Pitanje koje se nameće u vezi sa ovim fenomenom (kao i sličnim fenomenima, koji su uglavnom produkt "pop" industrije ružičaste televizije) je: Ko kupuju to sranje?! Ne ulazim u muzički ukus fanova Tržanove, Bekvalčeve i njima sličnih, samo se pitam zašto bi neko izdvojio svoj novac za patetično-ljigave pesmice, kad sve to lepo i kulturno može da skine sa neta i da uživa u žalopojkama koliko mu duša traži. Sa druge strane, sasvim je naučno objašnjivo zašto pomenute estradne umetnice uopšte imaju potrebu da izadaju albume (iako, od njih nemaju neku veliku ekonomsku korist, tj. tezga je tezga). Kada ti Jelena Bačić Alimpić ili Lea Kiš najavi novi "cd proekat" i činjenicu da se isti može naći na svim bolje snabdevenim pumpama, to ipak ima neku umetničku i kulturnu težinu. Dovoljnu čak i za nacionalnu penziju, jednog dana!
Takodje se može postaviti i pitanje ko kupi CD npr. Zorice Brunclik. Medjutim, ma kako taj potez zdravorazumskom čoveku izgledao besmislen, pa čak i izopačen, na njega se sa velikom naučnom preciznošću može dati odgovor. Kupci fizioloških nusprodukata naših najeminentnijih umetnika iz oblasti "turbofolka" su najčešće naši vredni gastarbajteri, koji se pri svakom povratku u svoju domovinu opreme sa pet-šes' ovakvih proizvoda, kako bi skratili vreme svog putešestvija.
Dakle, i dalje se traži odgovor na pomenuto pitanje. Jedan od mogućih odgovora je i taj da je sve to pitanje geške i velike zabune.
Mesto: najnovija mečka gazda Mileta iz Frankfurta, granični prelaz Horgoš.
Dok madjarski carinici drkaju naše poštene gastoše i švercere (kako bi im se osvetili za višedecenijsko kurčenje sa crvenim pasošem), a sve kako bi mogli naši carinici da malo zajebavaju Turke i Šiptare koji su takodje iz daleke Germanije krenuli put domovine, iz gazda Miletove mečke se čuje: Avlije, avlije pune behara....
Mile: Ženo, kad predjemo granicu obavezno stajemo na frišop da si kupimo nešto novo od ovih naših umetnika, nego mogu bre više ovu Zoricu da slušam... Već sedam sati mi nariče tu! I nemo' da se zajebeš k'o prošli put! I pazari ovim načim geacima po parfemče, reći ćemo da je iz Nemačku, ko ih jebe, ionako ne znaju da čitaju, jel tako?!Sedam sati kasnije...
Gazda Mile: I jesi pazarila?! Aj turito to u plejer pa da krećemo!
"Kao nikotin, ti još tečeš mojim venaaammmaaa..."
Mile: Šta je ovo sunce ti jebem?! Jesam ja rekao nešto NAŠE BRE?!!
Znaju svi.
Ortak se raspricao ili jos gore keva. Steta je vec nanesena, ne mozes da ispravis ili da se toj osobi najebes milosne majke ali mu bar skrenes paznju tim recima.
-keva: moj Djokica, ljubi ga mama u kure do devete godine piskio u gace, jedva ga odvikosmo dusa mamina
-Djordje: Dobro mama ne moraju da znaju bas svi!-ortak pred celim drustvom: Znaci Djordje majmuncina skinuo cega na sred paba i onako pijan se slikao sa svima u lokalu, a kurcic mu se skupio ko rosa na lesniku...
-Djordje: Znas da se napijem kad slusam Kikija Lesandrica! Svi su videli slike, cale me se odrekao a ona debela komsinica me cudno gleda! Ne moraju da znaju bas svi!
Patkice, šotkice ili pilići: šta ste već, svi zeleno opervaženi, zarobljeni u svežinu mente, miris kajsije, breskve, leticije kaste, mekoća njenog pogleda, sav u cvetićima okružen natpis da je čovek govno: pravi savršenstvo mekote i nežnoće da bi u sledećem, odlučujućem, momentu po samu bit i kratki vek toalet papira unizio i zaprljao najgore samu tu mekotu i nežnost.
A svesno si, znam, Istoče, masteru marketinga turio pačiće malene nežne kako bi prodao robu i širio laž o svetu a znao si da će se ti pačići i pilići ugušiti prvo u smradu i prljavštini a onda u nezamislivim kanalima nastaviti mučno polupostojane plutanjem među govnima; znali ste to, govna, znali ste.
I zašto estetizovati sve? Zašto to ti nije samo parče belog papira, nešto samo higijenski, bez upliva izmišjenih bajki, nešto čisto tehnički – ne, neću od sranja praviti nauku, niti se diviti govnima već je to jednostavna stvar koja još nije rešena napretkom tehnologije – čisto životinjstvo, kao i smrt, nešto nužno: pa da, nužda se i zove, ah kako ružna riječ ta nužda prosto smrdi na školski wc i gugutanje usranog golubarnika: nužda ko neka golužda i govnurda i snuždena nužda prdeža i muža njemačkih baba, i tu nuždu neće ulepšati klonirane patkice utisnute na listiću mekom ko duša reklamnog slogana, ne, ne želim patkice kako cvile u ruci dok čekam, želim samo parče nemog, mrtvog, papira.
S r e d s t v o i samo to, trebovanje, potrepština, stvar bez žiga duše živog oblika.
Ili za terenutak postavši balegar:
Sanitariši slobodno ovu divljinu keramikom ali ostavi mi poljski wc van kuće i trenutak smrada i sopstva glibavog, nestalnog: dnevna doza sećanja na propadljivost, sirovost, majmunstvo, čučanje, propuh vjetra odozdole, granje, paučina, pauci, sumnjivo šuškanje, trošni krov, trošne daske, mogućnost propadanja, siromašna roze boja Diva toalet papira, zeleni omot siromaštva, sve to u nekih deset minuta presabiranja samog sa sobom a posle ću već biti Keri Grant koji izmiče stolicu sveže opranoj i neobranoj studentikinji ekonomije Evi Mariji još mirsinoj na more i imena na jorgovan koju po ramenu dirkam neopranom rukom nežnu ko pilence iz perfeks reklame - uostalom sve u isti stomak ide, sve se, na kraju, izmeša.*
Žig je isti, kalup je isti i samo udara po toalet papiru, po tapetama, po tetovažama ispod sisa, po igračkama za djecu, svuda samo pile pile pileđavolje pile.
Nema nigde ništa, neuspešan na praktično svakom polju, pa ne može niko da mu zavidi ni na čemu. Samim tim nema ni razloga da ga iko mrzi.
- Ćero, čujem da imaš nekog momka.
- Jeste, mama. Postaje ozbiljno, mogu da ti kažem.
- Pa, red je da ga dovedeš da ga i tata i ja upoznamo.
- Važi, videću sa njim kad. Videćete, duša od čoveka, ne postoji čovek koji ga mrzi. Ama baš svi ga vole.
- Jao, jadničak!
- Što to?
- Slušaj, ćerko, ne radiš ti u socijalnoj službi da takve pribiraš! Rasturaj to, kad ti majka kaže!
Žene koje ne znaju da godina ima 12 mjeseci.
- Ćao Sandra, šta ima, kako si?
- Evo, mi malo izašli u šetnju hehe...
- Jao, duša mala, koliko ima?
- 18 mjeseci, ljubav mamina, još malo pa ćemo ga upisati u jaslice.
- (ček jebem ga, godina ima 12, znači 18 - 12 = 6, aha godinu i po dana) Jao, baš divno.
- Kako ste vi, kako su vaši?
- Dobro, eno žena kući, sprema ručak, sad za vikend dolazi i sin, napunio 778 mjeseci ljubi ga tata, još malo pa ga ćemo ga upisati u penziju...
Niza klasa u ocima "tlacitelja"-(ne)obrazovnog sistema gorepomenute drzave. Sinonim reci "zamorce".
Ja, i ko zna koliko hiljada nezadovoljnih dusa, sinova i cerki obicnih smrtnika koji znaju kako je to tesko zaraditi novac postenim radom. Ocekujem samo da se nadje jos neko pametan pa da kaze kako sam ja budala, i verovatno kampanjac i/ili jebivetar koji ce posle 15 godina studiranja pobeci u Nemacku da radi, i napustiti ovu zemlju buducnosti i napretka. E pa hocu, ako mi se ukaze prilika, makar studirao 15 godina, jer zelim svetlu buducnost i sebi i svojoj (buducoj) porodici.
jedna od izmisljotina matematickih zaludjenika
Kad si za matematiku glup k'o noc pa te roditelji posalju kod privatnog nastavnika (kom smrdi iz usta) ili kod asocijalne bubuljicave komsinice par godina starije od tebe da ti objasni. Tebi dusa spava ili bi se igrao s drugom decom napolju, a doticnom nastavniku/ bubuljicavoj komsinici je doci do rezultata jednacine prava igra bez granica, pa se sve odusevljava u stilu "Jao, sto je ovo zanimljiv zadatak!" ili "Jao, što smo dobili lep broj!"
Najpoznatija i, verovatno, najbolja pesma Darka Rundeka (uz šal od svile). Takodje i jedna od pet najboljih rok pesama (ako ne i najbolja) stare Jugoslavije. Predstavlja ne samo simpatije već i želju da se život proživi van sistema, buntovno, u slobodi koju samo retki sebi mogu da priušte. Neko tu slobodu pronadje u alkoholu, neko na motoru (gvozdeni konj i ja - svet je moj), neko u narkoticima, neko u "nikad stalan posao" filozofiji, ali, svima je cilj isti: dozvoli mi Bože da se oslobodim okova robova, da budem slobodan. Šejn predstavlja ideal, predstavlja bunt protiv društva koje nas gura u mašineriju iz koje nema izlaza. Šejn je sloboda.
Ja cijeli zivot sanjam
kako odlazim uz rijeku
starim parobrodom
koji vozi solI da nosim jednu davnu
nikad prezaljenu ljubav
tanku, dugacku cigaru
par mamuza od zlata
da sam SejnZivot uz granicu je opasan i tvrd
jer moje ime ovdje
od sad znaci pravda
ja cujem pricu kako
za mnom sada jase smrt
dok jasem crven
pored vatri na rubu grada
to je SejnDok zivim zivot koji nisam birao sam
o suhom vjetru s juga moja dusa sanja
ja cujem buku stada
vidim u daljini grad
a tanka slika jave postaje sve tanjaJa znam da zivot na granici
je opasan i tvrd
al’ moje ime ovdje
od sad znaci pravdaNa mome sivom konju
sada za mnom jase smrt
vodi me tamo
gdje me moja davna draga vec cekaIzadji i bori se
u ovom gradu nema mjesta
za jednog od nas
izadji i bori se, ulica je prazna
ali s prozora motre na nas
izadji i bori se, uzecu ti zivot
ako ostanes uzimam ti cast, Sejn
Serija koja se bavi zivotom, psihologijom i mentalitetom maloletnih prestupnika koji izdrzavaju kaznu u popravnom domu u Krusevcu.Realna, mracna, teska i genijalna, a uz sve to iznedrila veliki broj tada mladih glumaca:Zarko Lausevic, Branislav Lecic, Zoran Cvijanovic,Nikola Kojo,Branko Vidakovic(tada normalan i kvalitetan glumac),Dubravko Jovanovic itd.Serija za primer danasnjim.
Sve sto zelim u ovom trenutku
Idi, idi iz zivota moga
Srce mi je izgorelo moje,
a dusa je ostala bez svoga...Ne, necu plakati,
srce mi je puno radosti
Ne, necu plakati,
srce mi je puno radostiVeselo mi s tobom nekad bese
Al' kad je sa neba zvezda pala
Sad mi osta samo bleda slika
Sto mi tvoja sestra jednom dala
Sve što mladom muškarcu treba od starije žene. Možemo da se ubeđujemo do sutra, jeste ona iskusna, on snažan. Jeste to sad moderno, sasvim in, ali...
Surova istina, pre ili kasnije, izbije na površinu.
- Jao, duša moja, poslao mi neku slikicu!
- Aman, ženo, šta će ti taj klinac? 10 godina mlađi, eeeej!
- Hihihihi vidi, poslao mi vršnjaka, dig'o mu se ihihihi!
- Slušaj, sestro slatka, da ti objasnim. Sve što njemu treba je da mu spremiš da jede kuvano i da mu opereš veš, dečko u tebi vidi novu mamu.Bog zna na kakvu mu se klinku sad diže!
- Ali, mi se volimo...
Ovaj pojam predstavlja narodnjački mainstream. To su rime koje OBAVEZNO idu jedna uz drugu iako postoji alternativa, za njih je to ko kad pišaš a ne prdneš. Time svojoj publici omogućavaju da lako zapamte tekstove, koji se najčešće mogu provaliti i pri prvom slušanju pesme, i na taj način lako osvajaju ograničenu raju...
Meni je samo neverovatno da neko uzima debele pare za tako nešto...
Ko pogodi nastavak ovog stiha ima od Minga 10 pluseva za narednih 10 definicija:
- Voleo sam draga, voleo sam tebe
voleo sam draga, _ _ _ _ / _ _ _ _ / _ _ _ _Pored ovog primera nerazdvojne rime su:
- Voleo - preboleo
- Drag - vrag
- Stara - vara
- Novi - snovi
- Veća - sreća
- Delim - želim
- Crno - zrno
- Duša - sluša
- Daljina - haljina
- Tuga - druga
- Hteo - smeo
- Gubim - ljubim
- Tebi - ne bi
- Ruka - muka
- Jutra - sutra
- Svira - dira
- Kriv - živ
- Bol - alkohol
itd...
Pročišćenje duše, odvajanje od nečistoće. Platon govoraše o smrti kao katarzi, Aristotel o posmatranju umjetničkog djela, a Srbin o pečenju rakije. Kakva filozofija kakve cenzura materine ?
U đibri je bivstvovanje njene preuzvišene milosti, rakije !
U kazan sipaš đibru, kao u čovjeka razna kvazi-konzumentska sranja, ideale, malogradjanštinu i ostale tekovine savremenog društva i miješaš na jakoj vatri, i miješaš, i miješaš sve dok ne proključa. Ključanjem đibre, polako se razdvaja alkohol od ostalog otpada koji dalje ide kroz lulu prema kazanu sa hladnom vodom, gdje se hladi i na kraju izlazi njeno veličanstvo, rakija. Čista, fina, mirisna.
Ko duša !
Obicno su to komentari "najboljih drugarica" na najnovije super-narcis fotografije koje se proizvode svakodnevno u svim mogucim pozama sa uobicajenim "prirodnim osmehom"...Obicno se tu ubaci i neki ljakse sa kul forama..
Korisnik Sandra je dodao novu fotografiju.
Komentari :
Danica Mawena(najbolja drugarica):Dusa moja najlepsaaaaa ♥ ♥ ♥
Sandra:Hwala ljubawi moja..ti znas <3 <3 <3
Drugarica 1 :okoooo moje :**** ♥
Drugarica 2 : lutka:*
Gay drugar: najlepsaaaaaa (:
Ljakse jebac : ufff kakve dojke za njene godine sta ce biti u 25 a ovako mi se cini bas mlada kao da ima 15 god ako ne gresim....al sve u svemu....slatka devojcica
Sandra:Hvaja vam ljudi puno :****
Kada narod bira ko će da ga krade, to jes' zajaše u punom aranžmanu uključujući i zavrtanje ušiju. U stilu akcionih filmova gde svako ima svojih pet minuta, dobro u demokratiji neko ima više puta svojih pet minuta, akteri na daskama propagande koje život znače obasipaju potencijalne glasače neizmernom količinom nade i maksimalno se trude da uliju kamen temeljac poverenja u ionako prazne mozgove. Dok one sa nešto štiva u njima pomire osnovnim egzistencijalnim potrebštinama koje uglavnom potroše istoga dana. Ali onaj čika koji nam je dao, obećava da će nam dati opet, samo da pobedi, biće love kumara. Uglavnom od obećanja ostane bleda senka sivog vremena koje je protutnjilo pored zbunjenih autostopera željnih boljeg života. Drugo "o", peto " e", a da nije slučajno...!? Bez nagađanja, onaj što nagađa dobije trunku slave ali ga brzo zaborave, ali da, nije kao na sceni, i da, može biti kurčina. Jer asocijacije sa gore pomenutih dasaka su iskombinovana slova neke ,nama posmatračima, nepoznate reči koja stoji iza zavese i diktira tempo predstave. Poput refleksije, odraza u ogledalu. Zar je onda odraz lisica iza scene u vidu klovnova na sceni, ili je to odraz duša zlih?! Jebemliga... Sve u svemu nedokučiva glupost ljudske percepcije da je pravda uz nas, da je po volji mase, samo što je ta masa ustvari šaka majmuna koja ne zna a zna oko čega se svađa, ali bitno je da su na sceni.
Dete novopečenog bračnog para. Njegovi roditelji se ponašaju kao da su prvi i jedini na svetu dobili dete. Ono može da radi sve, ono je slatko kada se isere do iza vrata, pljeskaju kada se ispovraća babi na facu, slikaju ga u svim mogućim i nemogućim pozama...
Ono ima pravo da ujeda, da bije, da skače po mozgu svima, jer je slatko i malo. Plače u autobusu, plače u kolima, dežurni plačljivko na svadbama, ispraćajima i sa'ranama.
Oprošteno mu je čak i kada iscepa Andrićevu ćupriju na hiljade delova. Čak imaju i sliku u plavom bebi albumu njihove bebe koja zadovoljno trpa jadne delove knjige u usta.
Crta po zidu, mora da je umetnik. Šutira loptu u drugu decu, jao biće fudbaler. Smeje se, biće šmeker.
Una: Aman, sestro smiri ga malo.
Lana: A što, baš je divan? Vidi ga kako samo on crta.
Una: Ali prosuće sve po parketu, a znaš da smo novi postavljali prošle nedelje.
Lana: Ma, neće, to je mamina duša. Vidi kako je samo divan i prelep. Lazare, ne u usta! LAZARE!
Una: Pa, pusti ga, neka proguta kada je tako divan i prelep. Dinosaurus jedan.
Način na koji baba saopštava da je njena pregovaračka pozicija zacementirana.
unuk: Dobro bre baba, ostavi taj daljinski i do`vati se malo igala i daj mu ga po klotu i frketu, da sašiješ unučetu kapu... ide zima, gde će ti duša, će mi se smrznu uši... ne živim ja u Meksiku k`o ti tvoji u seriji
Baba: Ćut... Čekaj da vidim šta će Esteban sad da kaže... Ma ne bih ti dala daljinski ni da ustane pokojni Dobrivoje (ili upisati već ime oca svoje babe po želji)
Ili slučaj, ili izvestilac ili tretman....kako god, tvorevina koja ima nepogrešivu moć da uništi pod parolom da pomaže.
- Kupila sam ti cipele, specijalno sam za tebe birala (....jebo te, platiš dva, kupiš tri para i za mene nije bilo broja, koji sam baksuz). Probaj ih, meke su kao duša!
- (Mogu misliti, uzela ih je na popustu) Nisu loše, vidim odavde da su udobne (...mengele za stopala, žena mi nije normalna). Probaću ih kasnije (...nikad).
Rodila se prinova u porodici. Novo čeljade iz porodične loze koje je ugledalo svetlost dana. Onaj koji će da produži tamo gde smo mi stali, da ispuni naše propale želje i snove, i ne samo naše već i cele familije. On će da osvetla obraz familiji. On je taj. Izabrani! Pa stoga, kako pravila i red nalažu, jelte red je da dođe uža i šira familija, počevši od brkate ujne iz Pičkovaca pa do teče gastarbajtera iz Frankfurta, i donesu svoje poklone i prenesu poruke koje će biti neka vrsta načela, smernica ili zvezda vodilja ,kojih se po njihovom skromnom mišljenju, prinova treba pridržavati kroz život. Poruke na osnovu kojih će da gradi svoj stav i ubeđenja, a gde ćete bolji medijum za prenos poruka od benkica, flašica, ćebića, portikla i ostalih stvari koje će beba uvek imati sa sobom, kako ne bi zaboravila te mudre misli, iako ih nije svesna...
-E pa sine čestitam. Nek je živo i zdravo! Snajka čestitam.
-Hvala. Ajde ćale, kevo upadajte.
-Gde je daj da ga vidimo?
-U sobi je spava.
-Ček samo da zvirnem. Joj kako je sladak. Vidi ga kako samo mrda ručicama. Bakina duša...
-Ajde kevo idemo u dnevnu, probudićeš ga.
-Evo idem.
-Evo snajka poklon za malog.
-Jao Peđa vidi šta smo dobili. Portiklu. Ček da vidim šta piše "Dekin drvoseča"
-Pa dobro Milisave da li si ti normalan? Kakav crni drvoseča? Moj unuk da bude drvoseča!? On će biti slikar kao i njegova baka. Uostalom jel sam ti rekla da naručiš da piše "Bakina i dekina duša"?
-Ajde ženo ne lupetaj kakva duša? Ko će da iseče onoliku šumu? Nisam ja džaba kupovao 100 ara šume! Da mi propadne za badava? Ne dolazi u obzir!
-Ajde bre ćale, kevo smirite se. Neko zvoni idem da vidim ko je. :otvara vrata:
-O Peđa čestitam! :cmok cmok:
-O strika Radosave, hvala. Ajde uđi.
-Dobar dan familijo! Kako je? Gde si Milisave kućo stara nisam te video sto godina?
-Pa jebiga Radosave mogo bi malo da siđeš sa one tvoje planine da posetiš rodbinu.
-Ma nema se nikad para, znaš već i sam kako to ide.
-Ma dobro nego da ti sipam ja jednu rakijicu?
-Nemoj mi je od kafe razdvajat.
-E evo doneo sam poklon za malog. Jedno ćebence sa slikom Draže na njemu mali će da se oduševi?
-Kakav crni Draža!!?? Napolje iz moje kuće!! Unuk da mi bude četnik! Napolje dok nisam uzeo onaj šmajser sa tavana i izbušio te ko što sam bušio partizane četerestreće!
Pođimo od pretpostavke da je u današnje vreme (a možda i oduvek) skepsa, kao osnovna smernica toku naših misli, mnogo korisnija od dogme. Uzmimo, zatim, u obzir laži koje nam se serviraju svakodnevno, krenuvši od sitnih i prostih duša, malih ljudi kojima je jedini cilj da zajebu, pa se u svoj toj njihovoj moralnoj neodređenosti ne može zaključiti čak ni da su zli, preko lokalnih tračeva uz kafu po principu 'šta smisliš - to lupiš, nema veze ko će najebati', pa sve do javnog servisa za (proizvoljno) informisanje, medijske vangle za taloženje šlajma. Zaključujemo da medalja više nema dve, nego 3+ broj strana, pa se ne može sa sigurnošću znati da li je istinitost jedne tvrdnje dokazana samo zato što je dokazana lažnost druge, jer postoje i treća, četvrta, peta... Istinu ne gaji niko, jer je istina dosadna, ona nema sposobnost da se širi i putuje kao što to znaju trač ili laž, pa mu ona dođe kao neki hendikepirani rođak kome se rodbina licemerno smeška iz čiste pristojnosti, dok gleda da ga izbegava u svakoj prilici. Ljudima se, preko TV-a, novina i interneta serviraju činjenice sumnjivog kvaliteta, pa ko hoće, neka navali, laž se lako vari, a ko neće - ostaće gladan čekajući da se istina posluži. Jer, lakše je živeti u zabludi nego dovesti u pitanje sve u šta se verovalo, uzdrmati ceo sistem 'vrednosti', isključiti TV i uključiti mozak i dezinfikovati teledirigovanu svest. Laži i obmane su svuda oko nas, a istina...istina je negde tamo.
Moldere vrati se, sve ti verujem!
Ludo i brzo se spremaš za svirku. Izlaziš iz kuće i sedaš u wartburg limuzinu. Prolaziš pored čudne šume. Pretiču te motori. Došlo je vreme paklenih vozača. Voziš prema gradu 120 na sat. Primećuješ da se sprema oluja. Zbog nevezanog pojasa te zaustavlja murija. Pandur kaže:,, Stoj, Džoni, stoj!'' na šta odgovaraš :,,Ostaću slobodan, neću se vezati!'' Daješ gas i postaješ divlja mašina.
Priključuješ se hipnotisanoj gomili koja čeka u redu za ulaz. Čini ti se da čekaš već 1000 godina. Kada konačno uđeš, vidiš da su gramzivi i pohlepni već zauzeli prve redove. Napolju tamna je noć. Nailaziš na krug ortaka. Sa njima sediš i ispijaš piva. Bend izlazi. Let na drugi svijet može da počne. Posle šutke, držeći se za rebra, kažeš ortaku :,,Vadi me odavde!''
Odlazite u pab. Osećaš se kao da si ušao u harem. Negde iz daleka čuju se daire. Za prvi stolom sedi tvoj profesor. Krećeš sa alkoholom. Dok stojiš za šankom, delimično pijan, primećuješ mesečevu kći. Spremaš se na daleki put. Ono ćeš pokušati, neki neće za čitav život. Krećeš prema njoj. Posle nekog vremena shvataš da je ona tvoja od zlata jabuka. Pitaš se gde da pobegneš sa njom?
Osvanuli ste više puta, pripijeni na vrhuncu. A što dalje? Prsten ili pušku bacićeš u reku. Sa neba beli prah ti donosi san. Ali ona odlazi dok svi drugi spavaju. Bude te nečiji koraci. U magnovenju vidiš slike prošlog dana. Osećaš se prokleto sam, jer duša kad izneveri sve teže je i teže...
