Obično vrhunska riba, nekada i mnogo ružna, ali zbog svog kredibiliteta ona je zvezda svake večeri u gradu. Šminke ima možeš špaknom da skidaš, ide na visokim štiklama sa kožnim torbicam, volj' ti krokodil, volj' ti zmija; nezaboravni deo njene ličnosti novi modni krik maltezer, jer danas nisi dobra riba ako nemaš kera. Obavezno je u društvu ćelavih gorila, gej drugara i skrdelj drugarica, kamenjarki u opisu ličnosti. Puna kao tanker, ona osvaja svojim osmehom.
Jaka na rečima, studira neki privatnjak, a suštinski od škole ima samo zimski raspust negde na Švarcvaldu. Tu istu školu završava sa jezicima u dupetu, naravno, tuđim. Njena umetnička duša, beskrajni talenat i poslovna elokventnost mogu doći do izražaja na buvljoj pijaci. Mada ona ne brine o poslu ako treba ima mesta kod tate, ona je tatin sin i niko ne sme da je dira. Voli tatu "puna poverenja u njegovu glupost i dubok džep''.
Kao takva, ona je želja čitavog grada, a najviše žutokljunih voajera i prolaznih puniša. Svi bi hteli da je kecaju, ali njen nos je previsoko. Njen izbor je Mandingo, može i beli sa dvometrašom u gaćama, a takvih nema mnogo. Ostaje želja mladih masturbatora i lokalnih giliptera dok ulicama šeta ćera Korleonea i nabija kompleks još većim glupačama.
Raspoređivanje novca po raznim džepovima, novčanicima, rancima, torbicama, tako da se nikad sav novac ne nalazi na gomili. Preventiva za ostajanja bez kinte na ekskurzijama, letovanjima i dugim putovanjima usled krađe ili drugih neprijatnih okolnosti.
-Brate, nećeš da mi veruješ šta mi se desilo na moru! Ukrali mi pederušu sa svim parama... 250 evra. Duša me zabolela!
-Pa brate, trebao si da izvršiš decentralizaciju. Malo u džep, malo ovamo, malo onamo pa kad ti ukradu kineski novčanik sa 5 evra ti samo da se smeškaš.
Svi mi ponekad imamo periode u kojima se loše osjećamo. Bilo da su takva osjećanja prouzrokovana lošim danom na poslu, ili školi, krizom u vezi, ili nesrećom u ljubavi, ona se neizbježno moraju nekada pojaviti. I upravo tada svako od nas ima određenu muziku koju sluša. To nije neka brza muzika, uz koju se može plesati, već muzika koja odgovara našim trenutnim osjećanjima. Blagi ritam tonova, koji miluju čula i na muzičkom platnu slikaju naš bol klize kroz vazduh tako umilno i lako, a opet tako tužno i nemilosrdno. Tada srce boli, duša plače, a naše biće se potpuno prepušta patnji, kroz koju se pročišćuje. Ova muzika ne čini stvari boljima, niti će nama pomoći da se osjećamo bolje, a ipak je slušamo, jer nas nekako "dira u srce", odgovara našem raspoloženju, i našoj sujeti. Kako jedan veliki pisac nekada davno reče:
"Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bježati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time."
Samim tim naš um se oslobađa, i u tim trenucima neposredno poslije slušanja, mi smo potpuno slobodni svih predrasuda, i svog bola koji nam je do sada zamagljivao vid, i možemo doći do konačnog ili privremenog rješenja naših problema.
To je njegov potpis, njegova jagoda na vrhu torte. Koga briga što su tu četri boje koje liče na linije tabana. Mi ne razumijemo, negovu dušu, patnju, bol. I nikad nećemo. Nećemo saznati šta se to zagonetno skriva iza uvećanog sadržaja džepa. Obično je on neki podstanar kafane, budući stanovnik L. Lazarevića, bludnik.
A: Vi ste poznati apstraktnim slikama, kako uspjevate da nađete inspiraciju za takva remek-dela.
B:To nisu remek-dela, to je moja duša na papiru, sve imam. Hik.
A: A recite mi, ovaj bidon kako on ima veze sa vašim psihološkim stanjem.
B:To nije bidon, to je moj umjetnički izraz. Hik.
Glas roditelja koji bezuspešno pokušavate da ignorišete dok za vama ide po kući.
- ...Krevet neraspremljen, a znaš da kumovi dolaze, ona mrlja od povraćke stoji vekovima, bubašvabe spakovale kofere, gadno im. Stvari si jednom mogao složiti dok... (nije dotakla ništa što bi moglo da...) ...duša me boli kad vidim kako... (...boli, njene usne su...) ...vrata da otvoris da se izvetri, ma jebaću ti ja... (...otvori mi svoja vraaataaaa....) ... i knjige! Jesi razumeo?!?!
- Okeeeeej...
Najveći i neponovljivi bluzer srpskog folka.
Pjevač i harmonikaš koji je u svojim pjesmama doticao najdublje ponore ljudskih života i sudbina. Boem koji je živio svoje pjesme.
Pjevao kao Šarl Aznavur, živio kao Džoni Keš, a umro kao Alija Sirotanović.
Samo par naslova:
-Ako, draga sretneš majku moju
-Dođi sinu u svatove
-Duša prazna
-I poslednja nada beše ti
-Vrba plače
-Kaži sinu da i ja postojim
-Na majčinom grobu
-Suza siromaha
-Za sina da nađem majku,ne mogu nikada
-Ne želim više suze u oku
-Neću te kleti draga
-Nema pravde u ljubavi
-Nesrećno detinjstvo
-Neverna ljubav
-Nezahvalna žena ...
Vođa među ljudima, čuvar tajne vatre i gospodar dvorca Sive Lobanje. On izvlači Ekskalibur levom a Raspevani mač desnom, pa oba iz fore zaveštava muzeju koji iz zahvalnosti menja ime u njegovo. On je oko tvoga skoka, on produžava gde ti staješ, on arči kao Arčibald Rajs. On nikada ne pita da li je u redu da pipa breskve, on samo namigne prodavačici dok nepogrešivo bira najsočnije primerke. Njegov dodir pretvara suzu u vaginalnu vlaž, a svaka njegova izvala ide u odabrane. Od muzike sluša ono što mu kaže duša i šta mu nalaže trenutak jer zna da su žanrovi veštačke poštapalice za mediokritete nesposobne da sami oforme sopstvene stavove. Kada bi nosio privezak na mobilnom to bi bile dve metalne kuglice, ali on zna da su privesci za mobilne gej. On nije homofobičan jer je toliko siguran u svoju seksualnost da može celo veče da zabavlja ekipu brazilskih dreg kvinova samo sa ukuleleom i zbirkom pesama Ogdena Neša. Zbog njega je izmišljena fraza „žene hoće da budu s njim, muškarci žele da budu kao on“. Možeš ga zvati kako god hoćeš, ali on će se odazvati isključivo kada on to hoće jer ima pametnija posla nego da bude s tobom. On je imač pojma. On je gospodin čovek. Čak bih ga i ja jeb'o.
Gaj Julije Cezar: I tu joj ga ja metnem, a ona meni kaže "DEEPER, DEEPER"... I ja DNEMPR!
XIII LEGIJA: AhahahahaHAHAHAAHhahahahaoooorrriiiorrriiii
CENTURION: Ahahaha... Gaju Julije, izvinjavam se što prekidam, ali Lucijus Vorenus javlja da je pred kastrom okupljen čopor razgolićenih Sabinjanki koje odbijaju da se raziđu dok ne... porazgovaraju... sa tobom.
GJC: Pa pojupiteru, čoveče, zašto mi to tek sad javljate? Sabinjanke se ne odbijaju, to svaki legionar zna! Jel’ tako, legijo - Sabinjanke se ne odbijaju jer...
XIII LEGIJA: SABINJANKE SABIJAJU!!!
GJC: Hahaha, tako je. Zato, centurione, pošalji po moju lutnju, a vi me, legionari, izvinite. (odlazi) Khm, khm...laaaa... Šta ćemo, šta ćemo? Ma idemo na provereno: stajala je u sred bašte, ko najljepši cvijeet...
Nisi ti nešto baš rečit. Tebe gledanje u ''Furor Teutonicus'' Paje Jovanovića neće naterati da izustiš: ''Dođe mi da jecam kao kakva baba što ovo nikada neću videti uživo''. Možda te takve stvari poput dobrog filma, sjajne slike, vrhunske pesme jednostavno ne pomiču na takav način. Ti si čovek praktičan. Ti voliš kad smartfon ne koči a drži bateriju, ti voliš kad frižider troši manje struje, ti voliš kad se auto ne kvari. Ali ceniš i umetnost. Samo, ne toliko da bi na to trošio nešto od obične sintagme na celu tu zajebanciju.
Tebi je na apsolventskoj Sikstinska kapela dobro odrađena. I Milanska katedrala. Dobro odrađeno mnogo. Dobro su odradili onaj Vatikan. Dobro je odrađena ova Gernika.
Majmun si ti težak.
- Brate, slušaj Echoes od Pink Floyda, ne dođe li ti da pomisliš u isto vreme kako si srodna duša sa svakim bićem ove planete, počevši od Seje Kalača do paramecijuma. A u isto vreme, baš kad krene onaj psihodelija deo, sa morskim sirenama u daljini, da sve odjebeš i devojku i Seja Kalača i Paramecijum i Argetu pureću i da jednostavno jezdiš nekom prazninom jebem ti sve na ovaj dan.
- Dobro odrađena pesma mnogo.
Ponašaj se, paore.
-I kako ste vi, šta radite, nema vas da dođete sto godina?
-Ma jurcamo ko muve bez glave, evo sad sam povela ovog malog nema ko da ga čuva.
-Ako ako duša tetk...
-Ahahh mama mama vidi Marko gura glavu Divnoj u ribicu ahaha
-Ne sad Mihajlo jebote ko te rodio nisi na ulici.
... sedeo sam kraj obale Morave i plakao... odlučio sam dumrem...
Iliti što bi naš domaćin čo'ek rek'o, puko mu kurac za sve.
Otići na neko skriveno mesto, iza sedam gora, sedam planina i mora, tamo gde ni pastir ne taslači koze, i posmatrati beskrajnost sunčevih zraka kako lagano tone u san. Gledaš ti u Sunce, ono u tebe i šta jednom drugom da kažete... ti imaš svoju muku ono svoju... Ti ost'o bez očeve penzije a ono za par milijardi godina umire.
U svom tom haosu, treba ti samo mir i tišina. U mislima, muzika za dušu i opuštanje... zvuci delfina, čarobne frulice, pesme sirena... Naravno, poneo si i pljosku sa đedovom rakijom. Suneš sve odjednom, istreseš glavom k'o okupano kuče, podrigneš i naslanjaš se na drvo. Nirvana se bliži.
Sunce polako počinje da se smanjuje. Ali, vi ne prestajete da se gledate. Postali ste prijatelji. Ma, razumete se bre! Kad se tvoje srce čuje tak, njegovo se čuje tik.
Mravi? Pauci? Škorpije? Krokodili? Ma, jok! Ni oni ti ne smetaju. Nema ničega na svetu što će ti skrenuti pogled na blještavog prijatelja.
Poluotvorenim očima putuješ u nedođiju. Ma, ne razmišljaš ni o jebenom dedi, babi koja neće ni plac da ti prepiše, ni o ženi koja te je ostavila, ni što su naši pukli u košarci ma ništa te ne interesuje. Boli te đoka.
Otvaraš tabakeru, vadiš pljugu koju si smot'o, pališ je, uvlačiš prvi dim duboko i izdahneš laganini. Prvim dimom se čisti duša i izbacuje sve ružno i negativno. Opet osmeh. Sunce ti namiguje i daje prijateljsku podršku za dalje.
Cigareta lagano gori, plavi dim igra oko tebe i meša se sa vatreno-narandžastim bojama na horizontu.
Sunce se polako pretvara u šiptarsku kapu. I sve je manje i manje...
Došlo je vreme rastanka. Sunce mora da ide da spava. Rastanak jeste bolan ali... sutra u isto vreme.
Definicija pisana za Pačiju školu
Rečenica koji se koristi kada nešto želite da izvučete od majke ili žene. Jedina osoba koja kuva, a vi sasvim slučajno pitate ko je kuvao, svi znaju da žena voli kad je pohvale da je nešto dobro skuvala, ma koliko to neukusno to bilo.
-Mama, daj onih 1000 dinara za teretanu...
-Molim, kakva teretana, idi da cepaš drva, to je teretana.(pola sata kasnije, za ručkom)
-Jaooj, ovo je predobro, ko je kuvao? Svaka čast!
-Stvarno, jao moj sin, duša moja. Sviđa mu se šta sam skuvala. Kolko ti beše treba za teretanu?
Kaže se za nekog ko se napije ko svinja, povraća po sebi i drugima ili pak spava pored puta, kao i na klupi u parku. Sve što ostrvljani rade kad su van svoje zemlje.
-Brate odvalih se sinoć ko' stoka na Džonijevoj žurci, muvao sam mu najmljađu sestru i ispeglao retrivera...
-Aaaa brate pravio si se Englez malo, boli te tuki !
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ljubavi, vidi ovog čiku što spava na klupi na ovoj hladnoći.. A jaaaadan,dušaaaa ...-Duša moj kurac, šaban alkoholičarski, pravi se Englez.
-Svinjo !
Opis svakog drugog oglasa za prodaju auta.
- Koliko ja vidim, dobar je auto nema šta, nego što ga prodaješ, jel ima neku manu?
- Ma koju crnu manu, trebaju mi pare hitno, idem u inostranstvo čim ga prodam, inače me duša boli za ovakav auto što ide za tako male pare...
- Kupljeno
Njena vizija događaja *Odr'o je od kurca za jednu noć*.
-Znaš Mitketa iz Kadrovskog?
-Znam. Imali smo neku romansu svojevremeno. Ali nisam se ja htjela dalje upuštati, znala sam da je oženjen i tako...A baš je bio lud za mnom.
-Aha. Ja sam čuo da te odr'o od kurca onomad kad je u firmu dolazio pop da kadi hodnike i kancelarije pa se kasnije upriličila mala zakuska.
-Ma nešto malo... I ne sjećam se više.
-Duša romantična. Nego...Šta radiš večeras?
Zamračena soba. On, ona i stara očeva lula iz koje se i dalje dimi zadah sećanja. Sećanja na njih, mene, tebe, nju i njega. Bez reči je navukao izbledeli bratovljev kaput i stari očuhov kondom i krenuo sam stazom praha od spaljenih snova.
Izdala ga je. ''To je samo devojka'' - govorili su mu, ''proći će''. To je samo svet. To je samo život. To je samo nož zaboden u njegovo srce. Najviše boli kad te izda neko kome si pružio sve. Sva njegova ljubav se pretvorila u čudni, nesnošljivi bol koji je sada predstavljao sve što ima. Dok se olovna kiša slivala niz njegovo rošavo lice i maljave grudi zagazio je u pseći izmet. Drveće je obuklo svoje jesenje odelo.
Sećao se svega. Svih tih lepih momenata kojim mu je ukrasila život i koji će ostati zauvek urezani jedino u njegovom sećanju i na njegovoj ruci, gde je istetovirao njeno i njegovo ime u srcu, uz nezaobilazni epitet. A ona... Kao da je zaboravila sve. Šetnje pored reke, ljubavna pisma, vikend u Ovčar banji sa pojačanom ishranom. Duge, plave noći u satenu.
Zapalio je cigaretu iz koje je kuljao dim koji se dizao u visinu i gubio u plimi smoga. Još jednom se setio nje, kako joj je prvi put ponudio cigaretu. Njena izumčena duša, čiji se bol presijavao kroz razokave oči, je za trenutak zatrepelila. Odbila je taj velikodušan poklon, i uzela je... Uzela je samo dim.
Život je težak.
Sve navedene vrste mogu se pronaći u svakoj srednjoj školi, fakultetima i bilo kom drugom mestu na kom se okuplja mahom mladja raja
Štekara : Pljuge nema toliko često ali kada ih ima ni po koju cenu ih nece podeliti sa bilo kim ,pa makar mu život zavisio od toga. Uglavnom puše srednje skupe cigarete jer im nije problem da s vremena na vreme izdvoje neku paru za iste.
Grebator : Čovek koji nikada ,ali baš nikada nema pljuge. U stanju je da se svaki dan uvlači ljudima u bulju samo da bi dobio toliko željeni nikotinski štapić. Ova ,,sorta" nema omiljene pljuge ,dobro mu je sve što može da izvuče od ljudi oko sebe.
Rekreativac : Cigarete ne kupuje često ,ali se i ne grebe za iste. vodi se principom ,,kad se truješ truj se kvalitetno" pa stoga su marlboro,davidoff i ostale skupe pljuge one koje isključivo konzumira.
Džentlmen : Pljuge ima uvek ,uglavnom one do 180 kinti ,ne daje ih nikome sem pičkama koje ga lepo zamole. Zakleti protivnik grebatora!
Klošar : ,,Duša" od čoveka ,skoro uvek ima pljuge i spreman je da ih da svakom i u svako doba ,ali kada mu zatrebaju iste ,obično glatko ispuši kurac (metaforički rečeno) od svih ostalih vrsta. Karakteristicne pljuge su : Drina , 57-mica i ostale manje popularne pljuge
U SAD krajem 19tog veka rodio se Ron Hubbard.Kao svaki kreten sa tog podnevlja pristupio je mornarici u kojoj od dosade počinje da piše romane naučne fantastike.Jednog dana pada čoveku na pamet da napiše religiju.Bio bi samo jedan u nizu da se ona ne sastoji od sledeće priče: lord Zeenu je bio svemirska propalica,nakon što bi uništio planetu zarobio bi poslednjeg prpadnika rase sa te planete.Kada je uništio praktično sve planete Zeenu je sleteo na zemlju, koju su naseljavali tada još čovekoliki majmuni, sa brojnim zamrznutim zadnjim pripadnicima rasa.Zeenu ih baca u vulkane Havaja ali njihove duše počeše da se dižu u nebesa,ali Zeenu je i to predvideo.Stvorio je veliku napravu za hvatanje duša u kojim bi im puštao sate i sate materjala koji ispira um.Kada bi pustio duše iz naprave one bi lutale dok ne bi našle ljudsko telo u koje mogu da se nasele.Kada nasele telo organizam obuhvataju strah, konfuzija i psihički problemi u opšte.
Da bi pristupio ovoj crkveno-svemirskoj zajednici treba ti 100USD.Kada platš članarinu vode te u sobu u kojoj se nalazi E-metar.To je sprava koja ispira mozak tako što se rukama drži za nešto slično elektrodama i govori se o prošlim dogadjajima u životu i dok govoriš kroz tebe prolaze neke vibracije koje uništavaju centralni nervni sistem,navodno meri E-level meru snage duše u tebi.Takodje Hubbard-ov izum.
Mnoge poznate ličnosti Holivuda kupile su ovu priču
Tom Cruise
John Travolta
Nicol Kiddman
...
sa ovom vrstom pojave nema ko se nije sreo .Neko prosledi pa mu je mirna dusa,neko ne prosledi pa se jede danima da li je trebao ili nije neko pak obrise i cuti ali nas stalno proganjaju ta glupa kineske pisma!
ima vise vrsta:
Posalji ovu poruku na 3 miliona brojeva i desice ti se nesto zaista lepo,u suprotnom umreces u najgorim mukama i biti nesretan citav zivot.
Ova poruka je osvestana,nemoj slucajno da je brises,stize cak iz GLAURODNJOMINSKA ,nju su naime rumunske prostitutke prenosile u cmaru i eto vidi gde je ona cak zavrsila,donece ti srecu a i tvojim prijateljima ako im posaljes <najmanje 50> hvala
Ova poruka ima carobne moci ,prosledi je svim svojim prijateljima,ali nemoj nekoga da si zaboravio! U tom slucaju se nista ne vazi
A sad zamisli zelju.
Ne tu zelju perverznjaku!
E pa sad ti je propalo
vise srece sledeci put
Moje ime je Basmati Kasssarr ,ja sam pre nekog vremena dobio jedno ovakvo pismo zguzvao ga i bacio.Posle toga je moj zivot krenuo nizbrdo,mojoj cerki je izrasla sisa na celu ,sina su mi ubili analnom egzekucijom,i kucu mi je poplavilo more govana.
Zato ne ignorisi ovu poruku ona je istina. ALI STVARNO
I postavlja se pitanje dokle ce ova pojava trajati u modernom drustvu ,i da li ce se i dalje siriti brzinom svetlosti,i prazniti ovo malo dzepova ovom sludjenom narodu?
prosledite ovu poruku svojim bliznjima ako ih nemate pratice vas nesreca ;)
Braća bluz, prohujalo bez ičega, dva drugara, dobra, stara, pristojni nejebači, neprimetni zatvarači za tegle, tri za dinar, prišaptavači, utišivači, štipaljke izgrebane izbledele šerpa plave boje bez jednog kraka mada feder se drži, još navoj života oće, živa duša još da štipne za vetrovitih dana, vugneš tim zapinjačem vrata još zime šesetpete dole, dole, tiše, tiše, u podrumu dečki spavaju kao sivi hrčki koje niko ne vidi osim oka žutog, maslačkovog, samoće, gumeni dio na vrhu pritiskača postojan, ćutljiv, ddr njemačka a radi li poso, radi, il ne radi, svejedno, niko to ne ceni.
Tandem sredine ili neprepoznatog kvaliteta, ko će to znati,
nikada nećemo znati vredelo li je nešto u zoranu i goranu i milanu koji je dolazio četvrtkom na hrastovom stablu da donese večernje novosti da stavi pod dupe gledajući večiti duel Sušica - Arsenal i da gricne životuljak umotan u smotuljak još jednog dana svetiljke već gore.
Zdravi jesu i dobri i sve al ne vrijedi deco moja takva smo zemlja uništiše ovaj narod svako se sad vata za korijander, đumbir, kurkumu sa onim frizurama ćubastim pederskim i bradurinama a ti peršune nosi karirane košulje preširoke i ti celere farmerke koje nisu plitke: rod devedestreća, rumuni donosili u vršac, a prolazi život i bele rade, cvetaju lepi čoveci i zumbuli al u tu baštu nema cvet koji se Gvozden zove.
Reko mi čovek, on to zna, on je znalac, on to zna u pičku materinu zna, on sve zna, reko mi, kaže, višnja ti stoput zdravija od aronije i onog drugog, kako beše, brusnice al kurac, to je samo bijedna višnja, nije in, nije novo, nije istok promoviso, jebeni sok od višnje domaći što ostane svake godine i uvati vr a stari se dere: niko ovaj sok ne pije samo ja, ni kruške ne jedete, samo ja, ni poljski klozet ne koristite, samo ja, zašto ne pijete ovaj sok nego oćete kupovni nektar djeco moja, ćeri moje anđelije, zato što ćale imaš loš marketing, mirišeš na merima sapun i brion, gajiš titov veles u bašti, računaš kad se pale jeftine tufne na loncu, i sanjaš pihtije, kasno pališ ko i tvoja kola, i nisi čuo za Belog, e to je višnja, to si ti, zastareli preganjač u upitnom motoru, višak od tehnološkog viška pa ono na dnu ostalo sa večite dve godine do penzije ahilovo-kornjačinog paradoksa a traži se novo nešto, razumeš? Ne razumeš, ko te jebe, upiši kurs kod Istoka, nije kasno, ko želi taj i može, budi kopirajter sa mašinskim mozgom, guraj kvadrat gigine glave u trouglastu rupicu liberalnog kapitalizma, budi osijedeli pripravnik kod Nataše PR manegera probuđenog seksualnog nagona pa kanalisanog u jebanje keve svima nižim od nje, samo treba volje i kez belih zuba i dobra organizacija. I protestanska radna etika
Ima nade za peršun i celer, ima, samo ako odrade ribrending, već su se malo izvukli može se reći, dva tri teksta u blic ženi, lisi, leni i reklama na pornhubu pored vuka jeremisa i opala, ješće švaba i naš celer, peršunom će kapiju da kiti kad se Grunvilda bude udavala za kompatibilnog rumenoga prasca njemačkoga Ahmeta.
Uvek si tu. Uvek si jaka. Uvek si glavna. Svaki put kada drugarica ima neki problem sa dečkom, svaki put kada je njegovo ponašanje po tebi netolerantno, tu si da galamiš. Da govoriš kako ne sme to da mu dozvoljava. Da ga ostavi, zaboravi. Ako plače zbog njega to ti je smešno, patetično..
Onda se samo jednog dana pojavi ON. Okrene ti svet i razmišljanje.. Prevede te žednu preko vode. Voza te sve dok sama ne shvatiš kako si namagarčena. Pričaš drugaricama šta ti se dešava, a one te samo gledaju. Smeškaju se. Govore ti:"Jel' vidiš sada? Ajde što ga ne ostaviš, što mu to dozvoljavaš" Na kraju uhvatiš samu sebe kako sediš i plačeš u sobi. Od zaljubljenosti, od tuge, od besa. Ponos te boli. Patetična si sama sebi.
Sediš u kafiću.
"E znači nećeš verovati šta mi je onaj moj skot sinoć uradio. Al' izvinio se sutra, i rek'o mi da me voli. Ma duša je on, samo ponekad tako pukne."
I taman kreneš da joj kažeš, alo gusko ostavi ga bre, vidiš da te radi sve što hoće. I ugrizeš se za jezik. Ipak bi bilo previše licemerno.
