koje si navodno nabacio od novogodišnjih praznika, pa će se sve vratiti na mesto ako izbaciš čips, pivo i pljeku, a uvedeš trčanje, tegove i drkanje. Jer, ti si jebač, ti nikada ne drkaš, jel tako? Sad te nužda tera, a ne žena kojoj ne prilaziš kao da im koleru u konstelaciji sa kugom u trećoj kući side, sa spratom sifilisa, hepatitisa i gonoreje. Naravno.
Ortaci te teše da ispod brega veliki kukuruz raste. Ako to nije pederski, ne znam šta jeste. Mislim, komentarisati polni organ u srazmeri stomačine najboljeg ortaka, a neretko i poznanika, pa i strendžera. Tužna istina je da te ne zanima više veličina nego funkcionalnost, što ide sa godinama, kao i mudrost. Posmatraš starije muškarce, naravno, ne u preponskom predelu, već kako se ponašaju, oblače, pričaju. U ušima ti odjekuje reč "prostata". Nje se sećaš sa rođendana kada je tvoj matori nešto masno opsovao, a majka ti rekla: "Ne slušaj ga, sine, on je prostata." Sad kapiraš da nije bio "prostata", već "prost tata". Ali, ne brine te bonton, tačnije - jebe ti se za njega, već te brine kako ćeš izaći na kraj sa tom boljkom. Što se uvećava prostata, što se ne uveća erekcija? Biologija van pameti... Kao što ćelavimo od glave, tamo gde se najviše vidi. Što ne ćelavimo od guzice, inače da nam se ne `vataju tarzančići i gorilice?!
Razmišljaš na temu da ipak za tebe još uvek ima nade. Jebaćeš ti mlade lepotice, ponovo. Ako može Leka da smuva onakvu ribu kao što je Nina, možeš i ti. On je stariji od tebe makar 15 godina. Imaš još šansi. Samo previđaš činjenicu da ti nisi Leka Deka, nemaš društvenog ugleda (lokal-šmekerizam sa pekarkama i apotekarkama se ne računa), love niti uticaja. Ali se ipak tešiš. Može on, mogu i ja. Naravno. Dopustio bi ti da te Nina oblači kao kretena, da šetaš neke džemperiće kao papučić, da se lickaš, pickaš, da se mirišeš i kupaš dva puta dnevno. Bio bi njen Ken, samo za još jednu priliku da se osetiš mlado.
Kad si rešio problem ko će te voleti, kako će te oblačiti neka riba koja može da ti bude ćerka, i gde ćeš izlaziti, ostaje samo da rešiš problem koji je obeležje svake jeseni - opadanje. Leka je doživljavao orgazam snimajući pesmu "Pada Vlada" sa Bajagom, a nije tako loše prošao. Bole te da li će pasti Vlada, osim ako svog vršnjaka nisi imenovao - Vlada. Pa razmišljaš... ima vijagra, ima cijalis, sada pominju neku afričku šljivu... Ma, puna Šumadija šljiva, obraćeš ih sve, samo da zaustaviš nezaustavljivo. Ima i ona pumpa... ako treba, kupićeš i pumpu za bunar, onu što vuče 20 litara vode u sekundi. Šta god je potrebno da bi mogao da jebeš. Hoćeš jebati i moraš jebati. Uprkos sedoj kurcodlaci.
A imaš dva izbora:
1) Da čupaš sede dlake
2) Da se farbaš
U svakom slučaju, čeka te duga, tužna i kišna jesen.
Tekst napisan za takmičenje "Organski visovi".
Pada zvezda padalica
Pada soko siva ptica
Pada osmeh sa mog lica
I sneg pada pre bozica
Pada covek posle pica
Pada dusa od umora
I noc padne kad je zora
Pada pada pada pada
Sta to pada pada vlada
Vec su mnoge pale vlasti
Pa ces i ti dragi pasti ...
Izraz koji se upotrabljava u slučajevima kad već totalitarno iznervirani roditelji pokušavaju da ugode slaboješnom i izbirljivom detetu.
Mama:A hoće li moja duša punjene parike??
Dete: Neću!
Mama:A jel' hoće moje sunce pileću čorbicu?
Dete: Nećuuuu!
Mama:A šta bi ti?
Dete:Mmmmm, šnicle.
Mama:A jel' 'oćeš od dupeta malo?
Dete: -.-
Koliko god društvo htelo da se integriše, što se kaže, u duhu zapadnih vrednosti, neke stvari, naročito one integrisane u genima, ne mogu se promeniti. Vekovi zaostajanja za normalnim svetom, doveli su do toga da neke promene kod modernog Srbina nisu izvodljive. Koliko god pokušavao da sluša Šopena, impresionizam je nešto prema čemu je njegov DNK stvorio odbojnost. I da ode negde na Zapad, koliko god urban bio, deo njega će uvek pronaći sebe u onoj "A selo je moje cela Šumadija", ili koji već pedalj rodne grude.
Elem, uz sahranu, najsvetiji praznik klerikalnih Srba je svadba. U suštini, za Srbina nije svadba bez 500 duša među gostima. Nema Šopena na pravoj srpskoj hipermrsnoj i hiperraskošnoj svadbi, koliko god neko to pokušavao ubaciti. Ma koliko se trudio i pokušavao, spoljašnji uticaji su uvek jači od želje pojedinca da se venča bez legija ćaletove i kevine rodbine iz Bosanske Dubice, babine sestre iz Platičeva i tetke iz Rume. Bez obzira na trud, ne mogu lignje i dagnje zameniti plodove Svetog tora srpskog seljaka i sveže narendanog rena za tu priliku. Jebi ga, ako 'oćeš da se ženiš incognito, beži za Las Vegas.
Moja svadba će biti sa stilom! Aha, kako da ne!
'Ej, Jocko, gde si, čoveče? Primili smo pozivnice, baš mi drago da ste najzad odlučili da se uzmete! E, a već sam spremio koje ću pesme naručiti, ima pičvajz da napravimo!
- Moram ti reći, neće to biti kako si zamislio. Svadba će biti sa stilom. Sviraće Marijini prijatelji iz filharmonije i već su oni napravili muzičku listu, tako da se to neće menjati!
E, ne seri, bre! Što si takav partibrejker, već smo sredili da Ljuba Lukić peva, a ti našao da sviraš nekoj stvari! Nemoj da te neko čuje, smejaće ti se!
Izazov za drčne: predobra riba, dobra kola, gajba, pljeska od 30, skok na glavu u plićak, nešto što će tvojoj publici ometati dobro varenje, a tebe možda malo ili mnogo podići na "lancu ishrane", listi frajera ili ti konačno zaokružiti potreban autoritet.
Priča je večna i traje dokle god ima gladnih usta i gladnih duša.
Krupan zalogaj ti daje energiju za krupan korak...ali, ništa bez tajminga, ne možeš da ždereš kad ti se prohte, nego kad se kockice slože, to je "magijski obrok".
Ulizivanje popštaplera polupismenoj svetini, kad treba da se izvadi iz govana.
Sudija: Oče Projentije, bogme, svakakve stvari ovde imamo protiv vas... obmana, prevara, pronevera,...
Projentije: Ovo nije napad na mene. Ovo je napad na samog Boga.
Neko iz publike: Takoe, sudijo, kude će ti duša!? Puštaj popa!
Istresak iliti otresak je termin kojim u Šumadiji očevi tepaju poslednje-rođenom detetu. Nasuprot njemu je "Prva kap".
- E vidi moga Mileta, moj ponos, moja dika, moja prva kap, kako mi je vredan, mož' da radi po vazdan...a vidi onaj istresak...ma i on mi je dobar, trudi se, ama ne mož' da bidne ki Mile...duša tatina.
Dođe klinac u petom osnovne u školu, i vidi neku malu iz šestog, ona je njegova simpatija.
Ima kosicu poput onog nježnog što ćale koristi kad hoće česmu da mijenja, ima oči koje se presijavaju kao Golf 4 Markovog brata, dakle ima mnoge kvalitete.
Dođe kući, bogu fala njegovi su mu kupili kompjuter da dijete uči, jelte, za školu mu treba internet, i čuo je tamo neki sajt đe ti ubodeš sliku i napišeš nešto ispod, lakše je nego pejnt a i kulje.
Uđe na gugl, otkuca ''love'' pa klikne onamo na slike i odabere neku najpatetičniju koja postoji, onda pođe na demotivaciju, i otkuca u tekst postera ''Ljubav - riječ od pet slova, tri suglasnika i dva idijota'' i ENTER i onda sakuplja lajkove.
Međutim, ima i druga strana priče, naime, jedan dan mu da' drugarica da se upiše u leksikon i on nađe njegovu simpatiju tamo, i gle' čuda, ona ima već simpatiju... Ruši mu se svijet, on mrzi sve oko sebe, pa kako ona može da je zaljubljena u tog lika iz osmog-dva kad joj on pravi postere, ajte molim vas?!
Odlazi kući utučen i sjetan, sijeda za kompjuter, pali gugl, sjetno i ubrzano kuca ''tuyno'', gugl ga pita da li je mislio ''tužno'', on kaže da jeste, nalazi sliku, odlazi na demotivaciju, kuca u tekst postera ''Dusa ce uvek patiti,srce ce uvek boleti,ali ja cu te se uvek secati i samo tebe voleti...:(((('' stiska ENTER i osjeća olakšanje.
Sjutradan se srijeću u školi, ona ga pogleda, a on osjeti da među njima ima hemije, i onda se ponovi prvi dan.
Kafa koja se pije posle ručka, a u cilju izbegavanja popodnevne dremke u jeku radnog vremena
(Mirko posle obilatog ručka, počinje da kljuca po kancelariji)
- Hehe, pazi Mirka kako se primirio posle ručka. Pada čovek u hibernaciju
- Pretovario se čovek, pa ga sad uhvatila dremka. Mirkooo!!!
- Hahm, šta?
- Hoćeš jednu prispavušu?
- Daj brate, duša mi spava
Serija koja je za današnju Srbiju veći science fiction od Aliena, Avatara i Predatora zajedno.
Grlom u jagode:
Mladić: Da li si čula za "Iskrenu pesmu" Milana Rakića
Devojka: O, da... "O, sklopi usne, ne govori, ćuti, ostavi misli nek se burno roje..."
Mladić: Ti si moja srodna duša. Želiš li sa mnom da gledamo Šekspira u Narodnom pozorištu?
Danas:
Tip: Majke ti, jesi čula neku pesmu od nekog lika, ne sećam se kako se zove, kao nešto iskreno, a?
Riba: Jok. Što, je l' gotivna?
Tip: Ma ludilo, on je u fazonu- sad ću da te karam, a ti ono kao tiću, pa kad završim, opet ću da ti kenjam kako te volim. Ludilo!
Riba: Cool. Nego, hoćeš sa mnom na Karleušin koncert?
Kažu uglavnom stariji vlasnici za svog kućnog ljubimca.
Na ovaj način pokušavaju da nam s ponosom predoče kako je njihova maza inteligentna jer ima taj famozni ljudski izraz lica. Uvrediće se ako im samo pomenete da isti niste primetili.
- Av, av... Av!
- Jaooo duša moja mala lepa, pa šta hoćeš? Reci mamici šta je biilooo???
- Av, av...
- Jao pa ti hoćeš da ti mamica napravi da ručkaš? Je l' tako?
- Av...
- Jao znala sam... Kakav si mi, samo što ne progovoriš!
Delo Dr Rudolfa Arčibalda Rajsa (Rodolphe Archibald Reiss) (8. juli 1875 - 8. avgust 1929) U pitanju je posmrtno zaveštanje srpskom rodu, neobjavljen rukopis knjige "Čujte Srbi!". na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!. Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine,a kada je čitate stičete utisak kao da je pisana danas. Jednostavno, BIBLIJA SRPSKOG NARODA.
"Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom đubretu koje se na njoj nataložilo naročito posle rata. Nacija koja je, poput vaše, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poražena, uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik – ne dopušta da je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardžija, prezira dostojnih zabušanata i zločinskih profitera i zelenaša. "
Kontra-mera hipertermiji. Onaj račvasti kraj čekića koji poništava dejstvo tupog dela. "Polako hajvanu, đe si navro?" nalepnica na braniku prerađenog Jugića sa dvostrukim bajpasom i dva čmara, naoko neugledne šklopocije koju si nameravao da prestigneš. Nameravao.
"Jebaću je kad tad."
"Mhm."
"E baš hoću, da znaš!"
"Ma znam. Ih, itekako."
"Ona će meni, dva zeca-tri zeca..."
"Đe će joj duša, znam, znam."
"..."
"Da."
"A dobro, možda sam se ja i previše zagrijao za nju."
"Pa, možda, ko će ga znati."
"..."
"M?"
"Oladi me kurva."
"Dipfriz brale.
Vrlo neprijatna (za bliski susret ) kategorija muškaraca sa mokrim krugom na košulji u predelu pazuha. Naročito su opasni u ljetnim gužvama u gradskom prevozu ili redovima za ličnu kartu, pasoš i sl. Nesnosan temeljni smrad kao produkt višednevnog izbegavanja kupanja pa čak i podapiranja ubija volju za životom i svaku vrstu apetita, te se kao šok terapija preporučuje jedino gojaznim osobama.
Taman na vreme evo roštilj je taman gotov k'o duša je a miriši cela ulica. Aj' navali.
Au batice ne osetim ja ništa ubio me neki ' džibril ' u busu što je stajao pored mene do života mi nije a ne do roštilja. Idem ja malo na vazduh...
Izraz koji se često može čuti na podgoričkim ulicama, a odnosi se na djevojku izazovnih oblina koja u tom trenutku prolazi pored nekog dupke punog kafića (iako je podne radnog dana), a izgovara je najčešće najzagoreliji u društvu aludirajući da želi seksualno opštiti (blago rečeno) sa dotičnom.
Aluzija na cijepanje se odnosi na masovno cijepanje poziva za vojsku '99. godine koje je u Crnoj Gori, protivno tradiciji, bilo jako popularno tada.
Prolazi plavuša pored 'Carina', pogledom je prati jedno 200 duša... niko ne progovara, svi još uvijek maštaju, dok će debeli:
-"Uh viđi jeeee... pocijepa' bi je ka poziv za vojsku... kuku majko što me rodi da gledam ovoooo..."
-"Uh i ja brateee... otresa' bi je ka trešnju Šćekića."
Dobronameran savet prijatelju koji je „malo“ zgrešio.
-Preko firme sam naručio slavske kolače i rekao kevi da su posni.
-Koja ti je to fora, pa zar za Sv. Nikolu?...moli Boga da nema Boga!-U što me živcirao Sarin hrčak, po ceo dan melje i sere, šibnuo sam ga u kontejner, nisam ni trepnuo!
-Uuu, gde će ti duša, ti da moliš Boga da nema Boga!
Iznenadna eksplozija duše.
- Mile juče dao otkaz.
- Kako, bre !!!!???
- Au! Urliknuo je na sekretaricu, ušo je kod šefa, zaključao vrata, izašao posle par minuta. Onog morona su zatekli bledog i izbezumljenog.
- A, pa puko je: prvo mu je skakao na ženu, posle po nervima i slobodnim danima, sve vreme po plati...njegova duša samo zna kako je ...
