Konačno ste našli malo vremena u vašem prepunom rasporedu da proverite šta se dešava sa vašim facebook profilom, što i činite ( iako ste tu radnju radili i pre 3.14 minuta ).
Ukucali ste potrebne podatke i kliknuli na login. Dok se stranica lagano učitava, vaše oko sokolovo je primetilo naslov ove definicije u gornjem desnom uglu vašeg profila! Vašoj sreći nema kraja! Ushićeni ste, kao i svako ljudsko biće kome je ukazana pažnja, poštovanje, koje je traženo i primećeno... Možda je ona(j) opasna(/an) riba(frajer) koja(/i) je napunila(/.o) profil svojim jebozovnim slikama... Možda se neko od onih prijatelja što su se uobrazili dozvao pameti i skontao da bez vas nema života... Možda je neki rodjak iz inostranstva, da se najavi za posetu i donese koji evrić... Možda je neki(/a) bivši(/a) shvatio(/la) da vas još neizmerno voli...

Samo klik vas deli od toga da saznate istinu...

Јер је ова друга заузета.

Ubjedljivo najcesce postavljano pitanje na chat-u bilo da ga postavljate vi ili da ga postavljaju vama...

Iskulirati nesto sto ti se ne svidja. Pusti nekoga da uziva u necemu, njemu ce biti lose, ako je to 'nesto' lose. A ti uzivaj u tome ako ti se svidja.

refleksivna reakcija na "ajde završi, ajde dođi, ajde kreni više..."

Pojava imaginarni prijatelj javlja se kod male dece u slucaju nedostatka paznje, potrebe za drustvom ili osobom koja hoce da ih saslusa. U skorije vreme moze da se posmatra i u sirem smislu, kroz internet. Imaginarne prijatelje, u tom sirem smislu, imaju uglavnom seksualno isfrustrirani tinejdzeri i pedofili. Pojava se uglavnom manifestuje kroz otvaranje 2-og naloga na sajtovima koji omogucuju socijalizaciju i muvanje, poput facebook-a, myspace-a, vukajlije... Zarazeni, posto sebi stvore alibi da se samo zezaju, pocinju da predstavljaju svog imaginarnog prijatelja svojim net prijateljima(frendovima), a onda kao imaginarni prijatelji, koji ovde vec postaje drugo ja prebacivanjem sa naloga na nalog, iz novonastale hrabrosti nekonformizma i nekompleksa nepostojece osobe postaju duhoviti i pri tome obozavaju svog uglavnom bubuljicavog i zrikavog prijatelja i cude se zasto je asocijalan i zasto nema devojku i time mu dize rejting.

Aplikacija u Windows okruženju koja stoji otvorena dok zaposleni visi na netu u toku radnog vremena, chatujući ili gledajući Facebook, YouTube, Vukajliju, pornografiju ili bilo šta drugo što nema apsolutno nikakve veze sa radnim zadatkom pomenutog. Služi da se zaposleni prebaci na isti u kritičnom trenutku kada poslodavac/šef uđe u prostoriju, da bi se stvorila iluzija obavljanja posla za koji se prima plata.

Kao rezervni prozor obično se koristi Microsoft Word (jedna poluispisana strana) ili poslovni e-mail (obavezno sa nekoliko poruka označenih sa "nepročitano"), a u zavisnosti od delatnosti firme mogu se koristiti i specijalizovani programi (programi Adobe grupe, CorelDraw, AutoCAD i slično). U firmama koje se bave 3D dizajnom uglavnom se koriste aplikacije za renderovanje sa sumanuto zadatim parametrima, tako da je nemoguće dobiti finalni proizvod za manje od sat vremena.

Osobe koje su ubile i prebile vise osoba ili koje ce to da urade, a kada izadju u grad ne smeju nikog u oci da pogledaju.

Izdrkane "ribe" koje moraju da nose air-max, imaju šiške, helanke ili trešu, nabacuju puder lopatom (pošto su ružne kao zlo), ako je malo hladnije nose nike prsluk, šuškavac ako je prohladno, kačket (u slučaju da su zaboravile da ispeglaju šiške), slikaju se za facebook u WC-ima. Uobražene su jer ih majka nije naučila lepom ponašanju. Nose naočare koje pokrivaju celu facu (kao muve zunzare). Depo je njihov raj, naime tamo se mogu naći sve vrste air-maxeva za jeftinije nego u civilizovanoj prodavnici, a da ne pričamo u šuškavcima koji se mogu naći za hiljadu i po dinara. Da napravimo računicu :
Air max- 3500 din
Helanke/treša- 1500 din
Šukavac/prsluk-1500 din
= 6500 din
Izvanredno je kako mogu da budu moderne za 6500 RSD.
Napomena : Sve je markirano (Nike, normalno)

Izraz koji si koristi kad hoćeš da kažes nekom da to ne pripada samo njemu, ili to kaže neko dosadan kao moja sestra koja hoće moj komp!

Zlo koje se od običnog razlikuje samo po tome što ga ne možete zaobići, morate ga trpeti iako je zlo, jer bez njega je samo još gore.

Obicno student iz unutrasnjosti Srbije, juce upisao Pravni ili Ekonomski a vec se zali na prevoz, dede i babe koji smrde na luk u tramvaju, poznaje sve delove Beograda (ukljucujuci Ovcu i Borcu) i odlicno se snalazi u njima dok je kod kuce, tako sto objasnjava prijateljima iz kraja kojim tramvajem stici do Cvetkove pijace.
Na Facebook profilu kao svoje prebivaliste navodi Beograd naravno, u rodnom gradu mu je dosadno iako je do prekjuce zevao u kafani "Kod Konja" i pio spricer sa maturantima, kad prica sa matorijima, menja naglasak i navodi kako "ovakvog ponasanja nema u civilizovanom svetu", studira najbolji fakultet na svetu i obavezan status na FB mu je :
"Kako volim svoju koleginicu Miru/Veru/Radmilu"
"Veceras ekonomijada/politijada/arhitekturijada/Mint/Plastic/Teatro"
"Molim onog dedu iz javnog prevoza sto mi je trazio 5 dinara da se sledeci put bar pristojno obuce/okupa/opere zubice/uradi minival"

(N.B. Ukoliko NEMATI strpljenja, PREĆI odmah na primere. RAZUMETI defku i tako. Autor. )

You are probably wondering why am I writing in fucking English. Well, I am writing in fucking English because I want to show you what will happen – and in not so distant future, by the way - if we continue to use so many fucking English words in our own language. Don’t get me wrong – I have nothing against learning other languages, I even consider them one of the few true values than one can possess, but incorporating so many „borrowed” words into the Serbian daily vocabulary is NOT very “valuable”, isn’t it? Especially regarding some of the not so admirable facts about the above-mentioned…well, that’s the thing, actually – I simply cannot find the fucking synonym. Strictly numerically speaking, with its 200 000 words, English language is one of the poorest and the most unimaginative languages in the whole world and it is safe to say that it wasn’t for these reasons that it became the main international source of communication.

On the other hand, if it weren’t for some very lucky events in recent History, we would all be speaking German today, which would have been a possibility that is, perhaps, even worse than the one we are currently suffering from. This suffering is, however, nearly insufferable and conducted on a regular daily basis; series, movies, music, internet, computers, mobile phones, goddamn instruction-manuals…everything is in English, and the worst thing is that people don’t even realize how profoundly this affects their lives, for fuck’s sake! Not to mention the “ever-mesmerizing” effect of Facebook on every human category, from child to retired citizen.

It is a phrase but it’s also a very truthful one, that “one nation is preserved not by the number of its members but with the preservation of its language and traditions”. So, can we PLEEEASE do that, guys? I mean, it’s not like we’re Croatians or something…

You can now curse female members of my family. Author.

Potpuno debilna igra, od cijeg se pomena jezim, prosto mi neka struja prodje uz kicmu, iz veoma jakog razloga. Dok je nekom to igra, nekom nije ni malo simpaticna cak ni pomisao na to.

Recenica koju nam kaze brat/sestra/cale/keva kada ih zateknemo na kompjuteru i ljubazno zamolimo da ustanu.

"Добро објасни ми шта си сад то рекао" - ово питање је за сваког ко набуба напамет лекцију велика невоља - углавном је најомиљеније питање професора који баш жели да научиш лекцију или баш жели да те обори.

Naslednik "učesnika u radnoj akciji". Svodi se na genijalan marketinški potez kojim se mladi ljudi ubeđuju da je tako lepo od njih da urade neki posao besplatno za koji bi investitor, u suprotnom, morao da se iscima i da skupo plati radnu snagu. Uz to, dobijaju i priliku da se druže sa drugim mladim ljudima, a oni veštiji se možda čak i ogrebu za neki koitus.

Subota je veče, ali umjesto da kao i svi bogati fenseri odu u neki klub i izbleje koji sat u dimu i buci oni su odlučili da vide kako je "sa druge strane". Otišli su u park (njih petorica) zauzeli dvije klupe i kupili dvije flaše Fante. Prosipaju fore, piju, smiju se, pjevaju, deru se, prozivaju baš kao i "pravi klošari". U jednom trenutku im dolazi ortak sa cegerom i vadi 6 krmača (flase Nikšićkog piva od 2l)!!! Gledamo ih u čudu i zavisti, jer jebi ga mi mozemo da priuštimo samo kapi za oči (flaše piva od 0,33). Prvo su ispozirali svaki sa svojom flašom, a onda i grupno -vjerovatno za Facebook, šta ja znam, a onda, onda počinje šou! Otvaraju flaše, mućkaju ih i prskaju se trčeći po parku. Kada su isprosipali svo pivo pobacali su prazne boce po parku i sjeli da dovrše svoju Fantu. Na kraju, srećni što su okusili "klošarski život" otišli su u pravcu prvog kluba, ostavivši za sobom pičvajz u parku i dva metalca koji su ih posmatrali sa nevjericom i suzama u očima....

Trenutak kada cela nacija prati ono što im televizija ili poznate ličnosti nametnu.
Ljudi pod hipnozom zanemaruju svoje obaveze jer im obaveza postaje da budu zaludjeni trenutno aktuelnim dogadjajem.
Često za osobe koje su pod hipnozom kažemo da nisu baš svoje , glumataju itd.

Neizbežna peckanja simpatizera Partizana i Crvene Zvezde posle derbija.
U 21. veku se ta provociranja uglavnom odvijaju na globalnoj mreži.