Poznavanje vise jezika i iskopavanje nekakvih srodnosti medju njima moze nam doneti interesantne predrasude o govornicima datih jezika.

Engleski fudbaler Adam Džonson osuđen je na 6 godina zatvora zbog čega? Smarala ga neka klinka od 15 godina, slala mu stotine poruka i na kraju kad ju je dovatio ona ga tužila i dobila.

Mi samo tražimo pravdu za brata, jer je ovo klasična nameštaljka.

Ovo je samo još jedan dokaz da pravde nema i da su žene govna. 6 godina zbog ljubljenja i možda lakšeg petinga sa malom, pa alo nije nikog tukao ni ubio, samo preljubazan bio, mazio je i dirao. A pre svega, sama je to tražila.

Na kraju krajeva, besmisleno je raspravljati o tome jer je u pitanju čista nameštaljka za otimanje para, a brat ni kriv ni dužan završio na mardelju.

Drugi naziv za numizmatičare važećeg novca. Klasični numizmatičari ih neopravdano preziru. Toliko da su taj prezir preneli i ostalim ljudima. Ali neopravdano ili što bi advokati rekli: neosnovano. U potrazi za važećim novcem zaviriće često i u sudove. Najčešće će čekati u svojim kancelarijama ljude koji poseduju važeći novac i ne znaju da ga pametnije utroše. Predaju ga advokatima a ovi u znak zahvalnosti prirede im predstavu u sudnici. Ovi numizmatičari savremenog novca su dobri poznavaoci novčanica. Pravilo je da novčanica sa više cifara na apoenu više vredi. Metalni novac ništa ne vredi.

To je ona država o kojoj nešto znamo samo ako neki naš rođak radi tamo! Na TV se o Kanadi ne govori, na internetu nije česta tema… Članica je G8 a ipak nikad nije imala neki istaknut položaj na svjetskoj ekonomskoj sceni, članica je NATO pakta a ipak se ne spominje u ratovima... Poglavar Kanade je kraljica Elizabeta II, ali ta žena nikad nigdje ne ide i niko joj ne dolazi u goste. Glavni grad je Otava, i to je jedino čime taj grad može da se pohvali, jer se ne spominje u nekom drugom kontekstu. Službeni jezik nije kanadski (zato što takav jezik ne postoji) nego Engleski i Francuski, ali ko je još čuo za to i koga to uopšte zanima… Kanada nije zanimljiva!

Moj omiljeni pornografski program. Em se emituje iza ponoci, em s ne zna ko s kim, ko koga......

Asocijativni pristup komunikacije na stranom jeziku.

Zbog internet kulture koja sve više i više uzima maha na našim, (kao i na mnogim drugim) kulturnim domenima, u svakodnevni jezik počinju da se uvlače pojedine reči, pa čak i cele fraze preuzete iz drugog, (za nas prvog) najzastupljenijeg jezika u internet-svetu - engleskog.
Ponekad, zbog surove činjenice da engleski ima oko 10 puta više reči od srpskog, (kako god da okreneš, sa slengom ili bez njega), ova pojava, barem na prvi pogled, možda i ne zaslužuje preteranu dozu kritike.
Ali ipak, dok god posedujemo izraz koji opisuje istu stvar, trebalo bi da ga forsiramo, a ne da ga iz čiste lenjosti ubijamo upornim korišćenjem slenga koji je potekao iz kojekakvog kutka kraljičine belosvetske imperije.

Stepen zainteresovanja za neku pojavu ekvivalentan vrištanju jaja.

Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju!
Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao.
Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača.
I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka!
Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko.
Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije.
Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani...
Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...

Narodski naziv za mitraljez 12,7mm koji je najčešće montiran na nekim vozilima. Naziv je nastao kada je neki "obrazovani" oficir pročitao natpis na oružju (Browning .50 cal) ali malkice pogrešno jer najverovatnije i nije bio baš skroz pismen, a i engleski se u to vreme nije masovno učio. Kako su i njegove ostale kolege bile isto toliko upućene u taj jezik, a svoj jezik nisu hteli da lome pri izgovoru (o najvećem delu proste vojske da i ne govorimo), odmah su to prihvatili kao jedino tačno. Ubrzo su tako nazivali svaki teški mitraljez, po uzoru na ovo moćno oružje. Iako je mnogo vremena prošlo od nabavke prvih primeraka ovog mitraljeza i ispravnog izgovora imena proizvođača, naziv možete tu i tamo još uvek čuti.

Rizikovao si - izgubio si. Video si privlačnu žensku osobu kako sedi sama i okarakterisao je kao potencijalni ulov. Ali svaki atak, u bilo kojoj sferi života, od vojske do kupovine subotom ujutru na pijaci, zahteva razradu strategije. Da li joj prići kao školovan, šarmantan i pristojan čovek u stilu engleskog gospodina, ili u stilu raskalašnog urbanog šmekera ograničenog rečnika i još ograničenije pristojnosti.

Naravno, kao i neretko u životu, mračniji deo ličnosti pobedi i šarmantni gospodin ostane kod kuće. Mlada dama sedi sama u moru pretencioznih pogleda i maštarija čekajući nekakvog princa. Ali, zajebao si se. Rekao si joj, direktno i indirektno, šta bi joj činio, a nisi znao da je devojka iz, što se kaže, poštene kuće i da čeka onog pravog.

Prosuo si niz masnih epiteta i u klinču si. Povoljan način da se izvučeš je da se izvadiš na dobrog starog Bukovskog. Ekscentrični i dosta čitani ali nedovoljno shvaćeni američki pisac, čiji je stil pisanja ispunjen širokom paletom vulgariteta, nažalost, shvaćen kao primarni cilj poslužiće kao dokaz pogrešne procene talasnih amplituda koja je dovela do nezavidne situacije. Uglavnom fina deca ne čitaju Bukovskog, jer, kako vele, propagira alkohol i promiskuitetan način života, ali ono sa čime su upoznati je njegov književni opus ispunjen opisima telesnih ispupčenja i udubljenja. Kad je teško - Bukovski!
A sledeći put povedi finog gospodina, barem kao pratnju ovom drugom.

Fraza za koju se naši sociolozi, novinari i razni lelemudi vataju kao muva za govno.
Dakle o čemu se radi,
krajem 80-tih je premijerka Engleske gospođa Margaret Tačer donela niz zakona koji će iskoreniti huliganizam na fudbalskim stadionima koje je ozbiljno uzdrmalo engleski fudbal posle Hejsela. Naravno, kao svaka ozbiljna država Engleska je te zakono bez izuzetaka primenjivala, i tako je godinama stadione svela za pozorišta.

E sad kada bi ove naše pitali šta bi oni to uradili kao ona, ćutali bi kao mutavi, ili bi rekli: "Iskorenili bi huligane".
I još su zapeli ko lud na brašno sa pričom da se prelaskom jedne noge preko ograde dobija 3 godine zatvora, a utrčavanjem na teren 5.
Da, da sve su puni zatvori u Engleskoj od ovih vandalskih dela.

Jedinstveni po tome što su izašli na glas najgorih vozača na svetu i pre nego što je automobil izmišljen.

Stereotipi koji se provlace kroz "zanimljive" americke filmove i "duhovite" serije.Najcesce su uvredljivi za druge narode.

Izraz koji koristimo kad hocemo da iskazemo neku vrednost...

Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.

Jedan od službenih jezika Indonezije, Malezije i sponzoruša.

Majka koja svojim postupcima nanosi, manju ili veću, štetu djetetu. Neka samo djeca to misle. Nekad je baš tako. Pa nije svaka majka mama.

Kafa ima sliku iz prvog razreda osnovne gde joj vire klempave uši kroz ravnu kosu i smeje se krezubo i nosi naočare s onim kanapčetom vrpcom vrlo uredna devojčica je bila, druga najlepša u odeljenju, favorit iz senke.
E posle je tek izrasla u pravog labuda kad su krenuli rođendani u drugom razredu koka kole i masne fote svi su teli da je ljube u usta potajna simpatija svima a ona je posle upisala engleski slušala dipeš moud volela kafu, šetnje, kišu i tarkovskog.
I sad bi svi da je štrpkaju i štipkaju šalju joj poruke jesi za kafu hehe oćeš da umočim svog keksa rebrastog gorana u tebe hehe kafo mimo karadžiću hehe a ona se samo smijejulji i prećutkuje da ima dugu stabilnu vezu sa uglješom studentom građevine iz bogate porodice.

Za ljude sa sela i za one koji ne znaju engleski se ne čudim. Ali stvarno se čudim, kako je moguće da ljudi sa svojih 50-ak godina, koji znaju donekle engleski, žive u gradu i još uz to su završili fakultet - apsolutno pojma nemaju o informatici, računarima i internetu. Ali pojma s pojmom - blage veze.
Na primjer, moja majka kao i roditelji većine mojih prijatelja su ljudi intelektualci nekakvi (bar po zvanju), dobri i kvalitetni ljekari, pravnici, profesori itd. (sve osim inženjera, jer oni moraju znati htjeli ne htjeli zbog posla), a pri tome ne znaju čemu služi lijevi, a čemu desni klik. Za Windows, Internet, Google, pa čak i Facebook i Myspace su čuli i imaju neku blijedu predstavu o tome šta bi to moglo biti, ali nikada to nisu koristili. Kada im ne daj Bože zatreba kompjuter za posao zovu djecu da im ona kucaju dokumente u Wordu, prave tabele u Excelu i sl.

Pri tome ko fol "žele da nauče raditi na kompjuteru", a u stvari su apsolutno nezainteresovani, jer da su imali i zrno istinskog interesovanja naučili bi dosad i da su najveći imbecili. Hej, pa sad je 2009, a od 1995. (windows 95) računari su postali totalni mejnstrim - dakle prisutni su već 14 punih godina, a oni i dalje ne znaju kako se dotična sprava pali i gasi. A ako im nešto pokušamo objasniti pokazuju ekstremnu neintuitivnost za funkcije računara, bukvalno im se mora crtati, a i tada često ne ukapiraju. Nakon toga izgube živce i još nas optuže kako ih mi pravimo glupima i nećemo da im pokažemo.
Zašto je to stvarno tako za mene je velika misterija. Ne mogu da zamislim sebe sa 50 godina da ću biti tako apsolutno nezainteresovan i operisan od tadašnje tehnologije.

Naravno nisu svi pedesetogodišnjaci informatički nepismeni, ali oni koji jesu (a ima ih mnogo) su baš ovakvi kao što sam napisao i tu nije bilo nikakvog karikiranja.