U žena to je krajnja stanica pred izrigotinu kroz prozor u japanskom vozu koji piči li piči. Ona pati, a i ja s njom. Traži mi da je ližem, simpara nisam pa kažem ne. Ali ona tužna. A ne volim kad je tužna. I onda prođe par sati i bude radosna.
Kao neko dijete s Tarnerom, zapela da ide u Dunavski park. Šta ćeš u Dunavskom parku, ženska glavo? Oće da hrani golubove. Dobro ajde. Odveo bi je nego moram do pošte izmirit račune. Kažem ne mogu. Ona se opet zakači. Jebeni Dunavski park i rakpederski kljunari. Pa koji ti je kurac? Već počinje da me zabrinjava. Kao Emili Rouz u završnoj fazi.
Ali zajebah se. Nije završna faza. Tri naredna dana zapela da ide u bioskop da gleda Malog Budu. JEBEM TI OCA U PRKNOOO HAHAHAH. Pa gledao sam ja to jednom. Lijepa kombinacija transfera i autizma. Gledao sam, opet ne mogu. Kažem ne mogu. I onda 14 puta do kraja dana Mali Budo, Mali Budo, Mali Budo... Kažem ne mogu.
Ali četvrti i zadnji dan je bio najgori. Pošto evo ne znam kako adekvatno da vam dočaram tu vibru u zraku. Prenijeću vam sve tačno onako kako je bilo. Još uvijek sam malo šokiran. Svašta je rekla.
- inače strašno sam nervozna. još otkad sam popila neko pivo osećam akutnu depresiju celom dužinom tela. sigurna sam da nije bilo u njemu ništa dodato. zato mi nije jasno što se ovako osećam. sad bih vršila masovne pokolje. palila bi sela i nožem kidala nebelkinjama bebe iz utrobe. skakala bi po usmrdelim leševima dok se ne raspadnu. iskopala bi majku iz groba i istukla je opet. spalila bi sinagogu i igrala se s davidovom zvezdom kao dete. posle bi je bacila u savu.
- ogromna količina agresije nalazi se trenutno u meni. kao da sam uzela šaku ketamina. ne znam šta da radim i ovaj osećaj potrebe da otvorim nekom lobanju ne prolazi. ako budete sutra čuli o ženi serijskoj ubici na N1 znajte da sam to ja. baš mnogo ljudi bi sad ubila. ubijala bi i ubijala dok mi se duša ne pocepa. dok mi se glasne žice ne pokidaju i vidim samo mrak kroz livadaste oči. uradiću sve to. isuse, spremna sam. pobiću ih sve. zapamtiće oni mene. oće.
Zatvor, ćorka, aps. Spominje se obično nekome za koga naslućujemo da radi nešto zbog čega može da zaglavi robiju.
- Brate, jesi video Pacova što se prokurčio s mafijanjem?
- Ma da bre, mani ga, dobra kola dobre pičke, ali mu to u životu obećava samo dve stvari, ili dva metra bez geometra ili besplatan smeštaj i hranu?
- Šta pričaš ti koji moj?
- Pa brate ako nastavi ovako staće nekome na žulj, ima ili da ga skenjaju ili će da ode u bukagije sa besplatnim obrocima naa određeno vreme ako me kontaš...----------------------------------------------
- Jao mužu jesi video što nam je Milan naš uzeo lepe patike? Duša mamina štedeo od užine svaki dan i za dve nedelje kupio sebi ljubi ga majka!
- ŠKK jesi ti zdrava? Kakav kurac i štednja para od užine? Pa te patike koštaju pola moje plate bre ženska glavo!
- Jaooo pa šta hoćeš da mi kažeš?
- Ništa, u svemu tome ima jedna dobra stvar, kad ode tamo gde će mu biti besplatan smeštaj i hrana, bar će se neko vreme skinuti sa našeg budžeta, a ti samo nastavi sa tim tvojim ljubi ga majka....
Fraza u žargonu koju koristimo pri opisu predmeta ili osoba koje su strahovito lijepe ili strahovito ružne, zavisno od same intonacije i konteksta rečenice.
Batistuta: Auuu Baron, amico mio, che bella macchina.
Baron: Jašta! Yugo 65a crni kabrio. Ne da gledat' u sebe.
.........
- Sinoć sam se smuvo sa onom Milicom iz Drvnotehničke.
- Jebote pa zar onu gaborku da muvaš. Šta je sa glavom?
- Koja gaborka, jebote. Mala ima fonase, ne da gledat' u sebe.
.........
- Baba kakve su ovo davorije u tanjiru?
- Pilav sine, pilav. Pojedi to sve. Zna baba šta je zdravo za tebe.
- Šta je zdravo, koji kurac. Ne da gledat' u sebe! Šta kurac ne da, e'o gleda u mene i namiguje ko Milutin Mrkonjić na ženske gaće.
.........
- Izvini, što brat nije došao s tobom na žurku? Ne voli tehno žurke?
- Ma nije to. Nego mu je malo ovako, kako da ti kažem, neprijatno.
- Zašto bi mu bilo neprijatno? Vidiš da je ovde totalna kulijana od atmosfere.
- Ma jes' to nego, on boluje od mijelocitične leukemije. Ne da gledat' u sebe.
- A duša, jes' mi te žao. Aj' ti popušim, biće ti lakše.
Rokeri s Moravu su možda i najbolje odradili ovu temu sa njihovim urnebesnim "Radio Moravski plićak"-om, pa tu nema mnogo toga da se dodaje.
Ovi pozdravi su bili ranije ogledalo srpske ludosti, pameti, duhovitosti, gluposti, kurčenja, lečenja kompleksa, smaranja bližnjeg svog, odnosno zdravlja nacije uopšte, jer su jelte bili najdostupniji vid javnog iskazivanja bilo čijeg mišljenja.
Danas, ovu ulogu preuzima jeftin i lako dostupan internet, pa je zato apsolutno nejasno koja je uloga pozdrava.
Ipak, zaključak je sledeći: Internet se ne koristi svagda...pa tako neko ne može čuti bilo čije mišljenje bilo kad.
Zato, dok se i dalje: vozi po autoputevima i putevima; okopava bašta; cepaju drva; čami po zatvorima; ne radi na poslu; mesi hleb i slično, pozdravi na folk radio-stanicama će imati svrhu prenosa bilo čijeg mišljenja pekarima, taksistima, službenicima, putnicima, zatvorenicima, fizičkim radnicima i poljoprivrednicima.(*)
Plus što je i dalje prisutna slaba internet pokrivenost i slaba pokrivenost najmodernijim telefonima i drugim gedžetima.
Iz (*) sledi da su i pozdravi postali jači i prodorniji nego u vreme Rokera s Moravu, pa pored čestitanja praznika i rođenja deteta i sl (1), koji se i dan-danas drže, svoje mesto su našli i ovakvi pozdravi (2):
(1): a - Svome malome unuku Radoju, čestitamo prvi rođendan, koji se slavi u najbolju kafanu u grad "Terzijanu", nek nam živuje i čuva ono naše ogromno imanje, to mu želi baba Višnja, a pozdravu se pridružuju teta Ljilja, njojna ćerka Dunja i moj muž, a Radojetov deda Ananas koji radi u Ciriha.
b - Sami sebima čestitamo uvođenje telefona, 45-678 broj, samo se ne javljamo u prvo vreme jer smo zauzeti poslom u gigantu Krušik, a ne ko što neki mislu da se ne javljamo iz nedostatak znanja rukovanja s istim. Milan i Mašinka Đunić iz Prekulovo.(2): a - Trećoj smeni pekare "Otrov" želimo srećan rad. Mire, Pera, Žile, Žvaka, Sisa i Odgoj, i nek Mica malo odmori, duša naša, pesmom: "Recite mu da ga volim"!
b - Drž se Kizo, brate, izdrži, svi smo uz tebe, Coa, Bora, Aksentije, Bunar, Mala, Kurva i Doktor Nauke, kao i ceo kraj...pesmom: "Izađi na pet minuta"!
c - Pozdrav za veselu ekipu koja sadi krompir i kopa jarak od teča Ace i gluvog Inoćentija Prepodobnog, pesmom: "Kec, kec, keceljica"! Držte se Aco, Mićo, Pero, Kazane, Šomi i Pajglo. Slađana čeka.
d - Za mog dragog Mikija koji trenutno vozi šleper od Preševa do Horgoša, njegova ljuba najvernija Danijela šalje pozdrav pesmom: "Obraše se vinogradi!"
Retka vrsta. Često pogrešno shvaćena. Sve što radi mora da radi na 200%. Potpuno, izuzetno racionalno svestan neozbiljnosti posla, veze, prijateljstva, čak i jebenih medjukomšijskih odnosa, ulazi u priču sa neverovatnom energijom, spreman da hoda bos po trnju da pokaže odanost, da tura ruke i druge organe u vatru, da se daje bez pogovora. Podjednako prepaljeni klinac sa 16, sa 26 i sa 86 godina u guzici. Ljudima ga često bude žao i vide ga kao žrtvu, ni ne znajući da je uvek svestan sveta oko sebe, ali živi svoju strast. Potrebna mu je emocija da ode na pišanje, a sere sa posebnim entuzijazmom. Pored ovog čudnog bića uvek osećate zastrašujuću količinu pažnje, a, opet, ne možete nikad biti načisto na čemu ste, jer ni to čudo samo ne zna na čemu je. Toliko samo sebi komplikovano i sa tolikim viškom energije, koliko god da se troši, uvek oseća prazninu koju ispunjava novim i novim strastima. U stanju je da radi 24 sata dnevno, a da opet energično ispunjava i noćnu smenu, bez kukanja i bez cenzure. Može da puši i tri pakle cigareta dnevno, i dalje je svaka koju zapali ritual, da ne kažem, da prostite, puši baš sa strašću. Nije dramaturg, sa strane biste čak rekli da je potpuno normalna osoba, sva je drama njegova u njemu samome. I koliko god da se čini da je zavistan od mene, tebe, njega, nje, od pušenja, njet more. To je samo njegov svet. Svet strasti. Toliko sulud, da je uživao i u svakoj najgoroj patnji, u težem slučaju čak i u samopovredjivanju, jer ima toliko energije da se u bilo kom drugom slučaju ne bi osećao živo.
Ja, a kad mi pridodaš i ekstrovertni introvert, shvatiš da mi sva suluda introspekcija samo otežava život.
Oprostite decaci, nisam vas volela.....
Ja toliko volim ljude sve
i razumem javu njihovu i sne...
lepe duše...
proste duše...
stvaraoce...
one sto ruše...Imam veliko srce, to znam,
ali ne umem da ga dam
na onaj divni način zaljubljene žene
koja voli do poslednje kapi snage,
koja svojom patnjom ispija se žudno,
koja danas cveta, a već sutra vene
i oprezno oko uvek joj je budno
i u svemu tome jos uživa čudno.Oprostite, dečaci, nisam vas volela.
Barem ne tako...
Ja pažnju pružam živahno i lako,
uživam da dajem,
uživam da vidim da oko zablista
novim nekim sjajem.Uživam u smehu,
uživam u priči,
još uvek sam dete-
sve na igru lici...Ali...kad odete...
odlazim i ja...
...bez bola i ljutnje...
Samo duša moja
prelazi u fazu
nove neke ćutnje.Ne patim za vama.
S nekim drugim možda dodjem do visina.
Ali moje misli ipak sada mori
ta tužna praznina.Jer...
Imam veliko srce, to znam,
ali ne umem da ga dam
na onaj divni način zaljubljene žene
koja voli do poslednje kapi snage,
koja svojom patnjom ispija se žudno,
koja danas cveta, a već sutra vene
i oprezno oko uvek joj je budno...I u svemu tome još uziva!
ČUDNO!27.9.2007. -spojih nespojivo, mislila sam da moje pesme i moje definicije nikako ne idu zajedno.
Ponekad im prisustvujemo i prepustimo zaboravu. Neke nam se urežu u sećanje.
Primer br. 1
Čekaonica, napolju je ledeno. Majke sa malom dečicom čekaju na kontrolni pregled kod lekara (deca su operisana prethodne nedelje), motre na svoju decu, drže jakne, hranu, tašne, nalaze lekara...
Klinje su disciplinovane, zaplaču na trenutak, ali to se brzo namiri sa slatkišem ili sokićem. Svi imaju nove igračke "jer su bili hrabri".
Majke su smorene (nespavanje-negovale su decu, umor-cela kuća je "na njima"). Čeka se po nekoliko sati, strpljivo jer je lekar duša od čoveka. Jedna mama ispišta torbu, čuje se tup udarac, počinje da curi vino iz slomljene flaše. Ona je užasnuta -želi da pokupi vino papirnim maramicama. Barica lagano klizi ka radijatoru, širi se miris vina. Ona je pocrvenela, uzvrtela se (gde da baci flašu ili celu torbu), šta sad da pokloni lekaru?
Dete pita : "Mama, a šta će sad tata da nam kaže?"
Ona je na ivici suza.Primer br.2
Prilazim kontejnerima i nosim ogromnu kesu. Iznosim starudiju iz stana i to mi je već deseta kesa. Čekaju me tri Ciganke. Sve govore isto :
" Sestro, aj' baci to ovde (pokazuje rukom), to je "moj" kontejner!!!"
Odjeb kada žensko proceni (ili nedajBože čuje!) da sa tobom kao trsiteljem ne treba gubiti vreme.
-Kafana u Srbiji, stigla nova čistačica, gazda od šezdeset i kusur godina je gleda otpozadi kako riba patos dok joj se guzica trese-
-Uh ćero kako ti to radiš... Aj završi sa tim, pa idemo gore na sprat, stoje mi neke pare viška mogla bi da dobiješ duplu platu ovaj mesec.
-Beži bre matori u pizdu materinu, kad bi te zajašila skapo bi podamnom. Slab si ti kalbar za mene.
-E moje dete, ja sam bre jebo kobilu šest tovara ima, a za tebe da budem slab kalibar... Ako, ne moraš.-Kasnije-
-Zamisli, pitala me drtina da mu dam malo još se hvali kako je on neki jebač a duša mu u nosu, ima šeset kila sa sve krevetom.
-Hihihi, pa ti ne znaš...
-Šta?
-Prošle godine kad ja pao sa traktora pa bio u bolnici, sestre sa svih odeljenja dolazile da mu stavljaju kateter samo da mu vide kurčinu.
-Stvarno?
-Sad i smeš da mu daš jer mu se ne diže najbolje nego se pakuje ko majstorski metar, ranije je mogo da te pocepa skroz...
-O jebemti... Odo ja gore, a ti pripazi na radnju.
Verbalna inicijativa koju baba preuzme čim joj neko(pogotovo unuk) prekorači prag. Star'majka, dosadom pobedjena i samoći prepuštena, pričaće bilo šta onome ko je voljan slušati. Od Tita do Koštunice, preko sarme do ajvara i sve do ljudi koje sagovornik nikada nije ni upoznao ni čuo za njih.
-Evo bako ja stigao, kako si mi ti?
-Dobro si se setio sine da dodješ.
-Pa nisam mogao, fakul..
-E, niko nema vremena za babu izmučenu.
-Nemoj tako pričati ba..
-Nego kako ću, ne mogu drugačije, sve me grlo steže.
-Nisam to misl..
-Jesi ti, blago babi, gladan?
-Nisam bako, sad sam j..
-Ajd sedi, evo pita zeljanica..meka ko duša.
(Sedaš, znaš da ćeš pitu morati pojesti)
-Nego, znaš ti pokojnog Mitra?
-Ne znam baba..
-E njegov unuk juče, ovu prodavnicu orobio.
-Kako ti to znaš?
-To zbog droge, taki mu i ćaća bio, siroti Mitar ko ga nasledi. Znaš ti Mitra?
-Znam baba Mitra, znam..
-Ti si to opet smršao?
-Ma jok, ugoio se par ki..
-To ti je od kole da znaš samo.
-Kako smršao od kole baba?
-Ona svu 'ranu pojede, gledala na televizoru.
-Ma nije bako, kola nema ve..
-Trebao bi ti brkove pustiti znaš.
-Molim?
-Pa brkove, k'o čovek..eto te ko devojčica neka.
-A nisam ko devo..
-RAKIJA!
-Molim?
-Donesi rakiju.
-Neću ja rak..
-Moram dve rakije popiti, oslabi mi cirkulacija
Idem po rakiju
-Ej, kad si na nogama napuni lavor vrućom vodom i posoli, da nokte nabanjam. Nećeš ih moći ovako seći, tvrdi su ko djavo..Dok čekamo da nokti omekšaju, baba priča o Soki, Jovanki, njenom prvom momku i nastavnici biologije. Priču prožima bolestima koje nema, ali će ih tek dobiti. Vrhunac dostiže prepričavanjem poslednje epizode "ljubavi i mržnje". Glava počinje da me boli, a još ni nokte nisam počeo seći...vreme prolazi sporo kao u paklu.
Romantizovani cigani. Kulturizovani cigani. Bred Pit kao ciganin radi u cirkusu, Anželina gata na engleskoj travi s crnčetom na sisi. Hrvatski cigani, dakle nešto nepostojeće. Pobili oni sve to davno da ih ne seća na Balkaniju, sad može, al dozirano, malo radi reda, kao dokaz multikulturja, neki uvozni namazani cigani iz virtuelnog sveta. Cigani romantičari što ljube slobodu i nebo i nose crvene marame, a ako ih staviš u kavez oni svisnu, iz plemena starih Azra. Randu gadža Kasandru nožem a marama mu preko očiju da ne vidi pravi ciganluk. Gledaju u dlan i vide tvoju vučju dušu, tamu što te mori, predodređenost za velika dela op op op.
E zato je Kusturica dobar reditelj, kod njega ne umiru cigani bez slobode nego vade esker dupetom uz muziku, što ustvari i ovako rade, samo malo drugačije.
Ne mešati sa Romima, Romi su ovi naši normalni Cigani, s kojima se deli i dobro i zlo.
Subota, noć, grad
- Eee care daj koji dinar!
- Ooo malo Puškinovo ciganče ljubiš slobodu a? Ako! Gledaj ove malograđanine mamu im jebem neslobodarsku!
- A daj care 10 dinara da kupim čips!
- Dođi ovamo, zajedno ćemo da prosimo, ko im jebe mater, vidi ovu što nabada, ajde daj koji dinar šta si se stisla, eee ti! Ti! Ajde sponzorušo, ideš sa jebànja a? Daj i nama koji muzički dinar haha odnosno jebački dinar ajde rjsa ojsa mu mu mu rk rk aa aaa!
- E care, izvini, mora bežim od tebe, teraš mi mušterije a i prgav si bre bato… Evo ti za taksi koji dinar, mnogo si pijan…- A u Glazbenom popodnevu s nama je i grupa Ciganska duša, momci iz Varaždina… Kako ste se vi susreli sa ciganskom glazbom? Ona je rijetka ovdje, ne?
- Pa čujte, jedan naš frend je naišao na tu glazbu na jutjubu, nama se dojmila kao nešto egzotično, iz nekih južnih, balkanskih krajeva, nešto što je slabo prisutno ovdje u Europi…
- Da vas čujemo…
- …
'Cause I'm a gypsy
Are you coming with me?
I might steal your clothes
And wear them if they fit me
…
Dok čoveka ne snadje najgore režiran scenario koncipiran od strane takozvane više sile, u mogućnosti je da najblaže rečeno levitira, sa ubedjenjem da moze da utiče na to gde će kuglica završiti. Na kraju, ipak spozna hladni kroše, ne teškaša, već malog zakržljalog boksera velter kategorije, zvanog Život. Crveno, crno, mala, velika kad krupije zavrti više nije ni bitno.
Krajem avgusta smo zakazali venčanje, ona je bila iznad svega, najlepša stvar koja mi se dogodila u životu, sedmica na lotou, džek pot, bio sam izdugnut iz mediokriteta kojim sam lagano plovio ceo život. Ne mogu reći da su me "zanela svetla velikoga grada" , iako je ta pesma koju volim himna staleža u kom sam obitavao od rodjenja pa sve do sada, dok je nisam upoznao. Borio sam se žestoko da stignem ovde gde jesam, od ničega sam stvorio nešto, preko kariranih košulja, domova, studentskih organizacija, Zelene Malicije, sarme koja je stizala u paketima od kuće, bez love bez ičega, ali i ispita u roku. Ona je bila šlag na torti, kruna na uloženi napor i jednostavno simbol pravde izvagan na način koji meni odgovara.
Sve je bilo kao u bajci, jedino mi se nije svidjalo to što su tamburaši trebali da nam sviraju na svadbi, no dobro, za moju pahuljicu za Severa bih učinio sve, pa čak i da mi Lole sviraju na uvce na dan svog venčanja. Volela je čardaš.
Svadba, bilo je četristo duša. Bio sam ispunjen, tu su bili moji Šumadinci najbliži, njeni najbliži, prijatelji, kumovi, osećao sam se kao Pepeljuga pre no što ostane bez svoje cipelice duboko u noći. Samo me je jedna stvar onako s vremena na vreme kjuckala ravno u potljak, a to je bio opori zvuk tamburice propušten kroz prste vojvodjanskih muzikanata.
Kako je veče odmicalo, likovao sam u sebi. Osećao sam se kao pobednik, kao tinejdžer koji je stigao do druge baze. Šetajući se sa čašicom u ruci izmedju redova i pozdravljajući goste posmatrao sam je krajičkom oka, a ona me je ljubila kad god sam bio blizu. Bila je moja pobeda.
Kasije je počela malo i šljiva da me radi koju su moji iz dedinog sela doneli. Dobra je bila, žutela se ko sunce, apsolutna ko Bog. Voleo sam ipak svoj rodni kraj, koreni u dubini su radili svoje. Razmišljao sam u sebi, samo da nije proklete tambure koju čujem u pozadini, da čujem ono naše, pih, možda bi i zaplakao. Ma čak mi nije ni aleva u predjelu smetala nimalo. Nosio sam odelo bez mašne.
Pokušavao sam da uhvatim ritam, već bogami polu pijan, uz zvuke strune koji su me u mali mozak gadjali kako katkad podrugljivo šaljivi argumenti njenog oca da nisam dostojan njegove jednice. Ona me je zvala da igramo. Nije išlo.
Seo sam za sto i usuo još jednu čašu, ona je ostala da igra. Prešao sam na špricer. Kroz glavu mi je prolazilo milion stvari, alkohol je radio svoje. U jednom momentu najavili su tortu, muzika je stala, svi se ćućorili, stari tamburaš tada zapita: "DA LI MLADOŽENJA IMA NEKU SPECIJALNU ŽELJU?". Tad sam se razdro ko nikad u životu, napustila me je životinja koja je dugo čučala u meni, vrisno sam više nego kad prvi put udahnuh vazduh zemaljski: "AMA, ZNATE LI ŠTA OD SINANA?!?!?!?". Nastao je muk. Svi su ćutali. Ljudi su bili gordi, nisu znali da imam potrebu ga čujem.
Pisano za Pačiju školu.
Stari, majstorsko-domaćinski izraz za davanje bakšiša muzikantu na narodnom veselju. Obično u tom trenutku muzika svira jednu od onih "U SRCE" pesmu ili treba da zasvira posle colovanja.
Stvar narodnog običaja koju najčešće podgrevaju gastarbajteri posredstvom materijalnih dobara bundes-banke-šparkase-COLENZI BITE. Ostatak nas smrtnika to obavlja nacionalnom monetom (najčešće crvene boje) al mu poenta dođe na isto.
Jes, jedino što naše colovanje bude ispraćeno polovičnim refrenom željene pesme dok za evropsku valutu dromuljaju po 3 pesme u rafalu al je to više stvar domaće ekonomije i ličnih prioriteta.
Svadba Durđinke Miladinović i Žarka Miladinovića iz Begeča, jeseni gospodnje 2012.
Vidi Žiku Dortmunda što se otvorio. Coluje baćo onim ciganima kao da otplaćuje novog Opela.
- Bole ga. Radi u inostranstvu. Tera x5, kovana kapija na kući... Jebe mu se!
Jes vala! Od kad je ošo u te Nemačke, samo doteriva neka kola i troši lovu.
- Uostalom, ajmo i mi malo do muzike. I mi malo da se kurobecamo. Da i nama ševa peva! Nismo ni mi iz šugave pizde ispali.
DIII!? Maaani se ti tebe i muzike. Šta? Sad misliš - baba ti dao par hiljada da imaš i ti bi oma sa ovim guzonjama da se takmičiš ko je veće mudo?
- Neka! Da se i ja veselim.
Ček! Sed tu. Di ćeš majmune? Nisi ti njihov kalibar. Ne češeš ti muda od Nemačke skele. Sedi bolje!
- I to što kažeš... Bolje da ja te pare sačuvam. Za to mož kupiti novu grafičku pa da igram novi Krajzis ko car. Jebeš ti i njih i njihovu muziku. Ima bata jutjub pa može da pušta šta mu duša ište. Aj živeli!
ŽIVELI!
''Dobronamerna'' osoba koja kad krene da te hvali ne zna da stane, ali najgore je što posle određenog vremena nisi više siguran da li te hvali il' žali il' kudi.
- Moramo naći nekog za ovu moju zlatnu ćerku (tapše je po ramenu), vreme joj je. Da ne znaš ti nekog, al pazi prema njoj da je?
- A znam, znaš ti mene ja sam ti milione spoila. Ima onaj Mišin mali baš za nju. I on je tako u srednjem dobu baš kao ona.
- Pa dobro, a kakav je on znaš li ga dobro?
- Eh kako ne znam. Još kad je mali bio dovede ga Miša kod mene a on prvo za usisivač. I da pospremi hoće sve, baš je duša.
- Al nemoj da je papučar. Njoj treba ''čvrsta ruka''.
- A ne bre čekaj nisam završila. Uđem ja u sobu kad on zasuko gaće i navalio na usisivač. KIKikikikiikii (počne se podrugljivo smejati).
----------------- ------------------------------ -- -- -- - -- ----
Sutra dan sretne Mišinog malog.
-Dobar dan. (ali nekako bojažljivo kao i dalje da se seća ne projatne scene sa usisiačem)
-Dobar dan. Hvalila sam te na sva usta kod one Mire.
-A jeli šta si joj pričala?
-Ono kad si bio mali pa došao kod mene da pospremiš. KIKIKIIKkikkiki (opet isti podrugljivi smeh)
-Ajd zdravo. I nemoj me samo ti hvaliti !! (Sav crven od stida)
Sudar titana u cjenkanju. Epika ovog svevremenskog duela se ogleda u krajnostima u koje obe strane idu prilikom težnje za pobjedom.
Cigo je obično prodavac babi nepotrebnih stvari, a baba je kupac samo ako su cijene višestruko niže od početnih.
- Dobar dan gospodžo!
- Šta trebate?! Ne otvaraj kapiju, moreš pričati i s ceste!
- Ima za vas nešto gospodžo.
- Nema tu ništa za mene.
- Nemoj da si takva gospodžo.
- Ak' oš vode moš dobiti i produži.
- Imam zavjese. Prave. Original bijele gospo...
- Aman čoeče neću!
- Vidi, ako uzmeš zavjese dajem peškire besplatno.
- Pošto?
- Samo 50 maraka za vas, inače ne dam ispod 80.
- Jel za sve? Koliko ima?
- Ma ne za sve...jedna je 50, al evo vama ću da dam za 45. Znači ovih 6 zavjesa ću da dam za 240...nek bude.
- Ma kakvi. Nego oš ti vode?! Ako nećeš odo ja ljeb će da zagori.
- Ma evo sve za 200.
- Vidim ja da ti nisi žedan. Smiljoooooooo....de okreeeni ljeb!
-180 zadnja cijena i evo nosi.
- Pošto vidim da si zapeo evo ti 40 maraka za sve i moš dobiti domaćeg soka od višanja.
- Ništa od toga gospodžo, nemoj da ste smiješni.
- Kako oćeš sad ne dam ni 30.
- Dobro, dobro ajd 45 maraka.
- 40!
-Ajd može 40 maraka.
- A peškiri?!
- Kud će ti duša gospodžo!?
Trenutno neobjašnjiva dešavanja koja lako mogu da prestrave u slučaju hroničnog umora, uduvanosti il' nečega sličnog . Od straha izgubiš par godina života dok malo kasnije ne skontaš šta se zapravo dešava.
Pola četir' u noć, sediš ispred kompa, ubivaš zadnju kraljicu u Clive Barker's Jericho, kontaš da je već kasno i odeš spavat'. Ležiš, ne možeš nikako zaspati od sve kafe koju si popio i tu sve počinje... Čuješ neke neobjašnjive zvuke, zvuči kao grebanje, al' nije. Nije ni komšijin traktor, mnogo je tiše. Jeb'o te, zvuči k'o urlanje namučenih duša iz dubine. Malo stane, pa opet. I tako u krug. Onda te odjednom neka 'ladnoća u'vati. Prođe nakratko pa se opet vrati. Odjednom, vrata se polako, onako jezivo otvaraju pa zatvaraju. Nećeš d' ustaneš iz kreveta, šta ako nešto iskoči i odvuče te u pakao da đavolu ližeš užareno dupe, il' te 'oće sakatit' pa kasnije vratiti k'o zombija. Ležati pod dekom i nadati se da te neće videti i da će otići kod onog mulca od komšije, to treba d' uradiš. Nek' umre on, i onako je star k'o Metuzalem. Ležiš tako sat vremena, moliš se Bogu, Alahu, Supermenu i ostalim svetim ljudima, al' čekanje izgleda k'o večnost. Ne možeš više izdržati. Skupiš muda, napraviš se frajer, naoružaš se nekim krstom, složiš Rambo facu, možda ih to poplaši i ustaneš da vidiš šta se to dešava. Oprezno izlaziš i prvo što skontaš je da ti je prozor od sobe otvoren, a i onaj u u kuhinji na drugoj strani kuće pa je promaja. Onda skontaš da su oni jezivi zvuci ćaletovo i kevino hrkanje. Kojekude, od toga bi se svako uplašio. Središ sve, odeš spavati i obećaš si da više nećeš igrati i gledati gluposti tako kasno. Do sledećeg puta...
Ili, Mr. Right (yeah, right). Imaginarni koncept nametnut od strane američke holivudske produkcije. Neispunjeno obećanje Majke Prirode iz pesme "It's raining men" od grupe "Weather Girls". San svake prosečne ženske jedinke, koja je odrasla na ljubavnim romanima Mir-Jam. Vođene praktičnom ideologijom magazina Cosmopolitan, neki primerci ženske vrste imaju i liste osobina koje tip iz njihovih redovnih dnevnih maštarija (koje upražnjavaju dok se truckaju u gradskom prevozu) mora da poseduje. Spisak je prilično dugačak i kontradiktoran, tako da se neretko dešava da njegova sastavljačica, ukoliko ga ne spali i pepeo baci u vetar, naiđe na otirač.
Primer jedne prosečne liste poželjnih osobina:
1. Mora da bude pre svega dobra duša. To podrazumeva da je brižan, nežan, pažljiv, pun razumevanja (ni slučajno ljubomoran), dostupan u svakom tenutku, spreman da se posveti, veran, krajnje tolerantan, a opet da ne zavisi od mene i ima svoj život (koji je strogo poslovne prirode). Takođe, i da ima svoj stav i da ima malo onako imidž lošeg momka. Mangup, što bi se reklo.
2. Mora da ima neki cilj u zivotu (u prevodu: uspešan i pun love), ali da ne zastrani u opsesiji ostvarivanja istog i da ga ne ponese sujeta, već da ima i onu detinjastu stranu koja podrazumeva čistoću duha, ljubav prema malim stvarima (u to spadaju i životinje i deca), želju za igrom. Ali da bude i odgovoran, naravno.
3. Da bude zabavan. To znači da ima inteligentan smisao za humor, da me stalno zabavlja i igra oko mene.
4. Da je kulturan i pristojan. Džentlmenski maniri, ljubim ruke, skidam kapu i ti fazoni. I da ne prdi u mom prisustvu.
5. Da nema idiotske prijatelje (zar uopšte mora da ima prijatelje) i da nije mamin sin, ne d'o Bog (biti mamina konkurencija je previše za mene i moje kulinarske veštine).
6. Da nije neki manijak.
7. Da nije oženjen.
8. Da izgleda prihvatljivo. (u prevodu: visok, crn/plav, atletski gradjen, snažan, sposoban, duga kosa, plave oči, jednom rečju-Apolon)
Mislim, to je samo osam kriterijuma. Ne znam u čemu je problem.
kao sto je opste poznato, u zadnje cirka 2-3 godine, jedno 99% dece u dobi od 5-20 god mlatara rektima, i zamislja da jednog dana postane novak djokovic, ili u najmanju ruku viktor troicki. nije ni vazno sto niko do pre 3 godine nije ni znao sta je reket, loptica za tenis je jedino bila koristena na kukama za kola, i tu se zadrzavala najvise nekoliko dana, jer bi lokalni samojedi prvom zgodnom prilikom ukrali, iz nepoznatih razloga, danas svi znaju sta je tenis, koga je djokovic juce pobedio, da li ga boli noga, ili je emotivno ispraznjen posle jucerasnjeg meca... kao i na svim javnim mestima tipa bolnice,pekare,kvantash pijace i lokalne mesnice, u kojoj cak i debela mesarka sa satarom kao iz doba feudalizma zna ko je novak djokovic, sta je juce jeo, sta je rek'o njegov tata za rts1 i zbog cega je ana ivanovic pustila suzu posle poraza...reket postao najprodavaniji sportski rekvizit, i ako je do skoro u ocima svih izgledao, a i verovatno bio koristen kao ono mlatilo za tepihe, kad matorac uzme reket dva dana mladji od Isusovog magarca, koji je stajao u supi prethodnih 30ak godina, i preko debelog stomaka obima jedno 150cm obuce belu flekavu potkosulju, i onako sa mrvama u bradi od rucka, posle popijena dva zidarska piva i cackalicom u ustima, ode na strik da ubije Boga u nekog neduznom tepihu ili krpari... ali ne, danas je najbitnije da li si video cheledz sinoc u mecu izmedju nadala i federera, ili da li si video kako je novak zviznuo reket o patos i pri tom ga iskrivio, naravno ne misleci da isto kosta cirka 100-200 evra, i kako bi 101% dece u srbiji dalo dupe za jedan takav...
ali mi smo postali teniska nacija...rolan garosic...
i naravno, snovi svih roditelja koji imaju decu u mladjoj dobi, da ulozi u svoje dete nekih par hiljada jevreja, ono naravno nadmasi sva moguca ocekivanja osvoji sve turnire po belom svetu, kupi kucu u monte karlu, ozeni neku sisatu brazilsku manekenku, i svojim roditeljima kupi privatno ostrvo u karipskom moru...ko je jos lud da ulaze u nekretnine ili privatan posao???
a medju momcima od 20-30 godina, ko je lud da igra fudbal i basket??
"matori, ajmo veceras da ti pokazem malo kako sam uvezbao forhend!!"
"moze matori" (sledi skupljanje para za termin od 1000 din za sat vremena...naravno, ko je lud da igra fudbal i basket na lokalnim terenima za DZ...
zemljo, progutaj me!!
lezim na krevetu, i nervozno cesem potiljak jer je 6 i 20, a tijanic je najavio da ce u 6 i 15 poceti utakmica izmedju spanije i grcke(evropsko prvenstvo)
u tom momentu reklame prestaju....
dezurni voditelj: postovani gledaoci, saopstavamo vas da ce cetvrtfinalna utakmica izmedju rusije i hrvatske na EP u kosarci, biti ukljucena posle zavrsetka meca troicki i neki indijanac iz uzbekistana(nisam ime upamtio, popizdeo sem vec bio)
a vi koji mislite da su kosarka i fudbal bolji, duvajte nam djoku, i ugledajte se na 500 dusa u areni koji pomno prate ovu tenisku poslasticu izmedju viktora troickog i XY velemastora iz uzbekistana...mislim da nije Borat u pitanju, on je iz kazakstana.
jao pogledajte, tu je i viktorova devojka, koja svuda prati svog decka (koga bole odole za to?!?)
(sad sledi neka "interesantna prica" o njih dvoje i njihovoj romanticnoj vezi.....
za to vreme dok grizem daljinski, pizdim sto placamo jebenu pretplatu, i sto moram da blenem u narandzast teren sledecih 2 sata, dok penzioner ne zavrsi sa velemastorom iz uzbekistana,zemljom koja je poslala oba svoja tenisera na mejdan nasim vestim znalcima, ulazi moja keva u sobu, i u prolazu pogleda u tv...
"sta ti gledas tenis?? "
ja: ma mani me u kurac, vidis da retardi prenose ovog debila, koji ce verovatno igrati 1000 setova do sledeceg ponedeljka"
keva: sta, nema kosarke????
ja: bice kad ovaj konj zavrsi!!
keva: koji su to kreteni, jos samo nismo bagminton igrali!!!
PA TO MAMA,DA IMA NEKO PAMETAN U OVOZ ZEMLJI!!!!!!!
Predstavlja skup svih rasporedom utvrdjenih radnji koje se obavljaju u vremenskom intervalu od 7 dana,koje se monotono ponavljaju u cilju postizanja enormne finansijske zarade.Godisnja aktivnost (GA) se definise kao skup 52 nedeljne aktivnosti ,kada se racuna koeficijent uspesnosti KU=( Broj sati provedenih na TV-u/365)*zapremina silikonskog umetka
Ponedeljak - Budi se sa podočnjacima poput mrtvačkih kesa,ulepljene kose,odlazi u kupatilo,sređuje se i izlazi u grad,podiže 10 soma evra,kupuje 46.par markiranih italijanskih cipelica,neke krpetine i naočare za sunce...hrani se zdravo,jede fensi alge,amebe i bičare...
Utorak - Odlazi kod fitnes trenera (inače deklarisanog geja ),isteže ložu ,kukove i zateže stomak i dupe,odlazi kod ličnog modnog kreatora ( inače deklarisanog geja ) na odabir odevne kombinacije za vikend...hrani se zdravo,jede travu ,lišće i žvaće saće...
Sreda - Odrađuje rutinsko snimanje 876. epizode 1656. serijala Grand Šou,odlazi u butik ,kupuje 47. par markiranih cipelica,odlazi kod menadžera ( deklarisanog geja) i sređuje nastupe u Austriji,Švajcarskoj,Nemačkoj i Sloveniji...hrani se zdravo,jede banane,nar i grejpfrut...
Četvrtak - Odlazi na zakazano prženje u solarijumu,izlazi crna kao ugarak,koristi priliku da prošeta svoju neuhranjenu čivavu Cezara Đankarla Luja IX ,biva uslikana od strane paparaca u toku rutinskog čačkanja nosa...hrani se zdravo,jede jogurt,krastavce i ceđenu pomorandžu...
Petak - Odlazi kod pedikira,manikira i estetskog hirurga ( inače deklarisanih gejeva ) na montiranje noktiju,nosa,očiju i sisa,trči na aerodrom,hvata avion,posađuje dupe,bleji kroz prozor...hrani se zdravo,jede kivi,mango i ananas...
Subota - Odrađuje tezgu pred 50 duša u Sloveniji,kupuje 49.par markiranih cipelica,cepa za Austriju,otkazuje nastup zbog 15 prodatih karata,kupuje 50. par markiranih cipelica,ispaljuje Nemce i Švajcarce,hvata let...ne stiže da jede...
Nedelja - Prima poziv od Lee Kiš da se hitno priključi kao 38. gost u emisiji,obećavajući joj dobru klopu i pristojan honorar,svetlosnom brzinom pojavljuje se u studiju u društvu Cezara Đankarla Luja IX ,priča o neviđenim spektaklima koje je priredila proteklog vikenda u dijaspori...hrani se zdravo,jede gulaš,jagnjetinu,svadbarski kupus,liže prste i podriguje.
Ponedeljak - Budi se sa podočnjacima poput mrtvačkih kesa,ulepljene kose,odlazi u kupatilo,sređuje se i izlazi u grad...
Teško psihičko stanje, gde sve više i više upadaš u još agresivniju dubiozu ako ne popiješ nešto alkoholno. Mozak, jednostavno, odleprša od vas i ne možete se koncentrisati na jednu stvar, već samo na jedno, flašu 'ladnog 'Jelena' iz frižidera kod dragstora "Mile s.t.r.", gde po ceo dan vršljate na klupici što je iole dragulj ugostiteljstva u vašem naselju. Misli vam se mešaju, niste više svesni zbog čega živite, kao da ste zaključani u svom vremenu. Efekat staklene flaše se može metaforično predstaviti sa efektom staklene bašte, ali u kontrastu. Dakle suprotno od efekta staklene bašte, tj. ako u vaš organizam ne unesete dovoljnu dozu etanola, ono će se previše zagrejati, a vaša energija neće biti ista kao pre. Stvar koja pokreće svu radnju u vašem telu da bi mogli bilo šta da radite je ne Sunce već, pivo, rakija ili vinjak, a vino ne jer je za mekušce .Što je benzin za Jugića, što je procesor za kompjuter, što je kurac za lokalnu radodajku, to je alkohol za šerpasa što je zarobljen u efektu staklene flaše. Rastete, napredujete kao cvećka u stakleniku jedino ako popijete nešto. Osećaji samoće,snuždenosti, učmalosti i klaustrofobije od prodavnice gde svakodnevno profitiraju od vas jer kupujete flaše, preovladava, dok posle unošenja date doze ječma, hmelja, kvasca i vode ili šljive, preuzima vođstvo bezbrižnost, druželjubivost, ma kao da ste ponovo rođeni i opet možete da funkcionišete. Ovaj efekat je ne samo loš za vas, već i za vašu porodicu, prijatelje, jer svaki dinarčić koji skupite dajete za alkohol. Nije više bitan hleb, što je osnova ishrane, već pivo. Opsesija u kojoj jedino može da vas odvrati dobra volja, porodica i lečenje u Sremskih boraca 2E, Zemun. Mada, i to je teško, jer kako kažu ljudi, najteže je reći "ja sam alkoholičar" i to priznati, a kamoli nešto preduzeti.
Ljubiša Ilić je jedan od bogatijih ljudi u selu. Velikog stasa, još većeg ugleda. Ima dvoje dece, blizance, jedno muško, drugo žensko, osmi razred. Žena mu je meka kao duša, sluša sve, čisti po ceo dan, kuva, zanima decu. Na dva sprata kuće je sasvim odgovorno vodila higijenu, ma patos je mogao se liže, dok je za garažu bio odgovoran Ljubiša. On je bio čovek koji je sve umeo da uradi. Svi su ga poštovali kao časnog i odgovornog čoveka koji ne bi mrava zgazio.
On nije imao poroke. On je bio čovek bez mana. U porodici je sve fantastično funkcionisalo, sve dok mu posao kamiondžije malo dosadio, pa je hteo malo da se zajebava. Počeo je da pije. Pivo, vinjak i rakiju je morao da ima u svakoj sobi. Žena ko žena nije mu ništa zamerala, a deca je bolelo ćoše jer im je trebalo dvesta dinara za doručak i još duplo za izlazak sa društvom. Većinu puta od kad se vraćao sa prevoženja kući je bio pijan. Niko nije na vreme primećivao problem. Moralo je nešto loše da se desi da bi tek onda shvatili.
Ljuba je uzeo nov-novcijat kamion iz Nemačke na lizing sa mesečnom otplatom od sedamsto jevreja. On je hteo da to bude iznenđenje za svoju porodicu. Krenuo je kući.
Usput je pio kao stoka. Litre su se muljale u njegovom želucu. Usput je nesvesno, odnosno pod dejstvom alkohola, pokupio i obario prijateljicu noći. Posle je opet nastavio da pije.Kod kuće, dok svi srećni gledaju televizor, mala ćera naleće na vesti, gde kažu da je kamion sleteo u liticu. Svi su to gledali bez imalo straha, jer su imali poverenja u njihovog tatu i muža, sve dok novinarka nije objavila ime žrtve. Ime je žrtve je glasilo "Ljubiša Ilić".
Strah i trepet, i zaleđena krv u venama je odjeknula u kući. Svi su plakali, narikali od te vesti do besvesti.Morali su da prodaju kuću zbog plaćanja i presele se na neko mirno i tiho mesto. Sve uspomene su ostavili iza njih. Majka je prehranjivala decu čisteći po kućama. Deca su odrasla mirno, sa traumom do kraja života.
Ljubišu je obuzeo efekat staklene flaše.
ETO TI GA SAD, JEBAO TE ALKOHOL!
Transseoska komunikacija putem radija gde se, u nedostatku drugog medija, prosleđuju razne, kao što naslov kaže, čestitke, želje i pozdravi u najrazličitije svrhe od venčanja, davanja zaveta i veridbi preko ispraćaja, slava, većih kućnih radova i povrataka iz inostranstva do sahrana, parastosa i pomena.
Žitomiru iz sela Vrničani kod Čačka srećna ugradnja kuka od prije Kosomirke, prijatelja Borosava i njihove mnogobrojne porodice uz pesmu "Oj Žiko, ljubi l' tvoja mala, te tvoje vite, noge od metala"
ili
Brat sestri čestita 13. rođendan uz pesmu "PRVI SAM TE LJUBIO NA TRAVI"
Sretan odlazak u vojsku pesmom "Kad bi bio ranjen"
Sinu jedincu srećnu operaciju očiju uz pesmu: "JOŠ NE SVIĆE RUJNA ZORA".
Čestitam mom komŠiji srećno telenje krave sa pesmom "Rodio se sin".
Zetu ginekologu srećan 100-ti abortus uz pesmu "GDE ĆE TI DUŠA".
Unuci čestitamo treći rodjendan, uz želju da doživi još toliko, uz pesmu "KRALJICA TROTOARA"!
Pesmom "Odrastao sam sa ovcama" svojim sestrama želim prijatno popodne!
Srećno preseljenje u drugu kuću dragoj svekrvi uz pesmu "DA TI BRZO IZGORI".
Srećnu amputaciju noge unuku, žele baba i deda uz pesmu "Ne klepeći nanulama"
Bratu Faruku, srećno obrezivanje, želi sestra Fatima, sa pesmom:"Šta te boli brate moj?"
Srećan odlazak u penziju svekru sa pesmom "Da ti dani brže prođu"
Srećno sklapanje braka drugarici uz pesmu "TRI BUNARA JEDNA KOFA SLUŽI".
Srećno useljenje u novosagrađenu kuću - uz pesmu "SIĐI MUNJO UDRI GROME" -želi komšija
Pokojnoj baki izgoreloj u požaru želimo pokoj večni uz pesmu "Sve još miriše na nju".
Srećno sklapanje braka sinu Milutinu želi otac sa pesmom "Dotako sam dno života"Zahvaljujem onima koji su neke od čestitki smislili umesto mene pesmom "Nije više tvoja stvar..."
Najgluplji, očajnički potez. Da te shvatam, ne bih te sigurno kritikovala, već bih ti aplaudirala ili se priključila svinjarijama koje izvodiš. To što moliš druge da pokušaju da razumeju da ti radiš, oni nikada neće razumeti, ne zato što ne žele, već zato što im se ne dopada to što radiš. Primetila sam da ne vole svi da na svečani ručak sa njenim/njegovim roditeljima dođeš u komotnoj trenerci i šorcu sa Ho Ksin Pe etiketom, na kome je nacrtan Šrek, a piše Digimon. Čak iako je od pamuka. Šta da ti kažem, kolega, povinuj se, nekad možeš imati koristi. Ja sam tako. A šorc nosim po kući, ili kad čistim dvorište. Etiketu sam morala da skinem, pomalo je žulja kad mi je poraslo dupe, i ne, nisam se ugojila. Dobro, možda malo, obećavam da ću od sutra sigurno možda na dijetu.
-Draga, molim te, stavi se u moju situaciju! Pokušaj da me shvatiš, ja sam slobodna duša, treba mi prostora, umetničke slobode, punoće osećaja! Nepca tako traže!
-Sve ja mogu da razumem, prešla sam preko tvojih eksperimenata sa vodonik-peroksidom, čak sam išla sa tobom na tetoviranje, paradirala sam za tebe, iako ti je bodi pejnt bio očaj, ličila sam na leoparda iz Grand produkcije, kupila sam tri kostima sobarice, ali da mi pojedeš crnu stranu euro-krema, to ne mogu i neću da razumem! Znaš da volim samo crnu stranu!
-Ali moja nepca...
-Neka se naviknu na onu grozotu od bele čokolade, ili se čisti.
____________________________________________________________________
-Ali dragi, pokušaj da me shvatiš! Ja to za tvoje dobro! Pogledaj, ovo su sve sami afrodizijaci, i još su odlični za srce, pogledaj samo ovaj rižoto i ove prelive od algi.
-Dušo, jesmo pričali bili: kad hoćeš da te razumem, ja te pitam koliko ti treba, ti kažeš i kupiš šta treba da razumem da je sada šik, i ja miran. Ali nemoj mi dirati hranu, ja samo od tebe očekujem da mi spremiš neke holesterole, bez zlih komentara. Uostalom, sviđao ti se moj stomačić.
-Ali dragi...
-A-a, je l' treba još nešto da se razume? Ajde dušo, ako može nešto manje zeleno za ručak.
